Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Đukić-Dejanović, ja bih vas molio da mi vratite vreme koje je počelo da teče i pre nego što sam izašao za govornicu.
Dame i gospodo narodni poslanici, svaka nepodopština koja je stavljena na papir od 2001. godine i ovde, u Narodnoj skupštini, proglašena zakonom, opravdavana je time da to tako mora zato što od nas to traži Evropska unija, SAD ili već neka druga strana država, odnosno neka druga međunarodna organizacija. Ja sam već više puta postavljao pitanja, ko iz EU ili, uopšte, ko iz zapadnog sveta traži da se u Republici Srbiji, krajem 2008. godine, donesu baš ovakvi pravosudni zakoni i na to pitanje još uvek nisam dobio validan odgovor.
Naravno, i za ovaj zakon o područjima sudova i javnih tužilaštava, verovatno, vredi ona opšta floskula – da ovakav zakon mora da se donese jer je to korak ka približavanju Srbije evropskim i evroatlantskim integracijama. Međutim, to je priča koja sve manje ima osnova, odnosno priča koja sve manje nailazi na pozitivan prijem kod građana Srbije.
Sada vidite, dame i gospodo narodni poslanici i vi, gospođo Malović, u rukama imam Deklaraciju Konsultativnog veća evropskih sudija. Konsultativno veće evropskih sudija je savetodavno telo Komiteta ministara Saveta Evrope i ono funkcioniše od 2001. godine. To telo čine sudije svih država članica Saveta Evrope. Dakle, to je telo koje ima i politički, a pogotovo stručni kredibilitet.
Da vidimo šta kažu evropske sudije o vašim predlozima zakona, ne samo o ovom zakonu o kome danas raspravljamo, o amandmanima, zakonu o područjima sudova i javnih tužilaštava, nego o celokupnom setu pravosudnih zakona, onako kako ih je predložila Vlada Srbije.
Dakle, gospođo Malović, Deklaracija glasi ovako: ''Deklaracija Konsultativnog veća evropskih sudija koju je, po ovlašćenju plenarne sednice, na sastanku održanom u Strazburu, 14. novembra 2008. godine, usvojio njegov biro, a povodom predloga zakona koji se nalaze u proceduri pred Narodnom skupštinom Republike Srbije i koji predviđaju prestanak sudijske dužnosti sudijama izabranim po ranijim zakonima.
Pismom od 24. decembra 2007. godine i od 4. novembra 2008. godine, Društvo sudija Srbije obavestilo je Konsultativno veće evropskih sudija da se, na predlog nadležnog ministarstva, u skupštinskoj proceduri nalazi Predlog zakona o sudijama, koji predviđa: a) prestanak sudijske dužnosti sa 31. decembrom 2009. godine sudijama koje nisu izabrane u skladu s tim zakonom, b) ovlašćenje Visokog saveta sudstva da donese odluku o potrebnom broju sudija i v) pravo na naknadu plate u trajanju od šest meseci za sudije koje ne budu ponovo izabrane, a koje može biti produženo za još šest meseci za sudije koje u tih šest meseci stiču pravo na penziju.
Konsultativno veće evropskih sudija je raspravljalo o ovim pitanjima na sastancima svog biroa održanim u Lisabonu, 23. aprila 2008. godine, i Tartuu, 17. juna 2008. godine, kao i na Devetoj plenarnoj sednici u Strazburu, održanoj od 12. do 14. novembra 2008. godine. Imajući u vidu navedeno, Konsultativno veće je zaključilo da je Evropska komisija za demokratiju putem prava'', čuvena Venecijanska komisija, ''u svom mišljenju o Ustavu Republike Srbije i mišljenju o nacrtima zakona o sudijama i zakona o uređenju sudova Republike Srbije, ukazala da uopšte nije očigledno da postoji potreba za procesom ponovnog imenovanja, reizbora svih sudija, ni u kontekstu izvršene promene Ustava, ni u kontekstu reforme sudskog sistema.''
Dalje, neću vam čitati ceo tekst: ''Konsultativno veće je zaključilo da je načelo nepremostivosti sudije i stalnosti sudijske funkcije, sve do ispunjenja zakonskih uslova za penziju, ili do isteka vremenski ograničenog mandata, tamo gde on postoji, osnovno načelo nezavisnosti sudstva.
Zaključilo je da usvajanjem Ustava i Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava nije došlo do prekida pravnog i političkog kontinuiteta, te da član 7. navedenog ustavnog zakona, koji propisuje da će se prvi izbor sudija Vrhovnog kasacionog suda izvršiti najkasnije u roku od 90 dana od dana konstituisanja Visokog saveta sudstva, a izbor ostalih sudija, u roku od jedne godine, treba tumačiti u skladu sa načelom nepremostivosti i stalnosti sudijske funkcije, garantovanog kako prethodnim, tako i sadašnjim ustavom Republike Srbije.
Konsultativno veće izražava zabrinutost'', gospođo Malović, ''da Predlog zakona o sudijama, koji je u postupku pred Narodnom skupštinom Republike Srbije i koji jasno utvrđuje prestanak sudijske dužnosti sudijama koje već imaju stalnost funkcije, ugrožava nezavisnost sudstva. Polazeći od navedenog, Plenarna sednica Konsultativnog veća evropskih sudija predlaže, odnosno zahteva od predstavnika Srbije da o ovoj deklaraciji obavesti Visoki savet pravosuđa Republike Srbije, koji treba da bude garant nezavisnosti sudstva u toj zemlji, kao i Društvo sudija Srbije, zahteva od predstavnika Srbije da, u dogovoru sa biroom i sekretarijatom ove organizacije, preduzme sve potrebne mere da se, na zahtev nadležnih srpskih vlasti, organizuje sastanak na kojem će se ova pitanja detaljnije raspravljati.''
Evo, sad je potpuno jasno da ovo što nam vi predlažete ne da nije u skladu s evropskim standardima, nego je direktno suprotno tim standardima. Dakle, ta teza da moramo da donesemo, bukvalno, na silu boga ovaj zakon, iako je stručna javnost protiv njega, iako je dobar deo poslanika protiv njega, kako opozicionih, tako i vladajućih partija, iako je dobar deo medija protiv ovog zakona, dobar deo sudija, sudske administracije, itd., ovako kako ste ga vi predložili, jer je to u skladu s evropskim standardima, nije prava.
Ja sam vas, gospođo Malović, podsetio na jedan dokument koji bi za vas koji bezuslovno težite uključenju u EU trebalo da bude jako važan, jako bitan. Radi se o izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evropskih integracija. Otprilike, to je ''sveto pismo'' na putu Srbije ka ulasku u EU. Mene zaista čudi kako da vam sada odjedanput taj izveštaj više nije bitan, više nije bitno šta Evropska komisija kaže o tome kakvi su pravci reforme u Republici Srbiji, sad, odjedanput, vi sami pronalazite neke puteve ulaska u EU mimo onih zvaničnih i mimo mišljenja samih evropskih institucija.
Dakle, detaljno sam pročitao ovaj izveštaj i, zaista, nigde nisam mogao da nađem nijednu rečenicu o tome da je potrebno donositi baš ovakve zakone. Ne postoji nigde nijedna takva odredba, preporuka, savet, zaključak, apsolutno ništa. Pročitao sam, doduše, nešto drugo, što vi iz vladajuće koalicije uporno gurate pod tepih, odnosno nećete da priznate. Recimo, mogli smo da čujemo ovih dana, i ne samo ovih dana, nego i proteklih nedelja, proteklih meseci i proteklih godina, da mi, građani Srbije, evo, samo što nismo ušli u EU, juče samo što nismo ušli u EU, danas, sutra najkasnije, samo treba da uhvatimo Ratka Mladića, Gorana Hadžića, eventualno, ako nam postave još neki zahtev što se tiče Haškog tribunala i, manje-više, to je to.
U izveštaju Evropske komisije se kaže šta je bitno što Srbija mora da uradi da bi bila bliža EU.
Gospođo Malović, vidite šta je bitno? Nije bitno to što ukidate sudije, sudove, lustracija sudova, što pravite haos u pravosuđu. To se EU ne tiče. Evo šta ona od vas traži: „Važno je da Srbija demonstrira konstruktivan stav u pogledu učešća Kosova u regionalnim inicijativama“. To se od vas traži. Baš njih briga da li imate sud u Šidu ili ga nemate, da li imate sud u Beloj Palanci ili ga nemate. Njih zanima da li ste konstruktivni kada je u pitanju učešće Kosova u regionalnim inicijativama. To je uslov za približavanje Srbije EU, da Srbija Kosovo prizna kao svog suseda, da sa susedom ima izuzetno dobre odnose, da mu pomaže da ide napred u tim regionalnim inicijativama.
Šta se, dalje, od vas traži? Saradnja s Haškim tribunalom je ocenjena pozitivno, s naglaskom na hapšenje i izručenje Radovana Karadžića. ''Srbija se poziva da okonča saradnju hapšenjem i izručenjem preostala dva optužena“. Ta preostala dva optužena su, verovatno, general Ratko Mladić, kome ste neki dan pretresali kuću, i Goran Hadžić.
Dalje – fiskalna politika. Gospodo, kakva vam je fiskalna politika? Vi kažete da je odlična. Božidar Đelić je ovde frenetično pozivao i narodne poslanike i građane da uđemo u EU, jer, bože moj, on vodi takvu ekonomsku i fiskalnu politiku koja je apsolutno u skladu s evropskim standardima.
Ali, kada se pročita izveštaj Evropske komisije, dolazi se do jednog potpuno suprotnog zaključka. „Fiskalna politika je i dalje ekspanzivna, pogotovo pre i posle izbora, što ugrožava makroekonomsku stabilnost. Generalno, makroekonomski miks je ocenjen kao neuravnotežen, s nedovoljno izraženim fiskalnim ograničenjem“.
Kada se ovo prevede na običan srpski jezik, gospodo, mnogo trošite, javna potrošnja je izuzetno velika, velik vam je broj ministarstava, velik vam je broj agencija, velik broj organa uprave u sastavu ministarstava, ogromna državna administracija, suviše skupa, neefikasna, neracionalna, mnogo košta. Umesto da krenete u reforme tako što ćete da krešete partijski stvorenu državnu administraciju, vi ćete da otpuštate sudije, samo zato što vam nisu politički lojalni.
Dalje, šta se kaže, gospođo Malović, u ovoj bibliji evropskih integracija za Srbiju. „Mali napredak je zabeležen u oblasti zapošljavanja“.
Setite se šta ste obećavali, ne samo sada i 2004. godine, šta je rekao Boris Tadić: „Građani, samo izaberite mene, samo što nismo ušli u EU, 500.000, milion novih zaposlenih“. Međutim, kada se pogledaju cifre hladne glave, kada se promisli o onome što vi obećavate, stiče čovek sasvim drugi utisak.
Dakle: „Mali napredak je zabeležen u oblasti zapošljavanja. Strategija zapošljavanja je u skladu s evropskim zahtevima“.
Svaka čast, ali je primena slaba. „Konkretne mere su preduzete u cilju povećanja zapošljavanja, naročito kroz razvoj malih i srednjih preduzeća, ali poseban problem je nezaposlenost žena. U oblasti socijalne politike je još uvek na snazi Zakon o radu iz 2005. godine. Nema napretka u oblasti zaštite i bezbednosti na radu, nema sveobuhvatnog antidiskriminatornog zakona“.
Kao što vidite, prilično nepovoljne ocene. Niste mnogo napredovali za ovih osam godina u približavanju EU.
„Najmanje napretka je zabeleženo u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije“.
Samo da vas podsetim, napravili ste jednu u nizu agencija. Ne znam da li neko od vas i zna kako se ta agencija zove – Agencija za energetsku efikasnost.
Kada ste obrazovali tu agenciju, rekli ste da će svi problemi u oblasti energetike biti rešeni. Nisu rešeni. Stvorili ste agenciju, mnogo košta, tu ste zaposlili vaše partijske kadrove, rezultati jako slabi.
Dalje, gospođo Malović, ono što je za vas jako bitno – borba protiv pranja novca. To vam je glava četiri ovog izveštaja. „Ocenjeno je da je učinjen manji napredak u ovoj oblasti, ali da je potrebno usvojiti novi zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma, kao i da policija i tužilaštvo nemaju dovoljno kapaciteta za procesuiranje slučajeva pranja novca. Zaključak je da su pripreme još u ranoj fazi, ali da je pranje novca i dalje ozbiljan problem“. To je ono što vam opozicija stalno govori. Perete novac, ne preduzimate bilo kakve mere da se to spreči.
Dalje, borba protiv organizovanog kriminala, u oblasti trgovine drogom, finansijskog kriminala, pranja novca i korupcije predmet su ozbiljne zabrinutosti i ocena Evropske komisije je da je malo napretka postignuto u ovim oblastima. Zakonik o krivičnom postupku nije počeo da se primenjuje. ''Zaključak je da su reforme u ovoj oblasti u ranoj fazi, što izaziva zabrinutost, jer utiče na vladavinu prava i privredno okruženje“.
Sve u svemu, dame i gospodo evropejci, za ovih osam godina, ne da Srbija nije bliža EU, nego je dalja nego što je ikada bila, uprkos svim vašim deklarativnim pričama o Evropi, o evropskim standardima, o reformama itd. Od toga nema ništa.
Gospođo Malović, ako ste pratili jučerašnju emisiju „Utisak nedelje“ na TV B92, ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić je, manje-više, otvoreno rekao da od ulaska Srbije u EU, u suštini, nema ništa. Na pitanje, kada će Srbija da uđe u EU, on je rekao: „Znate, to ne zavisi od nas“.
Kada smo mi vama govorili da ne zavisi od Srbije kada će da uđe u EU, nego od EU zavisi da li hoće Srbiju kao ravnopravnog partnera ili ne, vi ste se smejali, vi ste rekli: „od nas zavisi, samo da izaberemo demokratsku i proevropsku vladu, za šest meseci najkasnije ulazimo u EU“.
(Predsednik: Vreme.)
Juče čovek reče: „Ne znam kada ćemo da uđemo u EU, nemam pojma, bitno je da Srbija postane evropska zemlja, a kada ćemo formalno da budemo član EU, to uopšte nije bitno“.
To što je Boris Tadić obećavao da ćemo juče da uđemo u EU, i 2004, i na majskim izborima 2008. godine, nema problema, to ste vi obećavali onako, pred izbore. Nikada suštinski niste hteli da učinite ništa da stanje u Srbiji bude bliže evropskim standardima. Vama Evropa samo služi kao priča pred izbore. Da je tako, potvrđuje i izveštaj Evropske komisije. Srbija je, dakle, daleko od EU, ne znamo kada ćemo ući u nju, a ovo što ste napisali u predlozima zakona i o sudijama i o područjima sudova …
(Predsednik: Hoćete li da završite?)
… apsolutno nije u skladu sa samim evropskim standardima.

Na član 5, amandman, s ispravkom,  podneo je narodni poslanik Nenad Konstantinović.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 5, amandman je podneo narodni poslanik Zoran Bortić.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? Izvolite, gospodine Bortiću.

Poštovana predsednice, poštovana ministarko, uvažene kolege narodni poslanici, amandman koji sam podneo na član 5. ovog predloga zakona, kao i drugi amandmani na predložene zakone o uređenju sudova i o sudijama, imali su za cilj da se pomenuti tekstovi zakona učine kvalitetnijim.
U tom smislu, na najbolji način potvrdila se volja vladajuće većine da kroz raspravu dođemo do najboljih zakonskih rešenja. U raspravi u načelu o ovim zakonima, mi iz Poslaničke grupe SPS-JS smo i kroz mnoštvo amandmana konstruktivno doprinosili da se predlozi zakonskih tekstova poprave.
Zato smatram da ocene kolega poslanika iz opozicije, po kojima vladajuća većina nema sluha za njihove predloge i sugestije, najblaže rečeno, ne stoje. Ovo tim pre što je veliki broj amandmana na predložene zakone prihvaćen.
Dakle, mislim da bi bilo dobro da atmosferu u Skupštini, kroz raspravu, usmerimo u tom pravcu da svaki tekst zakona, kako ovih o kojima danas raspravljamo, tako i budućih, učinimo boljim, u interesu svih građana Srbije.
Tako doživljavam rad svih narodnih poslanika i čvrsto sam uveren da smo mi na istom poslu i da samo kroz otvorenu, dobronamernu i stvaralačku raspravu možemo doći do najboljih rešenja. Tako ćemo opravdati poverenje koje su nam građani dali na izborima.
Isto tako, želim da ukažem i na činjenicu da naše približavanje Evropi i evropskim standardima podrazumeva, između ostalog, neophodnost prilagođavanja i usaglašavanja zakonskih propisa s evropskim. Zato je amandman koji sam podneo na član 5. Predloga zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, po mom dubokom uverenju, primer koji potvrđuje da u izradi zakonskih projekata moramo imati sluha za sve činjenice i parametre na koje nam ukazuje međunarodna zajednica.
Oblast trgovinskih, odnosno, po Predlogu novog zakona, privrednih sudova, označena je kao oblast u čijem je radu uočeno najviše nepravilnosti. Zbog toga je veoma važno da privredni sudovi budu razmotreni tako da se obezbedi njihova efikasnost i bolja dostupnost strankama u postupku.
Upravo zato sam u amandmanu na član 5. ovog zakona predložio da se sedište Privrednog suda za teritoriju opština Bogatić, Vladimirci, Koceljeva, Krupanj, Lajkovac, Ljig, Ljubovija, Mali Zvornik, Mionica, Osečina i za gradove Valjevo, Loznica i Šabac, iz Valjeva, premesti u Šabac.
U obrazloženju ovog amandmana imao sam u vidu proklamovane ciljeve ravnomernog razvoja Republike Srbije, kao i činjenicu da svim građanima i pravnim licima treba omogućiti pristup sudu pod jednakim uslovima.
Svi parametri idu u prilog tome da sedište Privrednog suda bude premešteno u Šabac. Ukazaću samo na nekoliko. Prvo, Mačvanski okrug ima šest opština i dva grada, u kojima živi preko 300.000 stanovnika. Kolubarski okrug ima pet opština i jedan grad, u kojima živi 200.000 stanovnika. Drugo, grad Šabac, kao sedište, geografski je bliži najvećem broju opština iz oba okruga čije stanovništvo gravitira ka ovom centru.
Treće, Mačvanski okrug ima daleko veći broj privrednih subjekata u odnosu na Kolubarski okrug, a po protoku novca, ovaj okrug se nalazi na trećem mestu u Srbiji, odmah posle Beograda i Novog Sada. Četvrto, dosadašnja praksa u Trgovinskom sudu u Valjevu pokazuje da je najveći broj stranaka pred ovim sudom upravo s područja Mačvanskog okruga.
Zbog toga se nameće potpuno logično pitanje, zašto bi stranke sa područja Mačvanskog okruga prelazile stotinu i više kilometara do Valjeva da reše spor, kada je Šabac prirodno središte i nalazi im se na dohvat ruke.
Da ovo izlaganje ne bude shvaćeno kao lokalpatriotsko, podsećam da ogroman broj građana koji žive ili rade u Šapcu vodi poreklo sa područja ovih opština.
Zbog toga, stav Vlade Republike Srbije da delimično prihvati ovaj amandman i da formira radne jedinice Privrednog suda – Šabac i Loznica, samo je delimično rešenje i predstavlja loš kompromis.
Nije mi zbog toga jasno zašto argumente koje sam izlagao u prilog ovom amandmanu, kao poslanik iz Poslanike grupe SPS-JS, nisu u potpunosti shvatili poslanici s područja Mačvanskog okruga, jer ovi argumenti nisu stranački, nisu sebični i nisu protiv Valjeva i Kolubarskog okruga u celini. Naprotiv, cilj koji se ovim amandmanom želi postići jeste ravnomeran razvoj zapadne Srbije i racionalna upotreba potencijala koji su potrebni za formiranje i rad privrednog suda.
Šabac, u tom smislu, raspolaže svim tim potencijalima, i prostornim i kadrovskim, i veoma bogatom tradicijom u oblasti pravosuđa. Ako hoćemo izgradnju društva u kojem će institucije biti dostupne svim građanima pod jednakim uslovima, onda nema nijednog razloga da sedište privrednog suda ne bude u Šapcu.
Zbog toga apelujem na sve narodne poslanike da prihvate ovaj amandman u celini.

Zahvaljujem, gospodine Bortiću. Reč ima, o amandmanu, gospodin Dragan Todorović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, da obavestim poslanike i građane Srbije, s ovim predlogom nisam hteo da izlazim ranije, predložio sam usmeno predsedniku Skupštine, gospođi Slavici Đukić-Dejanović, da bi bilo najnormalnije i bio bi red da delegacija Skupštine Republike Srbije prisustvuje sahrani ruskog patrijarha.
Međutim, izgleda da nismo naišli na dobru volju kod Vlade, koja, verovatno, u skladu sa svojom politikom štednje, smatra da bi taj odlazak bio izuzetno veliki udar na budžet Srbije, a posebno kada imamo, recimo, a to ćemo kada bude došao na red budžet, imati prilike da vidimo koliko se troši na putovanja. Kancelarija za evropske integracije – 9,5 miliona, Generalni sekretarijat Vlade – 94 miliona, Kabinet predsednika Vlade 8,7, Ministarstvo trgovine i usluga – 8 miliona i 430 hiljada, Ministarstvo prosvete – 12 miliona i 500 hiljada itd.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je izuzetno važno da kažemo građanima određene stvari i činjenice koje će pokazati ko suštinski vlada ovom državom, kakvi su to neozbiljni ljudi, kakve su to secikese, prevaranti, kojima je jedini cilj da od izbora do izbora prevare građane Srbije. Ništa više, pod milim bogom. Za to koriste svaki mogući trenutak, svaki mogući način. Pri tom, gledaju da se s onima koji pokreću određena pitanja obračunaju na najbrutalniji način, služeći se lažima, podvalama, podmetačinama, a u tome svesrdnu podršku imaju od određenih medija koji se svesno upuštaju u laži, u etiketiranje i blaćenje svakog onog ko pokuša da, eventualno, promeni neke stvari u ovoj državi.
Svi se sećate problema koji je bio vezan samo za jedno javno preduzeće, za Aerodrom "Nikola Tesla". Do čega je to došlo? Prošlo je nedelju dana od kako su obećali da će ući budžetska inspekcija, da će ući UBPOK, ali oni, kao i do sada, smatraju da će novi problemi, nove afere, potpuno da zapostave ove stare. Zaboraviće se to. Krenućemo na nešto novo i, po onoj narodnoj – pojeo vuk magarca.
Sada ćemo imati budžet, pa da li će biti usvojen ili neće, pa da li će opozicija ponovo zaustaviti voz koji je onim brzim prugama krenuo za EU, pa će pokušati da obmanu građane Srbije kako su za sve to odgovorni poslanici opozicije. Već je ustaljen repertoar i način kojima se ti šibicari, secikese i prevaranti služe već osam godina, kako bi nastavili da vladaju.
Sećate se, posle te afere, odmah 2. decembra, a to je bio utorak, na TV B92 jako važna vest. Kaže, Upravni odbor Akcionarskog društva ''Telekom Srbija'' odlučio je da prihvati preporuku Vlade i smanji naknade članovima tog tela na nivo prosečnih zarada u Srbiji, a to je uradio na predlog predsednika Upravnog odbora Dragora Hibera. Inače, on je jedno vreme bio Dragan, pa Dragomir, a sada je Dragor; o tom potom, nije on toliko važan.
Kaže se još – inače, interesantno je da je u vreme kada je bio ministar u Vladi Srbije za telekomunikacije... Prvo, nisam bio ministar za telekomunikacije, to elementarne stvari treba da znaju, bio sam ministar za saobraćaj i veze, postojalo je Savezno ministarstvo za telekomunikacije. ''Kada je bio Dragan Todorović iz SRS-a, koja sada najviše kritikuje visoke plate u ''Telekomu'', ta naknada je bila 13,5 hiljada nemačkih maraka, a predsednik Upravnog odbora, u to vreme je to bio pokojni Vlajko Stojiljković, primao je 15 hiljada maraka.
Ovo drugo nije tačna informacija, primao je 5.000 maraka. Dobro, polako.
Prvo što je trebalo da urade, jeste da pogledaju zakon i da vide kako je to bilo uređeno, ko je imao nadležnost nad tadašnjim ''Telekomom''.
Za vašu informaciju, preduzeće ''Telekom Srbija'', u momentu kada je 49% prodato Italijanima, bilo je akcionarsko društvo i ministar saobraćaja i veza nije imao pravo da utiče na određivanje plata poslovodstva naših italijanskih stručnjaka, jer su stranci imali veće plate od plata koje su imali u svojim zemljama.
Zato se u članu 35. navedenog zakona kaže – preduzeća sa ulogom stranog ulagača, osnovana u skladu sa zakonom kojim se uređuje obavljanje pojedinih delatnosti od opšteg interesa i zakonom kojim se uređuje strano ulaganje, nastavljaju rad u skladu s osnivačkim aktom, opštim aktima i datom saglasnošću Vlade Republike Srbije.
Što se tiče SRS-a, nama je ta visoka plata parala na neki način uši od samog ulaska u Vladu i pokušavali smo, između ostalog, da vidimo da li taj problem može da se reši. Tako je 17. jula 2000. godine, izmenama u Zakonu o javnim preduzećima, uveden novi član, član 34, koji glasi: ''Danom stupanja na snagu ovog zakona, javna preduzeća i preduzeća sa većinskim učešćem državnog kapitala ne mogu da vrše isplate sredstava za sponzorstvo'', pošto se javio veliki problem, takođe, sponzorisanja raznoraznih akcija. Suštinski, sve se to svodilo na ono – "kada dođe vreme za izbore itd.", pa da se to iskoristi kako bi se to vreme koristilo za propagandu, odnosno promovisanje određenih političkih stranaka.
Znači, ''ne mogu da vrše isplate sredstava za sponzorstvo, donaciju, humanitarne, sportske i slične aktivnosti, reklamu, propagandu i reprezentaciju, zarade predsednika upravnog odbora, odnosno naknade za rad članova upravnog odbora, naknade predsednika i članova nadzornog odbora, dok ne pribave saglasnost Vlade Republike Srbije''.
Ali, došao je DOS na vlast, 2000. godine.
Šta mislite, dame i gospodo narodni poslanici, da li je ovaj zakon ostao na snazi? Jer, oni koji su se borili za nove vrednosti, put u Evropu, protiv korupcije, protiv zloupotrebe, šta mislite da su uradili? Uradili su ono što se od njih očekuje i što pokazuju svakog momenta.
Kaže, izmenama i dopunama Zakona o javnim preduzećima 2002. godine, "Službeni glasnik", broj taj i taj, predložen je član 12, član 34. briše se. Znači, nema ograničenja od strane Vlade, briše se to što je uvedeno u Zakon.
Ko je bio u to vreme predsednik Upravnog odbora? Dragor, Dragomir Hiber. Kako to da je on sada... Pa, ne, on je samo stariji, ali pametniji i pošteniji nije za ovih šest godina, nego stigao malo pritisak pa, hajde da malo zamažemo oči tako što će na sva moguća zvona da se objavi kako se eto, u skladu s preporukama, težnjama, smanjuju plate u javnim preduzećima, naknade u upravnim odborima itd.
Sada se pitate, kako to da B92 objavljuje ovako lažnu informaciju? Ovo je prosto neverovatno, ovo je da čovek uzme i presavije tabak i da ih tuži. Ovo su, apsolutno, laži.
Znate, iza njih stoji Američka ambasada i onda svi pritisci krenu na sud... Eto, protiv Mlađana Dinkića izgubljene su tri krivične prijave, nema nijedne jedine.
Zbog čega B92? Pa, to je sada rad po učinku – učiniš ti meni, učinim i ja tebi, a njima je Mlađan Dinkić učinio, morate da priznate, u vreme dok je bio guverner Narodne banke Jugoslavije. Potpisao je, 17. januara 2000. godine, da je iznos zakupa u ugovoru 1.280.463,00 dinara, bez poreza na promet, odnosno 31.341 evro, tada je evro bio 60 dinara. Znate da je dinar čvrst, samo jača. Mislim da je i danas isto toliko, samo probajte da kupite.
Znači, za 3.474,61 metar kvadratni, odnosno 6, 14 evra po kvadratnom metru. Pa, još ima i aneks ugovora i, opet u ime Narodne banke Jugoslavije, potpisao ga je Radovan Jelašić. Daje se u prilogu iznos zakupa u aneksu ugovora od 31.343 evra, uzima se srednji kurs, u koji nije uključen porez na dodatu vrednost, znači, iznos zakupa je sada vezan za evro i nije promenjen u odnosu na ugovor.
Sada je očigledno na koji način je sprega između politike, vlasti, pojedinih medija, tajkuna i svega onoga što uništava ovu državu u proteklih osam godina.
Sve to čovek može nekako da proguta, dok ne okrenete današnju "Politiku", imate tamo članak: "Šta da se radi, kada je skupo zapravo jeftino", Mlađan Dinkić. Normalno je da se čovek zainteresuje šta taj šibicar, prevarant i lopov ima da kaže.

Gospodine Todoroviću, molim vas.

        Sada ću da vam dokažem. Molim vas, imajte strpljenja, ne govorim napamet, sada ću sve da vam kažem. Vi ne reagujete na ovakve laži, a u to vreme smo bili u koaliciji i znate za ovaj član zakona; to i vama ide u prilog, jeste da je to na inicijativu SRS-a, ali je činjenica da je tako.
Kaže Mlađan Dinkić kada je skupo, zapravo, jeftino. Kaže, najveća opasnost za demokratiju je demagogija. Moram da priznam, slažem se sa Mlađanom Dinkićem, jedino se ne slažem što on to iznosi. On je najmanje pozvan da iznosi ovakve stvari.
Kaže: ''U iskrivljenom sistemu vrednosti, normalne stvari se prikazuju kao nenormalne, a normalno ponašanje često ismeva, pa i žigoše".
Hajde da postavimo jednostavno pitanje, da nam Mlađan Dinkić i G17 taksativno navedu spisak onoga što oni podrazumevaju pod spiskom tih vrednosti.
Gospodo poslanici, mi smo nenormalni. Mi smo potpuno za ustanovu za koju bi nam gospođa predsednica mogla da napiše preporuku, potpuno smo nenormalni.
Mi insistiramo na tome da Bojan Krišto nema 11,5 hiljada evra, da ne pravi fiktivne ugovore, da ne zapošljava babe, tetke, strine.
Mi smo potpuno nenormalni. Odakle nam pravo da takve stvari radimo?
"Međutim, umesto racionalne rasprave o tome da li su takve plate zaslužene", slušajte ljudi, da li je ovo stvarno moguće, ''i kakvi su rezultati rada pojedinih preduzeća, sve se ubrzo pretvorilo u lov na veštice i besomučni medijski linč jednog čoveka, direktora Aerodroma".
Da li vi vidite da je ovo sprega, čvrsta veza, koja služi isključivo za pljačku Srbije?
Nemam puno vremena, kaže: "Nakon sveopšte hajke, otišao je jedan od retkih direktora koji je hrabro i uspešno restrukturirao svoje preduzeće, raskinuvši brojne štetne ugovore, smanjivši masu plata za 15% u odnosu na prošlu godinu".
Ljudi moji, da li je moguće...
(Predsednik: Vreme.)
... ovo zdrav razum ne može da podnese.
Kaže: "Ovo je najbolji pokazatelj da ne možemo drugačije da se obračunamo sa sistemskom korupcijom, pljačkom i kriminalom dok oni koji to rade ne budu otišli iza rešetaka, a došli oni koji mogu da se uhvate u koštac s tim".
Te genijalce koje imate zašto niste poslali u RTB Bor, "14. oktobar", IMT, IMR, "Magnohrom", Fabriku vagona i u masu firmi koje grcaju, čije radnike ste već otpustili, koji su pred stečajem ili bankrotom, nego ste ih poslali u javna preduzeća sa monopolskim položajem, da pljačkaju i uništavaju ovu jadnu državu i ovaj jadni narod?!
Hvala i oprostite na ovom prekoračenju.

Reč ima potpredsednik, gospođica Nataša Jovanović, po Poslovniku, a onda vi, za repliku.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, tražim informaciju na osnovu člana 226. Poslovnika.
Naime, kao da sam slutila da će iz italijanskog "Fiata" od predsednika Kompanije, gospodina Serđa Markionija, doći ovakva vest, pre neko veče sam pokrenula aferu firme "Citadel", čiji je suvlasnik Pavle Kavran, rođeni brat Olge Kavran iz Haškog tribunala, i zapitala zašto država i Vlada Republike Srbije ne izađu s podacima da je ta firma uzela 50 miliona evra za sklapanje tzv. strateškog partnerstva između kragujevačke "Zastave" i italijanskog "Fiata"?
Međutim, gospodin Serđo Markione je izjavio da će italijanski "Fiat" morati da potraži novog strateškog partnera u svetu, zato što je "Fiat" danas izuzetno mali i slab da preživi narastajuću ekonomsku krizu.
Ako je gospodin Markione izjavio da "Fiat" mora u svetu da traži jačeg, a juče ste čuli da nema ništa od dolaska "Dženeral motorsa" i proizvodnje "Astra klasika" u Kragujevcu, a isto tako nema apsolutno nikakvog nagoveštaja od strane italijanskog "Fiata" da će se novi model proizvoditi i nema ništa od onih obećanih 700 miliona evra, tražim zvaničnu informaciju od premijera Vlade Republike Srbije, Mirka Cvetkovića, i ovoga, kako ga je lepo nazvao gospodin Todorović, hohštaplera Mlađana Dinkića, o tome kakav je to ugovor napravljen s italijanskim "Fiatom".
Vi izlazite, gospodine Krasiću, jer je taj isti Dinkić, za 11.000 strana o njegovom kriminalu, podneo tužbu protiv vas i, naravno, pobegao sa suđenja kada ste Vladana Batića pozvali za jednog od glavnih svedoka, odustao je od toga.
Za ovo što ima gospodin Todorović, a vape za tim odgovorom radnici, ne samo kragujevačke "Zastave", ne samo cela Šumadija, već i cela Srbija, moramo da dobijemo odgovor.
Moram da vam kažem, gospođo Đukić-Dejanović, da je u to isto vreme, zamislite, 2008. godine, i svetske agencije su prenele tu vest, čovek koji je radio u "Zastavi", pošten radnik, koga ste izbacili na ulicu, kao i 15.000 drugih, nađen polumrtav u Kragujevcu, usred centra grada. Čovek nije 14 dana jeo, bio je gotov da umre od gladi.
Ko je za to odgovoran? Boris Tadić, Veroljub Stevanović, Mirko Cvetković, Mlađan Dinkić, svi vi koji ste lagali i obmanjivali građane Kragujevca i cele Srbije u kampanji. Vi mislite da će to narod da trpi. Šta ćete sada da kažete, kako predsednik kompanije "Fiat" laže i izmišlja? Oni priznaju da su mali u ovom celom haosu koji se dešava u svetskoj recesiji automobilske industrije. Za to vreme radnici, koje ste isterali posle 30 godina staža na ulicu, umiru u centru Kragujevca, ...
(Predsednik: Vreme.)
... a vi ovde, što bi naš narod rekao, mlatite praznu slamu, i ne samo to, nego mlatite državnu kasu, i konta, i javna preduzeća koja su vam poverena na raspolaganje.
Prema tome, tražim da se deo iz ovog stenograma uputi i premijeru i Mlađanu Dinkiću, da mi se da odgovor na to dokle se stiglo s realizacijom i da li oni, na osnovu ove izjave predsednika "Fiat" grupe, i dalje tvrde isto i dalje lažu građane Kragujevca i cele Srbije da će, navodno, taj sporazum biti realizovan, a situacija je iz dana u dan sve teža i teža?
Hvala vam, izvinite što sam prekoračila vreme. Mislim da je to bilo važno, a naročito zbog činjenice što me je, kao Kragujevčanku, jako potresla vest da je taj čovek, koji ima svoju porodicu i koji je izbačen na ulicu, pronađen u centru Kragujevca gladan, 14 dana ništa nije jeo. Hvala.

Po Poslovniku se najpre javio gospodin Senić.