Dame i gospodo narodni poslanici, ipak sam morao da se javim po Poslovniku i da se pridružim gospodinu Šamiju i gospođi Vjerici Radeti povodom komentara kolege narodnog poslanika Srđana Mikovića na ono što poslanici SRS-a rade ili ne rade, po njemu. Pri tom, neosnovano je naveo da narodni poslanik SRS-a, gospodin Vlada Milojković, nije reagovao po pitanju eventualne sudske zaštite i ostvarivanja prava pred sudom u Ražnju.
Gospodine Mikoviću, kao poslanik SRS-a, podneo sam amandman na član 2, kada su u pitanju prekršajni sudovi, i na član 3, kada su u pitanju osnovni sudovi. Predlogom zakona se ništa ne menja u organizaciji suda, kako prekršajnog, tako i osnovnog suda. Trenutno, postoji Opštinski sud u Aleksincu, s odeljenjem Suda u Ražnju. Po Predlogu zakona, predviđeno je ukidanje Opštinskog suda u Aleksincu, formira se Osnovni sud u Nišu, sa sudskom jedinicom u Aleksincu i Ražnju. Znači, opet se u Ražnju ništa ne menja.
Kada je u pitanju prekršajni sud, bez argumenata, bez osnova pominjete neku našu neaktivnost, koja ne postoji. Vidite koliko su aktivni poslanici SRS-a, a gospodin Vlada Milojković nije imao potrebu da reaguje u raspravi, kao poslanik SRS-a iz Ražnja, kako ste vi naveli, pogotovo što je već postojao amandman koji sam ja podneo, a i kolega Milan Lapčević, koliko je meni poznato, po istom tom osnovu.

Zahvaljujem, gospodine Radovanoviću.

Reč ima gospodin Martinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista sam zadivljen oštroumnošću gospodina Mikovića. Ako ste pažljivo pratili ono što je rekao, on upućuje kritiku narodnim poslanicima SRS-a – zašto ne podnose amandmane kojima se štite prava građana koja su ugrožena predlogom koji je stigao iz Vlade Republike Srbije? Dakle, u životu nisam čuo bolju argumentaciju kako treba štititi prava i slobode građana Republike Srbije.
Gospodine Mikoviću, Vlada Republike Srbije ukida postojeću sudsku mrežu u Republici Srbiji, gasi sudove, doći će do otpuštanja sudija, doći će do otpuštanje velikog broja sudskog osoblja.
Građani će, pod otežanim uslovima, moći da ostvare svoja prava. To je suština ovog predloga zakona.
Ako se ne varam, vi ste pravnik, umesto da predložite vašem ministru, Vladi, da povuče ovaj predlog zakona iz skupštinske procedure, vi ovde trijumfalno izlazite za govornicu i prozivate narodne poslanike zašto svojim amandmanima ne brane prava građana, koja upravo vi ugrožavate ovakvim predlogom zakona.
Potpuno je jasno da poslanici DS-a ulažu amandmane na ovaj predlog zakona samo da bi oprali svoju savest pred građanima onih opština iz kojih dolaze. Posle, poslanici DS-a, posebno, trpe veliki pritisak. Zašto? Zato što su deo vladajuće koalicije. Od njih zavisi da li će ovaj zakon biti izglasan ili ne. Nije to slučaj samo sa gospodinom Vlatkom Ratkovićem.
Svaki poslanik DS-a, verovatno, trpi veće ili manje pritiske od sudija, od ljudi koji su zaposleni u sudovima, od građana, da se zadrži postojeća pravosudna mreža. Onda vi igrate dvostruku igru, kažete tim sudijama, kažete sudskoj administraciji, kažete građanima – evo, daću sve od sebe, napisaću amandman, predložiću da se usvoje vaši zahtevi, ali kada dođe dan za glasanje, vi sami nećete, gospodin Mikoviću, ni gospodin Ratković, niti bilo ko drugi, glasati za svoj amandman, što je nonsens, što je presedan, nego ćete glasati za Predlog ovog zakona, kojim se direktno krše prava sudija, sudskog osoblja i građana opština iz kojih dolazite.
Dakle, gospodine Mikoviću, vi i vaše kolege ste licemerni. Vi nemate iskrenu nameru da popravite Predlog ovog zakona. Vi samo hoćete da napravite dimnu zavesu pred očima javnosti, da se, tobože, zalažete za njihova prava ...
(Predsednik: Vreme.)
...u stvari, vi ćete biti puko sredstvo Vlade Republike Srbije...

Gospodine Martinoviću, prekoračili ste vreme.

Evo, gospođo Dejanović, dve sekunde i završavam.... da se usvoji ovaj predlog zakona koji će pravosudnu mrežu u Republici Srbiji i ceo pravni sistem dovesti u haos. Ako nisam u pravu, evo, građani Srbije će na dan glasanja moći da se uvere. Ako ste ljudi od reči, ako poštujete građane opština iz kojih dolazite, ako ste muško, glasajte u danu za glasanje za vaš amandman.

Na član 3, amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Kasalović i Miletić Mihajlović.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor ga smatra pravno mogućim.

Reč želi gospodin Miletić Mihajlović.

Poštovana predsednice, poštovana gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, ako je ovde reč o amandmanu kojim se predlaže postojanje suda u Gornjem Milanovcu, za područje te opštine, i za to postoje opravdani razlozi. To je suština ovog amandmana.
Moram da kažem da razumem nameru predlagača zakona da je potrebno rešiti mnoge probleme koje danas imamo u pravosuđu i da je intencija da se učini racionalizacija u celokupnom sistemu sudske vlasti.
S druge strane, nisam u potpunosti ubeđen da će se ovim zakonom to i ostvariti. Dozvoljavam sebi da to iznesem, ali s ogradom da nisam u stanju da izvršim, možda, valjanu, adekvatnu procenu, i ne sumnjam da predlagač i vi, gospođo Malović, imate najbolje namere. Voleo bih da epilog svega bude takav da ovaj zakon, kada se usvoji, da takve pozitivne rezultate koji su postavljeni kao ciljevi kada je ovde predložen.
Ja sam, u principu, protivnik centralizacije koja doprinosi smanjenju osnovnih pretpostavki za ostvarivanje prava građana po raznim osnovama. Zapravo, decentralizacija je sušta potreba u mnogim oblastima života i rada i u sistemu vlasti, upravo iz razloga – kako bi manje razvijene sredine mogle da ostvare svoje funkcije i doprinesu boljitku, jednom boljem kvalitetu života građana van velikih centara.
Decentralizacija funkcija Republike u sferi izvršne vlasti podrazumeva i adekvatnu, kompatibilnu decentralizaciju i drugih funkcija, pa i pravosudnih.
Naravno, ne može se staviti znak jednakosti između onoga što je decentralizacija izvršne vlasti i onoga što, u stvari, pokušavam da objasnim kao paralelu u oblasti sudske vlasti, jer su različite po svojoj suštini.
Kad je reč o ovom amandmanu, želim da kažem da imamo reakcije i lokalne samouprave i zvaničnika lokalne samouprave i građana u Gornjem Milanovcu, jer je reč o opštini koja zauzima 836 kvadratnih kilometara, koja ima 50.000 stanovnika. U opštini ima 63 naseljena mesta, a prečnik same opštine je preko 110 kilometara.
S druge strane, postoje i neki drugi razlozi koji bi trebalo da se uvaže, jer Gornji Milanovac ima i tu karakteristiku da je državotvorni deo Srbije. Zapravo, još je Karađorđe, 1808. godine, u Rudniku osnovao Rudnički magistrat.
Knez Miloš Obrenović je, 1824. godine, ustanovio Magistrat u Brusnici, današnji Gornji Milanovac. Dalje, 1836. godine, takođe knez Miloš, Okružni sud iz Čačka preseljava u Brusnicu, a 1856. godine, knez Aleksandar Karađorđević u današnji Gornji Milanovac preseljava sve okolne sudove.
Veoma značajan podatak iz prošlosti, koji govori o onome što je tradicija, jer jedan od kriterijuma prilikom ustanovljavanja mreže i uređenja sudova, svakako, treba da bude istorija i tradicija jeste i da su među poznatim sudijama, po kojima, u Beogradu i u drugim gradovima, ulice nose nazive – knez Atanasko Mihailović, knez Marko Rakić, Ilija Popović Preljinac i čuveni vojvoda Nikola Milićević Lunjevica.
Svakako, prošlost ne treba da bude model budućnosti, ali treba da bude oslonac dostojanstva, ne, u ovom slučaju, Gornjeg Milanovca ili bilo kog drugog užeg područja, već same države, srpskog naroda i svih građana koji žive u Srbiji. Zato su ovi razlozi veoma značajni.
Kada se pogleda predložena mreža sudova, samim tim, i tužilaštava i prekršajnih sudova, mogu se naći i drugi brojni primeri gde bismo mogli argumentovano da stavimo primedbu na ponuđena rešenja. Sama sredina iz koje dolazim, Petrovac na Mlavi, može da stavi primedbu kada je reč i o površini, i o broju predmeta, o broju stanovnika, i o udaljenosti u odnosu na Požarevac itd.
U svakom slučaju, teško da mogu da budem privržen takvim rešenjima, mada ih, u principu, prihvatam kao pokušaj predlagača da se učine određene promene u pravosuđu, koje je danas opterećeno brojnim problemima i s takvim problemima ne može da opstane, a samim tim ima i negativan uticaj na ono što su potrebe građana.
Vratiću se na Gornji Milanovac i da kažem da u poslednje tri godine u Opštinskom sudu ima u radu skoro 23.000 predmeta, znači, godišnji priliv je preko 7,5 hiljada predmeta.
U ime onih koji su najviše zainteresovani kad je reč o konkretnom amandmanu, u ime lokalne samouprave Gornjeg Milanovca i u ime kluba SPS - Jedinstvena Srbija, ja vas molim, gospođo ministarka, da razmislite o ovom amandmanu i o ovim značajnim podacima.
Još jedanput potenciram da bi u Gornjem Milanovcu trebalo ove godine obeležiti ravno dva veka istorije i rada sudstva. Nepopularno je da se takva jedna tradicija ne uvažava.
U svakom slučaju, moju ličnu podršku i podršku poslanika SPS - Jedinstvena Srbija imate u onome što je vaš pokušaj da date doprinos takvim promenama u pravosuđu koje će učiniti opšti boljitak za sve građane i državu Srbiju.
Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu?

Reč ima gospodin Popović.

Dame i gospodo narodni poslanici, prihvatam ovaj amandman kolege, ali moram da pitam kolegu iz SPS-a, ako ne usvoje ovaj njegov amandman, da li će glasati za zakon u celini?
Ja ću ovu raspravu iskoristiti da vama i građanima Srbije pročitam pismo koje sam dobio od grupe advokata iz Kolubarskog okruga:
''Zakon o sedištima sudova je zakon koji u svojoj suštini predstavlja direktan poziv ljudima koji žive u malim sredinama, a taj poziv glasi – selite se u velike gradove, vidite li da sve institucije ove države idu u velike sredine. Za Kolubarski region to znači – idemo svi za Beograd ili za Valjevo. Veliki broj sudija, tužilaca, advokata, već daju oglase za prodaju svojih nepokretnosti i nišane stanove i kuće po Beogradu. Dakle, i ono malo što imamo obrazovanih ljudi u malim sredinama, logično da beži ka velikim gradovima, uglavnom ka Beogradu, a što ova vlada, ovakvim zakonom, zakonskim rešenjima, direktno podstiče.
U obrazloženju ovakvog zakonskog rešenja se navodi kako se želi sprečiti uticaj lokalnih moćnika na rad malih sudova. Kakva laž. Zašto obmanjujete građane Srbije? Zašto im ne kažete da sudije i tužioce bira Republička skupština i da lokalni organi ne mogu ni da biraju ni da razrešavaju sudije? Pitamo vas, kako onaj ko ne može da postavi ili smeni tužioce ili sudiju može da na njega utiče kod donošenja odluka? Da li to hoćete da kažete da su sudije ili tužioci u malim sredinama podložni pritiscima, a sudije u velikim sredinama nisu, zato što žive u velikim sredinama?''
U tom smislu, moramo da pomenemo da je veliki broj advokata, pa i sudija iz Kolubarskog regiona tražio da pomenemo sramno istupanje njihovog kolege Čikiriza. Taj čovek je toliko svojim izlaganjima izvređao da je jedan broj njih želeo da dođe u ovu skupštinu da odgovori na njegove neistine. Kaže gospodin Čikiriz da ne može da dobije spor u malom sudu. Njegove kolege kažu – ili lažete, ili ste nesposoban advokat; gubite u malim sudovima, gubite u Zrenjaninu, u Novom Sadu. Sudije su vam pod pritiscima, advokati povezani sa sudijama, veštaci su, kako ste rekli, svi umreženi. Pitaju se vaše kolege kako, uopšte, imate posla? Ružno je to što neka iskustva iz svojih neuspešnih predmeta iznosite za ovom govornicom. Blatite svoje kolege koji nisu u mogućnosti da vam odgovore i pokušavate da iz pojedinačnih slučajeva izvučete opšte zaključke.
Dakle, u Kolubarskom regionu ukidaju se opštinski sudovi Ljig, Ub, Mionica, Lajkovac i Osečina. Oni postaju sudske jedinice. Sada zamislite sudiju iz Ljiga koji treba da u toku dana najpre otputuje do Valjeva, a onda iz Valjeva, npr., u Osečinu na suđenje. Prvo treba da ga neko iz Ljiga odveze do Valjeva, ili mislite da sudija putuje autobusom? Uz to, iz Ljiga do Valjeva imate 20 mesta gde autobus staje, a nakon toga, iz Valjeva, taj sudija koji je već umoran od puta od 40 kilometara, treba da ode u Osečinu da sudi, još oko 40 kilometara. Kada tamo dođe, ja mislim da on nije ni za šta, a kamoli da se koncentriše na predmet. Padne sneg, kiša, kome se putuje na suđenje? Ni sudijama, ni strankama, nikome. Imaćemo veliko povećanje broja bolesnih sudija, to sigurno.
Kroz opštinu Ljig prolazi Ibarska magistrala. Ako se desi saobraćajni udes, kako će sudija iz Valjeva da vrši uviđaj u Ljigu? Hoće li ga čekati po nekoliko sati, blokirana magistrala, ili će sudija iz Valjeva sedeti u nekoj kafani na Ibarskoj magistrali i čekati, ne daj Bože, da se udes dogodi?
Sada, zamislite taj cirkus, sudija iz Osečine putuje skoro 80 kilometara u Ljig, sudija iz Ljiga putuje isto toliko u Osečinu, a mi svi treba da se pravimo da ne znamo ništa i da verujemo gospodinu Homenu da je to ušteda, da će to sprečiti uticaj lokalnih moćnika, da će gospodin Čikiriz tamo moći da dobije neki spor, da veštaci neće biti umreženi. Sudija iz Lajkovca putuje na Ub, sudija iz Uba u Lajkovac, sudija iz Valjeva u Mionicu, sudija iz Mionice u Osečinu i tako Jovo nanovo. Pitanje je samo ko će sve to da plati? Isto to važi i za javne tužioce.
Šta je sa građanima? Baš briga gospodina Homena što će čovek iz sela Živkovac, opština Ljig, morati da putuje do Valjeva oko 70 kilometara i da šest puta preseda iz autobusa u autobus i što će taj čovek, na kraju, morati da uzme pravdu u svoje ruke.
Da li tako vi štedite, gospodine Homen? Vi ste, gospodine Homen, jedan od idejnih tvoraca ovog zakona. Pitaju vaše kolege, koliko ste godina radili kao sudija, pa da vam veruju da je ovo dobar zakon?
Objasnite, gospodine Homen, građanima sledeće. Zbog čega je prvi nacrt zakona povučen i skinut sa sajta Ministarstva, a zatim odmah, posle četiri do pet dana, objavljen novi, dijametralno suprotan prvome? Odgovorite, da li vam je to naredila Evropa, ili ste vi utvrdili da vam prvi ne valja? Dakle, ko je taj prvi nacrt skinuo, vi ili Evropa?
Dalje, objasnite činjenicu da na osnovu istih geografskih i infrastrukturnih parametara pravite dva dijametralno suprotna zakona, od kojih je prvi pripreman duži period, a drugi, za nekoliko dana, a ovaj drugi je, kažete, bolji od prvog. Da li imate garancije da će ovaj zakon biti moguće primeniti u praksi ako vam Društvo sudija, Vrhovni sud Srbije, svi predstavnici sudova, i sudije i tužioci, iznose mišljenje da je zakon neprimenljiv u praksi? Kažete da ćete menjati procesne zakone. A šta ako ih ne budete mogli promeniti, pa i ako stignete, šta će oni promeniti?
Gospođo ministarka, zašto ste, najpre, Opštinski sud u Ljigu sređivali, uradili centralno grejanje, adaptirali sve prostorije, posebno sudnice, garaže, prostorije tužilaštva, opremili to sve kompjuterskom opremom, nameštajem, klimatizacijom svih prostorija, čak ste radili ovih dana veoma skupe betonske radove i potporne zidove oko zgrade, doveli zgradu u takvo stanje da izgleda stvarno ugledno i lepo, a sad ovaj sud ukidate? Da li je to, možda, bilo pranje para? Da li je tu trebalo neko da zaradi?
Zaista, šta je razlog da uredite jednu zgradu, uložite silan novac, a onda taj sud ukinete? Šta s tolikim sudnicama, kabinetima, čajnom kuhinjom, opremom?
Na kraju, jednoglasna poruka svih vaših kolega je da ovaj zakon povučete iz procedure, da sednete s iskusnim sudijama, tužiocima, advokatima, i da nađete najbolje rešenje za Srbiju i za građane Srbije, koji vas mole da ih samo ne branite na ovakav način kako ih branite. Povucite ovaj zakon, nemojte da se krijete iza Evrope, nije vam Evropa baš ovako nešto naredila; više bi se reklo da su to vaše ideje, na osnovu kojih treba da se istaknete, kako ste vi, gospođo ministarko, i vi, gospodine Homen, reformisali srpsko pravosuđe. Neće vam ovo proći, uostalom, videćete i sami. Hvala.

Da li još neko želi reč povodom ovog amandmana? (Ne)

Na član 3, amandman je podneo narodni poslanik Riza Halimi.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

O amandmanu gospodina Rize Halimija, izvolite, gospodin Nikola Savić.