Dame i gospodo narodni poslanici, moram, gospođo Đukić-Dejanović, najpre da se osvrnem na vaše ponašanje. Nemate razloga da budete nervozni zbog narodnih poslanika SRS-a. To što se vladajućoj koaliciji žuri da donese budžet za 2009. godinu, a što se u tome kasni, nije krivica opozicionih stranaka, pogotovo ne SRS-a.
Vlada Republike Srbije imala je obavezu da 1. novembra ove godine dostavi Narodnoj skupštini Predlog budžeta za 2009. godinu. To se nije desilo. Rekli su da će to biti utvrđeno na jučerašnjoj sednici Vlade Srbije, opet se nije desilo, posvađali ste se na Vladi. Navodno će sutra, 6. decembra, konačno biti utvrđen Predlog budžeta. Dakle, trebalo bi da uputite veće kritike Vladi Srbije, premijeru Cvetkoviću i stvarnom premijeru – Borisu Tadiću, a ne narodnim poslanicima. Pogotovu je neumesno, u najmanju ruku, prekidati gospodina Kragovića kada iznosi opravdanu sumnju da je, izgleda, jedna srpska porodica u Kosovskoj Kamenici ubijena.
Mi smo ovih dana upozoravali da tajne albanske terorističke grupe na KiM-u prete da će u Beograd, srpskim vlastima, da šalju odsečene glave Srba sa KiM-a. Pre nekoliko dana, gospođo Đukić-Dejanović, na pravoslavnom groblju u Staroj Pazovi osvanule su ustaške parole, napisano je slovo ''U'', ''Srbe na vrbe'' i ''NDH''. Kada smo ovde pričali da, usvajanjem statuta Vojvodine, puštate iz boce zlog duha poražene Austrougarske monarhije i NDH, vi ste se smejali. Danas, prekidate gospodina Ljubomira Kragovića kada govori o novom talasu, nažalost, ubijanja Srba na KiM-u.
Dakle, saslušajte to što imaju da vam kažu narodni poslanici, a to što Vlada Srbije ne radi svoj posao – nije krivica Narodne skupštine, pogotovo ne narodnih poslanika opozicionih partija.
Što se tiče amandmana koji je podneo gospodin Šormaz, moram najpre da se osvrnem na ono što je rekla gospođa Malović. Ispada da je svrha svih ovih zakona koje treba da donesemo samo puka terminološka promena. Ispada da će sve ostati onako kako jeste, samo što se više sudovi neće zvati opštinski i okružni, nego osnovni i viši. Ono što je nekad bio opštinski sud, to će sada biti sudska jedinica, građani neće morati nigde da putuju, sudije neće morati nigde da putuju i sad ispada da se čitava reforma pravosuđa u Srbiji, u stvari, sprovodi zbog pukih terminoloških promena.
To, naravno, nije tako. Imajući u vidu promenjene odredbe o nadležnosti sudova u Republici Srbiji, jasno je da će građani i te kako morati da putuju.
Vi, gospođo Malović, izgleda da niste svesni, ili svesno prećutkujete jednu činjenicu. Sudovi nisu državni organi koji samo sude, koji vode parnični postupak, krivični, izvršni itd., sudovi vrše i niz drugih poslova. Sud ima i pisarnicu. Pisarnica ima čitav niz upisnika. U Vojvodini, opštinski sudovi vode zemljišne knjige. U sudu se deponuju testamenti, postoje i sudski depoziti itd. Naravno da će građani morati da putuju zbog svih ovih stvari tamo, u te vaše osnovne sudove, kada sudskim danima, koje vi najavljujete, ovakve stvari neće moći da se pokriju.
Kako mislite da sudskim danima rešite, recimo, način vođenja zemljišnih knjiga u opštinskim sudovima u Vojvodini? Kako mislite da putem sudskih dana rešite pitanje upisa u one knjige koje se vode u pisarnici svakog suda? Kako mislite da putem sudskih dana rešite deponovanje zaveštanja koja građani pišu?
Dakle, jasno je da, s jedne strane, vi poskupljujete pravdu u Srbiji, građanima će biti i te kako otežano da dođu do te pravde, a, s druge strane, otvoriće se jedno veliko pitanje. Vi ćete ovakvim navodnim reformama pravosuđa ostaviti bez posla veliki broj sudija u Srbiji.
Rekao sam vam neki dan, ako ste već hteli da smanjite javnu potrošnju u Srbiji, onda je, valjda, trebalo da krenete od izvršne vlasti, da smanjite broj ministarstava, da smanjite broj organa uprave u njihovom sastavu, da smanjite broj ovih famoznih i nesrećnih agencija, koje su zavile Srbiju u crno u svakom pogledu, pravnom, ekonomskom, finansijskom, političkom. Ali, ne, vi ste krenuli da krešete javnu potrošnju tako što ćete na hiljade sudija da ostavite bez posla, tako što ćete da ostavite bez posla hiljade ljudi koji rade u sudskoj administraciji.
Gospođo Malović, vi zaboravljate jednu činjenicu, država ulaže u školovanje sudija. Čovek treba da završi pravni fakultet, treba da završi pripravnički staž, treba da položi pravosudni ispit, treba neko da ga izabere za sudiju, pa da on tek nakon toga počne da vrši sudijsku dužnost. Sada ćete vi na hiljade takvih ljudi da ostavite bez posla, kroz postupak lustracije. Naravno, sve to radite i zbog onog razloga koji je izneo gospodin Krasić, vi želite da smanjite broj predsednika sudova u Srbiji jer je, naravno, lakše manipulisati manjim brojem ljudi, nego većim.
Pošto volite da se pozivate na evropske standarde i da kažete da sve što radite radite zato što od vas traži EU, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, evo, ja u rukama držim izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evropskih integracija. To je, inače, sažetak. Ovaj materijal dobili su svi narodni poslanici koji su članovi Odbora za evropske integracije. Inače, zli jezici, gospođo Malović, kažu da u originalnoj engleskoj verziji, koja nije dostavljena narodnim poslanicima, u tački 2, koja se odnosi na Parlament Srbije, to se odnosi na vas, gospođo Đukić-Dejanović, ima jedna rečenica koja kaže da je Parlament Srbije negativno ocenjen, između ostalog, i zato što u Parlamentu sedi politička stranka, sede lažni narodni poslanici, koji uopšte nisu učestvovali na izborima 11. maja.
Što se tiče reforme pravosuđa, evo šta piše – reforma pravosuđa je, u načelu, ocenjena negativno; nisu usvojeni ključni zakoni, što rezultira izostankom imenovanja nosilaca najznačajnijih pravosudnih funkcija. U zaključku, izveštaj navodi da moraju biti učinjeni ''značajni napori kako bi Srbija obezbedila nezavisnost, odgovornost i efikasnost pravosudnog sistema''. Zabeležen je skroman napredak u oblasti borbe protiv korupcije, i to, pre svega, zahvaljujući usvajanju Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.
Nigde u izveštaju Evropske komisije, a ovaj izveštaj za vas bi trebalo da bude valjda jako važan, nema zahteva Republici Srbiji da promeni pravosudnu mrežu, da otpušta sudije, da otpušta ljude koji rade u sudskoj administraciji; postoji samo zahtev da sudstvo bude nezavisno, da bude odgovorno i da bude efikasno.
Zakonima koje predlažete, sudstvo će biti zavisno od izvršne vlasti, biće neodgovorno i, naravno, biće mnogo neefikasnije nego što je sada.
Gospođo Malović, želim da vas upoznam s još jednom činjenicom. Vi ste ministar pravde i ako vas vaše kolege u Vladi Srbije nisu obavestile, dozvolite da ja to učinim. Gospodin Vuk Jeremić je najavio da će Srbija podneti protivtužbu protiv Hrvatske. Inače, on se setio da su Hrvati počinili genocid nad Srbima tek onda kada je Međunarodni sud pravde doneo odluku da je nadležan da rešava o tužbi Hrvatske protiv Srbije. Međutim, nisu vas, izgleda, obavestili, gospođo Malović, da gospodin Tibor Varadi ne želi da zastupa Srbiju pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu u slučaju da Srbija podigne tužbu ili protivtužbu.
Zašto? Nije neka šteta, ali zanimljivo je zašto to on ne želi. Ne znam da li vam je poznato, gospođo Malović, od pre nekoliko godina, taj isti Tibor Varadi, koji, na sramotu države Srbije, zastupa Srbiju pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, hrvatski je državni arbitar. Njega je Hrvatska izabrala za državnog arbitra u međunarodnim sporovima koje eventualno bude vodila.
Šta to znači? U slučaju da Hrvatska bude imala neki spor sa nekom stranom državom i u slučaju da se formira arbitražni sud, Hrvatska, kao strana u sporu, ima pravo da imenuje određeni broj arbitara. Jedan od tih koji su na listi hrvatskih državnih arbitara je, gospođo Malović, i Tibor Varadi. Proverite u „Narodnim novinama“ Republike Hrvatske, objavljena je odluka hrvatskih državnih organa da se Tibor Varadi, čuveni profesor prava, imenuje za hrvatskog državnog arbitra. Takvom čoveku vi poveravate sudbinu Srbije i takav čovek, navodno, treba da zastupa interese države Srbije i njenih građana.
Inače, još jedna informacija. Kada je 1998. godine Ričard Holbruk, u Beogradu, vodio pregovore s pokojnim Slobodanom Miloševićem o razmeštanju misije OEBS-a na KiM-u, koju je vodio onaj zloglasni Voker, u pauzama tih razgovora, Ričard Holbruk nije spavao u Beogradu, spavao je u privatnom stanu Tibora Varadija u Budimpešti. To je, takođe, važna informacija.
Stoga, gospođo Malović, bolje se pozabavite ovim pitanjima koja su izuzetno bolna za državu Srbiju; pravosudnu mrežu ne dirajte, ovo što predlažete je vrlo opasno.
Što se tiče jučerašnjih dešavanja u kući sina generala Ratka Mladića, evo, imate nažalost, ovaj tragičan slučaj sa KiM-u, vodite brigu o Srbima čiji su životi ponovo ugroženi na KiM-u, a srpske heroje prepustite srpskoj istoriji i srpskom narodu da ih pamte.

Po Poslovniku, gospodin Kragović.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu čl. 225. i 226, tražim objašnjenje od Vlade Republike Srbije, da li RIK vrši mandat koji mu je poverila Vlada Republike Srbije?
U svom neznanju da je član RIK-a i ministar pravde, obraćam se, nadajući se da ću dobiti zaštitu od ministra pravde, međutim, ministar pravde, kao ekspert za pravna pitanja, glasa o tome da li da se jedan zahtev uvrsti u dnevni red, zahtev gde su sva neophodna dokumenta pribavljena i prikupljena. I u konsultacijama s ljudima koji rade u službi RIK-a, oni kažu da je sve potpuno dokumentovano, ali, za svaki slučaj, dajte da dobijemo taj isti primerak, uz propratno pismo presude Okružnog suda iz Kosovske Mitrovice.
Ovde ispada – kadija te tuži, kadija ti sudi. Vi ste svemoćni da uzurpirate vlast, na stranu što zloupotrebljavate volju građana koji su izašli na izbore 11. maja u Leposaviću i dali mandat odbornicima SRS. Jedan mesec niste želeli da radite, ne želite drugi mesec da radite, pa nećete ni treći mesec da uradite, a onda ćete reći – SO Leposavić ne funkcioniše, privremene mere, i tako će ''žuto preduzeće'' da dobije prvo opštinu na KiM.
Zar je to cilj, na takav način da ostvarite neki izborni rezultat? To je sramota, to je bruka i za Vladu Republike Srbije, a o RIK-u da ne govorim.
Zar je moguće da ministar pravde ne poštuje odluku suda? Zar je moguće da članovi RIK-a, koji imaju preko 20 godina radnog staža, koji su ili advokati ili sudije ili ugledni pravnici, ne poštuju odluku suda, nego im je neophodan još jedan pečat na potpisu jednog predsednika skupštine, koji je prekršio zakon, jer je bio dužan, bio je u obavezi da, po Zakonu o lokalnoj samoupravi, već tada, na sednici, na osnovu dokumentacije koja mu je uredno predata, konstatuje prestanak mandata.
On je to izbegao. Šansa da se zaštite svoja prava je, upravo, preko suda i ako sud donese odluku, a ovaj sud je doneo odluku, kao i većina sudova u Srbiji, s izuzetkom Okružnog suda u Kragujevcu, koji donosi suprotne odluke. Svi ostali okružni sudovi rade po Zakonu o lokalnoj samoupravi, po Zakonu o izboru odbornika, a vi ni to ne poštujete.
Ponovo postavljam pitanje, da mi Vlada u što skorije vreme da odgovor – kako to RIK vrši samovolju i teror nad odbornicima sa teritorije KiM-a?

Reč ima narodni poslanik Fremond Arpad.

Gospođo predsednice, poštovana ministarko, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kao narodni poslanik mađarske koalicije, želim da podržim usvajanje ovog amandmana u ime Poslaničke grupe manjina.
Ovih dana ste od nas čuli mišljenje u vezi s Predlogom zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava.
Dozvolite mi da značajnije stvari ponovim, pošto je Vlada Republike Srbije dala negativno mišljenje o ovom i o svim drugim amandmanima SVM-a.
Mi u SVM-u smatramo da narodni poslanici, pre svega, treba da zastupaju interese građana i birača onih opština, gradova i regija, zahvaljujući kojima imaju priliku da budu u Narodnoj skupštini. Ovaj zakon u predloženoj formi, prema našem dubokom ubeđenju, jeste protiv građana Vojvodine, protiv građana cele Republike Srbije, jer pokušava da uvede nešto neracionalno. Neracionalno je zbog toga što predlaže smanjivanje broja opštinskih sudova, sa 138, na 34. Nedopustivo je da u Vojvodini bude svega osam osnovnih sudova.
Zbog toga smo podneli amandmane, želeći da poboljšamo ovaj predlog zakona i amandmani se odnose na uvođenje osnovnog suda u Bačkoj Topoli, Senti i Bečeju. Smatram da, ako biste prihvatili naš predlog racionalizacije, odnosno kad biste u praksi to i koristili, osnivanjem, odnosno opstankom još 11-12 sudova na teritoriji Republike Srbije, zadovoljili biste zahteve građana ove zemlje. Ukupno biste imali 44-45 osnovnih sudova, umesto 34, što bi bilo znatno prihvatljivije.
Ne želimo da rušimo koncepciju ovog zakona i ne želimo da osnujemo 10 ili 15 novih osnovnih sudova. Želimo da očuvamo one sudove, bilo da se radi o prekršajnim sudovima, ili o osnovnim sudovima, čije je opstajanje racionalno, štaviše, neophodno. Tim rešenjem ne bi došao u pitanje ceo koncept reforme pravosuđa, koji je uistinu neophodan, već bismo sačuvali one sudove čiji opstanak ima istorijsku i geografsku opravdanost. Ako smo već kod istorijskih i geografskih opravdanosti, dozvolite mi da vam ukratko skrenem pažnju na selo Pačir u opštini Bačka Topola, iz kojeg dolazim. Pokušaću da vam prikažem kako centralizacijom države utičete i ne vodite računa o malim, ruralnim sredinama.
Naime, Pačir sledeće godine slavi 600-godišnjicu svoga postojanja, a kako stvari stoje, nažalost, svoju 700-godišnjicu možda neće imati ko da proslavi. Ako pogledamo unazad, pre 70 godina, Pačir je imao dve pruge: Subotica-Vinkovci i Subotica-Crvenka-Odžaci. Tih godina, Pačir je imao oko 5.000 stanovnika, zanatlijske radnje koje su proizvodile i za izvoz, mlin za preradu žitarica, dve radionice za proizvodnju sode, dve zadruge za preradu mleka i pogon za preradu alkohola. Dalji razvoj se nastavlja i posle Drugog svetskog rata, izgrađena je ciglana, zatim pogoni za farbanje tekstilne robe, proizvodnju buradi, metli, osnovana je građevinska firma, poljoprivredna zadruga. U to vreme, postoji benzinska pumpa, policijska stanica, vojni odsek, poreska uprava, više zanatlijskih radionica.
Moram da vam skrenem pažnju da je u to vreme Pačir bio posebna opština i do tada je sve bilo u redu.
Kada je postao deo opštine Stara Moravica, stvari su počele da se menjaju. Sve se još više pogoršalo kada smo postali deo opštine Bačka Topola.
Samo u poslednjih 30 godina, u Pačiru su se zatvorile sve fabrike i pogoni, pa, čak, i veći broj privatnih zanatskih radnji. Danas Pačir nema benzinsku pumpu, nema železničku stanicu, nema bioskopsku salu, svoju zgradu škole, koju su građani Pačira od svojih para sagradili. Sve je to danas privatizovano ili u državnim rukama. Do današnjeg dana, u selu radi samo par radnji mešovite robe, jedna privatna građevinska firma i poljoprivredne zadruge koje su privatizovane.
Ako pogledamo kratku istoriju, dolazimo do zaključka da je Srbija pre 50 godina bila znatno decentralizovanija država nego danas. Danas je red došao na srednje i manje gradove i opštine u Srbiji. Polako, centralizacijom uništavamo i naše manje opštine. Nema decentralizacije, samo se centralizacija nastavlja.
Kakav je to grad bez suda, bez policije, bez najbitnijih institucija, bez vojnog odseka itd.? Danas – odsek ili odeljenje, sutra –ništa. Naravno, mi to teško možemo zaustaviti, ali barem možemo da se borimo protiv centralizacije ove države i da ukažemo na loš sistem razmišljanja. Kada opštini i gradu ukinete sud, gradovi gube obeležja po kojima se objektivno mogu nazvati gradskim sredinama. Po mom mišljenju, to je vrlo loše.
Dalje, želim da iznesem argumente protiv ovog nacrta zakona koji se odnose na korišćenje jezika nacionalnih manjina u sudskim postupcima. Ostanak ovih sudova je garancija korišćenja u službenoj upotrebi jezika nacionalnih manjina. Ukidanjem ovih sudova, dovodi se u pitanje korišćenje jezika nacionalnih manjina u svim ovim sudskim postupcima. To je nedopustivo. Ne možemo reći da je svejedno da li se pravo koristi preko sudskog tumača ili direktno, a znamo da je pravo na službenu upotrebu jezika zagarantovano Ustavom i Zakonom o službenoj upotrebi jezika iz 1991. godine.
Na kraju, želim da ponovim, ako se naši ostali amandmani i ovaj amandman ne podrže, nećemo biti u mogućnosti da glasamo za ovaj zakon, jer nećemo glasati protiv građana i protiv birača sa teritorije opština iz kojih dolazimo. Mislim da imamo dobre argumente. Govorio sam samo o nekima, a još ćemo govoriti i narednih dana.
Želimo da ubedimo predstavnike Ministarstva pravde da su ovi amandmani dobri i da njihovim usvajanjem postižemo da ovaj zakon o sedištima sudova i javnih tužilaštava bude još bolji, da građanima u još većoj meri bude dostupna pravda na sudu, a da građanima koji su pripadnici nacionalnih zajednica službena upotreba njihovog jezika bude zagarantovana, da tu nemamo smanjivanje dostignutih standarda. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Fremond.

Reč ima gospodin Kragović, po Poslovniku.

        Dame i gospodo narodni poslanici, tražim, na osnovu člana 100, a povodom čl. 225. i 226, objašnjenje od ministra pravde kako da zaštitim svoja prava.
Naime, ja sam podneo zahtev RIK-u 4. i 11. novembra za rešavanje problema popune upražnjenih odborničkih mesta u SO Leposavić. Na prvo odbijanje nisam dobio nikakav odgovor, a evo sada, za sat vremena, ističe 48 sati. Ni na drugu njihovu odluku nisam dobio nikakav odgovor.
Želeo bih da dobijem taj dogovor, kako bih mogao dalje da koristim svoja prava, a to je da podnesem krivičnu prijavu protiv Sonje Brkić, predsednice RIK-a, zbog uzurpiranja, zbog nerada, zbog nepoštovanja odluke suda i, sa zadovoljstvom, protiv ministra Snežane Malović, zato što ni ona ne poštuje odluke suda i ne želi da radi svoj posao, a imaju obavezu samo da, na osnovu određenih dokumenata, poštuju izbornu volju od 11. maja 2008. godine.
Stoga, ponovo pitam – kako da ostvarim svoja prava ukoliko je RIK gluv i nem na sva ova moja pitanja i ne daje mi nikakav odgovor? Kada bih dobio bilo kakav odgovor, onda bih mogao da zastupam svoja prava kod suda. Ovako sam u nemilosti i, jednostavno, prolazi vreme.
Proći će još jedan mesec, a onda će ministar pravde reći ministru lokalne samouprave, tamo su prošla tri meseca, nije održana sednica skupštine. Po zakonu o lokalnoj samoupravi, odmah ima da reagujete, istog dana, istog minuta, iste sekunde. Uvodi se privremena mera, dovodi se predstavnik ''žutog preduzeća'' i nova lokalna vlast, pa ćemo onda, za par meseci ili par godina, raspisati izbore, da vidimo volju naroda, jer je ova prethodna vlast bila nesposobna, zato što nije imala podršku RIK-a da izda 9 uverenja o popuni 9 upražnjenih mesta u SO Leposavić.
Ponovo vas pitam, i kao ministra pravde i kao člana RIK-a – kada ćete sesti i dostaviti mi odgovor na ovo što sam tražio od 4. novembra, da bih mogao da zaštitim kako sebe, kao ovlašćeno lice, tako i da ne obukom SRS, da preduzmem sve radnje kako bih zaštitio sve one glasače koji su dali glas SRS-u?
Stoga vas još jednom molim da kažete članovima, sekretaru, ili onom pisaru, da urade tu odluku i da je dostave što pre onome ko je podneo zahtev za popunu odborničkih mesta, ili meni, kao ovlašćenom licu ispred SRS-a.

Na član 3, amandman je podneo narodni poslanik Arsen Đurić.

Vlada i odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč ima narodni poslanik Arsen Đurić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi jako loš predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštva, a u prilog tome govori činjenica da je na ovaj zakon podneto preko 120 amandmana. Ono što je interesantno, jeste da su preko 30 amandmana podneli poslanici vladajuće koalicije, a to jasno govori da nešto nije u redu s ovim predlogom zakona.
Naravno da nije u redu, kada se od 138 postojećih opštinskih sudova u Srbiji, planira osnivanje 34 osnovna suda, dok se 104 opštine u Republici Srbiji ostavljaju bez opštinskih sudova, odnosno osnivaju se nekakve sudske jedinice, za koje još uvek nije jasno na koji način će funkcionisati, da li će tu biti neki sudijski dani ili na neki drugi način. To će se odrediti nekim drugim aktima tih sudova.
Mislim da je to jako loša poruka građanima Srbije, mislim da na taj način neka područja u Republici Srbiji, odnosno 104 opštine u Srbiji proglašavamo manje značajnim područjima u odnosu na ove ostale. To je izazvalo određeno uznemirenje, kako građana, tako i stručne javnosti, a mislim da daje i lošu poruku investitorima koji planiraju da ulažu sredstva, ili su već uložili sredstva u određene sredine. Jer, šta oni ima da misle o tim sredinama kada država ne vodi računa o njima i ukida im jednu od najznačajnijih državnih institucija, a to su, svakako, opštinski sudovi.
Obrazloženje predlagača da se na ovaj način vrši racionalizacija, smanjuju troškovi i da će ti sudovi raditi efikasnije, potpuno je netačno.
Mislim, naprotiv, da će se troškovi povećati, s obzirom na to da će sudije putovati iz grada u grad, iz opštine u opštinu. Tu se povećavaju troškovi tih putovanja, kako sudija, tako sudskih veštaka, tumača i drugih lica koja će obavljati svoje dužnosti. Ako postoje sudije koje nesavesno rade, ili neažurno rade, to se reguliše na drugi način, vrši se nadzor, vrši se kontrola njihovog rada, a ne ukidaju se sudovi kako bi postali efikasniji. Mislim da to obrazloženje ne stoji.
S obzirom na to da dolazim iz opštine Čajetina, Zlatiborski okrug, ja sam podneo amandman na član 3. ovog zakona. Naime, u članu 3. predloženog zakona, tačka 25. stoji – Osnovni sud u Požegi, za teritoriju opština Arilje, Ivanjica, Kosjerić i Požega, sa sudskim jedinicama u Arilju, Ivanjici i Kosjeriću. Tačka 26 – Osnovni sud u Prijepolju, za teritoriju opština Nova Varoš, Priboj i Prijepolje, sa sudskim jedinicama u Novoj Varoši i Priboju. Tačka 32 – Osnovni sud u Užicu, za teritoriju opština Bajina Bašta, Čajetina i za grad Užice, sa sudskim jedinicama u Bajinoj Bašti i Čajetini.
Podneo sam amandman na član 3, kojim sam predvideo da se brišu tačke 25. 26. i 32. i da stoji: ''Opštinski sud u Požegi, Opštinski sud u Arilju, Opštinski sud u Kosjeriću, Opštinski sud u Novoj Varoši, Opštinski sud u Priboju, Opštinski sud u Užicu, Opštinski sud u Bajinoj Bašti, Opštinski sud u Čajetini''. To znači da ostane svih 9 opštinskih sudova na teritoriji Zlatiborskog okruga, a ne da se ukine šest sudova, da se u šest opština ukinu opštinski sudova.
Dolazim iz opštine Čajetina, opštine koja je izuzetno teritorijalno velika, ima 647 kvadratnih kilometara, 21 mesnu zajednicu, brdsko-planinsko je područje, pogranična opština s Republikom Srpskom, pa mislim da je nedopustivo da se ukidaju opštinski sudovi, odnosno da se ukine Opštinski sud u Čajetini. To je razuđeno područje. Pojedina sela su udaljena od administrativnog centra i 30-40 kilometara, kao što su Jablanica, Ljubiš, Gostilje, Sirogojno, Dobroselica i mislim da će tim građanima biti znatno otežano da ostvaruju svoja prava pred sudom ako osnovni sud bude u Užicu.
Takođe, na teritoriji opštine Čajetina se nalazi Zlatibor, koji je najposećenije turističko mesto u Srbiji i u određenim periodima godine tu boravi preko 25.000 gostiju, tako da imamo još jedan mali grad na toj teritoriji, pa i to treba da bude argument za neukidanje suda.
Gospođa ministarka je rekla da se ništa neće promeniti i da građani neće putovati dalje, ako imaju svoju sudsku jedinicu. To, jednostavno, nije tačno. U njenom uvodnom izlaganju je rečeno da će ti sudski upisnici biti u sedištima osnovnih sudova, a ne u sudskim jedinicama.
Moram da naglasim da se u Opštinskom sudu u Čajetini godišnje obavi preko 3.500 overa kupoprodajnih ugovora raznih nepokretnosti i zemljišta, tako da će svi ti ljudi biti prinuđeni, ukoliko ovaj zakon bude usvojen ovako kako je predloženo, da idu u Užice, u Osnovni sud, da vrše overe tih ugovora, jer će ti sudski upisnici biti u Užicu. Slična situacija je i u Novoj Varoši, Priboju, Bajinoj Bašti, Arilju, Kosjeriću. Nova Varoš je, takođe, brdsko-planinsko područje; Priboj, Bajina Bašta, pogranične opštine.
Mislim da je, svakako, bolje da se prihvate ovi naši amandmani i da se zadrži postojeća organizacija sudova, tj. da ostane svih 138 sudova u Srbiji.
Ova vlada, od početka svoga rada, priča o ravnomernom regionalnom razvoju. Naravno da se svi mi zalažemo za ravnomeran regionalni razvoj, međutim, mi u Zlatiborskom okrugu osećamo nešto sasvim drugo. Od dolaska ove vlade, poništena je koncesija za izgradnju puta Horgoš-Požega. Sada nam ukidaju opštinske sudove u šest opština na teritoriji Zlatiborskog okruga. Zaista, ne znam šta je sledeće što mi u Zlatiborskom okrugu treba da očekujemo od ove vlade.
Zamolio bih da više na ovakav način ne vrše ravnomerni regionalni razvoj. Apelujem da prihvatite amandmane koje smo mi, narodni poslanici DSS-a i iz drugih poslaničkih grupa, podneli, da ostane organizacija sudova onakva kakva je bila do sada, jer je to u interesu građana Srbije. Hvala.

Zahvaljujem. Gospodin Milan M. Nikolić ima reč.