Da li još neko želi reč?
Na član 3, amandman je podneo narodni poslanik Miloš Radulović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da). Miloš Radulović ima reč.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre Malović, podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona o sedištima i područjima sudova i tužilaštva, da se u članu 3, tačka 14. briše i dodaju nove tačke, koje glase: ''Opštinski sud u Kruševcu, Opštinski sud u Aleksandrovcu, Opštinski sud u Brusu, Opštinski sud u Varvarinu za teritoriju opštine Varvarin i Ćićevac, Opštinski sud u Trsteniku''. Tačka 27. se briše i dodaju se nove tačke, koje glase: ''Opštinski sud u Prokuplju za teritoriju opština Prokuplje, Blace, Žitorađa i Merošina i Opštinski sud u Kuršumliji''.
Mi ovde već četvrti dan raspravljamo o amandmanima na Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i tužilaštava. Imamo 124 amandmana, koje su podneli članovi, odnosno poslanici opozicionih stranaka i poslanici vladajućih stranaka, što ukazuje na to da sam Predlog zakona nije dobar, a amandman naše uvažene koleginice Milice Radović je najbolji predlog rešenja – da se ovaj zakon koji je vezan za mrežu sudova povuče.
Inače, kada pričamo o mreži sudova i o ovom amandmanu koji sam podneo, pre svega bih se osvrnuo na dve opštine koje su izuzetno značajne, i u strateškom smislu, i u smislu neke perspektive za Republiku Srbiju. Tu mislim na opštine Kuršumlija i Brus, koje se oslanjaju na AP KiM, koje su od izuzetnog, ponavljam još jednom, strateškog značaja.
Kada pričamo o opštini Kuršumlija, ona se administrativnom linijom od 105 km oslanja na AP KiM. To je jedna od najvećih teritorijalnih opština u celoj Srbiji, jer ima 952 kvadratna kilometra. Ono što je zabrinjavajuće, jeste da je po popisu iz 1953. godine imala 39.772 stanovnika, a po popisu iz 2002. godine – 21.608 stanovnika, što ukazuje na jednu opasnost, jedan trend, da ogromni prostori ostaju nenaseljeni, bez ijednog žitelja, odnosno građanina na tim prostorima.
Opština Kuršumlija ima 89 naselja i mesto Kuršumlija. Zabrinjavajuće je i to što već imamo četiri naselja, odnosno nekada naseljenih mesta, u kojima ne živi više nijedan stanovnik.
Pre nego što kažem nešto o posledicama ovakve odluke i ovakvog predloga zakona o mreži sudova, rekao bih par reči o opštini Brus, koja se, takođe, linijom u dužini od 27 km, oslanja na AP KiM. Po popisu od 1953. godine, opština Brus je imala 25.585 stanovnika. Opština Brus je 2002. godine imala 18.767 stanovnika. Iz iznetog se vidi da je veliki broj stanovnika napustio ova područja i da, mahom, u naseljenim mestima u ovim opštinama žive, odnosno egzistiraju staračka domaćinstva.
Inače, opština Brus je jedna od teritorijalno većih opština, jer ima 606 km2 površine i 58 naselja. Ono što je indikativno i opasno kako za opštinu Kuršumlija, tako i za opštinu Brus, jeste da u ovim opštinama postoje mesta koja su udaljena od sedišta opštine, ili Brusa, ili Kuršumlije, čak i više od 50 km.
Sada bih nešto i o značaju institucija za ove opštine, kako u ekonomskom, tako i u političkom smislu. U malim opštinama, kada kažem malim opštinama, opštinama sa malim brojem stanovnika, veoma je loša poruka za te opštine i za te stanovnike ako se gase neke državne institucije, jer to zabrinjava građane tih opština, iz prostog razloga što se plaše da će sutradan da se ugase i škole i zdravstvene ustanove.
To je loša poruka za građane tih opština, jer oni ovo shvataju kao poruku: vi ne zavređujete da imate sud, vi ste građani drugog rada, mi ne računamo na vas, što ima još jednu posledičnu vezu sa svima onima koji su investirali u te opštine, a i sa budućim investitorima.
Mislim da je zakonodavac i predlagač zakona morao da vodi računa o specifičnosti svih sredina, o čemu su svi narodni poslanici, pre svega, opozicije, pričali ovih dana, o značaju sudskih institucija i mreže sudova, manje-više, za svaku sredinu na teritoriji Republike Srbije. Jedan deo poslanika vladajuće koalicije je rekao i ukazivao i da, pored ekonomske, ovde postoji i jedna politička priča, koja može da ima u dogledno vreme neke loše posledice po ove opštine.
Predsednik Vlade gospodin Cvetković je u svom ekspozeu pred nama, 7. jula, rekao da će Vlada da se stara o ravnomernom regionalnom razvoju, a upravo ovo ukazuje da se vrši strahovita centralizacija, jer se, od 138 sudova u Srbiji, gasi 104 i ostaju samo 34 suda sa statusom osnovnih sudova, a ostalo su sudske jedinice.
Ovde ne leži ni priča o ekonomičnosti, iz prostog razloga, što izmeštanje sudova u sedište okruga vuče za sobom i to da se povećavaju troškovi, kako za one građane koji žive u opštinama u kojima se gase opštinski sudovi, tako i za samo sudstvo, zato što sama udaljenost kod jednih proizvodi troškove dolaska u osnovne sudove, a kod drugih proizvodi troškove na taj način što sudije moraju da odlaze u udaljena mesta, konkretno, za ove okruge o kojima pričam, to je preko 50, 60 i 100 km, kao i tumači, veštaci, a da ne pričamo o faktoru vremena za izvođenje materijalnih dokaza. Jer, ako iz sedišta okruga treba da odu sudije na određena mesta gde postoje određena krivična dela, onda postoji opasnost vremena kao faktora, gde mogu da se određeni dokazi izgube.
Kao što je i moj uvaženi kolega Šami rekao pre par dana, mislim da ovde postoji opasnost da imamo sindrom spržene zemlje, koji su primenjivali pojedini osvajači, a to znači, upravo, da se gase naselja, da ljudi napuštaju svoja ognjišta.
A, ljudi napuštaju ognjišta kada nemaju institucije, pogotovo u malim mestima, gde je većina ljudi zaposlena u, kako državnim, tako i lokalnim institucijama, i imamo onaj deo koji se bavi poljoprivrednom delatnošću.
Gospođo Malović, vi ste ovde kao jedan od razloga za opravdanost ovog predloga zakona naveli i uticaj lokalne sredine. To je nešto što nije dobro, jer, pre svega, vi na taj način diskreditujete sudije koji žive u tim sredinama.
Istovremeno ću vas podsetiti na onaj primer koji sam naveo za Okružni sud u Kruševcu, koji je istog dana doneo dve različite presude po osnovu istog predmeta – oduzimanja mandata odbornicima DS-a u Brusu. Jedna presuda je bila pozitivna po one koji su se žalili, mislim na odbornike, a druga presuda je bila negativna, koja je na snazi, jer su oduzeti mandati tim odbornicima.
Narodni poslanici su predstavnici svih građana i za ovaj zakon ne treba da glasaju narodni poslanici, bez obzira na političku pripadnost, jer mi smo, pre svega, dužni da štitimo interese građana, onih koji su nas izabrali da ih ovde predstavljamo.
Iz tih razloga, DSS, a i ja kao poslanik DSS-a, očekujem da povučete ovaj zakon i da zadržite postojeću mrežu sudova, jer na to i na loše posledice ukazuju kako domaća, tako i strana stručna javnost, ukazuju da ovaj zakon nije u skladu s evropskim standardima. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta, pa narodni poslanik Zoran Krasić.

Dame i gospodo narodni poslanici, jasno je da je amandman kolege Miloša Radulovića amandman koji bi morali, odnosno trebalo bi da prihvate narodni poslanici.
Pre nego što kažem nešto konkretno o ovom amandmanu, želim da se vratim na amandman kolege poslanika Vladimira Milentijevića. Reći ću i zbog čega. Vi ste u skladu s Poslovnikom, gospođo Čomić, rekli da je Vladimir Milentijević, narodni poslanik, podneo amandman na član 3, da je od nadležnih odbora amandman prihvaćen, da je predstavnik Vlade na sednici odbora prihvatila amandman i da je on postao sastavni deo zakona.
To je, apsolutno, u redu i ima našu maksimalnu podršku. Zbog javnosti, zbog građana Srbije, mora da se zna šta je sadržao amandman gospodina Vladimira Milentijevića i šta je, pre intervencije tim amandmanom, predložila Vlada Republike Srbije.
Kolega Vladimir Milentijević je intervenisao na član 3. i predložio da se briše tačka 11. i da se doda nova tačka, a ta tačka 11. je predvidela da osnovni sud u Kosovskoj Mitrovici bude jedini sud za teritoriju AP Kosovo i Metohija.
Kolega Vladimir Milentijević je tražio da se uvede Osnovni sud u Kosovskoj Mitrovici za teritoriju Kosovsko-mitrovačkog okruga, Osnovni sud u Gračanici za teritoriju Kosovskog okruga, Osnovni sud u Goraždevcu za Pećki okrug, Osnovni sud u Ranilugu za Kosovsko-pomoravski okrug i Osnovni sud u Štrpcu za Prizrenski okrug.
Obrazloženje koje je kolega Milentijević, dao u jednoj rečenici, glasi: "Ukidanjem 16 od 17 osnovnih sudova na teritoriji AP Kosovo i Metohija, smatram da se definitivno Republika Srbija povlači i slabi državne institucije na KiM-u, pogotovo institucije pravosuđa, pa shodno tome predlažem da se formiraju osnovni sudovi po okruzima, kako bi se zadovoljile potrebe srpskog i sveg ostalog stanovništva na Kosovu i Metohiji koji priznaju Republiku Srbiju i zakone naše države."
Pitanje o kom želim da govorim i koje želim da postavim, pre svega, gospođi Malović, jeste – šta bi se desilo da kolega Milentijević nije amandmanski intervenisao na ovaj član? Da li bi onda samo Sud u Kosovskoj Mitrovici bio nadležan za sve sudove na teritoriji Kosova i Metohije? Šta se, zapravo, krilo iza vrlo opasnog predloga Vlade Republike Srbije?
Osnovano dovodimo u sumnju i osnovano pretpostavljamo da je Vlada Republike Srbije na ovaj način pokazala da se polako odriče Kosova i Metohije, da je sve pravosuđe htela da smesti u Kosovsku Mitrovicu, koja je jedino, da kažem, naseljeno mesto na teritoriji Kosova i Metohije koje nema nekih značajnijih problema u odnosu na ostale delove KiM-a.
Šta ste vi mislili, na koji način da komuniciraju ljudi iz ovih mesta koje je naveo kolega Milentijević, iz Gračanice, Goraždevca, Raniluga, Štrpca i ostalih mesta, kako su ljudi mogli da dolaze radi te funkcije koju imaju pravosudni organi, da dolaze, možda, nekad i svakodnevno u Kosovsku Mitrovicu?
Da li ste svesni šta je ovaj vaš predlog značio i zašto niste sami intervenisali, kako ste se uopšte usudili da pred Narodnu skupštinu dođete s ovakvim predlogom?
Građani Srbije moraju da znaju da Vlada Republike Srbije nešto radi iza leđa, očigledno, građana Srbije i ovog parlamenta. Mi mesecima, od juna, insistiramo da se na dnevnom redu ovog parlamenta nađe pitanje, odnosno rezolucija vezana za Kosovo i Metohiju. Još nijedanput nismo dobili neko racionalno obrazloženje zbog čega to ne dolazi na dnevni red.
Kroz ovakve predloge Vlada pokušava da provuče ono što vidimo i čujemo, a, nažalost, kao narodni poslanici, informišemo se iz medija. Mi iz medija saznajemo da neko razgovara i pregovara o nekakvim uslovima pod kojima bi mogla misija Euleksa da postoji i da se uspostavi na teritoriji Kosova i Metohije.
Niko od narodnih poslanika, odnosno možda neko od narodnih poslanika, ali narodni poslanici koji čine Parlament ne znaju ko je Vladu ovlastio, ko je dao neke okvire iz kojih ne može da se izađe. Narodna skupština nije, a bila je u obavezi.
Dakle, namerno sam želela da govorim o ovom amandmanu na ovaj način, pre svega, da bih u ime svih poslanika zahvalila kolegi Milentijeviću. Želela sam da građani Srbije znaju šta Vlada Republike Srbije smera i šta je moglo da se desi sa pravosuđem na Kosovu i Metohiji da se nije pojavio ovaj amandman.
Kada smo već kod pravosuđa na Kosovu i Metohiji, pre dva dana sam govorila, a pre toga, prošle nedelje, naš kolega Ljubomir Kragović, o mandatima odbornika u SO Leposavić koji su SRS-u bili oteti, pa vraćeni pravosnažnom presudom Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici.
Pre dva dana je RIK zasedao. Članovi RIK-a, odnosno jedan broj članova RIK-a nije želeo da sprovede presudu Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici. Član RIK, odnosno zamenik člana, što nikako ne umanjuje odgovornost, jeste gospođa Snežana Malović, ministar pravde. Kada sam pre dva dana rekla da je član komisije, gospođa Malović me je ispravila i rekla da je zamenik člana. Ona ima odgovornost i kao zamenik člana i kao ministar pravde i morala je da insistira da se ova presuda sprovede u delo.
Gospođa Slavica Đukić-Dejanović je prošle nedelje obećala kolegi Ljubomiru Kragoviću da će se to naći na sednici dnevnog reda RIK-a. Sada tražim, ne znam da li će gospođa Đukić da dolazi u skupštinsku salu, ali, ako bude došla, da se tada ne bih javljala po Poslovniku, sada je pozivam da nas, čim dođe u salu, obavesti kada će RIK da donese svoju odluku, kojom će, zapravo, primeniti odluku Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici.
Kada je u pitanju amandman o kojem je malopre govorio kolega Miloš Radulović, koji je i podnosilac amandmana, zaista, u konkretnom slučaju, kada su u pitanju teritorije opštinskog suda u Kruševcu i opštinskog suda u Prokuplju, kolega Radulović je izneo dosta konkretnih stvari, kao čovek koji tačno zna koje su udaljenosti u pitanju između ovih mesta, koliko je predmeta, koliko sudija, koliko zaposlenih u administraciji, odnosno sudskoj upravi. Bilo šta dodavati tome bilo bi suvišno, ali je neophodno, pozivam sve narodne poslanike, sve poslaničke grupe, da govorimo o svakom amandmanu, pre svega, zbog javnosti Srbije i zbog toga da pokušamo, na neki način, da gospođu ministar ubedimo da ovaj zakon povuče iz procedure.
Malo je neverovatno da gospođa Malović ne reaguje, a toliko ste puta čuli, gospođo Malović, za ovih nekoliko dana, da ovaj zakon mora da se povuče iz procedure.
Niste to čuli samo od poslanika opozicije, samo od poslanika SRS-a, već ste to čuli od svih poslanika, čak i poslanika vladajuće koalicije.
Ovoliki broj amandmana i razlozi koje iznose narodni poslanici, gospođo Malović, morali bi da vas navedu na razmišljanje da ovaj zakon povučete iz procedure, da uradite predlog zakona koji će da zadovolji, bar, većinu narodnih poslanika, odnosno većinu građana u Srbiji, jer, ako usvojite ovakav zakon, jutros niste bili tu kada sam to rekla, napravićete, gospođo Malović, haos u pravosuđu. Ostavićete više hiljada ljudi bez posla, više hiljada porodica bez plata, zarada. U ovakvoj ekonomskoj situaciji, u ovoj socijalnoj bedi, tako nešto, na vašem mestu, nikada ne bih sebi dozvolila.
Nije u pitanju samo to, u pitanju je i da će, zamislite, građani Srbije, ministar pravde, Vlada Republike Srbije da vam ukida 104 suda. Zamislite šta znači u Srbiji, ovolikoj kolika je, 104 suda manje. Kako mislite da iovako spora pravda bude realizovana u Srbiji kroz mrežu sudova koju nam nudite?
Razumem da vi imate neke svoje ciljeve, da imate dogovore s nekim, da predstavljate Vladu, ali kažite vašim kolegama u Vladi da je opšte nezadovoljstvo u Srbiji, jer oni nemaju pojma. Oni se sada ne bave ovim, oni se bave time da li će više para dobiti u budžetu Mlađa Dinkić, ali ne za građane Srbije, nego za sebe, svoje kabinete, svoje pomoćnike, svoje savetnike, a ne znate šta će vama da daju, jer ste vi svaki dan ovde s nama u Skupštini. Daće vam nešto što će da ostane, a to što ostane neće biti dovoljno, gospođo Malović, za primenu ovih zakona.
Doduše, ovaj zakon se neće primeniti u ovoj godini, a mi ga radimo navrat-nanos, i u produženom radnom vremenu, i u danima koji nisu po Poslovniku predviđeni za rad, kao da će stupiti na snagu 1. januara 2009. godine, a on stupa na snagu tek 1. januara 2010. godine. Ubeđena sam da se to neće desiti.
Još jednom apelujem na sve kolege narodne poslanike koji su podneli amandmane, da to ne bude da su amandmane podneli samo zato da bi njihovi sugrađani videli kako s ovog mesta podržavaju, odnosno prenose njihove stavove, neka to pokažu i u danu za glasanje i neka glasaju protiv ovog predloga zakona, jer, ako to ne urade, moramo da obavestimo građane Srbije da ih njihovi predstavnici obmanjuju. Jer, kada se glasa, onda građani ne vide ko stavi prst na koji taster. Ali, ako svi narodni poslanici koji su podneli amandmane na ovaj predlog zakona ne budu glasali za zakon, ako budu dosledni sami sebi, ovaj zakon neće moći biti usvojen.

Reč ima narodni poslanik Milutin Jeličić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovana ministarko pravde, želim da podržim amandman Miloša Radulovića, posebno za ove dve pogranične opštine koje se graniče sa AP Kosovo – opštine Brus i Kuršumlija.
Mora da se poštuje teritorijalni princip. Samo ću da vam kažem da je opština Brus osma po površini u celoj Srbiji, a opština Kuršumlija, druga po površini. Znači, mora se imati u vidu i teritorijalni princip.
Moram reći da od najudaljenijeg sela opštine Brus do Kruševca ima 104 km i ako treba ukinuti Opštinski sud u Brusu, znači da ljudi iz pograničnih sela sa Pokrajinom moraju da uzmu noćenje u Kruševcu i da se sude dva-tri dana, što je u 21. veku nedopustivo.
Moram da kažem i to da Opštinski sud u Brusu postoji 150 godina. Ima jedna istorijska činjenica – 1908. godine, u zgradi današnjeg suda i opštine, podržan je Balkanski sporazum između Aleksandra Karađorđevića, Janka Vukotića, serdara crnogorskog, bugarskog cara habzburškog. Stoga, ukidanje Opštinskog suda u Brusu građanima moje opštine pada teško. To im je jedna poruka za iseljavanje, s obzirom na to da se graničimo, negde oko 30 km, s Pokrajinom Kosovo.
Još jednom vas molim da podržite amandman Miloša Radulovića i da uzmete u obzir ovaj teritorijalni princip. Zahvaljujem.

Hvala i vama.
Da li se još neko javlja povodom ovog amandmana? (Ne)
Na član 3, amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Pejčić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospodin Aleksandar Pejčić.

Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministre, na dnevnom redu je još jedan predlog zakona koji bi trebalo da reformiše naše pravosuđe. Međutim, pre nego što je ušao u proceduru ovaj zakon, Vlada je trebalo da da odgovor na nekoliko pitanja: na osnovu kojih kriterijuma je donošena ova mreža sudova, s obzirom na to da će se, donošenjem ovog zakona, ugasiti negde oko 39 opštinskih sudova, a 19 će postati odeljenja; 300 do 400 sudija će izgubiti radna mesta, neće više raditi?
Birokratija, koja ih je opsluživala u nekim opštinskim sudovima, takođe će izgubiti posao. Šta ćemo s tim ljudima? Na koji način ćemo brinuti o tim ljudima, na koji način ćemo brinuti o sudijama i kako ćemo ih menjati, pošto je po Ustavu vrlo teško smeniti sudiju, jer je to stalna kategorija?
Ono čime je trebalo da se rukovodite, jesu specifičnosti određenih krajeva i na osnovu toga je trebalo da ovu mrežu ravnomerno rasporedite.
Ja ću govoriti o svom kraju, o Jablaničkom okrugu, o jugu Srbije, koji je jedan od najnerazvijenijih okruga u Srbiji, koji ima 242.000 stanovnika, 336 naseljenih mesta, prostire se na 277 kilometara kvadratnih, ima šest opština i, što se tiče vaše problematike, ima tri opštinska suda. Ovim nacrtom zakona vi ukidate dva opštinska suda i postavljate odeljenja, to su Opštinski sud u Lebanu i Opštinski sud u Vlasotincu.
Specifičnost moga kraja je to što je to kraj odakle se ljudi sele. Naime, sa juga Srbije, iz Jablaničkog okruga i celog tog kraja seli se godišnje, to su statistički podaci, još od pre 20 godina, znači, permanentno se iseljava po 2.200 ljudi s tog prostora. Ako izračunate, u poslednjih 20 godina iselilo se 40.000 ljudi. Takođe, geostrateški položaj Jablaničkog okruga je bitan jer se, s jedne strane, graniči sa Bugarskom, a, s druge strane, s administrativnom granicom KiM.
Ako ljudima koji žive na tim rudnim područjima ugasite sud, činjenica je da šaljete određen signal, poruku Vlade da se sa tih prostora treba seliti. Ako se seti neko da im oduzme i školu, da im ukine školu, da im ukine ambulantu, onda je to uslov da se ti ljudi s tih prostora iseljavaju.
Takođe je trebalo da vodite računa o nacionalnoj strukturi pojedinih opština, jer smo iz dosadašnjeg iskustva čuli da ste ukinuli, da ukidate sudove u opštinama Bujanovac i Preševo, koje su višenacionalne sredine, i da šaljete lošu poruku Evropi, koja upravo teži da sve te manjine pomiri i da žive svi zajedno na jednom mestu.
Reći ću vam nešto. Malopre sam, na temu migracija stanovništva, rekao da se, otprilike, 2.200 stanovnika seli godišnje sa tih prostora. Kako fizika ne zna za prazan prostor – šta mislite, ko će se doseliti na taj prostor? To su specifičnosti o kojima je i te kako trebalo da vodite računa kada ste pravili ovu mrežu sudova.
Podneo sam amandman na član 3. tač. 15. i 22. Naime, ovim amandmanom sam želeo da ostanu opštinski sudovi u Vlasotincu i Lebanu. Ja ću vam argumentovano reći zbog čega je moja intencija takva. Naime, opština Vlasotince pokriva i opštinu Crna Trava i imaju ukupno 73 naseljena mesta. Najudaljenije mesto od opštine Vlasotince je udaljeno 70 kilometara, i to je u opštini Crna Trava. Ako ukinete taj sud u opštini Vlasotince, a imate još 20-30 kilometara do Leskovca, znači da 100 kilometara nekome treba da bi došao u sud.
S obzirom na to da je to planinski kraj i, kada su velike zime, neka mesta su deset do petnaest dana zavejana, ne može se nikako probiti do njih, očekujem da prihvatite ovaj amandman i ovaj moj argument.
Opština Vlasotince, takođe, odnosno Opštinski sud Vlasotince ima 10 sudija, plus predsednik, i ima oko 3.000 predmeta godišnje, pa je i to jedan od argumenata za opstanak ovog opštinskog suda.
Ja bih vas zamolio nešto, ovako retroaktivno, pošto nisam uložio amandman na član 2. Dobio sam dopis predsednika opštine Crna Trava Slavoljuba Bagovića, koji moli da ostane odeljenje za prekršaj u opštini Crna Trava, jer je ranije postojalo odeljenje, odnosno da ostane i dalje pri Sudu u Leskovcu. Inače, odeljenja su u Medveđi, Bojniku, Lebanu, sud u Leskovcu i u Vlasotincu, dok je Crna Trava, kao jedina opština, šesta, ostala bez odeljenja. U tom smislu vas molim, ako možete, da izađete u susret predsedniku opštine, jer se radi o najmanjoj opštini u Srbiji, opštini koja ima 2.200 stanovnika. Malopre sam vam rekao, ako gledamo i tu demografsku stvar – to je jedna od najstarijih opština u Srbiji.
Ka Opštinskom sudu Lebane gravitira 119 naseljenih mesta i ima oko 13.000 predmeta godišnje, što je dobra preporuka da ovaj sud ostane, da može i dalje da se bavi ovom problematikom, a usko je vezan za opštinu Medveđa, koja je pogranično mesto, višenacionalna sredina. U tom smislu, očekujem da ćete i ovaj sud zadržati kao opštinski sud.
Takođe sam podneo amandman na član 3. tačka 22, gde su građani Pomoravskog okruga, naročito Despotovca i Ćuprije, nezadovoljni ovom mrežom sudova. Između ostalog, sud u Despotovcu je osnovan 1931. godine, što znači da 77 godina, u kontinuitetu, radi. Opština Despotovac ima oko 34.000 stanovnika i Opštinski sud ima devet sudija, plus predsednik. Znači, po veličini je isti kao i Opštinski sud u Ćupriji. To je treći sud po veličini u Pomoravskom okrugu.
Građani Pomoravskog okruga, takođe, apeluju na vas, apeluju na Vladu da ovi sudovi ostanu i da to ne budu odeljenja, već da budu osnovni sudovi. Ja znam da ste vi u dilemi, međutim, ako ste u dilemi, najbolje je da prihvatite amandman moje koleginice Milice Radović. To su potencirale i ostale moje kolege iz opozicije, moje stranačke kolege iz poslaničkog kluba DSS-a. Mislim da je to najbolje rešenje ili, pak, ako ne prihvatite amandman gospođe Radović – da povučete ovaj zakon iz procedure. Hvala puno.

Hvala, gospodine Pejčiću.
Za reč se javio gospodin Zoran Krasić, pa gospodin Zoran Antić.

Imam ja ovog materijala poprilično, nego moram, zbog odsutnog predsednika Narodne skupštine, da nađem vezu s ovim amandmanom, kako bi ova rasprava o Predlogu zakona i amandmanima bila interesantna i malo poučna ne samo za poslanike, već i za građane koji prate prenos zasedanja Narodne skupštine. Dobro je što prate, jer po ovoj dokumentaciji koju dobijam svakodnevno vidim da ova tačka mami pažnju.
Na početku, moraću da podnosioca amandmana, ako mogu tako da kažem, malo ispravim, da preciziram neke stvari koje je on tokom svog izlaganja naveo. Naveo je koliko će sudija i sudskog osoblja da ostane bez posla zbog ovakve transformacije.
Morate da shvatite da je sa gledišta ove vlade i projekcije budžeta, kako to radi Vlada Borisa Tadića, svaki državni službenik trošak. Pošto u budžetu treba da se smanje troškovi, onda, ukoliko nema člansku kartu DS-a, G17 plus, dobiće ''šut'' i to je ta ideologija. Svi oni koji dobiju otkaz ili ne prođu, verovatno će da dobiju neku otpremninu, kako da se reši njihov radno-pravni status. Onda ulaze u društvo odabranih, gde je bio, recimo, i Šutanovac, koji je dobio otpremninu da ne radi u saveznoj administraciji, a sada je ministar odbrane.
Znači, svi državni službenici suda, sudije, tužioci koji ne budu prošli, koji još nisu za penziju, dobiju otpremninu i ispunjavaju osnovni uslov da mogu biti ministri. Kada može Šutanovac, zašto ne bi mogao i neko drugi? To je poruka – svi u DS, tu će da se reše svi problemi.
Morao bih da skrenem pažnju, sudeći barem po ovome što sam dao gospodinu Novakoviću i po nekim novinskim tekstovima, proizilazi da je čak i Nadzorni odbor Vrhovnog suda utvrdio da pojedine sudije nemaju pravosudni ispit. Takav tekst ima, ono što sam ti dostavio.
(Poslanik daje predsedavajućem tekstove.)
Evo, to je gde je policijski auto. To je ta slika gde je policijski auto i piše – sudija bez pravosudnog ispita. Neću sada da upotrebljavam podatke s imenima. Daću ovo gospođi ministar kasnije, pa neka vidi.
Ako je ovo tačno kao vest, znači, uopšte ne pričam ni o sudu, niti o imenu, nemam potrebe to da radim, zato što nije provereno, ali, kada je objavljeno u novinama, verovatno je veliki stepen tačnosti prisutan, ako ima takvih slučajeva, to prvo mora da se otkloni. Ima tu i pismo iz Ministarstva pravde gde tog imena, te osobe ženskog pola, s imenom i prezimenom, nema u evidenciji da je polagala pravosudni ispit a došla je do sudije Okružnog suda. No, dobro, to ćete vi da rešavate. Verovatno i takvih pojava ima i to treba rešiti.
Moram da skrenem pažnju da, ako se ova vrsta organizacije sudova i javnih tužilaštava stavi u kontekst nultog sastava Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, može stvarno da prouzrokuje neke probleme.
Prosto, strepim nad pravosuđem, ako Boško Ristić, kao advokat, lično zainteresovan za neke stvari, kao poslanik i član DS-a, predsednik Odbora za pravosuđe, po funkciji, po položaju, postane ta dva vrlo važna organa u nultom sastavu.
Onda možete da zamislite kako može da se odrazi ta vrsta koristoljublja i zadovoljavanja nekih ličnih njegovih interesa na određenim teritorijama. Njegova teritorija je, verovatno, Leskovac i okolina. To je ta veza s ovim amandmanom.
Veliki su problemi. Samo da vam skrenem pažnju, gospođo Malović, ja ću da vam predam kasnije ovu dokumentaciju. To je dokumentacija koju su mi dostavili zaposleni u Građevinskoj direkciji Republike Srbije. Juče sam dao to pismo, zamolio da se umnoži i, naravno, nije umnoženo, neće da se podeli poslanicima, a ja sam odlučio da vam dam i jedan primerak propratne dokumentacije. Tu ćete pronaći i vaše partijske drugove, Dragana Đilasa, Grujića, onda ovog Zlatanovića iz Leskovca, i to je ta veza s amandmanom, pošto je on bio na čelu te direkcije. Naći ćete neke medije koji su dobili prostor, naći ćete neke direktore medija koji su dobili stanove.
Naravno, dajem vam to kao znak korektnosti, da se uključite u opštu kampanju borbe protiv kriminala, ali ja ću ovo dostaviti i novinarima, tako da će, ako vi to blokirate, valjda, neki novinar da objavi, jer je nemoguće da se ne objavi.
Znači, imate tu materijala da pogledate, naročito sa gledišta nenamenskog korišćenja sredstava. Skrećem vam pažnju da je na čuvanje otišao jedan stan koji je pripao Narodnoj skupštini, da se podeli zaposlenima u Narodnoj Skupštini. Jedan stan koji je namenjen Narodnoj skupštini, da se podeli zaposlenima, avgusta ove godine je, zahvaljujući Direkciji i novim kadrovskim rešenjima u Direkciji, pošto je ona postala sad stambena zadruga, otišao, po jednom posebnom aranžmanu, na čuvanje nekom od funkcionera, tako da ove konkurse što pravite za državne službenike i nameštenike možete slobodno da vežete mački o rep.
Bitno je da si ti član DS-a i to je veza s mojim jučerašnjim govorom ovde, kada sam vam citirao odredbe Ustava kojima je zabranjena ta vrsta političke dominacije.
Naravno, imam i za gospodina Mićunovića, pošto je pre nekoliko dana pričao nešto ovde, dobacivao s mesta, samo da vas podsetim, gospođo Malović, pošto mi je sad jasno zašto ste promenili doajena ideologije DS-a, pa je ušao gospodin Milivojević na mesto gospodina Mićunovića. Evo šta kaže Uprava kriminalističke policije, avgusta ove godine, povodom jednog interesovanja. I to ću da umnožim za medije, zapisnik Budžetske inspekcije i sve ono što je rađeno prilikom popravke Savezne skupštine. Ja nikada ne lažem, zapamtite.
Samo da pročitam kraj. Kaže se: "Dana 26.12.2007. godine, Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu dostavljen je izveštaj, broj taj i taj, o izvršenim proverama po navedenom zahtevu za prikupljanje potrebnih obaveštenja (na 15 stranica), sa pratećom dokumentacijom".
U potpisu, Mladen Spasić, vama iz DS-a vrlo drag čovek Mlađana Dinkića, po čijem nalogu je izvršena kontrola materijalno-finansijskog poslovanja Savezne skupštine kada je predsednik Veća građana bio gospodin Mićunović. Zato postoji osnovana sumnja da su negde pare nestale. Ja ne tvrdim ništa, kao što sam i malopre rekao, ovo su informacije dobijene od građana, s dokumentacijom. Imam razloga da sumnjam i da tražim odgovor nadležnih državnih organa. Kod ove Građevinske direkcije, posebno obratite pažnju na namensko korišćenje sredstava, tu sam lično zainteresovan.
Gospođo Malović, da vas obavestim, onaj sudski dostavljač nije došao da potpišem ovu optužnicu. Trebalo bi nekako da dođe, da bi krenuli ovi rokovi. Zbog javnosti, i ovo ću da podelim novinarima, jer želim da napravim od tog suđenja cirkus, sa jedno 60 advokata i sa svedocima; to će biti kompletni sastav Vlade i svi ministri od 2001. godine do danas.
Naravno, u tom smislu će mi biti potrebni i završni računi za 2001, 2002. i 2003. godinu, u pogledu namenskog korišćenja sredstava sa pojedinih budžetskih pozicija, da građani Srbije shvate, između ostalog, oni koji su od strane Amerikanaca procenjeni kao srpski nacionalisti, a taj sam i ja. Kaže se ovako – jer, u slučaju npr. da je davao pare ''Otporu'', do svega ovoga ne bi došlo, kao ni u slučaju da je novac uplaćen Cesidu, ili da su uplaćeni iznosi za sabrana dela, npr. Stevana Lilića.
Znači, da sam ja, kao ministar, uplatio nešto sa računa za sabrana dela Stevan Lilića, za Cesid i za ''Otpor'', verovatno ne bi bilo ni krivične prijave, niti optužnice, tako da će to suđenje biti vrlo interesantno. Za početak, da skrenem pažnju da morate da obezbedite dokaze kako se finansirala kampanja za izbor lepotice, koju je sponzorisalo Ministarstvo trgovine, a onda imam još neke ugovore Bojana Dimitrijevića o nekim projektima.
Samo da vam skrenem pažnju, gospođo Malović, da znate s kim sedite, s kim ste sedeli i s kim se družite po partijskoj liniji. Ovo je odluka o raspodeli sredstava na projektu intervenisanja, interventna sredstva za dopunu sektorskih projekata Nacionalnog investicionog plana. U ovoj odluci ne postoji poziv ni na jedan član bilo kog propisa. Dragan Đilas je ovo potpisao 5. juna 2008. godine. Kaže – ministar bez portfelja, zadužen za Nacionalni investicioni plan, donosi odluku. Kraj, završen posao.
Biće interesantno, pošto moram od toga da napravim cirkus, da bi ljudi videli kako funkcioniše ta demokratska vlast i kako se po nečijem nalogu proganja neko za koga je Amerika rekla da je srpski nacionalista. To treba osuditi, to treba eliminisati, pa, ako ništa drugo, treba da se izmisli nešto. To ćemo lepo da sređujemo u ovom periodu.
S obzirom na to da imam kolegu koji je iz Leskovca i koji ima potrebu da nešto kaže o ovome, ja sam završio, ali ću se javiti još da vam pomognem da što bolje ovo utvrdite.