Ovo rešenje koje je Vlada predložila u članu 6. Predloga zakona je nešto što postoji već u našim propisima, propisima koji su doneti 2002. godine, a koji se ne primenjuju. Predviđeno je da postoje četiri apelaciona suda na teritoriji Republike Srbije i ovo što je navedeno u članu 6. praktično je postojeće normativno rešenje.
Očigledno je da se ovim amandmanom zahteva formiranje dva apelaciona suda na teritoriji AP Vojvodine.
Podnosilac amandmana je iskoristio neke svoje razloge i neku svoju argumentaciju, međutim, smatram da glavni argument za formiranje i određivanje sedišta apelacionih sudova, pre svega, treba da bude teritorijalni raspored i sve ono što gravitira tim centrima. Tako je uzet centar Beograd, koji ima najveću teritoriju, za taj žalbeni sud, zatim Kragujevac, ako mogu da kažem, centralni deo Šumadije, Niš obuhvata teritoriju KiM-a i taj jugoistočni deo Srbije, a Novi Sad obuhvata, bukvalno rečeno, kompletnu teritoriju AP Vojvodine.
Ako uzmete kao kriterijum teritorijalni raspored, udaljenost od sedišta budućeg apelacionog suda, nemoguće je izračunati da to matematički bude precizna kilometraža, jer, verovatno, i Negotin je daleko od Beograda, pa ako je to najdalja relacija, onda, ako se uzmu drugi apelacioni sudovi, videće se da nema te razdaljine, ne računajući ono što će biti u Nišu, vezano za KiM.
Ne znam baš koliko se ta teritorijalna organizacija i teritorijalno prostiranje nekog apelacionog suda može vezivati za suđenje u razumnom roku i za pravo na pravično suđenje. Stvarno ne znam koliko bi to moglo da se veže, ali mi imamo jedan sud, nazovisud, koji ima mnogo veće teritorijalno rasprostiranje, a to je, recimo, Haški tribunal. U Haškom tribunalu ne postoji suđenje u razumnom roku. Kod Vojislava Šešelja su prekršeni svi mogući rokovi za ekspeditivno suđenje; evo, maltene, šesta godina je na kraju, pet godina i 10 meseci je, a još nema prvostepene presude.
Nekada su u našem pravnom sistemu postojale izuzetno dobre odredbe o suđenju u razumnom roku i to je bilo vezivano za podizanje optužnice. S tim je bilo u vezi i koliko može da traje pritvor, u kom roku treba da se donese prvostepena presuda, i sve je to vezivano za dužinu trajanja pritvora, jer je pritvor mera kojom se na najgrublji način uskraćuje sloboda jednog čoveka za koga postoji sve vreme prezumpcija nevinosti, tako da ne znam koliko se ta priča uklapa u apelacioni sud. Ali, ukoliko postoji, baš bi bilo interesantno da se čuje, a ukoliko postoji neka ozbiljnija argumentacija, onda bismo morali da promenimo naš zakonik o krivičnom postupku, pogotovo odredbe o tome koliko može da traje pritvor.
Mislim da imamo drugi, daleko veći problem, koji, nažalost, ovaj zakon ne može da reši. Večeras, u 24 časa, UNMIK, odnosno Euleks, preuzima i sve kontrolne punktove i zaposeda administrativnu granicu na KiM-u. Koliko sam čuo, Euleks preuzima, a UNMIK se povlači.
Podsetite Borisa Tadića, pošto je rekao da se motkama čuvaju radna mesta. Pazite, kada DS pobedi, teško je Srbiji, zapamtite, teško je Srbiji.
Više sam izašao zbog ovoga da vam skrenem pažnju.
Zašto se mi ovde, to možda publici tako deluje, zabavljamo jednim ovakvim zakonom, pogotovo zakonom za koji i vrapci na grani znaju da je loš, da ne može da zaživi?
Ali, to je ta vrsta manipulacije DS-a da se bavimo u datom istorijskom trenutku perifernim stvarima, kako se one životne ne bi tretirale ovde, već da se prepuste da ih reka nosi, a onda će da dobije još dve sede dlake Boris Tadić i da se sekira kako mu se desilo nešto mimo njegove volje, njegovih stremljenja, njegove želje. Odmah će da krenu mediji da hvale još jednu uspešnu pobedu dragog i voljenog, prelepog Borisa Tadića.
Mi nismo podneli nijedan, u stvari, samo jedan smo amandman podneli na član 6.
Gospodin Petar Jojić je podneo amandman, Vlada je to prihvatila, iz prostog razloga, što je taj amandman, svojom argumentacijom, brojem viših sudova, područjima viših sudova i teritorijalnim rasporedom, nalagao da se Užice i Čačak pripoje Kragujevcu, kao apelacionom sudu. Ali, moram da vam kažem da izražavamo nezadovoljstvo ovakvim konceptom zakona, ovakvim konceptom zakona.
Smatramo da, pored opštinskih, okružnih i Vrhovnog kasacionog suda, kao sudova opšte nadležnosti, mogu da postoje još i trgovinski sudovi. Nije problem ni sa tim upravnim, u krajnjem slučaju, mada bi okružni sudovi i Vrhovni kasacioni sud mogli, verovatno, da preuzmu mnoge nadležnosti upravnog suda, zato što tu postoje dva nivoa.
Protiv upravnih akata državnih organa postupak se vodi pred Vrhovnim kasacionim sudom, a ukoliko postoji mogućnost vođenja upravnog spora protiv organa koji rešavaju u upravnom postupku o pravima i obavezama građana i njihovim zakonom zasnovanim interesima, radi se o nižim nivoima, pre svega, o organima teritorijalne autonomije, lokalne samouprave, ukoliko postoji mogućnost vođenja upravnog spora, to sve može da se završi pred Okružnim sudom.
Smatramo da u postojećoj organizaciji možda ima mesta da se promene nadležnosti pojedinih sudova, uz odgovarajuću promenu materijalnog zakonodavstva, da je to nešto što je optimalno za Republiku Srbiju, uz uvažavanje nekih specifičnosti koje je neophodno usvojiti kako bi pravni sistem, odnosno sudski sistem funkcionisao.
Nego, moram sada da vam skrenem pažnju, gospodo poslanici, pošto ćete u petak imati ovo obavezno štivo, da vidite kako postoji raskorak između ovoga o čemu mi sada raspravljamo i nečega što Vlada predlaže za 2009. godinu.
(Iz sale: Neće za petak.)
Nije bitno, ali, 2009. godina, budžet.
(Iz sale: 9. januara.)
Dana 9. januara? Pa neće, tada je meni slava, ne može, Sveti Stefan, tad se ne radi, ne može, zabranjeno, kraj priče. Kad se danas ne radi, neće ni 9. da se radi.
Sada da vidite šta su umni ljudi smislili. To je razdeo 5. U okviru tog razdela, imamo 5.1, pa sve zaključno sa 5.16. Naravno, tu se zadržava postojeća organizacija pravosudnih organa, zato što će sve ovo na ''kukovdan'', prvog januara 2010. godine, da stupi na snagu, odnosno da počne da se primenjuje.
Mi imamo u okviru razdela 5. posebno pravosudne organe i tu je samo dve i po milijarde dinara, a onda imamo Vrhovni sud, gde će biti 545 miliona dinara, pa imamo upravni sud, doduše, nemamo plate, imamo materijalne troškove i neko opremanje – 16,6 miliona. Onda imamo apelacione sudove, tu će da se uloži 476 miliona i nešto još. To je da se završi opremanje apelacionih sudova u ova četiri mesta.
Sada, imamo Državno veće tužilaca. Kod Državnog veća tužilaca, oni su planirali 10 plata i 11 meseci za materijalne troškove. Kod Visokog saveta sudstva, isto. Kod Državnog veća tužilaca – 37 miliona, a kod Visokog saveta sudstva, za sledeću godinu se planira 66 miliona dinara samo za taj organ, ali u okviru pravosudnih organa. Sudeći po obrazloženju, oni prikrivaju i Visoki savet pravosuđa. Znači, 2009. godine ćemo imati duple organe.
Inače, interesantan je razdeo 5. On počinje nekim zbirnim podacima, iz kojih se ne vidi za šta je to, a tu imamo Centar za medijaciju, pa Pravosudni centar za školovanje, pa imamo posebna sredstva za zaštićene svedoke.
Znate, moraćete tu dobro da razmislite, jer mi imamo svedoke saradnike koji se ponašaju kao biznismeni, s obezbeđenjem države. Čovek se bavi biznisom, a obezbeđenje mu daje država.
Sada mi kažite kakva je razlika između, recimo, takvog svedoka saradnika, s državnim obezbeđenjem, u odnosu na svedoka saradnika Borisa Tadića? I Boris Tadić je svedok saradnik, i on obavlja neke poslove i, isto, ima državno obezbeđenje. Ove čuvaju policajci, a ovoga čuvaju "kobre". Inače, to je jedini deo koji imamo u Vojsci.
Morate, vojnici, da znate, pre svega, oficiri, sledeće godine nećete imati topli obrok. Šutanovac je zaključio da mnogo jedete za topli obrok, da je to trošak države i da nećete da imate topli obrok. To je ona marenda, preživljavanje, to ste učili od onih iz Dejtona, iz države Ohajo. Moderno satelitsko i svemirsko naoružanje su proučavali, tako što su drali žabe i zmije, učili ih da se na tihoj vatri to ispeče i to je vrlo kvalitetno.
Molim vas, poštovani građani, kada nešto DS predloži, budite oprezni, u pitanju je nešto loše. Moje je da vas na vreme upozorim.
Da li ćete da prihvatite, ili nećete, to je na vama. Moje je da vas upozorim, jer bi mi bilo vrlo neprijatno da nešto znam a da ne kažem građanima, pa da me neko sretne i kaže: "Kako te nije sramota, znao si, a nisi nas na vreme upozorio".
Ovo naročito pričam zbog onih koji uvek, posle pet dana od izbora, dođu kod mene i kažu: "I sada sam se prevario i glasao za DS". Naravno, ja njih odmah izbacim napolje i kažem: "Kod Borisa, šta mi sad dolaziš, pa mi pričaš?". Neću da razgovaram, ali vas na vreme upozoravam, kad ubodete olovkom, vodite računa gde ćete da ubodete, a ako vidite Borisa Tadića, kažite mu neka povuče ovaj zakon.