Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 4, amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Naravno, i ovaj amandman sledi istu argumentaciju kao i ostali amandmani na član 4. Predloga zakona, ali moram da kažem da on hvata i neku pravno-logičku vezu s prethodnim amandmanima, pogotovo s amandmanima koji su podneti na član 3. Predloga zakona. Zašto? Zato što član 3. Predloga zakona reguliše sedište i teritoriju osnovnih sudova, a ovaj član 4. se odnosi na teritoriju i sedište viših sudova.
Prosto, Žutić je potpuno u pravu. On je napravio jedan istorijski pregled organizacije i sedišta naših sudova u Republici Srbiji kroz 150 godina naše pravosudne istorije i onoga čime su se rukovodili zakonopisci u prošlosti, ali ovde, stvarno, mora da se pogleda, ovim zakonom se utvrđuje mesto kao sedište nekog suda, i područje, odnosno teritorija na kojoj se prostire nadležnost.
Mogli bismo reći da je ovo zakon kojim se definiše mesna nadležnost sudova i stvarno je veliki nedostatak ovog predloga zakona to što on, u stvari, nema načela, principe na kojima se zasniva. Ako je princip teritorijalna podela Republike Srbije, administrativna podela prema okruzima, onda bi, barem kod osnovnih i viših sudova, morao da bude princip – u svakom okrugu mora da bude najmanje jedan osnovni sud i najmanje jedan viši sud, pa onda možete, na bazi toga, da razvijate neku podelu, mislim i na osnovne sudove, i na sudske jedinice itd.
Ako bi se taj princip prihvatio, onda bi broj osnovnih i viših sudova morao da se poklopi. Da li bi to bilo 34, ili 28, ili 25, nije bitno, ali morao bi taj princip da bude prisutan.
Ovo pričam zbog amandmana Milovana Radovanovića, koji se odnosi na teritoriju Okružnog suda u Nišu. Za tu teritoriju ste rekli – jedan osnovni sud u Nišu i jedan viši sud u Nišu. Ako bismo pošli od pretpostavke da je to princip, onda, verujete, ne bismo mogli da prihvatimo ovo što se dešava, da u pojedinim tačkama člana 4. imate sedište i teritoriju višeg suda određenog tako što zbrajate dva osnovna suda, recimo, Viši sud u Šapcu, za područje Osnovnog suda u Loznici i Osnovnog suda u Šapcu.
Viših sudova imate 26, osnovnih – 34. Ako ste pošli od principa - teritorija na kojoj postoji osnovni sud je ista i na njoj mora da postoji jedan viši sud, onda biste morali da imate 34 viša suda. Vi to niste uradili. Vi ste negde, neke okruge, podelili, negde ste neke okruge spajali i vidi se ovde taj politički uticaj. Šabac je zbog Dušana Petrovića. Dušan Petrović je omogućio da ''stečajna mafija'' bude na slobodi, da se brani sa slobode. Samo zbog toga je prihvatio da bude ministar pravde u prethodnom sazivu, samo da bi se ''stečajna mafija'' pustila napolje.
Sada uzmite priču, kada Boško Ristić bude, po položaju, član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, katastrofa, ljudi, sudije i tužioci, obrali ste bostan.
Taj osnovni princip niste primenili. U jednom od prethodnih zakona, Predlogu zakona o uređenju sudova, definisana je poprilično stvarna nadležnost, u zavisnosti od tipa suda, pa je rečeno – osnovni je skoro uvek prvostepeni, viši je uvek prvostepeni, izuzetno je drugostepeni za neke stvari, u odnosu na odluke osnovnog suda, apelacioni je potpuno žalbeni i da ne idemo dalje.
Sada ćemo imati situaciju da će u Šapcu viši sud, kada postupa kao žalbeni, biti žalbeni za odluke dva osnovna suda, a ovaj niški će biti žalbeni za odluke samo jednog osnovnog suda, u Nišu.
Sve ovo navodim kao primer totalne političke dominacije u formulisanju nečega što je vrlo jednostavno pitanje. To je sedište i područje. Ovim zakonom samo treba da se kaže gde će biti sedište suda i da se definiše mesna nadležnost, da ne bude preklapanja, da za jednu opštinu budu nadležna dva viša suda, konkretno, kada je u pitanju član 4, a kada je u pitanju član 3, da se ne poklapa nadležnost dva ili više osnovnih sudova.
Vidite i sami, kada se ide toliko daleko bez principa, onda se nešto drugo krije iza toga, a krije se ono o čemu smo pričali. Međutim, pošto je slaba dramaturgija za danas, juče su ljudi imali prilike da u ''Dnevniku'' tri puta vide Glavni odbor DS-a iz Subotice. Sudije i tužioci, predsednik Republike Boris Tadić je rekao – prvi zadatak u 2009. godini jeste da uzmete motke i da očuvate svoja radna mesta.
Da ponovim još jednom, zato što je tri puta ponovljeno u istom dnevniku, da se zapamti, znači, Tadić nije rekao – kad mene izaberete, 500 hiljada novih mesta, to je povukao. Nije se ni hvalio da je zaposlio, i to je povukao. Rekao je da je udarila neka kometa zvana – svetska finansijska kriza, i da je zadatak broj jedan...
Demokrate, molim vas, ukorio vas je, imate četiri kontrolna punkta gde se meri vreme, na prvom punktu ste pali. Tu ste pali, jer ste krađu legalizovali u Skupštini, to vas je ukorio. Neće on više da vas trpi. Vodite računa, bićete promenjeni.
Znači, rekao je – odbrana radnog mesta je sveti zadatak u 2009. godini. Sudije i tužioci, molim vas, zapišite datum, rekao predsednik Boris Tadić – svi po jednu motku u kancelariju, da biste odbranili sudijsku funkciju i tužilačku funkciju. Molim vas, poštujte predsednika Republike, nije to mačiji kašalj.
Odbrana radnog mesta, Zeko, to je nalog koji ti moraš da primeniš. Drugi nalog, Zeko, koji si dobio, jeste da kontrolišeš ministre. Ne mogu oni da kradu, pa da brukaju predsednika Republike. Ovako je rekao, tri puta je ''Dnevnik'' to ponovio, da nacija zapamti – odbrana radnog mesta, svako na radnom mestu po pajser, pritku, i da čuva radno mesto, jer predsednik drugačije ne može da garantuje ono što je rekao.
Da mi neko ne zameri, je ga u tome podržavam, teška srca, ali ga podržavam. Šta da radimo?! Vidite kakvi su ovi tajkuni, sad radiš, prekosutra ne radiš, izbaci te napolje. Jeste li videli šta napraviše u Vrbasu oni ljudi koji štrajkuju? To je tako daleko otišlo, da je čovek morao da ode kod Tome. Kada Peconi uzme stvari u svoje ruke, pa tu nema...
Ne može predsednik Tadić da izađe na kraj s tajkunima. Tajkuni, zapamtite, pre mesec dana je donet Zakon o krivičnoj odgovornosti pravnih lica za krivična dela koja su učinila odgovorna lica u pravnom licu. Rečeno je da će taj zakon da stupi na snagu krajem ove ili početkom sledeće godine, odnosno 2010. Zašto? Neće on da dozvoli da se bruka više. Obećao je 500 hiljada novih radnih mesta.
Sećate se kada je Đinđić rekao – mi uvozimo radnu snagu od 2005. godine, to je bila velika izjava. Tadić je obećao 500 hiljada mesta, samo on da pobedi. Sad je rekao – velika kriza, ne možemo to, smanjićemo, redukovaćemo to, ali prvi zadatak je odbrana radnog mesta.
Sudije, branite vaše radno mesto. Tužioci, branite vaše radno mesto, branite mesto, jer je Tadić rekao. Imaju ovi da trče, i četiri kontrolna punkta da ih mere. Na prvom punktu ste pali, ne poštujete Ustav, ne poštujete zakon. Evo ga drugi kontrolni punkt. Nadam se da ćete da obavestite gospodina Tadića.
U Tužilaštvu za ratne zločine postoji tužilac Dragoljub Stanković.
Ne mogu da vam kažem šta su mi rekli za njega i neću da vam pričam, da ne biste skakali da pričam ovo, da pričam ono. Postoji velika sumnja, s obzirom na to da je bio dugo godina u kancelariji sa Vukčevićem, i postoji sumnja s nekim advokatima, razne sumnje postoje. Meni je jedno vrapče šapnulo ovako – ako njega stisnete, a ima već nekoliko advokata u pritvoru, da propriča, inače, on se zarekao da će za milion evra da ode u penziju, ako njega stegnete...
Samo da vas podsetim, potpisao je rešenje da su Janjušević i Kolesar uzorna gospoda i obustavljen je krivični postupak. Kako ne pade meni takav tužilac da i protiv mene obustavite krivični postupak?
Sada ću, gospođo Nado, da vas obavestim. Nema veze s Dragoljubom Stankovićem, ima veze sa mnom. Optuženi su Veljko Odalović, Milutin Mrkonjić, Zoran Anđelković, Aleksandar Vučić. Da li je vođen krivični postupak protiv njih? Protiv mene ste podigli optuženicu. Još mi nije došao onaj pisar da me upiše, da znate. Pošaljite ga, hoću postupak, hoću sve ovo da izvedem na sud, da javnost u Srbiji shvati gde se nalazi kriminal. Zašto sam vam dao ono Mićunovo pre neki dan?
Pozivam sve građane da mi daju dokumentaciju za zloupotrebu službenog položaja, od Đelića, pa nadalje. Tako sam ja završio s Dinkićem. S ove govornice sam mesec dana pozivao, dve i po hiljade materijala je došlo. Kada je video šta se desilo, svi su se zgranuli. Ja pozivam građane da se uključimo u borbu protiv kriminala i da svako postupi po nalogu Borisa Tadića i da očuva, odbrani svoje radno mesto.
Sudije, branite radno mesto.
Gospođo ministar, imate Pušica, Pavlica, Nebojša Pavlović, advokat, advokat Đorđević, da ne ređam sve, nema potrebe. Proverite Dragoljuba Stankovića, zamenika tužioca za ratne zločine. Proverite njegovu karijeru, porodicu, šta su radili, koliko su to, kako kažu danas mladi, oni ''teški'', u kojim predmetima je i koga, kada je bio dežurni istražni tužilac, sve oslobađao. Za vreme "Sablje", on je, jadnik, bežao da ne bude u trijaži, jer ga svi kriminalci znaju. Oni bi rekli – čekaj, kako ovaj naš, kada smo mi njemu platili veliki broj predmeta.
Ja sada iznosim samo insinuacije, da proverim koliko ćete da postupite po nalogu Borisa Tadića, s obzirom na to da vas obaveštavam da je to druga kontrolna tačka. Kod prve kontrolne tačke ste pali. Vodite računa da kod druge i treće ne padnete. Ja vam otvoreno kažem, želim da potonete zajedno s onima koje čuvate u Narodnoj skupštini.
Samo sam vam pomenuo neka imena, ko sve ima krivične prijave, optužnice, da vas podsetim da i protiv njih treba da se vodi postupak, ako se vodi protiv mene. Ja postupak jedva čekam. Ne pozivam se na imunitet, ništa, ništa, samo da napravimo cirkus u sudnici, da narod vidi kakva je to demokratska vlast. Vi slušajte predsednika Tadića.
Od 500.000 zaposlenih nema ništa. Odbrana radnog mesta je sveti zadatak, tako je rekao, vodite računa.
Zašto je to ''Dnevnik'' tri puta dao? Da bi građani shvatili da imaju apsolutnu zaštitu dok je Tadić predsednik Republike.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 4, amandman je podneo narodni poslanik Šerif Hamzagić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo, gospođo predsedavajuća, amandman koji je podneo kolega Šerif Hamzagić odnosi se na osnivanje i uređenje teritorije koja se odnosi na Viši sud u Novom Pazaru, koji treba da obuhvata područje Osnovnog suda u Novom Pazaru, s Osnovnim sudom u Tutinu.
Dame i gospodo, situacija povodom predloženih zakona nije naišla na razumevanje i građani i stručna javnost ne prihvataju ovakve predloge zakona, a radi se o jednom istorijskom poduhvatu koji nema logike, a ni uporišta u primeni ovih zakona.
Dame i gospodo narodni poslanici, područje na koje se odnosi amandman, Novi Pazar, Tutin, Sjenica, Nova Varoš, Čajetina, Prijepolje, Priboj, Požega, Arilje, Ivanjica, to je područje koje je udaljeno od sudova, pogotovo sela, koja su udaljena i više od 50, čak i do 100 kilometara. Nije prihvatljivo izlagati građane ovim nevoljama, a sud je institucija u kojoj građani ostvaruju veći broj svojih osnovnih ljudskih i političkih prava.
Dakle, nema osnova da se vrši reorganizacija postojećih sudova. Sudije i tužioci su to izrazili na jedan sasvim argumentovan način, a veliki broj građana se javlja poslanicima SRS-a i traži da se poslanici SRS-a energično suprotstave ovoj samovolji, ovom beznađu, ovom haosu koji se uvodi u srpsko pravosuđe.
Dame i gospodo narodni poslanici, područje Tutina, Novog Pazara, Sjenice i Nove Varoši posebno zaslužuje da ostanu sedišta ovih sudova i da građani mogu biti u prilici da im sud bude što bliže, da ne moraju biti izlagani velikim, bespotrebnim materijalnim troškovima i gubljenju vremena u putu, odlazeći u sud na udaljenosti i do 100 kilometara, a negde i 150.
Čajetina i ceo Zlatiborski okrug veoma su udaljeni od sadašnjih sudova, a ako se usvoji ovaj zakon, to će biti dva-tri puta duža relacija građanima da dođu do suda. U ovim sudovima, građani su navikli da ostvaruju svoja prava. Ne treba sumnjičiti sudije i tužioce koji sada rade u postojećim i tako organizovanim sudovima. Neko kaže – u tim manjim mestima srodiće se, upoznaće se, zbližiće se do te mere da nije moguće meriti pravdu.
Ja sam govorio o tome i o tome ja malopre govorio gospodin dr Žutić, narodni poslanik SRS-a, da su još za vreme Nemanjića, Obrenovića, Karađorđa i Dušana postojali i seoski sudovi, nahijski sudovi, župski sudovi, viši sudovi, apelacioni sudovi i, konačno, kasacioni sud. Ne treba narušavati ovako uređenu pravnu regulativu i teritorijalnu zastupljenost i organizaciju sudova i tužilaštava.
Ako mi dozvolite, ja bih iskoristio priliku, pošto je tu gospođa ministar Malović. Dobio sam predstavku jednog građanina iz Čačka, on se zove Krunić Miloje. On je pokrenuo 1992. godine parnični postupak i taj parnični postupak vođen je pred ovim čuvenim, sada, pravednim, efikasnim, celishodnim, ekonomičnim Sudom u Kragujevcu. Obratite pažnju na to ko vam u Kragujevcu deli pravdu i kome dele pravdu. Postavljam pitanje tim sudijama koje su sudile, u predmetu P9-5139/2, jer je ovaj građanin podneo tada tužbu i svojom tužbom traži ostvarivanje svojih prava. Opštinski sud u Kragujevcu je doneo više prvostepenih presuda, koje su ukidane od strane drugostepenog suda, Okružnoga suda.
Šta se dogodilo konačno? Ovaj građanin ne može da ostvari svoje pravo, zbog toga što mu je zagubljen predmet. Kako ovaj građanin, gospodin Krunić Miloje, iz Čačka, Lozničko polje drugo, bb, kaže – doneta je prva presuda 5139/92 od prvostepenog suda, Opštinskog suda, drugostepena presuda Okružnog suda u Kragujevcu, Gž. 328/95, presuda prvostepena, ponovo, jer je bila ukinuta, 2360/95, Gž., ide dalje 272/97, Okružni sud u Kragujevcu, predlog tužioca za ponavljanje postupka, žalba predlagača, rešenje Gž. broj 2074/08, opet Okružni sud, naredba Suda da se pronađe predmet, i konačno zapisnik, 05-46249, Opštinski sud u Kragujevcu.
Ne radi se o tome da sada treba vršiti reorganizaciju sudova da bismo postigli veću ekonomičnost i da građani brže dođu do pravde, da ćemo imati veću efikasnost ili celishodnost, da će građani svoja prava ostvarivati na vreme, ne. Da su pojedinci radili i da su predsednici sudova vršili kontrolu i ostvarivali, po poslovniku, uvid u rad pojedinih sudija, ne bi se desilo ovo što se desilo u Kragujevcu, u konkretnom slučaju.
Gospođo ministre, ovaj građanin ukazuje u svojoj predstavci da se obraćao i Ministarstvu pravde, da je Ministarstvo pravde nalagalo Okružnom i Opštinskom sudu da sprovedu odgovarajući postupak i postupe po nalogu Okružnog suda u Kragujevcu. Međutim, kao što vidite, izmenjeno je četiri ili pet sudija u ovom predmetu.
Zašto se menjaju sudije kod ovakvih slučajeva? Zbog toga što jedan predmet može da teži i 10 kilograma papira, a kada se izabere novi sudija, njemu se u ruke utrpa ovaj složeni predmet, koji neki sudija nije mogao da reši 20 godina.
To je jedna nakaradna praksa. Iz suda ne bi trebalo da ode niko dok ne reši svoje predmete, ili ih ne ažurira do te mere da ne mogu da ostanu kao predmeti, što bi se reklo u sudu – stare koske i najteži predmeti, gde sudije nisu mogle odlučiti 10 godina kako da presude. Mladi sudija dođe i treba da izvrši, treba mu godinu ili dve da prouči predmet, još ako je ukinuta presuda, da izvede sve naložene i predložene dokaze i tako dolazi do odugovlačenja postupka.
Dakle, nešto stoji samo u pogledu discipline. Zbog toga, u zemljama EU i u anglosaksonskom pravu, a i u kontinentalnom, uporednom, kada vidite organizaciju sudova, sudije odgovaraju za određene postupke ili za svoj nerad. Zbog toga u tim zemljama odavno postoje zakoni o disciplinskoj odgovornosti, što kod nas nije slučaj. Jedina dobra mera je da se uvede disciplinska odgovornost nosilaca pravosudnih funkcija, jer ih zakonodavac i onaj koji ih je izabrao dovodi u situaciju da moraju da se odgovorno ponašaju u odnosu na svaki predmet i na svakog građanina.
Videli ste reakciju predsednika Vrhovnog suda, juče, gospođe Vide Škero, da je većina sudija i tužilaca protiv ovakvih ishitrenih, na brzinu pripremljenih sedam zakona, koji treba da regulišu budući rad sudova i tužilaštava. Za ovakvu pripremu i za ovakav rez, ovakve radikalne promene, nikada nismo. Jesmo radikali, jesmo za promene, ali da budu u skladu s Ustavom, da budu u skladu sa zakonom i da vidimo u uporednom pravu kako su druge zemlje regulisale organizaciju, rad i funkcionisanje pravosudnih organa.
Prema tome, ovim ćete se, koalicijo na vlasti, suočiti s velikim problemom, jer su ovi zakoni, rekao sam prošli put, vacatio legis, vi sada odlažete njihovu primenu. Zašto? Ponavljam, niste sigurni da će ti zakoni moći da budu primenjeni. U tome je problem.
To je bio slučaj i kod Zakonika o krivičnom postupku, dve i po godine. Onaj nakaradni predlog je usvojen u ovom parlamentu i on se dve i po godine ne primenjuje, niti se može primeniti. Sada su Ministarstvo pravde, predlagač, Vlada, uvideli, jer smo mi iz SRS-a, kada je donošen Zakonik o krivičnom postupku uložili veliki broj amandmana i ukazali na brojne probleme; Zakon se nalazi u sukobu s Ustavom Republike Srbije u 78 članova. Za taj zakonik o krivičnom postupku, koji je usvojen pred ovim parlamentom, mora biti izvršeno odlaganje, ili odlaganje, ili usvajanje novih izmena i dopuna postojećeg.
To se može jedino rešiti tako što će na naš, radikalski zakonik o krivičnom postupku, sada, ovi amandmani i ove izmene i dopune, da dođu pred Parlament, da ih svi narodni poslanici sagledaju, izanaliziraju, slušajući i stručnu javnost, i da se na neki način omogući da se, možda, u narednoj godini primeni izmena i dopuna tog zakonika, ali i da se pristupi izradi novog zakonika o krivičnom postupku, kome treba dosta vremena posvetiti.
Ponavljam da se u zemljama anglosaksonskog prava, ujedno i u zemljama kontinentalnog prava, zakonik o krivičnom postupku i krivični zakonik priprema punih 10 do 15 godina. Ne treba dozvoliti da se na brzinu donose zakoni. Ne treba se rukovoditi brojkom, koliko će Republika Srbija doneti novih zakona. Drugo, ne treba podleći pritiscima iz Saveta Evrope i EU. Zašto? Neki trče i hoće da idemo u Evropu, ali njih Evropa neće. Šta ćemo s tim? Neće ih Evropa. Tu je problem. Zašto bismo sada svaku naredbu iz Strazbura, iz Haga, iz bilo koje institucije Saveta Evrope, morali po hitnom postupku da donosimo, da se suočimo s problemom da taj zakon neće moći da doživi primenu i da ćemo morati uskoro da menjamo veliki broj zakona u našoj državi?
Nije učinak u tome, niti je napredak u tome da imamo veliki broj zakona donetih u određenom sazivu Parlamenta. Bitno je doneti dobre zakona. Kada se donese dobar zakon i kada taj zakon može da nađe primenu, znači da je zakonodavac bio u pravu i da je takav predlog zakona doneo. Zahvaljujem.

Reč ima poslanik Miloš Aligrudić.

Javio sam se po Poslovniku samo u cilju skraćivanja vremena, da me ne bi povuklo vreme po amandmanu, jer to može duže trajati.
Dobio sam pismo od kolegijuma Opštinskog suda u Kuršumliji, verovatno su ga dobili i drugi poslanici, čija je sadržina otprilike ovakva – smatraju da Predlog zakona nije dobar i da građani neće biti u mogućnosti da na adekvatan i blagovremen način ostvaruju svoja prava pred sudom.
Kaže se – Opštinski sud u Kuršumliji pokriva teritoriju opštine Kuršumlija, koja je po površini među tri najveće opštine u Srbiji, jer se prostire na 950 kvadratnih kilometara, u prečniku od 100 kilometara, i graniči se s administrativnom linijom KiM-a, u dužini od 103 kilometra. Ovaj sud, unazad nekoliko godina, ima prosečno sedam do osam hiljada predmeta u radu i postoji više od 100 godina.
Naravno, osnivanjem Osnovnog suda u Prokuplju, stvara se sud koji će pokrivati teritorije opština Prokuplje, Kuršumlija, Blace, Merošina, Žitorađa, u površini od oko dve i po hiljade kvadratnih kilometara, a prečnik ove teritorije će biti preko 130 kvadratnih kilometara i prostiraće se od reke Južne Morave, pa do same administrativne linije, itd.
Dakle, tražim odgovor na pitanje, nismo ga dobili od početka ove rasprave, verovatno ćemo ga na kraju rasprave dobiti – koji su vas kriterijumi rukovodili da donesete ovakvu odluku, da ovo predložite? Ali, vas molim, kada dajete odgovor na ovo pitanje, napravite neku komparaciju, kao što je, recimo, slučaj s Borskim okrugom, gde imate četiri opštine i dva osnovna suda.
Ako sam hteo da vas u svom izlaganju, kada smo o tome pričali, malo spasem, pa da kažem da je konfiguracija teritorije, nepristupačnost pojedinih terena, itd., bio kriterijum, eventualno, da se stave dva osnovna suda u Borski okrug, što podržavam, naravno, bolje to nego da je bio jedan, koji su kriterijumi onda ovde bili, broj stanovnika? Pa, broj stanovnika je veći u ovom području nego u Borskom okrugu. Uporedite to s Južnobačkim okrugom.
Znači, samo koristite normalna poređenja, kriterijume koje ste upotrebili za različite sredine, i videćete da tih kriterijuma nema, a ako ih ima, moraćete da nam ih objasnite.

Da li još neko želi reč?
Na član 4, amandman je podnela narodna poslanica Vjerica Radeta.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona zaista zahteva neke odgovore, a ne samo ćutanje ministra i jednog broja kolega iz vladajuće koalicije. Mi smo trenutno na 60. amandmanu, a to znači da smo vas najmanje sto puta upozorili i tražili da Predlog ovog zakona povučete iz procedure, zato što je očigledno da je to opšti stav, ne samo u ovom parlamentu, nego u celoj Srbiji.
Kada je malopre kolega Milentijević govorio, odnosno rekao da povlači amandman na član 4. Predloga zakona koji se odnosi na područje Višeg suda u Kosovskoj Mitrovici, ja sam tada, potpuno svesno, tražila da govorim o tom amandmanu, iako znam da kada se amandman povuče to, otprilike, više nema svrhe. Ali, govorila sam u petak i podsetiću i danas na pitanje – šta je bila namera Vlade Republike Srbije? I, gospođo ministar, niste odgovorili na to pitanje, a moraćete da odgovorite.
Šta je bila namera Republike Srbije kada ste u ovom predlogu hteli da ukinete sudove na teritoriji KiM-a? Šta se krilo iza toga? Verovatno ste bili dovoljno oprezni, pa ste prihvatili ovaj amandman, ali nas interesuje, kako je moglo uopšte da dođe do toga da imamo predlog Vlade Republike Srbije da se ukidaju sudovi na teritoriji KiM-a? Da li to ima veze s nekim tačkama o razmeštanju Euleksa koje se najavljuje za sutra, a o kojem Narodna Skupština ništa ne zna?
Da li vi, kao predstavnik Vlade, pošto predsednik Parlamenta odbija uporno da nam odgovori na to pitanje, znate da li će ovaj parlament da raspravlja o KiM-u? Da li će neko iz Vlade Republike Srbije doći da objasni narodnim poslanicima koji su to uslovi pod kojima prihvatate razmeštanje Euleksa? Koga ste pitali, da li imate ovlašćenje Skupštine Republike Srbije za tako nešto?
Vi ste, dakle, u ovom zakonu bili predvideli da ukidate sudove i u Gračanici, i u Goraždevcu, i u Ranilugu, i u Štrpcu, a ostao je jedino u Kosovskoj Mitrovici.
Vi ste taj amandman, onaj prvi, prihvatili, ali nije dovoljno samo da kažete – prihvatam amandman u ime Vlade, nego morate da kažete kako ste u ime Vlade mogli ovakav zločinački predlog da dostavite, jer ovo što je Vlada bila predložila kada je u pitanju KiM i Srbi koji žive na KiM-u je zaista zločin.
Kada je u pitanju, uopšte, ovaj zakon i amandmani o kojima govorimo, ja ću ponovo, svaki put kad vam budem govorila, pošto Vlada nema sluha za stavove narodnih poslanika, to je očigledno, da pozivam kolege narodne poslanike koji su podneli amandmane na ovaj zakon, da apelujem na savest narodnih poslanika. Jer, ako izađete i ovde kažete da se zalažete da ostanu sudovi u mestima odakle dolazite, da li to samo znači da vi odavde želite da kažete vašim sugrađanima kako se borite za prava onih koji su vas poslali u Parlament, a u danu za glasanje ćete glasati za ovaj zakon?!
Ako je tako, onda građani treba da znaju da ih njihovi narodni predstavnici varaju, jer građani ne vide koje dugme se pritiska u danu za glasanje. Oni treba da pokažu u danu za glasanje da se zalažu za stavove svojih sugrađana koje ovde predstavljaju.
Kada bi to bilo tako, onda ovaj zakon sigurno ne bi imao skupštinsku većinu, jer, pored poslanika opozicije, amandmane su podnosili, možda ću nekoga da zaboravim, da se ne naljute, ali, recimo, kolega Zoran Kasalović, Đorđe Milićević, Vlatko Ratković, Saša Dujović, Siniša Stamenković, Dragi Damjanović. Dakle, ako svi koji su ovde rekli da moraju da postoje sudovi u njihovim opštinama ostanu pri tome, onda to znači, gospođo ministar, da zakona neće biti i da mi onda ovde pet, šest, sedam dana, koliko pričamo o ovim amandmanima, bukvalno, uzalud trošimo vreme. Ako to ne bude tako, ako zakon bude izglasan, onda svi ovi poslanici obmanjuju svoje birače.
Amandman sličan amandmanu koji sam ja podnela podneo je i kolega Šerif Hamzagić. Ne zameram mu što danas nije ovde da obrazlaže ovaj amandman, sigurno čovek slavi sa svojom porodicom i ja njemu i njegovoj porodici i svima koji danas slave Kurban bajram čestitam, ali sam ubeđena, takođe, da će kolega Šerif Hamzagić, poslanik stranke G17 plus, ispuniti obećanje koje je dao i koje svakodnevno ponavlja građanima Tutina. U kontaktu sam s velikim brojem građana iz Tutina, upravo zato što ovde obrazlažem potrebu da u Tutinu mora da ostane i Sud za prekršaje i Osnovni sud i svi ti ljudi mi kažu da imaju obećanje i kolege Hamzagića da će on glasati protiv ovog zakona ukoliko ne bude prihvaćen ovaj amandman.
Vi ste, gospođo ministar, i pre neki dan, u subotu, valjda, na jednu televiziju došli s nekom hrpom statističkih podataka, pokušali ste da objasnite kako je ovo smislen predlog zakona i kako će ovaj zakon, kada se bude primenjivao, doneti blagodeti građanima Srbije, da niko neće putovati nijedan kilometar dalje nego što je putovao do sada i da on neće imati nikakvih negativnih reperkusija na građane Srbije.
Gospođo Malović, toliko ste nemušto pokušali to da objasnite, da čak ni voditeljka nije imala strpljenja da vas sluša, pa je rekla: molim vas, ostavite vi statistiku, odgovorite na pitanja koja se svakodnevno postavljaju u javnosti.
Naravno, vi nemate odgovor na ta pitanja i neverovatna je vaša upornost da ostanete pri ovom predlogu, umesto da ga povučete i da uradite jedan ozbiljan predlog, koji će zaista imati smisla.
Ovo što vi zovete reformom pravosuđa, biće haos u pravosuđu, s jedne strane. S druge strane, ovo će imati negativne posledice na građane Srbije u pokušaju ostvarivanja njihovih prava.
Danas vam je kolega Krasić govorio, naravno, na njemu svojstven, ironičan način, o tome kako Boris Tadić poručuje da svi zaposleni građani čuvaju svoja radna mesta. Ne znam da li ste ga vi čuli i kako dozvoljavate da, primenom ovog zakona, bez radnog mesta ostane bar 500 sudija i mnogo više od toga ljudi zaposlenih u sudskoj upravi, porotnika, veštaka, da se smanji mogućnost rada advokatima?
Dakle, trebalo bi da vodite računa, pogotovo u ovakvoj ekonomskoj krizi i socijalnoj bedi, u koju ste, gospođo Malović, vi i vaše kolege doveli Srbiju. Onda biste bar mogli da vodite računa da se više zaustavite i da nas ne gurate još dublje i još dalje u propast.
Vi ste i ovde tvrdili, kada je u pitanju Sud u Tutinu, kao i u ostalim mestima gde smo imali amandmane, da je to potpuno opravdano rešenje.
Govorila sam dva puta, pošto se, faktički, ovaj zakon odnosi i na sudije za prekršaje, i osnovne sudove, i više sudove i tužilaštva, zato imamo toliko puta priliku da govorimo o svojim amandmanima, i iznela sam mnogo podataka vezanih za Opštinski sud u Tutinu i za činjenicu da ovaj sud nikako ne biste smeli da ugasite. I ovde se kaže da se amandman ne prihvata iz razloga iz kojih nije prihvaćen amandman Milice Radović.
Nemate nijedan jedni razlog u ovom obrazloženju koji bi mogao da se primeni na opštinu Tutin i na Opštinski sud u Tutinu. Zapravo, nemate ga ni za jedan sud. Ovo ste vi tako smislili, ili je neko smislio ovo obrazloženje, malo poduže, pa ste mislili da nećemo imati strpljenja da ga pročitamo. Objasnili ste nam da ne možete da prihvatite amandman koji predviđa 138 sudova, zato što on predviđa 138 sudova.
To, zaista, nije obrazloženje ni za malu decu, a kamoli za ozbiljne ljude. Između ostalog, rekli ste da su za obrazovanje osnovnog suda uzeti kriterijumi geografske udaljenosti i razvijenosti putne mreže.
Pitala sam vas dva puta i pitam vas i treći put – da li ste vi bili nekada u Tutinu, gospođo Malović, da li ste bili u selima oko Tutina i da li znate koja je udaljenost tih sela od Tutina, da li znate kakva je putna mreža, da li znate koliko su udaljeni Tutin i Novi Pazar, da li znate koliko vremena treba da se pređe ta udaljenost? Udaljenost nije velika – 35 kilometara, ali tih 35 kilometara, gospođo Malović, ni vašom luksuznom ministarskom limuzinom ne biste mogli preći za sat vremena. Dakle, vi ne vodite računa o onome što su interesi građana. Rekla sam vam da ćete i lično biti odgovorni za to što ćete, ovim zakonom, sigurno dovesti do iseljavanja iz Tutina 0,3% građana. Kada sam to rekla, mislila sam na sudije, jer će neko od tih sudija dobiti posao, ali niko ne garantuje da će dobiti svi; mislila sam na ljude zaposlene u sudskoj upravi, mislila sam na ljude zaposlene uopšte u sudu, u Sudu za prekršaje.
Ovaj broj će, svakako, biti veći, jer niko do sada nije napomenuo pitanje porotnika. Da li će iz Tutina iko biti porotnik u Sudu u Novom Pazaru i, ako hoće, kako će on tamo da odlazi, na koji način će da učestvuje u radu? Da li će veštaci iz Tutina biti angažovani u Sudu u Novom Pazaru? Da li će neko u Novom Pazaru da angažuje veštaka iz Tutina da dolazi u Pazar, ili će angažovati nekoga koga već ima na spisku u Novom Pazaru? Ko će snositi povećane troškove advokata, jer ako se angažuje advokat koji živi i radi u Tutinu, tamo ima kancelariju, ako ga stranka angažuje da je zastupa u Novom Pazaru, pored redovnih advokatskih troškova, ko će snositi još i troškove putovanja tog advokata od Tutina do Novog Pazara?
Dakle, mnogo je razloga, gospođo Malović, evo, samo zbog ovog amandmana, da povučete ovaj zakon, a takvi su svih 109-110, koliko ima amandmana koje niste prihvatili.
Pitanje zgrada, odnosno objekata gde će sudovi da rade. Vi u Novom Pazaru morate da pravite novu zgradu suda ako budete primenjivali ovaj zakon. Šta ćete s onolikom zgradom u Tutinu? Pošto ste rekli da ste bili u Tutinu, videli ste, ako ste bili, da je tamo u pitanju jedna velika zgrada, ali oronula, o kojoj se ne vodi računa. Vi ste namenili neka sredstva da tamo promenite prozore. Sada ne znam, i to malo što ulažete, čemu ulažete i kome ulažete, ako planirate da ugasite taj sud?
Pošto je isteklo vreme, u narednom javljanju o Opštinskom sudu u Tutinu iznosiću vam još detalja. Pošto vas ne mogu da ubedim, pozivam narodne poslanike koji su podneli amandmane na ovaj zakon da budu dosledni, da poštuju svoje birače i da ne glasaju za ovaj zakon.

Narodni poslanik Sulejman Spaho želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Član 226.
Moram da se obratim vama i nadležnima, samo da vam kažem da sam dobio obaveštenje od građana Loznice da se u Loznici desio veliki požar, koji je obuhvatio fabriku „Viskoze“ tj. „Svile“. Morate to znati, pošto znam šta se sve nalazi u fabrici, koji gasovi; boje se građani Loznice da ne bude neka katastrofa. Očekuju pomoć od svih vatrogasnih službi i službi koje su stručne da ugase taj požar, iz Valjeva, Šapca, pa bih voleo da u što kraćem roku čujem o čemu se radi, da dobijem obaveštenje od nadležnih službi.
Građani su s pravom uplašeni, jer znaju da samo jedan deo CS2, tj. gasa, utiče negativno na građane i pretpostavljam da bi sve nadležne organizacije, posebno u Podrinju, trebalo što pre da regulišu ovaj požar. Bojim se da ne bude kasno. Znajući da je „Viskoza“ posedovala taj gas koji je štetan po građane, a u više navrata se to dešavalo i u vreme kada je „Viskoza“ radila, pokušavam sada na sve načine, i zbog građana Loznice, i u svoje lično ime, da dobijem obaveštenje šta se to dešava i kolika je razmera požara. Hvala.