Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 4, amandman je podneo narodni poslanik Dragi Damnjanović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 4, amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima gospodin Dušan Marić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim predlogom zakona predviđeno je uspostavljanje Višeg suda u Smederevu i taj sud bi bio nadležan za područje Osnovnog suda u Smederevu.
Prethodnim amandmanom, koji sam podneo na član 3. zakona, predložio sam da, pored Osnovnog suda u Smederevu, postoji i Osnovni sud u Velikoj Plani. U slučaju da taj amandman bude prihvaćen, Viši sud u Smederevu bio bi nadležan za osnovne sudove u Smederevu i Velikoj Plani, što predlažem ovim amandmanom.
Iskoristio bih ovu priliku da još jednom podsetim na činjenice koje, po mom mišljenju, diskredituju ovaj predlog zakona, i ne samo ovaj predlog, nego još neke iz seta pravosudnih zakona. Pre svega, mislim na Predlog zakona o sudijama.
Ovde se postavlja osnovno pitanje – da li će se usvajanjem ovog predloga zakona stvoriti uslovi da građani Srbije imaju mogućnost da na brži i efikasniji način ostvaruju određena prava pred pravosudnim institucijama? Mislim da nemaju.
Postavlja se nekoliko pitanja i sada ću pokušati da pružim odgovor na neka od njih. Da li će procedura, od podnošenja tužbi, do donošenja presude, do izvršenja tih presuda, u slučaju usvajanja ovog zakona, biti jednostavnija i brža? Po mom mišljenju, neće. Biće komplikovanija.
Umesto u jednom sudu, u jednoj zgradi, kao što je to do sada bio slučaj, kada su u pitanju prvostepeni postupci, sada će se jedan broj suđenja, ne sva, odvijati ne samo u različitim sudovima, u osnovnom sudu i nekom od sudskih odeljenja, ne samo u različitim zgradama, nego često i u različitim naseljenim mestima, u sedištu osnovnog suda i sedištu sudskog odeljenja.
Da li će organizacija sistema pravosuđa biti jednostavnija? Po mom mišljenju, neće. Umesto u jednom mestu, u sedištu suda, kao što je do sada bio slučaj, jedan sudija će sada morati da sudi u više sudova, u više naseljenih mesta, praktično, u svim mestima gde postoje sudska odeljenja osnovnog suda.
U okrugu iz kog dolazim, to je Podunavski okrug, sudije će postupati u tri suda – u Velikoj Plani, u Smederevskoj Palanci i u Smederevu, a ovde smo čuli da ima osnovnih sudova koji će pokrivati područje pet, šest, pa i sedam opština, kao što je slučaj Pčinjskog okruga, o čemu je govorio kolega Stevanović. Jedan sudija iz Smedereva će suditi u Smederevu, u Smederevskoj Palanci, u Velikoj Plani. Sudije iz Velike Plane – u Smederevu i Smederevskoj Palanci, sudije iz Smederevske Palanke – u Smederevu i Velikoj Plani.
Po Predlogu zakona o sudijama, može se, teoretski, dogoditi da sudija suđenja u ta tri suda ima u istom danu. Recimo, u Velikoj Plani, u osam sati, u Smederevu, u 9,30, u Smederevskoj Palanci, u 11 sati. Postavlja se pitanje – kako će biti organizovan prevoz sudije iz jednog u drugo, iz drugog u treće mesto? Kako će biti napravljen raspored suđenja? Imaćete apsurdnu situaciju da u istom trenutku dvojica sudija iz Velike Plane putuju za Smederevo da bi održali ročište, a u tom istom trenutku, u suprotnom pravcu putuju dvojica ili trojica sudija iz Smedereva u Veliku Planu, zbog istog posla.
Smatram da je to bespotrebno komplikovanje, koje će, na neki način, usporiti rad pravosudnih organa u Srbiji.
Kao jedan od argumenata zbog čega se pristupilo takvom rešenju, kada sam već kod ovog putovanja sudija iz mesta u mesto, o tome je govorio i kolega Pastor, navedeno je i to kako će na taj način biti smanjen stepen korupcije, kako će presude biti pravednije i više utemeljene na zakonu.
Mislim da je potpuno obrnuto. Većina sudskih procesa pred sudom u jednom mestu, pred mesnim sudom, vodi se između fizičkih i pravnih lica iz tog naselja.
Recimo, uzmimo slučaj Smedereva. Mislim da će sudija iz Smedereva, koji vodi parnicu između dva svoja sugrađanina, doneti pravedniju presudu nego što će je doneti sudija iz Velike Plane, ili iz Leskovca, ili nekog drugog mesta.
Ako bude u dilemi, ako može da presudi na jednu ili na drugu stranu, on će više vagati, zato što su u pitanju ljudi sa kojima živi, koje svakodnevno sreće u svom gradu; biće mnogo obazriviji nego sudija koji dođe iz drugog mesta. On neće toliko voditi računa o tim sitnicama, doneće presudu po automatizmu, posle sat vremena sesti u auto i otići u mesto svog življenja.
Postavlja se pitanje – da li će ova opterećenost sudija doprineti da oni donose pravednije i zakonitije presude? Po mom mišljenju, neće. Zamislite sudiju koji ima dva teška ročišta, recimo, u Smederevskoj Palanci, posle toga ima zakazano ročište u Smederevu. Treba sat vremena da provede u vožnji. Znate kakvo je stanje na našim putevima, može da bude sneg, gužva, može da dođe do nekog saobraćajnog udesa, u svakom slučaju, to će se odraziti na njegovo psihofizičko stanje, delovaće zamorno na njega. Ubeđen sam da on neće biti u stanju, kad dođe na ročište u Smederevo, da sagleda sve elemente koji su bitni za donošenje presude.
Postavlja se još jedno pitanje – da li je, možda, ova reorganizacija mreže sudova predložena zato što će obezbediti da nam pravosuđe bude jeftinije? Odgovor je – neće. Suđenja će biti skuplja. Upravo sam govorio o tome da će sudije putovati iz jednog mesta u drugo. Imamo tri mogućnosti kako da putuju. Prva mogućnost, da putuju autobusima. Ne verujem da će sudije pristati da putuju autobusima, to garantuje kašnjenje na većinu ročišta. Drugo, imate naseljena mesta u okviru područja koje pokriva jedan osnovni sud gde imate dnevno jednu ili dve autobuske linije. Isto tako, ne verujem da će sudije pristati da putuju od suda do suda, od sudskog odeljenja do sudskog odeljenja, svojim automobilima. Ostaje treća mogućnost, da sud obezbedi prevoz. To znači, pošto nemaju sva mesta aerodrome, neće putovati avionom, moraće da putuju automobilima, a te automobile mora da obezbedi sud.
Znači, svaki osnovni sud, čini mi se da su predložena 34 osnovna suda, moraće da obezbedi vozni park. Ako ima šest-sedam odeljenja, mora imati najmanje šest-sedam automobila. Te automobile neko mora da vozi. Znači, treba dodatno zaposliti 2, 3, 5 ili 6 vozača; na 34 suda, po pet vozača – 180 novozaposlenih u pravosuđu.
Sledeće pitanje – da li će pravosuđe biti efikasnije? Kad uzmete u obzir sve ove činjenice, posebno vreme koje će se gubiti na putovanju od jednog do drugog mesta, od jednog do drugog ročišta, jasno je da neće biti. Ovaj broj od 4.000 nerešenih, zastarelih predmeta, može samo da se poveća. Smatram da ne postoji teorijska šansa da se smanji.
Što se tiče građana, građani će, kao i do sada, uglavnom, sve te postupke pred sudom završavati u svom mestu življenja. Stanovnik Velike Plane će veći deo poslova završavati u Velikoj Plani.
Međutim, postoji jedan broj poslova koje će morati završavati u Smederevu. To će dodatno iskomplikovati ove sudske procese i opteretiće građane, zbog izdvajanja vremena i iz finansijskih razloga.
Na kraju, nameće se zaključak da možda postoji neki viši državni ili nacionalni interes, pa se predlaže ovakva reorganizacija sudova. Očigledno da taj interes ne postoji. Ne postoji ni opravdani politički interes, jer da postoji, ne bi se nikako moglo dogoditi da postoji ovakav konsenzus između poslanika vladajućih stranaka i poslanika opozicionih stranaka. Ovde je do sada diskutovalo više od 100 poslanika i svi o ovom zakonu govore kao o vrlo lošem predlogu zakona.
U Srbiji, u poslednjih 20-tak godina, postoji trend migracija stanovništva od manjih mesta, unutrašnjosti, provincije, prema većim gradovima, prema Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, Kruševcu.
Smatram da je dužnost države da taj trend zaustavi svim raspoloživim sredstvima. Jedan od načina jeste i taj da se država bori za očuvanje postojećih institucija i, ako postoji prostor, za uspostavljanje novih institucija. Ovde se radi potpuno suprotno. Ako u jednom mestu ukidate instituciju koja postoji 100 godina, ako ljudi u toj sredini nemaju nikakvu štetu od postojanja te institucije, a imaju neku korist, onda ukidanje jedne takve institucije nije dobra poruka građanima.
Pošto dolazim iz Velike Plane, ja ću preostalih pet minuta iskoristiti da još jednom, na brzinu, saopštim neke podatke o obimu poslova koje je sud u Velikoj Plani imao u protekle dve godine. Verovatno je ovo poslednja prilika.
U 2007. godini, u Opštinskom sudu Velika Plana, u svim materijama u postupanju je bilo 14.652 predmeta. Ako to podelimo s ukupnim brojem radnih dana, dobijamo 59 predmeta dnevno, ili 8 predmeta po radnom satu. To je 1.462 predmeta po jednom sudiji godišnje, odnosno 6 predmeta dnevno po sudiji. Sudije nemaju vremena da dignu glavu pri sadašnjoj organizaciji sudova, a kako će to moći da urade u situaciji kada će jedno suđenje imati u Smederevskoj Palanci, jedno u Velikoj Plani?!
Znam da će Ministarstvo pravosuđa pokušati da nađe neko rešenje da sudije u jednom danu, recimo, iz Smedereva, imaju sva suđenja u Velikoj Plani. Biće moguće napraviti nekakav raspored u prvih pet-šest meseci, dok se ne nagomilaju predmeti. Međutim, kada se počne posle postupati po žalbama itd., drugo, treće ročište, jednostavno, to više neće biti moguće držati pod kontrolom.
U prvih devet meseci ove godine, Sud u Velikoj Plani primio je 5.409 predmeta, odnosno više od 20 predmeta dnevno. Ako se računaju samo radni dani, to su 23 nova predmeta dnevno. Ako računamo i stare predmete, 10 sudija u Velikoj Plani je u prvih devet meseci ove godine postupalo po 11.026 predmeta, što je 58 predmeta po radnom danu, odnosno 6 predmeta po jednom sudiji.
Ponavljam, ovo je samo u slučaju da svaki sudija, po jednom predmetu, godišnje ima jedno ročište. Znate da je to ideal koji ne postoji.
Još ću reći jedan podatak o radu organa za prekršaje u prošloj, 2007. godini. Ovaj organ u Velikoj Plani ima 8.461 predmet u postupanju, što iznosi 705 predmeta mesečno, ili 32 predmeta dnevno. U prvih devet meseci ove godine, u radu organa za prekršaje u Velikoj Plani nalazilo se 6.198 predmeta, što je, otprilike, 32 predmeta po radnom danu.
Svi poslanici vladajuće koalicije i opozicije koji su do sada govorili, otprilike su jednodušni u mišljenju da je ovaj predlog zakona loš. Zbog toga, još jednom predlažem ministru pravde i vladajućoj koaliciji da ovaj zakon povuku iz procedure.

Na član 4, amandman je podneo narodni poslanik Vlatko Ratković.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč?

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospođo Đukić-Dejanović, kada dođu amandmani poslanika stranaka koje su na vlasti, to je poslastica za poslanike opozicije. To je idealna prilika da hvalimo poslanike vlasti. Ja koristim priliku da gospodina Vlatka Ratkovića pohvalim. Samo su mu jedan amandman usvojili, a dva mu nisu usvojili.
Gospodine Ratkoviću, to su uradili ovi tvoji. Što se tiče radikala, mi bismo sva tri amandmana usvojili, bez razmišljanja, ali kada narodni poslanik, konkretno, ZES-a, DS-a, predloži amandman na predlog zakona koji njegova stranka predlaže, onda tu mi moramo da otvorimo oči i da obavestimo javnost da nešto nije uredu sa DS-om.
Juče je bila idealna prilika, u Subotici, da se vaninstitucionalno deluje na predsednika Republike, u onoj ležernoj sportskoj varijanti, i da mu se ukaže koliko su važna ova dva amandmana na čl. 3. i 4. Predloga zakona i da to mora da se usvoji.
Zašto bi Demokratska stranka pisala amandman i zašto bi DS na vlasti odbio amandman svog poslanika? Ne znam o čemu se radi. Verovatno su tu teške ideološke razlike u pitanju. Neke stvari znam, Ratković je advokat, verovatno to bolje zna nego Konstantinović ili Srđan Milivojević, ili ova ''Otpor'' varijanta koja vlada u DS-u. To su oni koji su se svađali oko para dok su bili u ''Otporu'', tuča bila, svašta su radili.
Naravno, oni ne razumeju tu stvar. Vlatko to mnogo bolje zna i on je stvarno napravio dobar amandman, tiče se Višeg suda u Sremskoj Mitrovici, i ovaj amandman prati njegov amandman na član 3. Predloga zakona.
Amandman je stvarno dobar. Bila bi grehota kada bih kritikovao taj amandman.
Međutim, mene zbunjuje ova situacija kada poslanik vlasti podnese amandman. Budite sigurni da će poslanici opozicije da podrže taj amandman, ali onda ćemo imati nenormalnu situaciju. Poslanici vlasti glasaće protiv tog amandmana, a verovatno će i Vlatko da glasa protiv. Sada se postavlja pitanje – kada je bio iskren, kada je podnosio amandman, ili kada je glasao o svom amandmanu?
Znam da je čovek imao najbolje namere, jer potiče iz pravosuđa, advokat čovek, svakodnevno je u sudu, razgovara sa sudijama, tužiocima, žale mu se kakvi su konkretni problemi i mislim da ste vi ta njegova saznanja mogli da iskoristite i da napravite nešto što je plus, a ne da pređete preko toga. To je stvarno interesantna situacija. Ja mu nisam u koži.
Moguća je i sledeća varijanta. Mi smo pre nekoliko meseci imali tu varijantu. SRS nije glasala za jedan amandman, jedan čovek se naljutio, napustio sve funkcije, pa smo posle nekoliko dana saznali da više nije član stranke, ali ste ga vi očuvali ovde, Boris Tadić, Miki Rakić i ona druga kompanija, da i dalje čuva radno mesto narodnog poslanika. Svojim svetlim primerom osvetlio je predsednika Tadića i on je došao do zaključka da treba pajserima čuvati radna mesta i da je to glavni zadatak u 2009. godini.
Znači, Vlatko, možda si ti sledeći. Ne verujem da si ti taj drugi kontrolni punkt. Samo da znate šta znači - kontrolni punkt. Kada se organizuje veliki atletski miting i očekuje da će u nekoj disciplini da padne svetski rekord, onda se napravi dobra ekipa trkača i kaže se – abu abu ima da bude pobednik, on će da obori svetski rekord, ali će dabu dabu i didi didi da budu zečevi. Onda imamo didi didi za prvi krug, koji treba da povuče masu, a onda imamo tata tata koji će da vuče drugi krug, da se postigne još bolje vreme, da bi abu abu, na kraju petog kruga, postigao novi svetski rekord. Onda se upisuje: ''natprirodne mogućnosti čoveka'', ''čovek pobedio vreme'', sponzori se javljaju. Tako se pravi miting u Cirihu, u Parizu, da ne ređam dalje; šteta što ovde nije predsednik Atletskog saveza, on bi mogao bolje da vam objasni.
Imamo te zečeve. Imali smo prvi kontrolni punkt, jer je tu prvi zec bio ''zumbul''. Ratkoviću, oni su planirali da si ti taj drugi. Tadić je juče rekao da postoje četiri kontrolna punkta. Ko preživi onaj četvrti, biće ministar.
Ne bih se smejao obećanjima predsednika Republike. Predsednik Republike i predsednik DS-a, kada nešto kaže, to se ostvari, i nemojte da budete neozbiljni. Čekamo 500 hiljada novih radnih mesta. On je rekao – 500 hiljada novih radnih mesta, mi čekamo. Međutim, udario meteor, svetska finansijska kriza, to se odlaže za sledeću etapu, kada 17. put bude predsednik Republike, kao Tito, doživotno. Nema, tako je. Tito u Splitu, Boris u Subotici. Titovo pismo, Borisovo pismo.
Znate li koliko je ljudi stradalo zbog Titovog pisma? Ni krivi ni dužni. A zbog Borisovog, samo Krišto, za početak.
Ovaj amandman je dobar. Međutim, gospođo Đukić-Dejanović, s obzirom na to da intenzivno radite, ne vi, odmah da se razumemo, jedna grupa radi intenzivno na izradi novog poslovnika o radu Narodne skupštine, mislim da je primer s gospodinom Vlatkom Ratkovićem poučan za buduće pisce Poslovnika. Obavestite Boška Ristića, pošto je on sada opravdano odsutan.
O čemu se radi? Predlažem da se amandmani dostavljaju šifrirano, kovertirano, kao kada je u pitanju javna nabavka. Kada poslanik dostavlja amandman, imaće dve koverte. U jednoj koverti će biti tekst amandmana i na kraju šifra. U drugoj koverti će biti tumačenje šifre. Zašto? Nije abu-dabu. Samo da vidite razloge zbog kojih je odbijen amandman Vlatka Ratkovića.
Izvini, brkam te stvari, mnogo brkam i toga sam svestan, ali to, jednostavno, ne mogu da otklonim i ne ljute se ljudi, zato što znaju da tu pravim grešku.
Amandman se ne prihvata iz razloga navedenih za neprihvatanje amandmana narodnog poslanika Radović Milice. Milica Radović je član DSS-a i ovde je poslanik. Motivi, osnov, princip koji su koristili Milica i Vlatko su isti i zato je predlagač zakona, Vlada, odbila; nije htela da ulazi u detalje, već je navela da su isti razlozi kao i kod Milice Radović.
Odmetnuti deo DS-a u vlasti odbija amandman poslanika DSS-a, zbog istih razloga zbog kojih se odbija i amandman poslanika DS-a, ali da ne bude samo unutar demokratskih stranaka, isto je obrazloženje i za amandmane SRS-a, G17 plus, Nove Srbije i da ne ređam dalje. Oni su vas, sa gledišta amandmana, strpali u ovu grupu koja će biti nadglasana, ali računaju i na tvoj glas, Vlatko, da ćeš ti sam sebe da nadglasaš.
Zato je potrebno da budu kovertirani amandmani, šifrirani amandmani, da se ne zna kojoj grupaciji pripada poslanik koji je podneo amandman. Jedino tako možemo da izvučemo objektivni stav predlagača zakona, u ovom slučaju, Vlade. Doduše, imamo i izuzetke – Konstantinovićevi i amandmani Srđana Milivojevića, prihvaćeni su, ali oni su ''otporaši''. Oni su "Otpor". Da sam ja 2000. godine, kojim slučajem, bio u poziciji da dam neku paru za "Otpor", za plakate, za ove stvari, ne bih bio ni optužen. Tako je rekao tužilac. Međutim, finansirao sam naučna dela. To je problem. Neće DS s naukom. Tu nema dodirnih tačaka.
Kada bi to bilo kovertirano, sa šifrom, moguće je da bi, Vlatko, tvoj amandman bio prihvaćen i postao sastavni deo Predloga zakona. Ali, ti si s tvojim amandmanom ličio na opoziciju i oni su ti to odbili.
Moram radi publike, javnosti, da kažem, neko će da kaže – pa, kakve to veze ima s organizacijom suda, gde će biti viši sud, gde neće? Pa, ima. Znate li zbog čega ima? To su razlozi što su napravili ovakav Predlog zakona. Samo to. Mi u postojećem sistemu nemamo osnovne i više sudove. Na ta mesta ne mogu da dođu postojeće sudije iz opštinskih i okružnih sudova. Mora novi izbor. Novi izbor će biti ne šifriran, nego će biti s jasnim porukama ko kome pripada. Vidite kako se to radi. Biće sudije na javnim nabavkama. To je sledeći zakon koji imamo na dnevnom redu. Sudije će biti predmet javne nabavke. Moraće da imaju odgovarajuću boju.
Samo da vas podsetim da ste u onoj dokumentaciji koju sam vam dao, s nekim podacima, da neki sumnjaju da ima nešto kriminala u toj građevinskoj direkciji Republike Srbije, mogli da pročitate da je direktor Grujić sada prefarbao i kancelariju. Ona je žuto-plava. Žuto-plava boja nije boja SRS-a. Ne znam čija je.
Šifrovane amandmane, kovertirane amandmane, i treba neka objektivna komisija da se napravi unutar Vlade, koja će da otvara, da napravi zapisnik o otvaranju amandmana, a da nema uvid u šifarnik. Tako možemo doći do nečega što se zove objektivan pristup amandmanima i konceptu zakona.
Izvinjavam se Vlatku Ratkoviću što su ovaj amandman i njegovo ime poslužili za nešto. Nisam hteo da se šalim. Ozbiljno sam pričao, da shvatite kojim putem se ide ka novoj partijskoj državi. Umesto splitskog govora, može da bude subotički govor. Umesto Titovog pisma, imaćemo Borisovo pismo. Znate i sami šta sve ide. Na vreme sam vas upozorio, a vi, gospođo ministar, ako mislite da ima nekog osnova, bez obzira na ovu vašu upornost u zastupanju ovih stavova, ako smatrate da ima nekih argumenata koje treba prihvatiti, zamolio bih vas da obavestite Borisa Tadića i da mu kažete da on ovo povuče.

Zahvaljujem.

Na član 4, amandman je podneo narodni poslanik Radovan Radovanović.

Vlada i Odbor za pravosuđe nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Da)

Izvolite, gospodine Radovanoviću.

Gospođo predsedavajuća, uvažena ministarko, koleginice i kolege narodni poslanici, moj amandman glasi: "Viši sud u Subotici, za područje Osnovnog suda u Bačkoj Topoli i Osnovnog suda u Subotici", a sledi iz prethodnog amandmana, koji sam podneo član 3. ovog našeg zakona i u kom sam zatražio da se formira osnovni sud u Bačkoj Topoli, za teritoriju opština Ada, Mali Iđoš, Bačka Topola i Senta.
Samo toliko, da on sledi iz ovoga. Rekao sam šta sam mislio i zašto to mislim. Sve sam ubeđeniji, posle svih ovih izlaganja, da taj moj amandman ima i te kako osnova. Hvala lepo.

Zahvaljujem. Reč ima gospođa Paunović-Milosavljević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se ne samo da podržim amandman koji je podneo narodni poslanik Radovanović Radovan na član 4, nego da kažem da podržavam i sve dosadašnje amandmane koje smo za ovih nedelju dana, s ove govornice, čuli.
Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava je zakon koji menja postojeću organizacionu strukturu sudova i tužilaštava. Ovaj predlog zakona nije realan. Ne uvažava stvarnost države Srbije i njenih građana, pa su narodni poslanici, većina iz opozicije, ali i iz pozicije, kao što smo videli, pripadnici nacionalnih manjina, podneli 122 amandmana, od kojih 37 na član 3, kojim se predviđa da 138 opštinskih sudova bude reorganizovano u 34 osnovna suda, koji će imati svoje sudske jedinice.
Članom 4. se predviđa da, umesto okružnih sudova, postoji 26 viših sudova i na ovaj član je podneto 18 amandmana.
Postoje mnogobrojni argumenti i razlozi protiv ovakve kompletne koncepcije ukidanja sudova. Argumente realnosti, kao što su tradicija, razuđenost, broj predmeta, udaljenost, teritorijalni raspored stanovništva i potreba da se preko sudova pruži zaštita ljudskih prava i interesa, da sud bude dostupan građaninu i da efikasno vrši sudsku vlast, predlagač zakona nije uopšte uzeo u obzir. Cilj je bila reforma pravosuđa, kakva-takva, ali po svaku cenu.
SRS ne može da podrži ovako nelogičan i apsolutno loš zakon, a u nekim članovima i protivustavan. Ako nemate drugog rešenja, gospođo ministarka, povucite ovaj zakon dok je još vreme. Ali, ako ovaj zakon zaživi, što je vrlo moguće, videćete koje će primedbe, prigovore, pritužbe i poteškoće da imaju građani u ostvarivanju pravde, u činjenici da sud mora da bude pristupačan građaninu, da bi on mogao da ostvari neko svoje pravo, odnosno da zaštiti neko svoje pravo.
U ovom predlogu zakona nema pouzdanih dokaza o tome da je svakom građaninu, na ravnopravnoj osnovi, omogućen pristup. Država Srbija bi trebalo da pokaže više razumevanja za opštine u kojima žive pripadnici nacionalnih manjina. Vlast mora da izađe u susret ovakvim zahtevima i pokaže da je država svih svojih građana i da posebno vodi računa o nacionalnim manjinama.
Narodni poslanici su izneli ozbiljne primedbe i traže da Ministarstvo pravde ozbiljno shvati značaj navedenih primedaba.
Da li ćete usvojiti ovaj amandman, ili nećete, kao i ostale amandmane, ne znam, ali sam ubeđena da nećete, jer vi imate svoj put kada je u pitanju mreža sudova.
Ponoviću još jednom činjenice koje se tiču ovog zakona. Dragi građani Srbije, ovo je Predlog zakona, ima 19 članova, na koje je, već ste čuli na početku, uloženo 122 amandmana. Vlada Srbije je usvojila samo 13 amandmana, a 109 je odbila. To govori da nijedan poslanik u ovom uvaženom domu nije zadovoljan načinom na koji Vlada Republike Srbije misli da uredi mrežu sudova. Koncepcija mreže sudova u Srbiji je vrlo opasna i državno vrlo štetna.
Još jednom naglašavam da nije bilo nikakvog razloga da se nazivi opštinskih i okružnih sudova ukidaju i da se daju nazivi – osnovni i viši sudovi. Da li sam u pravu ja i većina poslanika, vreme će pokazati, ali poslanici SRS-a na vreme upozoravaju da ovaj zakon nije dobar, kako za građane Srbije, tako i za kompletan pravosudni sistem u Srbiji. Ukoliko Srbija pretenduje da bude pravna država, onda mora da poštuje Ustav, a i zakone.
Ukidanje postojećeg statusa Opštinskog suda u Bačkoj Topoli, gubljenje dosadašnje samostalnosti u okviru postupka racionalizacije mreže sudova u Vojvodini, nema zakonskog osnova, niti društvenog opravdanja. Navedene opšte kriterijume Ministarstva, kao što su teritorijalna i geografska područja, blizina velikih saobraćajnica, višenacionalno stanovništvo, njegova brojnost, kao i specifičnost ove opštine, rad i vođenje sudskih postupaka na više jezika, broj i složenost predmeta u obradi, takođe, i tradicija – 150 godina postojanja i neprekidnog rada Suda u Bačkoj Topoli, garantuje i zakonski osnov da ovaj sud ne treba ukinuti, odnosno da treba da opstane, jer je to sigurno u interesu svih građana Bačke Topole.
Ministarstvo treba jasno da kaže razloge, ali SRS smatra da to nije uopšte racionalno. Meni, a i mnogobrojnim poslanicima nije jasan koncept koji je predlagač zakona, odnosno Ministarstvo, imao na umu kada je ovaj predlog zakona uputio u Skupštinu. Ako je cilj racionalizacija mreže sudova i ukidanje, odnosno smanjivanje troškova, to se sigurno neće postići ovim zakonom.
Postavlja se pitanje, ukoliko ukinete sudove u sredinama s nacionalnim manjinama, gde ćete pronaći sudije, sudske tumače koji će biti osposobljeni da savesno vode sudski spor na jezicima nacionalnih manjina? Angažovanje adekvatnih sudskih tumača nekada može biti toliko teško da ćete naterati same stranke da odustanu od upotrebe svog maternjeg jezika. Posledica je opasna, a to je da će pripadnici nacionalnih manjina mahom odustajati od upotrebe svog maternjeg jezika. Njima će biti onemogućeno da koriste svoja prava, koja su, između ostalog, zagarantovana i samim Ustavom. Hvala.

Zahvaljujem. Da li još neko želi reč? (Ne)

Na član 4, amandman su, zajedno, podneli narodni poslanici Saša Dujović i Đorđe Milićević.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li želi neko reč? Gospođa Radeta?

Gospođo Radeta, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno je da se dešava ono što smo predvideli i ono o čemu sam govorila i u petak i jutros. Zaista, postoji opravdana bojazan da narodni poslanici koji su podneli amandmane nisu spremni ni da ih dodatno obrazlažu, a kamoli da u danu za glasanje iskažu da insistiraju na ovim amandmanima.
Insistiram na ovome, upravo, zato što želim da građanima Srbije skrenem pažnju, pogotovo građanima mesta na koje se odnose amandmani, kako ih njihovi predstavnici iz tih mesta obmanjuju, jer ako neko u mestu odakle je došao u ovaj parlament obeća svojim sugrađanima da će insistirati da u tom mestu ostane sedište opštinskog suda, odnosno sada osnovnog suda, suda za prekršaje, onda je najmanje što se očekuje od takvog narodnog predstavnika da ovde dodatno obrazloži taj svoj stav, da prenese stav svojih sugrađana i da insistira kod Vlade Republike Srbije, kod predstavnika Vlade, da se taj amandman prihvati. Ukoliko se ne prihvati od strane predstavnika Vlade, da se onda insistira da to učini skupštinska većina u danu za glasanje.
Ponavljam, ako su svi narodni poslanici bili iskreni kada su predlagali ove amandmane, bilo bi logično da tako i glasaju u danu za glasanje, da glasaju za svoje amandmane, da glasaju protiv zakona ako im se amandman ne prihvati i da tako pokažu onima koji su ih birali da su njihova obećanja data građanima ozbiljna i da su oni odgovorni ljudi.
Jer, ako vi podnesete amandman samo da biste s ovog mesta poslali neku poruku, da vaši birači misle da vi njih zastupate upravo onako kako to od vas očekuju, onda to nije dovoljno, pošto se toliko loše govori o ovom predlogu zakona i koliko god nekome ne prijalo da čuje te činjenice i tu istinu, to zaista jesu činjenice.
Cela Srbija se ovih dana bavi, cela pravnička struka i pravnička javnost se bave ovim problemom i svi su u uverenju da bi, kada bi došlo do primene ovog zakona 1. januara 2010. godine, nastao haos u pravosuđu, da bi građani Srbije bili oštećeni donošenjem ovog zakona, da bi primena ovog zakona dovela do novog broja nezaposlenih iz kruga sudija i javnih tužilaca, još više u delu zaposlenih u sudskoj upravi i ostalih ljudi koji su zaposleni kao pomoćno osoblje u okviru sada postojećih sudova.
To bi dovelo do toga da bi se, najverovatnije, i većina ljudi koji se bave advokaturom preselila u sedište okruga. Ovo, svakako, ima veze s svim, samo ne s ravnomernim regionalnim razvojem i sa decentralizacijom.
Vladajuća većina i Vlada Srbije su, izgleda, decentralizaciju shvatili samo kao mogućnost da se opštinama vrati opštinska imovina, da bi njihovi predsednici opština to što pre rasprodali, kao što su oni rasprodali na nivou Republike, a kako će da žive građani u tim opštinama, to, očigledno, nikoga u vladajućoj većini ne interesuje.
Zato mi srpski radikali insistiramo i govorimo o svakom amandmanu, najpre, da bismo ubedili svoje kolege poslanike da budu zaista ljudi od reči i da glasaju protiv ovog zakona zato što im se ne prihvataju amandmani, a, s druge strane, želimo da pokažemo građanima Srbije da smo mi u SRS-u zaista dosledni i da se istinski borimo za prava građana, ne govorimo, kao što vidite, samo iz lokalpatriotskih razloga, nego govorimo o svim amandmanima i insistiramo na zaštiti interesa svih građana Srbije.
Amandman kolega Saše Dujovića i Đorđa Milićevića iz Poslaničke grupe SPS-JS odnosi se na područje Višeg suda u Užicu. U Predlogu zakona, član 4. stav 1. tačka 24), stoji da se Viši sud u Užicu organizuje za područje Osnovnog suda u Požegi, Osnovnog suda u Prijepolju i Osnovnog suda u Užicu. Kolege koje su podnele amandman predložili su da se Viši sud u Užicu organizuje za područje Osnovnog suda u Požegi, Osnovnog suda u Priboju, Osnovnog suda u Prijepolju i Osnovnog suda u Užicu, što je apsolutno dobro rešenje i ovaj amandman bi trebalo prihvatiti.
Razlika između Predloga zakona i amandmana je u tome što se u amandmanu predviđa da Viši sud u Užicu bude predviđen i za Osnovni sud u Priboju, a to je vezano za onaj amandman na član 3, da je neophodno da u Priboju ostane osnovni sud, ono što je sada opštinski sud.
Naravno, nisu se u Vladi mnogo mučili oko ovih amandmana. Napravili su jedno obrazloženje zbog čega ne prihvataju amandman i to se prepisuje, kao i u ovom slučaju. I ovaj amandman se ne prihvata iz istog razloga iz kojeg se ne prihvata amandman koleginice Milice Radović iz DSS-a.
Podsećam da je koleginica Radović predložila da ostane postojeća mreža sudova i, obzirom na nameru Vlade i na očigledno nepostojanje želje da se usvoje bar neki amandmani, očigledno je da bi ovo rešenje iz tog amandmana bilo najsrećnije, najpravičnije i da bi građani Srbije, a i svi zaposleni u oblasti pravosuđa, imali najviše koristi od toga.
Zašto Vlada kaže da ne prihvata ovaj amandman?
Između ostalog, kaže: "Članom 3. Predloga zakona propisano je da u svim opštinama u kojima su postojali opštinski sudovi postoje sudske jedinice. U tim sudskim jedinicama obavljaće se suđenja i svi drugi poslovi, u skladu sa sudskim poslovnikom, čime će se postići da građanima, kao i do sada, bude u potpunosti omogućen pristup sudu." Nije sporno da i ovaj zakon ostavlja mogućnost građanima za pristup sudu, ali je pitanje – kom sudu i koliko je taj sud udaljen od mesta gde ti ljudi žive?
"S druge strane, predložena mreža osnovnih sudova omogućiće da mnogo veći broj sudova postupa u predmetima."
Ako će 500 sudija dobiti otkaz, odnosno ako će biti razrešeni, a onda to podrazumeva, u slučaju sudija, dobijanje otkaza, gospođo ministar, ne znam šta vam je značilo i šta vam znači ovo da će veći broj sudija postupati u predmetima, ako će biti 500 sudija u Srbiji manje nego što ih je danas?
Vi dalje kažete: "Budući da se sudije biraju za sud, a ne za sudsku jedinicu, čime će se postići objektivniji rad suda i ujednačavanje sudske prakse, kao i izbeći uticaj lokalne sredine na rad sudija."
Najpre, prvi deo ove rečenice, gde kažete da će ovo doprineti ujednačavanju sudske prakse, u koliziji je sa zakonima o kojima smo već raspravljali. Vi ste već predvideli zakonom o sudijama ko će da formira sudsku praksu, protiv čega mi, svakako, jesmo, ali vam govorim da je ovo potpuno besmisleno i skrećem pažnju, još jedanput, po ko zna koji put, da budete ozbiljniji u ophođenju s narodnim poslanicima jer, kao što vidite, mi pratimo sve što kažete i sve što napišete. Ovo je u potpunoj suprotnosti s onim što ste nam pričali pre neki dan i što je, zapravo, ostalo zapisano u predlogu jednog iz seta, kako vi volite da kažete, ovih pravosudnih zakona.
Kažete: "kao i izbeći uticaj lokalne sredine na rad sudija". O tome sam govorila i verujte da mi se javilo mnogo sudija iz tih manjih sredina i da su zahvalni što na ovaj način pokušavamo da zaštitimo njihovu čast i ugled, jer reći ono što ste vi rekli – da su sudije u manjim mestima podložnije korupciji, nešto je što, najpre, nema veze sa stvarnošću, a drugo, to je uvreda za veliki broj časnih i poštenih sudija i javnih tužilaca, koji svoj posao rade u skladu sa zakonom.
Znate, ako neko živi i radi u maloj sredini i ako mislite da ga samo činjenica što ga svi tamo poznaju navodi na korupciju, da li to znači da tvrdite da u Beogradu, koji je velika sredina, sve sudije svim svojim poznanicima i prijateljima rešavaju predmete ispod žita i da su podložni korupciji, jer i sudije i tužioci u Beogradu imaju određen krug ljudi koje poznaju? Sledeći vašu logiku, na taj način ocenjujete da bi trebalo da uvezemo odnekle sudije koji ne poznaju nikoga u Srbiji i koje niko u Srbiji ne poznaje, jer bi to onda ukinulo korupciju i kriminal u pravosuđu.
Mi srpski radikali vam kažemo da će korupcija u pravosuđu prestati onog momenta kada vi iz Vlade prestanete da pozivate sudije i javne tužioce i da im naređujete kakve presude da donose, čije krivične prijave da ostavljaju u fioku, čije da stavljaju na sto i da počnu da rade, kada to isto prestanu da rade tajkuni, a kada vi, kao Vlada, kažete da ste garant sudijama i javnim tužiocima, da ćete vi da ih zaštitite od uticaja tajkuna i svih onih koji žele da na njih vrše bilo kakav uticaj.
Vi to, nažalost, ne možete da kažete, iz prostog razloga što i vi u Vladi to isto radite. Nadam se, kada kažem – vi u Vladi, da ne mislite da mislim na vas lično, jer moram da priznam da još uvek tako nešto nisam čula za vas. Čim budem čula, reći ću, naravno; za sada, toga nema.
Dalje ste, u ovom obrazloženju, rekli da se, prilikom utvrđivanja broja osnovnih sudova i područja njihove nadležnosti, pored priliva predmeta, između ostalog, vodilo računa i da u svakom gradu u upravnom okrugu u Republici Srbiji bude najmanje jedan osnovni sud.
Sada vas pitam, vi ste predvideli ovde osnovne sudove u Požegi, Prijepolju i u Užicu. Užice ima status grada i tu je ispunjeno ovo što ste napisali u obrazloženju, zašto ne prihvatate ovaj amandman. Požega i Prijepolje nemaju status grada, to su lokalne samouprave. Priboj je, takođe, lokalna samouprava. Moje pitanje vama, gospođo ministar – na osnovu čega ste se, recimo, između Priboja i Prijepolja, opredelili za Prijepolje, ili, između Priboja i Požege, opredelili za Požegu? Danima insistiramo da nam kažete neki opipljiv razlog, nešto što može svako da razume. Vi nemate odgovor na to pitanje i očigledno je da iz tog razloga i ne odgovarate na primedbe narodnih poslanika.
S obzirom na to da je istekao 15. minut, biće još prilike. Još jedanput, poziv, izvinjavam se zbog vremena, Vladi – povucite ovaj predlog zakona. Ako to ne uradite, poziv kolegama koji su podnele amandmane, glasajte protiv predloga, glasajte za svoje amandmane.