Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Seniću, moram da vas podsetim na neke stvari, na neku hronologiju kada je u pitanju Gasni sporazum. Vi se sećate predizborne aktivnosti 2007. godine – Gasni sporazum na sva zvona. U Moskvu odlazi predsednik Republike, predsednik Vlade i ministar za kapitalne investicije. Potpisuje se Gasni sporazum i postoji opšta volja da se taj sporazum ratifikuje u Skupštini i da se što pre krene u realizaciju.
Očigledno je da je taj sporazum bio potreban isključivo u predizborne svrhe, da bi se prevarili i obmanuli građani Srbije, i to jednom delu tadašnje vlasti. Pojavljuje se, ko drugi nego Mlađan Dinkić koji kaže – ne može, taj sporazum nije u redu. Obračun, ili preračun vrednosti NIS-a treba ponovo da se izvrši, da se uzmu one kuće koje se time bave, jer i tu će da padne neka provizijica, od toga se nikad ne beži i Mlađan Dinkić kaže – očigledno je da je NIS potcenjen i da ovim gubi država Srbije. Na stranu da li će da prolazi magistralni gasovod, da li će da se aktivira ''Banatski Dvor'', da li će Srbija imati privilegovanu cenu, koliko će se preduzeća uključiti u posao vezan za gasovod, Mlađan Dinkić stavio tačku na to i nema ništa, a ''žuti'' mudro ćute. To je problem.
Onda, ponovo dolaze izbori 2008. godine, ponovo u talambase, bubnjeve, Gasni sporazum itd. Mada tražimo, u vreme kada su raspisani izbori, da se zakaže sednica Skupštine i da ratifikujemo taj sporazum, oni kažu – ne može da se zakaže, jer je i Skupština sad samo tehnička, kao i Vlada. Tehnička, kad njima treba, a kad im ne treba, onda ima puno pravo da zaseda i da donosi odluke itd.
Ponovo Gasni sporazum na sva zvona itd. Ponovo Mlađan Dinkić priča o tome da taj sporazum nije dobar, a ''žuti'' ćute. Šta je onda tražio Boris Tadić tamo? Stvarno, sad mislim da je Mlađan Dinkić samo glasnogovornik, da ga je Boris Tadić prevario, da mu je rekao – hajde ti udri po Gasnom sporazumu jer ja ne mogu, ti zato možeš, pa da vidimo šta će i na šta će ovo da izađe.
To je problem s vama. Vi varate sve, pa se varate i između sebe. Ali, jednom tome mora da dođe kraj. Moraju da se polože računi, da li taj sporazum valja, ili ne valja. Ako valja, zašto se ne sprovodi dve godine, a ako ne valja, kako su tamo mogli da budu predsednik Republike i predsednik Vlade? Vi ste time onda obmanuli sve građane Srbije. Kako mogu da idu da potpisuju nešto i da prisustvuju potpisivanju, ako to ne valja? To je problem, prevara. Samo prevara, samo ste za to sposobni, ni za šta drugo.

Reč ima gospodin Martinović, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, ukazujem na povredu člana 104. Poslovnika Narodne skupštine.
Nikada nisam imao neku sumnju u to da su oni koji danas vode Srbiju, ljudi iz vladajuće koalicije, u stvari, deca titoizma i staljinizma. To što oni pričaju o demokratiji, o parlamentarizmu, o ljudskim pravima, to je samo fasada. U suštini, njihova ideologija ima korene u periodu posle završetka Drugog svetskog rata, odnosno u periodu koji je prethodio uvođenju višestranačkog demokratskog sistema.
Vaša retorika me, gospodine Seniću, neodoljivo podseća na retoriku Titovih komunista posle Drugog svetskog rata. Postoje snage progresa koje vuku napred, koje hoće da stvore jedno bolje, srećnije društvo, bogatije, ali postoje tamo neke mračne snage haosa, bezumlja, koje vuku nazad.
Sad, u očima javnosti, G 17 plus treba da bude stranka koja vuče napred, koja se zalaže za društvo blagostanja, da ljudi u Srbiji budu bogati, da dođe "Fiat", da dođe "Dženeral motors" itd., ali postoji tamo neka mračna radikalska opozicija u Skupštini Srbije, koja burgija i koja radi sve da ta kola Srbije idu unazad, umesto da idu unapred, u svetlu evropsku budućnost.
Mi možemo da očekujemo da će uskoro u Skupštini Srbije da se u proceduri nađe zakon o formiranju agencije za agitaciju i propagandu, kao što smo nekad imali Agitprop, da se formiraju komisije koje će da se brinu o ideološkoj i moralnoj podobnosti narodnih poslanika i svako ko sad izađe za govornicu mora da vodi računa o velikom sinu našeg naroda i svih građana Srbije, Mlađanu Dinkiću. Nekad se štitio lik i delo Josipa Broza, niste smeli reč kritike da uputite na račun njegove ličnosti i na račun njegovih poteza, a sad ne sme niko ništa da kaže kada je reč o Mlađanu Dinkiću. Najveći sin naših naroda i narodnosti, Srba, svih građana Srbije, pripadnika nacionalnih manjina, čovek koji se jedini razume u ekonomiju, u finansije, u vođenje države, javnih preduzeća, u razgovore sa stranim investitorima itd.
Vi se, gospodine Seniću, hvalite, ne samo danas, to radite često, kako su demokratske snage na izborima 11. maja dobile ogromno poverenje građana. Vaša partija, gospodine Seniću, čist je politički parazit. Partija koja ne sme sama da izađe na izbore, partija koja na izbore izlazi na leđima jedne druge velike partije i zahvaljujući toj velikoj partiji dobija poslaničke mandate, čist je politički parazit.
Dakle, gospodine Seniću, ja ću uvažavati sve vaše stavove. Na sledećim izborima, izađite sami, kažite građanima Srbije - evo, ovo je čovek koji nas vodi, Mlađan Dinkić, naša partija se zove G 17 plus, niko ne zna šta znači, ali nema veze, mi sami, svojim imenom i prezimenom, idemo na izbore. Kad osvojite ovaj broj mandata koji imate, verujte mi, ja ću biti prvi koji će da vam skine kapu.

Narodni poslanik Nešović Jovan.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani predsedavajući, reklamiram povredu člana 104 – dostojanstvo Narodne skupštine.
Zaista, narodni poslanici su dužni, da kada izlaze za govornicu ove narodne skupštine, govore istinu o zakonima koji su ovde usvojeni.
Sporazum koji je potpisan sa Ruskom Federacijom, tzv. gasni aranžman, ima tri segmenta. Gospodo draga, ne možete se boriti za jedan a da upropašćavate druga dva. Ne možete dati NIS a da nemate magistralni gasovod, i ne možete da date NIS a da ne znate kolika je zapremina ''Banatskog Dvora''. To sporazumno nije definisano i posao pregovora je da se te stvari definišu.
Pregovore ne vodi Mlađan Dinkić, pregovore vodi pregovarački tim koji je formirala Vlada Republike Srbije, a Mlađan Dinkić je samo jedan od članova tog pregovaračkog tima. Ako vam je opsesija Mlađan Dinkić, to je vaš problem, zaista tu ne mogu ništa da uradim, to rade neki drugi ljudi.
Još jedna stvar koju hoću da kažem, treba pogledati kakvo je moralno pravo onih koji kritikuju druge. Da li imaju moralno pravo oni koji su uzimali parcele pored autoputa za jedan dinar, pa kad neko ode u opštinu da pita kako je došlo do toga, onda kaže predsednik opštine Zemun – izvinite, izađite napolje, vi to ne smete da pitate. Da li je lepo da oni koji su osuđivani i za koje se vodio postupak za falsifikovanje i zloupotrebu u privredi, takođe, o tome pričaju? Polako, sve će da dođe, odgovori, pitanja će biti, samo polako.
Još jednu stvar da odgovorim. Budimo potpuno iskreni. Nemojte da napadate G17 plus. Vi znate kako ste, gospodo, prošli na lokalnim izborima. U dva grada niste prešli cenzus, okrenuli ste u pravom pravcu, a ako ima parazita u ovoj državi, paraziti su oni koji su na leđima Tomislava Nikolića došli u ovaj parlament i sada, braćo moja lepa, koristite te blagodeti. Hvala.

Reč ima gospodin Dragan Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, možda smo mi došli na nečijim leđima, ali ćete vi da odete uz pomoć nečije noge, tu već nema dileme, o tom pitanju.
Hajde da se vratimo, da vidimo suštinu stvari, o čemu se ovde radi. Ne napadamo mi Mlađana Dinkića zato što smo opsednuti njime, nego je on čovek koji personifikuje te nove vrednosti i promene od 5. oktobra 2000. godine. Gde god vidite neku promenu, mora da je tu i Mlađan Dinkić, ali svaka ta promena je vezana za debele godine robijanja. To je ono što je problematično.
Hajde da se vratimo, pošto nisam mogao u onom prvom izlaganju da dalja razmišljanja Mlađana Dinkića predočim, da vam bude jasno šta se iza svega ovoga sprema. Kaže Mlađan Dinkić – garantujem da bi se Srbija daleko brže razvijala kada bi državni aparat bio manji i efikasniji. A, 31. decembra 2000. godine bilo je 8.700 zaposlenih u državnoj upravi, bez policije i Vojske, 31. decembra 2004. godine bilo je 27.000, a sada, sačuvaj bože. Imaćete prilike da vidite koliko koštaju pojedini kabineti, kada se bude raspravljalo o budžetu.
Kaže Mlađan Dinkić – dakle, mora se napraviti potpuno novi sistem vrednosti i odgovornosti za rad u javnim preduzećima.
Koliko vam treba, 100 godina, 80 godina? Osam godina ste na vlasti neprekidno. Što to niste uradili?
Sad dolazimo do finala. Šta je cilj? Kaže to Mlađan Dinkić, neće da krije. Šta je konačno rešenje? Mnogi su izlazili s konačnim rešenjima. Za Mlađana Dinkića je to privatizacija, u svim onim slučajevima u kojima je moguće postići cilj. Koji je to cilj? Da se proda ono što je uspešno, što je jedino moguće prodati, i da se pokupe, neko na Floridu, neko na Kajmanska i ostala ostrva, i da završe.
Postavljam jednostavno pitanje i građanima Srbije i poslanicima – da li mislite da je Mlađan Dinkić, kada je imao u vidu javna preduzeća, mislio na ''Železnice'' Srbije?
(Predsednik: Vreme.)
Nije, to ga ne interesuje. Interesuju ga preduzeća za koja će da se uzmu pare, da se pokupi i da nestane iz države.

Gospodin Jadranko Vuković ima reč, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 104 – dostojanstvo ove skupštine, zbog prethodnog govornika, kojeg ne mogu ni citirati.
Dragi gospodine, pošto vidim da ste neobavešteni, Tomislav Nikolić, vidite da ga nema ovde, čeka. Dve svađe su prevaziđene, jedna, prošlog petka, izlazak iz Vlade, jedna sad, preko vikenda, oko budžeta; on čeka da uleti umesto vas. Znate li to? To je istina. On čeka i moli Boga. Gospodin Tadić ga je sada smirio i u pripravnosti je Tomislav Nikolić. To je jedna stvar.
Druga stvar, ovog puta ću, za razliku od mojih kolega, braniti Mlađana Dinkića. Možda će mi zameriti gospodin Todorović, ali kako ću ga braniti. Istina je sledeća. Naravno, mi podržavamo Gasni sporazum koji će biti potpisan 20. u Moskvi i koji će imati neke promene koje će biti pozitivne za državu Srbiju. Rusi su korektni, ali gde je problem, dragi gospodine?
Posle 5. oktobra, dolaskom nove vlasti, uz asistenciju Aleksandra Vlahovića, tada ministra privatizacije, i Miroljuba Labusa, potpredsednika Vlade, akcije ''Progresa'', ''Progresgas trejdinga'', ''Beobanke'' i ''Sartida'' prodaju se kompaniji ''Centreks'' koja ima sedište u Beču. Iako je ''Srbijagas'' imala, preko NIS-a, pravo preče kupovine, obrazloženo je tada, od ovih ljudi koji su bili u Vladi, da zbog nedostatka novca NIS ne može da kupi akcije, te da se akcije prodaju trećem licu. ''Centreks'' je za sve ove akcije platio 2,4 miliona dolara.
Zašto ovo ističem, dame i gospodo narodni poslanici? Vi ste to uradili, G17 je tada to uradio, kao što je rekao gospodin Todorović, i ucenio Ruse, da bi u nekoj priči imali proviziju. Inače, kako sve države, gospođo, što se mrštite, u EU, u oblasti transporta nafte, gasa i struje, rade preko državnih kompanija, zadržavaju kontrolu nad ovim transportima?
(Predsednik: Vreme.)
Sada ću završiti, gospođo Đukić. Logično bi bilo da Vlada Republike Srbije, kao srpskog učesnika, imenuje kompaniju ''Srbijagas''. Ovo društvo iz G17 je sprečilo ''Srbijagas'' da ima 49%, a Rusi 51%. Zahvaljujući vama, odnos se promenio.
(Predsednik: Privedite kraju.)
Zahvaljujem, gospođo Slavice.

Narodni poslanik, gospođa Milica Vojić-Marković, o amandmanu.