Molim vas, nemojte da ih upozoravate. Meni je mnogo drago kada mi dobacuju.

Narodni poslaniče, bez obzira na to što bi i meni bilo drago da svim narodnim poslanicima bude drago da radimo zajedno ovde, pravila su jednaka za sve. Narodni poslanici koji se nalaze s vaše leve strane, iako vi pokušavate komunikaciju s njima, nemaju prava da vam dobacuju i da vas ometaju za vreme dok izlažete za govornicom. Narodna poslanica Vjerica Radeta dobacuje – da li imaju oni s desne strane? Ne, niko nema prava da ometa narodnog poslanika i da dobacuje, ali u ovom slučaju sam zamolila i izrekla upozorenje poslanicima da ne prekidaju govornika.
Zahvaljujem, narodni poslaniče. Nema povrede člana 27. i činjenica da ste spomenuli u obrazloženju da se radi o raspravi, verovatno, predstavlja omašku, jer se ovde ne vodi nikakva rasprava. Narodni poslanici uočavaju povrede procedure i pozivaju se na član Poslovnika da o toj povredi govore. Pošto su se po sadržaju, mahom, sve izrečene povrede ticale replika, bila sam u obavezi da vas podsetim da imate pravo i na korišćenje replika, ali da je vaše pravo i slobodan izbor, svih nas, koje ćemo od prava na raspolaganju koristiti, da bi sednica Narodne skupštine tekla u redu.
Narodna poslanica Gordana Pop-Lazić želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Gospođo predsedavajuća, htela sam, pre svega, da vama skrenem pažnju na jednu činjenicu. Vi važite za potpredsednika koji zaista ima dobru koncentraciju i retko kada vam promakne bilo šta što poslanik za ovom govornicom kaže.
Ponekad imam utisak da ni muva ne može da proleti a da je vi ne primetite. Međutim, gospodin Nikolić je za ovom govornicom izgovorio nešto što ste vi morali da osudite, a to je da poslanici SRS-a, ili Srpska radikalna stranka, po nalogu dr Vojislava Šešelja, sakuplja novac za njegovu likvidaciju.
Da li ste vi to čuli? Ako ste čuli a niste reagovali, zaista ste povredili dostojanstvo ovog doma i niste ispunili svoju obavezu. Ako niste čuli, ja vam ponavljam šta je taj čovek za ovom govornicom izgovorio, i to na najbolji mogući način opisuje kakav je to čovek i u kakvom se on sada psihofizičkom stanju nalazi. On je u strahu. Od koga? Ne znam, ali tvrdim da od čoveka koji se već šest godina nalazi u zatvoru nema razloga da se plaši. Možda se plaši njegovog povratka. To ne znam, jer treba da se susretne s njim i da mu pogleda u oči.
Verovatno zna da neće imati smelosti za to. Ali, evo da mu kažem, on se sigurno za godinu dana više politikom neće ni baviti, to je njegov mandat koji je od Zapada dobio. Otići će u Bajčetinu da peče rakiju, završio je deo posla. Mladi Vučić, koji je trenutno u Hrvatskoj, nastaviće tu politiku. Otišao je tamo da uči kako da ''sanaderizuje'' Srbiju, odnosno otišao je tamo da vidi to malo Srba što je, kaže, ostalo u Kninu, ali nije on to tako rekao, to ja kažem. On je rekao – tamo je čak 6.000 Srba. Za njega je i to mnogo. To su ti ljudi koji danas govore jedno, sutra govore drugo; 15 godina uzima ostavke od svih nas, nakon svih izbora, sad mu to odjednom nije u skladu sa zakonom. Sad mu odgovara ovo, sad mu odgovara ono, onako kako njemu lično odgovara, ili nekome ko mu daje instrukcije.
Samo hoću da vam pokažem koliko je to nedosledan i nemoralan čovek, pogotovo kad napada čoveka koji se nalazi već šest godina u zatvoru, a koji nema mogućnosti da mu odgovori.
Molim vas, da li možete da zamislite situaciju da mi razgovaramo s Vojislavom Šešeljem telefonom i da on kaže – skupite pare, nađite plaćenog ubicu i ubijte to pseto. Pa, nemoguća situacija, pa to bi cela vasiona znala. Svako bi doznao, jer se ti razgovori apsolutno slušaju. Na šta vam mi ličimo, molim vas? Mi politički hoćemo te gnjide da uništimo, ali da nekog ubijamo, pa nikad nikome dlaka nije falila s glave, ko god je napustio SRS.

Narodna poslanice, jedino što sam mogla da izreknem kao upozorenje na citirani deo izlaganja narodnog poslanika Tomislava Nikolića jeste da ga podsetim na obavezu poštovanja člana 104. i zabranu iznošenja činjenica iz privatnog života drugih lica. I tada, i sada, smatrala sam da je takvo upozorenje neprikladno, s obzirom na sadržaj onoga što je izrečeno i zato nisam izrekla, a izrečeno je javno i sasvim sam sigurna da će o tome što je izrečeno biti vođeno računa, da li izriče istinu za govornicom Narodne skupštine.
Na član 7, amandman je podneo narodni poslanik Saša Dujović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Narodni poslanik Dragan Stevanović. Izvolite, imate reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas već treći put izlazim za ovu govornicu, u nadi da ću vam svojim argumentima, možda, gospođo ministre, ukazati na značaj i na kvalitet pojedinih amandmana, na njihov smisao. Vi do sada i niste pokazali volju da prihvatate amandmane koji su, tvrdim vam, smisleni, koji ne izlaze iz okvira koji ste definisali svojim obrazloženjima, ali, eto, neće mi biti teško, ako treba, još pet puta da izađem. Naravno, ponavljam, takođe, da ste u jednoj vrlo neprijatnoj situaciji, ne vi lično, naravno, vi ste eksponent Vlade, Vlada, s obzirom na to da preti, objektivno, neusvajanje ovog zakona. Ukoliko bi se to desilo, to bi bio šamar za Vladu.
Na osnovu svega ovoga što je danas, ili večeras, ili juče, ili prekjuče, kada je bila rasprava, izrečeno, nameće se zaključak, koji sam, čini mi se, delimično jutros pomenuo, a to je da ćete na neprincipijelan način morati da usvojite ovaj zakon, ili ćete prihvatiti amandmane pojedinaca od čijih glasova zavisi usvajanje zakona, pa ćete tako, na neki način, pokazati diskriminaciju prema drugim poslanicima, koji su ovde, takođe, govorili u ime nekih, šta ja znam, ili nacionalnih manjina, ili nekih ugroženih sredina, ali čini mi se da ćete biti primorani na tako nešto, u kontekstu usvajanja ovog promašenog zakonskog rešenja.
Još jednom ću ponoviti ono što sam danas rekao. Stvarno bih voleo da kolege narodni poslanici iz pozicije, odnosno iz vlasti, koji su imali amandmane na tekst ovog zakona, budu principijelni u danu za glasanje, da glasaju za svoje amandmane, da podrže amandmane opozicije, jer je, očigledno, njihov stav i stav opozicije po pitanju ovog zakona kompatibilan, odnosno da ne glasaju za Predlog zakona ukoliko Vlada ne bude spremna da prihvati amandmane opozicije, odnosno jedan amandman je dovoljno – gospođe Radović, i time, na neki način, ili potpuno, dovede stvari u normalu, u okvire normalnog.
Danas sam vas pitao, gospođo ministre, da li znate u čijem interesu je usvajanje ovog zakona? Vi mi odgovor niste dali, pretpostavljam da ćete to na kraju ove rasprave da kažete. Ali, evo, ja sam se bavio nekim menijima iz ove evropske kuhinje. Ovo je deo jedne opširne knjige, koja bi definisala naš put ka Evropi, odnosno evropskim integracijama, to je Nacionalni program integracija. Između ostalog, tu se kaže sledeće – Narodna skupština je usvojila, na predlog Vlade, 25. maja 2006. godine, Nacionalnu strategiju reforme pravosuđa. Vlada je usvojila akcioni plan za sprovođenje Strategije, u junu 2006. godine.
Nacionalna strategija ima kao osnovni cilj da se, uspostavljanjem vladavine prava i pravne sigurnosti, kroz reformu sudskih organa i pravosuđa u celini, očuva i ojača poverenje građana u pravosudni sistem Republike Srbije i ostvari dalji napredak u procesu približavanja EU. Prema Nacionalnoj strategiji reforme pravosuđa, ostvarenje delotvornog pravosuđa bazira se na četiri ključna načela: nezavisnost, transparentnost, odgovornost i efikasnost.
To ste pisali vi, kao evrofanatici, ponavljam, ne mislim lično vi, znači, vaš politički koncept je izražen kroz ovo.
Mogu da prihvatim da se bavite evropskim standardima u oblasti pravosuđa s nekim domaćim kapacitetima, ali se nameće zaključak da i ove zakone, kao i mnoge druge, prepisujete iz, recimo, zakonodavstva Hrvatske ili zakonodavstva Slovenije. Možda su i to razlozi zbog kojih su zakoni osuđeni na neuspeh, odnosno što su definisani kako jesu. Probajte, recimo, sa zakonima iz Slovačke, oni imaju efikasno zakonodavstvo, pokazalo se da je delotvorno i da deluje. Ali, evo, ja ću se pozabaviti sa sva četiri ova principa ponaosob.
Kažete – nezavisnost. Koliki će stepen nezavisnosti sudova, posle ovakve centralizacije, biti, možemo samo da naslućujemo, a što se nezavisnosti pravosuđa u celini tiče, vi ste i postupkom i načinom usvajanja ovog zakona pokazali koliko ste spremni na nezavisnost. Ja sam danas to rekao. Vi ste sistemski naterali sudije da ćute i da se objektivno ne bune protiv zakona koji nije dobar. Vi nas ubeđujete i mi bi trebalo da prihvatimo činjenicu da će sudstvo, ovakvim načinom, biti nezavisno.
Nezavisnost sudstva ne može da se definiše papirom, nikakvim aktom, mora da se definiše jednom pozitivnom praksom. Koliko god da želite da nešto definišete i uokvirite zakonom, ukoliko volje nema, to ne možete da uradite.
Kažete – transparentnost. Toliko toga se dešava iza, toliko toga se dešava mimo očiju javnosti, pa možda i onih koji su najodgovorniji i, da kažem, najbitniji u celoj ovoj priči. Govorite o odgovornosti. Da li sve ono što se u pravosuđu dešavalo u poslednjih osam godina može da da garanciju svakom ko će biti upućen na ovaj pravosudni sistem da će pravosuđe u narednom periodu, samo zbog činjenice da je ovakav zakon usvojen, biti reformisano, odnosno da će se odgovornost u pravosudni sistem vratiti?
Mi smo u pravosudnom i zakonskom smislu imali odgovornost i prema Bojanu Krištu, da li je tako? Da li postoji zakonodavna materija koja reguliše, odnosno koja se bavi svim onim što je on radio, a navedeno je s ove govornice? Postoji. Svi su ostali ili gluvi, ili nemi, ili slepi na to što je radio i što je učinio. Da li neko danas odgovara za to? Ne. O kakvoj odgovornosti mi, kao Parlament, odnosno vi, kao predstavnici izvršne vlasti možete da govorite?
Nema odgovornosti. To je problem. Ta odgovornost, u Srbiji i u reformi pravosuđa, ne stavlja se na papir, nego se manifestuje kroz konkretne poduhvate i poteze. Ne možete sve, čak, ni zakonom da rešite. Nije dovoljno imati zakon. Danas sam vas pitao kako će se raspoređivati sredstva od opštinskih taksa koja su išla na ime opštinskih sudova? Vi kažete, raspoređivaće se zakonom. Da li je zakon dobar? Ko će definisati kriterijum? Da li će kriterijumi biti pravični?
Vi ste, u skladu sa zakonom, uleteli pre neki dan u kuću Darka Mladića. Da li je tako? Niste se pozvali na statut nekog udruženja građana, nego na zakon. Da li je to dobro? Diskreditovali ste čoveka, diskreditovali ste porodicu, njegov poslovni imidž itd. To ste isto pre mesec dana uradili s porodicom Vujić. To ste uradili u skladu sa zakonom. Na žalost cele naše države, jedini oblik i izraz transparentnosti su dva člana Poslovnika Narodne skupštine, a to su čl. 225. i 226. Samo se zahvaljujući tim članovima Poslovnika može prepoznati i nazreti transparentnost u Srbiji. Tu može da se čuje šta se u Srbiji dešava. Na taj način. Dobro je što postoje i mi u SRS-u ćemo to, kao model i sistem transparentnosti, i dalje da koristimo.
Gospođo ministre, što se efikasnosti tiče, možete samo da zamislite kako će biti efikasno sudstvo. Ostao sam uskraćen za ove odgovore, u kom kontekstu su ta geografska udaljenost, putna infrastruktura, odnosno saobraćajne veze. To mi niste rekli. Očekujem da ćete mi reći. Evo, ovih poslednjih nekoliko dana govorimo o sudstvu, demonstriramo našu volju da uvedemo određena pravila u sudove, a paralelno s tim dešavaju se u sudovima, za koje ste vi, kao ministar, nadležni, strašne stvari. Evo dokumentacije. Ovo se, konkretno, odnosi na neki apelacioni sud. Sada neću da koristim ovu govornicu, ako ste zainteresovani, voljan sam da porazgovaram i da vam ukažem na neke anomalije, a to se sve mimo vas, pored vas dešava. Objektivno se dešava. Cifre nisu male. Cifre su milionske. Kreću se od 15 do 30 miliona dinara. Čini mi se da su neki od ovih papira i kod vas na stolu.
Mislim da ste vrlo paušalno i vrlo površno upoznati s ovim predmetom. Mislim da bi trebalo da se na drugačiji način upoznate. Znam da je došao kod vas u Ministarstvo na sto. Odnosi se na Apelacioni sud u Nišu. Ponekad pogledajte šta ima i šta se dešava.
Danas, kada govorimo o sudovima, o sudstvu i potrebi da reformišemo sudstvo, evo, Trgovinski sud u Leskovcu, sudije, zloupotrebljavaju sistem razglasa. Stranke u predmetima varaju, manipulišu njima da su prozivani na ročišta, ljudi čekaju, ne prozovu ih na ročišta i tu se manipuliše ljudima. Pokreću se postupci protiv njih, ljudi daju pismene izjave da su svedoci nekih nepopularnih, nekorektnih postupaka istog sudije, a to je neki Branimir Stanković, sudija iz Trgovinskog suda u Leskovcu.
Ko zna koliko ljudi je u ovakvim postupcima oštećeno. I to ću da vam dam, daću vam izjave svedoka, izjave sudskih činovnika, izjave advokata, izjave oštećenih stranaka u postupcima. Cifre nisu male.
Zloupotrebama i bahatim ponašanjem, objektivno, ostavlja se utisak vrlo lošeg i neefikasnog sudstva. Ti isti ljudi kažu da u ovom trgovinskom sudu, od sedam sudija, šest vredi, a taj jedan ne. Utisak o sudstvu se stiče na osnovu, nažalost, tog jednog čoveka, a ne na osnovu šest onih koji rade dobro i kvalitetno.
Mislim, gospođo ministre, da biste uradili dobru stvar da povučete ovaj zakon iz procedure, dosta nas to misli. Mislim da nećete u praksi biti u situaciji da ovo primenite. Vi procenite. Ukoliko budete ovo ozbiljno shvatili, uradićete nešto dobro i nešto pametno, a ukoliko ne, budite spremni da doživite možda jednu neprijatnost, a to je da ova skupština, odnosno skupštinska većina, ne usvoji predlog Vlade koju je izabrala. Zahvaljujem.

Hvala.

Na član 7, amandman je podneo narodni poslanik Kenan Hajdarević.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč ima Mirko Munjić, narodni poslanik. Izvolite.

Član 7. Predloga zakona glasi: ''Odeljenja Višeg prekršajnog suda jesu: 1) Odeljenje u Kragujevcu, za područje prekršajnih sudova u Aranđelovcu, Gornjem Milanovcu, Jagodini, Kragujevcu, Kraljevu, Kruševcu, Novom Pazaru, Paraćinu, Požegi, Prijepolju, Raški, Sjenici, Trsteniku, Čačku i Užicu''. Predloženim amandmanom traži se da se, posle reči "Požegi", doda reč "Priboju". Dakle, da Odeljenje Višeg prekršajnog suda u Kragujevcu bude i za područje prekršajnog suda u Priboju.
Obrazloženje Vlade je da se amandman ne prihvata iz razloga što, u principu, nije prihvaćen koncept povećanja broja prekršajnih sudova.
Upravo taj koncept uređenja sudova i sedišta, tj. Predloga zakona o sedištima sudova, u suštini, nije dobar. Sama činjenica da je na Predlog ovog zakona podnesen toliki broj amandmana, kako poslanika opozicije, tako i poslanika pozicije, govori u prilog tome. Podneto je toliko mnogo amandmana da je, zaista, najbolja mogućnost koju u ovom momentu predlagač ima – da Predlog ovog zakona povuče iz procedure.
Dosta je pričano o tome od strane svih poslanika opozicije, a što se tiče poslanika pozicije, i danas sam rekao da na njima leži velika odgovornost, posebno u odnosu na njihove birače, na građane koje oni zastupaju.
Ti građani, siguran sam, kada su čuli koncept ovog zakona, kada su čuli i njihove predloge amandmana, smatraju da njihovi zastupnici u ovom domu treba da glasaju za te amandmane, da to ne bude samo puko podnošenje amandmana, već za ove amandmane treba da glasaju. Doći ćemo u situaciju da u danu za glasanje vidimo kakav će stav poslanika pozicije biti. Kažem, najbolje bi bilo, s obzirom na koncept zakona, da predlagač i pre dana za glasanje povuče Predlog ovog zakona.
Što se tiče koncepcije uređenja sudova, a samim tim i sedišta sudova za koja se zalaže SRS, mogu da kažem da se zalažemo za takav koncept sudova gde bi u prvom stepenu bili opštinski sudovi, a negde bi bili okružni u prvom stepenu, s odeljenjima za privredne sporove, u drugom stepenu bi bili okružni sudovi, zatim, u trećem stepenu bi bio Vrhovni kasacioni sud, koji bi bio najviša pravna instanca i taj sud bi objedinjavao celokupnu teoriju i sudsku praksu i, kao takav, bio bi najviša pravna instanca.
Pored toga, naša koncepcija ne poznaje apelacione sudove kao posebne sudove, niti prekršajne, kao posebne sudove. Znači, ukoliko bi se u ovim sporovima donosila odluka o izricanju kazne zatvora, ovi prekršaji bi mogli da budu suđeni u opštinskim sudovima.
Cilj ovog amandmana koji je kolega podneo jeste da se poboljša, na neki način, koncepcija ovog zakona o sedištima sudova, time što bi se Odeljenju Višeg prekršajnog suda u Kragujevcu, pored navedenih, dodao i Prekršajni sud u Priboju. Mnogi razlozi, koji su izricani ovih dana u prilog ovakvih rešenja, govore u prilog i ovog rešenja
Međutim, moram još jednom da kažem da je sam koncept ovog zakona pogrešan, kao i ostalih zakona iz oblasti pravosuđa, a to su zakoni o uređenju sudova, o izboru sudija, o Visokom savetu sudstva, o Državnom savetu tužilaca, a ovaj poslednji zakon je samo logičan nastavak pobrojanih predloga zakona. Ovim zakonom, kao ni zakonima koje sam pobrojao pre njega, faktički, niko nije zadovoljan, ni sudije, ni građani Srbije, ni poslanici opozicije, a ni mnogi poslanici pozicije.
Činjenica da ovim zakonom nisu zadovoljne sudije daje nam direktan signal da sve one priče o korupciji i borbi protiv korupcije padaju, u stvari, u vodu. Time se dovodi u pitanje jedan od osnovnih principa, a to je princip nepristrasnosti sudijske funkcije. Kakva će biti efikasnost i ekonomičnost i kako će se ekonomičnost postići ovakvim konceptom zakona o sedištima sudija?
Neće biti predsednika sudova u mnogim sudovima, s obzirom na to da se ovoliki broj sudova ukida, s tim što će, s druge strane, vladajućoj većini biti mnogo lakše da kontroliše manji broj predsednika sudova.
Da podsetim, na primer, po Predlogu zakona o sedištima sudova, ostaju samo 34 osnovna suda, dakle, toliko i predsednika ovih sudova, tako da će ovaj princip kontrole, ili supremacije izvršne vlasti u odnosu na sudsku vlast, biti posebno izražen ukoliko se usvoji ovaj predlog zakona, uostalom, isto kao i ako se usvoje ostali zakoni, set ovih zakona iz oblasti pravosuđa.
Praksa će pokazati da će, donošenjem ovih zakona, biti duplirani troškovi. Ovih dana smo videli mnogo primera koji pokazuju plastično da će, donošenjem ovih zakona, troškovi vezani za sam postupak biti višestruko povećani.
Najveća efikasnost koja će se postići donošenjem svih ovih zakona iz oblasti pravosuđa, pa i donošenjem zakona o sedištima sudova, jeste, u stvari, svojevrsna lustracija sudija, koja će se obaviti, o tome smo ovih dana dosta pričali, kroz opšti izbor ili reizbor sudija, pa će biti izabrane samo politički podobne sudije.
Dakle, sudije koje budu po volji vladajuće većine, moći će da prođu, moći će da budu izabrani po ovim zakonima, a one sudije koje to ne budu, normalno će otpasti. Smatra se da će, donošenjem ovih zakona, bez posla ostati negde između 500 i 700 sudija, a tu je još dosta i ostalih sudskih službenika itd.
Pored toga, izborom sudija koji omogućava zakon o sudijama, koji će biti raspoređeni u sudove, kako ste vi to predvideli ovim zakonom o sedištima sudova, biće prekršen jedan od osnovnih principa, jedno od osnovnih načela koji predviđa i Ustav Srbije, a to je princip priznavanja stečenih prava sudija.
Naime, stečena prava se moraju garantovati svima. To naš ustav garantuje, pa je normalno da ta stečena prava budu garantovana i sudijama. Svima se ona moraju garantovati i ne može se dozvoliti da se, donošenjem novog pravnog akta, uđe u kršenje zakona, dakle, da budu ukinuta nečija stečena prava, pa bi se iz jednog prekršaja ušlo u drugi prekršaj i tako u nedogled.
Donošenjem ovih zakona, dolazi do supremacije izvršne vlasti u odnosu na sudsku vlast i ona će doći do posebnog izražaja. Ova supremacija je prisutna i danas i zaista je mnogo primera u oblasti privatizacije koji ukazuju na ovu nadmoćnost izvršne u odnosu na sudsku vlast.
Ne bih pričao o pojedinačnim slučajevima, mada je njih u praksi dosta. Jedina i najvažnija stvar koju treba u ovom momentu reći jeste da i ovaj zakon o sedištima sudova, kao što smo pričali i za ostale zakone iz oblasti pravosuđa, predlagač treba da povuče. Mislim da bi to bilo najbolje za sve i da bi time bili svi zadovoljni. Hvala.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne)

Na član 7, amandmane su, u istovetnom tekstu, podneli narodni poslanici Šerif Hamzagić i Vjerica Radeta.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima gospođa Vjerica Radeta. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, svaki put kada se najavljuju reforme u bilo kojoj oblasti društva, to izaziva pažnju stručne javnosti. Međutim, najavom reformi u oblasti pravosuđa, pogotovo kada su u javnosti objavljeni tekstovi, ili bar delovi tekstova predloga ovog seta zakona, to više nije bio samo interes stručne javnosti, već se, bukvalno, ustalasala celokupna javnost Srbije. Svi su ljudi zaplašeni onim što će ovi zakoni da proizvedu ako, eventualno, stupe na snagu.
Mi smo i dalje ubeđeni da to neće biti tako, pogotovo što je primena ovih zakona predviđena za 1. januar 2010. godine i ima dovoljno vremena da dođe do izvesnih izmena.
Zamislite kakvi su ovi predlozi zakona kada Društvo sudija ima u mnogim segmentima istovetan stav, recimo, kao poslanici Poslaničke grupe SRS-a. Uz to, Društvo sudija kritikuje narodne poslanike, pre svega, poslanike SRS-a, ali to nije nikakav problem, simpatije su obostrane.
Da su srpski radikali odlučivali, Društvo sudija, svakako, ne bi postojalo, niti ima potrebe da postoji, ali Društvo sudija sada nije tema, tema su predlozi zakona koji će mnoge sudije odvesti u Društvo sudija, ili u neka druga društva, zato što će morati da se bore za opstanak na svojim radnim mestima, sudijskim funkcijama i javnotužilačkim, u suštini, na radnim mestima, jer ovo što se ovim zakonima, ovim setom zakona predviđa, podrazumeva da će, nakon lustracije koja će biti sprovedena u srpskim sudovima, oko 500 sudija ostati bez hleba, odnosno, toliko porodica bez jedne plate u kući, pod uslovom da su još jednu imali.
O broju zaposlenih u sudskoj upravi da ne govorim, pogotovo što je većina tih ljudi zaposlenih u sudskoj upravi, odnosno administraciji, bila gotovo na ivici egzistencije, jer se nikada, nažalost, u poslednjih osam godina, u Srbiji nije vodilo dovoljno računa o tim ljudima.
Oni su često štrajkovali i obustavljali rad po sat-dva u toku dana. Opet su bili osuđivani od tog Društva sudija i od jednog broja sudija i javnosti, jer sada neko ne može da završi neki svoj posao. Naravno, i u takvim uslovima, i s takvim platama, bili bi srećniji nego sada kada očekuju otkaze.
Amandman koji sam podnela u ime Poslaničke grupe SRS-a je jedan od amandmana, a sada govorimo o amandmanu na stav 1. člana 7.
Član 7. govori o odeljenjima Višeg prekršajnog suda i u stavu 1, tački 1) stoji da se Odeljenje u Kragujevcu predviđa za područje prekršajnih sudova u Aranđelovcu, Gornjem Milanovcu, Jagodini, Kragujevcu, Kraljevu, Kruševcu, Novom Pazaru, Paraćinu, Požegi, Prijepolju, Raški, Sjenici, Trsteniku, Čačku i Užicu. U amandmanu sam predložila da se, posle reči "Trstenika", doda reč "Tutin", odnosno da Odeljenje Višeg prekršajnog suda obuhvata i područje Prekršajnog suda u Tutinu.
Vlada Republike Srbije nije prihvatila ovaj amandman, s obrazloženjem da ga ne prihvata iz istih razloga zbog kojih ne prihvata ni amandman narodnog poslanika Saše Dujovića.
Vrlo je teško snalaziti se i vraćati se stalno unazad tim obrazloženjima da se amandman ne prihvata iz razloga kao onaj prethodni, pa kada dođete do njega, onda opet kao onaj prethodni i sve tako. Nekako nađoh taj amandman kolege Saše Dujovića. Vlada kaže da ne prihvata ovaj amandman budući da nisu prihvaćeni amandmani kojima se predlaže povećanje broja prekršajnih sudova.
Suština i jeste da je ovaj amandman sled amandmana na član 2, pa sve dalje. Ne znam odakle vam ideja, kada je u pitanju Tutin, da bi se povećao broj prekršajnih sudova, kada u Tutinu postoji organ za prekršaje, rade dvojica sudija u tom organu za prekršaje. Imaju desetak zaposlenih, koliko znam. Svi oni ostaju bez posla, zahvaljujući tome što je vama neko rekao da bi prihvatanje ovog amandmana podrazumevalo povećanje broja prekršajnih sudova.
Dakle, opet neozbiljnost, neodgovornost, a više puta sam skretala pažnju da bi predstavnik Vlade i Vlada, odnosno tamo neko od državnih službenika koji priprema ovo za Vladu, trebalo da vode računa da obrazloženja budu bar zdravorazumska, da ne moramo oko toga da lomimo koplja i da raspravljamo.
Dakle, neophodno je da bude prihvaćen amandman na član 2. i, posledica toga, amandman koji sam podnela na član 7, jer se i jedan i drugi odnose na neophodnost postojanja Suda za prekršaje u Tutinu. Mnogo je razloga koje sam, kada sam govorila o amandmanima na članove 2, 3, 4, iznosila u korist tvrdnje da je neophodno prihvatiti ove amandmane, ali, nažalost, to očigledno ne stiže do svesti gospođe ministar, koja ovde predstavlja Vladu, pa ni činjenica da na tako maloj teritoriji opštine Tutin, siromašne opštine, postoji 99 sela.
Zamislite 90 ljudi iz 99 sela, a najudaljenije selo je 41 kilometar udaljeno od sedišta Tutina. To su sela Boroštica i Bracak, sela do kojih ne može, maltene, da se dođe, pogotovo ne zimi. Vi ćete opet da kažete da član 7. ne podrazumeva da će ti ljudi negde dalje da putuju od svog mesta kada su u pitanju prekršaji.
Podsećam, pre svega, zbog javnosti, zbog građana Tutina i ostalih građana, da vi niste prihvatili amandmane ni na članove 2, 3, 4. i 5, a evo sada i 7, verovatno nećete ni na član 9. To su sve amandmani kojima se mi iz SRS-a zalažemo da ovaj zakon i ovi zakoni ne daju negativan doprinos, odnosno da ne daju doprinos još lošijem i slabijem razvijanju već siromašne opštine Tutin. Zaista se postavlja pitanje, na koje niste još dali odgovor, gospođo ministar, kako će ti ljudi, koji će imati potrebu za uslugama suda za prekršaje, zadovoljavati te svoje potrebe, kako će da se obraćaju Veću za prekršaje, pogotovo na način koji ste predvideli za Viši prekršajni sud?
Neko od kolega je govorio o kratkim rokovima zastarelosti kada su u pitanju prekršaji. To jeste tačno. Ne znam da li vam je shvatljivo da 2008. godine, u nekom zimskom periodu, kada padne sneg, ako se iz jednog sela u opštini Tutin pošalje pismo, ako uopšte imaju tamo poštanski šalter, to pismo ne može stići za tri, četiri ili pet dana do Tutina, a kamoli do Novog Pazara ili dalje, do Kragujevca, gde ste predvideli sedište Višeg prekršajnog suda. Možda je vama to nerazumljivo i neshvatljivo, ali verujte, to je istina. Tamo nema puteva, nema normalnog saobraćaja, nemaju više od jednom dnevno autobusku vezu sa sedištem svoje opštine, a kamoli dalje. Govorila sam vam više puta na koji način se prelazi ta razdaljina između Tutina i Novog Pazara, koja je svega 35 kilometara, ali je put takav da je za tih 35 kilometara potrebno sat i 15 minuta vožnje. Dakle, morali ste da vodite računa o svim tim činjenicama, kao i o činjenici da se iz Tutina narod iseljava i nije dobro, ne samo u Tutinu, nego i u svim opštinama iz kojih, inače, ljudi beže, da u takvim opštinama ostavljate još stotinak porodica bez hleba, odnosno najmanje toliko ljudi bez posla.
Oni nemaju drugog rešenja nego da idu, da se sele, da se iseljavaju iz svojih kuća, da se približavaju Beogradu ili ne znam već gde.
Neverovatno je, gospođo Malović, da vi nikako ne želite da razumete suštinu ovih problema, suštinu ovih amandmana. Nisu ovo amandmani koje smo podnosili reda radi, nisu ovo amandmani kojima smo na bilo koji način želeli da opstruišemo, odugovlačimo rad ovog parlamenta itd. Ne, ovo su amandmani koji život znače onim ljudima na terenu. Verujte, svakodnevno se čujem sa mnogo ljudi s teritorije opštine Tutin, svi podržavaju ove amandmane, očekuju da ćemo da vas ubedimo. Ali, očigledno, to s vama ne ide. Pokušavamo da ubedimo skupštinsku većinu. Videćemo kako će se pokazati u danu za glasanje.
Ovo je već peti ili šesti put kako apelujem na savest narodnih poslanika koji su podneli amandmane – ne da ucenjuju Vladu, ne da ucenjuju Parlament, nego da glasaju u skladu s amandmanima koje su podneli, da glasaju za svoje amandmane, da glasaju protiv zakona u celini, ako ne budu prošli svi ovi amandmani.
Teško je ovde izabrati koji je amandman potrebniji, koji je manje potreban. Najbolje je rešenje, definitivno, ako nećete da povučete zakon iz procedure, a reklo bi se da nećete – najbolji je onda amandman gospođe Milice Radović. Prihvatanjem tog amandmana bi se prevazišli svi problemi, do onog momenta dok se možda ne bi stekli neki bolji uslovi za nekakvu drastičniju reformu u pravosuđu.
Sada, u ovoj godini ekonomske krize, socijalne bede, u svemu onome što nas čeka, zamislite malu opštinu Tutin, sa 100 do 120 ljudi koji će ostati bez posla, zato što vi, gospođo Malović, nećete da prihvatite amandmane SRS-a i kolege iz Tutina, o čijem amandmanu će sada govoriti gospodin Krasić.

Hvala.