Zahvaljujem.

Na član 4, amandman je podneo narodni poslanik Kenan Hajdarević.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč?

Izvolite. Reč ima potpredsednik, gospođa Judita Popović.

Gospođo predsednice, poštovana gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, ostajemo u celosti pri obrazloženju koje smo dali u prethodnim izlaganjima u pogledu ovog predloga zakona o mreži sudova i u pogledu naših amandmana.
Ovaj amandman je, takođe, odbijen, s obrazloženjem da je odbijen i amandman koji je podnet u pogledu predloga mreže sudova za osnovne sudove. Prema tome, ukoliko nije usvojen amandman za osnovne sudove, ne može se usvojiti ni ovaj amandman u pogledu viših sudova.
Samo bih dopunila podatke za vojvođanske sudove koje sam navela pre nepun sat, s tim da je ovde situacija takva da od postojećeg broja opštinskih sudova, govorim o opštinskim sudovima na teritoriji Srbije, bez teritorije Vojvodine, dakle, od 110 sudova, sada se broj sudova koji će suditi u predmetima revizijske vrednosti i u krivičnim predmetima koji predviđaju neke strože kazne, svodi na ukupno 20 viših sudova. Dakle, sa 110 sudova, nadležnost se svodi na 20 viših sudova. To je pet puta manji broj sudova koji će rešavati u nekim ozbiljnijim parničnim i krivičnim predmetima.
Ovaj zakon ne može da se sagledava bez ostalih zakona iz ovog seta pravosudnih zakona. Međutim, čak i onda ako se stavi u kontekst, može se videti koja je ta redukcija broja sudova koji će sada biti dostupni građanstvu Republike Srbije. Ukoliko je malo tih šest viših sudova za celu teritoriju Vojvodine, utoliko je malo i 20 sudova da sude za celu teritoriju Srbije, normalno, opet govorim van konteksta Vojvodine.
Prema tome, verovatno će nastati veliki problemi oko toga kako organizovati taj posao, kako za godinu dana svesti tako veliki broj sudova na pet puta manji broj. Nastaće problemi i tehničke prirode, a pretpostavljam da će biti problema i oko sudija. Ukoliko se, čak, povuku te sudije sa teritorija sudova koji se ukidaju, tamo gde se osnivaju jedinice ili tamo gde se, bukvalno, smanjuje broj sudija, verovatno će nastati problemi u organizaciji rada samih sudija u okviru ovih novih viših sudova.
Malo je vremena godinu dana da se napravi ovakav ozbiljan rez, bez kompletiranja seta pravosudnih zakona, a malopre sam govorila o tome da su bar još dva zakona potrebna da bi se u celosti zaokružila problematika reforme srpskog pravosuđa.
Dakle, bez obzira na to koja partija je, odnosno koja stranka je podnela amandmane na Predlog zakona o mreži sudova, očigledno je da svaka od tih stranaka ima ozbiljne zamerke na ovaj predlog zakona. Ljudi zaposleni u sudovima, a, bogami, i građani koji očekuju od tih sudova pravično suđenje i razumnom roku, uznemireni su. Sam broj tih amandmana pokazuje koliko je veliki strah Srbije od ovako ozbiljnog reza u pravosuđu.
Ukoliko je taj strah toliko veliki, postavlja se pitanje, da li će rezultati koji se očekuju biti prava mera nadanja predlagača zakona, da li će zaista postići cilj prema kome je usmerena cela ova reforma pravosudnih zakona?
Dakle, za sada imamo ozbiljnu situaciju što se broja sudova tiče, što se broja sudija tiče, što se načina suđenja u tim sudovima tiče. Pitanje je, da li ćemo moći da sprovedemo u celosti reformu pravosuđa ovakvim predlozima zakona, konkretno, ovim predlogom mreže sudova?
Znajući nas, kako zakone pripremamo, kako ih sprovodimo i realizujemo, zaista je budućnost neizvesna. Otprilike smo, prvih mesec, dva dana, izglasali i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, koji bi uskoro trebalo da stupi na snagu, a danas možemo da pročitamo u novinama da postoje određene smetnje, da postoje određeni problemi u pogledu Poverenika koji bi trebalo da nadgleda jedan deo sprovođenja tog zakona. On ima problema s kadrovima, ima problema s prostorijama. Dakle, već i taj zakon, koji je veoma evropski, koji je veoma progresivan i napredan, teško da će moći da se realizuje do roka koji je predviđen za realizaciju.
Prema tome, treba očekivati da i ovi zakoni, čija primena je odložena na godinu dana, mogu imati ubuduće velike probleme sa samom realizacijom. Onda postavlja pitanje, zašto uvek radimo ad hok, zašto se toliko trudimo da neke statistike popunimo, a ne pripremimo malo bolje taj teren u pogledu donošenja zakona, primene zakona i sposobnosti ove države da tu reformu podnese i iznese, da bi ona dala rezultate?

Zahvaljujem. Za reč se javio narodni poslanik Dragan Stevanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, javio sam se povodom amandmana gospodina Kenana Hajdarevića, zato što smatram da ima nešto zajedničko s amandmanima koje sam ja podnosio na tekst ovog zakona, odnosno odnosi se na sredine i na opštine koje su višenacionalne, tj. imaju izvesnu, na različite načine i u različitom odnosu, izraženu multietičnost.
Naime, posle nekoliko izlaganja od jutros, naročito posle izlaganja gospodina Balinta Pastora, nameće se zaključak da je usvajanje ovog zakona ozbiljno dovedeno u pitanje. Voleo bih da oni budu principijelni i da ispune ono što su rekli, da za zakon neće glasati ukoliko se ne prihvate svi amandmani, da se u danu za glasanje izjasne vodeći se tim principom i opredeljenjem.
Bojim se i činjenice, ne bih voleo da to vas natera na neku neprincipijelnost, pa da, eventualno, do kraja ove rasprave prihvatite amandmane onih pripadnika, onih predstavnika nacionalnih manjina od kojih će zavisiti usvajanje ovog zakona, odnosno koji će odlučiti da li će zakon biti prihvaćen ili neće.
Zato bih vas molio da budete i vi principijelni do kraja i da se u skladu s tim određujete, ili da uzmete u obzir činjenicu i da prihvatite amandmane koji se odnose na sredine koje su višenacionalnog sastava, odnosno koje su multietične.
Dolazim iz jedne sredine u kojoj žive Bugari, Romi i u kojoj žive Srbi. Ti ljudi dole žive u izuzetno harmoničnim odnosima, ali je izražena bojazan i jedne i druge zajednice da će im biti uskraćena ta, kako je vi nazivate, dostupnost pravdi, odnosno bojazan da će u vremenu koje je pred nama moći da ostvaruju svoja manjinska i ljudska prava na način na koji su to radili do sada.
Ovo sad ne govorim isključivo sa tog nekog lokalpatriotskog aspekta, govorim svakako u duhu programa stranke kojoj pripadam, a to je da prava nacionalnih manjina, u svakom slučaju, moraju da budu apsolutno zaštićena i nedotaknuta.
Šta je još interesantno što je s ove govornice izneo Balint Pastor? To su reakcije lokalnih skupština i lokalnih parlamenata na ceo set zakona, pre svega, na ovaj zakon o mreži sudova i javnih tužilaštava.
Dolazim iz opštine u kojoj je lokalni parlament, odnosno skupština, to sam spominjao kada sam branio svoj amandman na član 3, zasedala, odnosno pokušala da zauzme stav o činjenici da ćete ukinuti Opštinski sud u Surdulici. Tamo vaša stranka učestvuje u vlasti, čak imate i predsednika skupštine. Oni su nas pozvali na sednicu i taj zaključak koji je trebalo da donesemo počeo je ovako – Skupština opštine Surdulica prigovara na predložene odredbe nacrta zakona o sedištima i područjima sudova itd.
Rekao sam i prošli put, svakako da je ovo za vas neobavezujuće, ali mislim da bi aspekt ovog zaključka trebalo da uzmete u obzir jer je on legitiman izraz predstavnika svih građana koji dole žive i rade. U tom zaključku stoji da je ovakvo zakonsko rešenje izazvalo vrlo negativne reakcije svih organa opštine, kao i građana Surdulice, ali za vas, kao pripadnika, ili favorita DS-a, bitna je možda ova poslednja rečenica koja kaže – s političkog aspekta, smatramo da se ukidanjem ovde pomenutih organa nanosi šteta demokratskim procesima koji su, nakon poslednjih lokalnih izbora, u velikom usponu u Surdulici, u našoj opštini.
Oni su se raspali pre par dana. Toliko o njihovim demokratskim procesima i principima.
To ne daje za pravo Vladi ili, u ovom slučaju, vama kao Vladinom predstavniku ovde, ili predlagaču ovog zakona, da na jedan negativan način i u negativnom kontekstu utičete na pravo i položaj svih ljudi koji žive dole.
Gospođo ministre, ovde bih spomenuo i nešto što je, takođe, neko od predstavnika skupštinske većine govorio, a to su ti problemi male sredine, ili provincije, odnosno sklonosti sudija da se neprincipijelno ponašaju u maloj sredini, odnosno spremnosti vlasti, lokalnih tajkuna, moćnika, oligarhije, da utiču na sudije.
Slažem se da toga ima. Mislim da je pogrešan način na koji hoćete da se obračunate s tim i takvim devijantnim pojavama, ali i da treba da se kaže i sledeće, što niste imali priliku da čujete.
Kada neko u maloj sredini radi kao sudija, taj će se u sredini u kojoj živi i radi mnogo teže opredeliti da uzme novac ili da bude sklon kriminalu i korupciji, nego što će to uraditi u nekoj drugoj maloj sredini, u kojoj ćete, ovim setom zakona, stvoriti mogućnost da ga tamo šaljete i da tamo radi. Mnogo će lakše da se opredeli da to uradi u nekoj drugoj sredini, nego u sredini iz koje potiče. Nekoga možete poslati i na Mesec, da sam gore radi, naći će način i mogućnost da novac uzme, odnosno da se opredeli za korupciju.
Korupcija nije stvar mesta gde se radi i funkcioniše, nego stvar naravi, karaktera i principa koje čovek sa sobom nosi, pa će sve svoje loše navike preneti u koju god sredinu da ih pošaljete. Da ste bili spremni da kroz zakonsku regulativu predvidite zakone i da se drastično obračunate s takvim pojavama u pravosuđu u Srbiji, dobili biste više nego dvotrećinsku podršku ovog parlamenta. Ne verujem da postoji poslanik u Parlamentu koji ne bi podigao ruku za razrešenje sudije koji je sklon kriminalu i korupciji. Ovako, da time branite, između ostalog, ovo zakonsko rešenje, mislim da je promašaj, mislim da je loše i da deluje vrlo neuverljivo.
Spomenuo bih nešto što sam jutros zaboravio, kada sam govorio o ekonomskim aspektima ovog lošeg zakona, a to je sledeće. Svako od nas je bar jednom u životu bio u sudu, ako ne zbog drugog, da overi neki ugovor. Na kraju krajeva, kandidovali smo se svi sad na prethodnim izborima, overavali smo ugovore, izjave, ostavke itd. To što se sad to ne poštuje u Parlamentu i po sudovima, nekim sudovima, to je stvar za razmatranje s nekog drugog pogleda.
Gospođo ministre, svako od nas je tad popunio bar po jednu uplatnicu, pored one republičke administrativne takse; jedna uplatnica se, svakako, odnosila na opštinski sud u Surdulici, u Bosilegradu, u Vranju, sasvim je svejedno gde.
Sada vam postavljam pitanje. Kada, od primene ovog zakona, bilo ko od nas ode u sud, kad popuni tu uplatnicu koja je dosad glasila na opštinski sud, na koju adresu će sada ta sredstva da se uplaćuju? Na osnovni sud? Ali, osnovni sud više nije u Surdulici, osnovni sud je sada u Vranju, osnovni sud više nije u Bosilegradu. Iracionalno bi bilo da se to uplaćuje na sudijskom mestu u Bosilegradu, ili u sudijskoj jedinici, kako se već zove. Onda ćete reći – pa, znate, ta sredstva će se slivati u osnovni sud, a onda će da se preraspodela pravi u budžet, sasvim je svejedno gde. Ko će da utvrđuje kriterijume kako će sredstva da se vraćaju u te male opštine?
Zakon imamo i sada, ali očigledno da nešto nije kako treba. Pogledajte sad ovo, nisu to velika sredstva, slažem se s vama, nisu velika sredstva, ali za ekonomski ugrožene sredine svaki dinar je značajan. Pored toga, vi ćete uskratiti broj zaposlenih, plate, poreze i doprinose. Koliko god to s beogradskog aspekta, s aspekta ove sredine, urbane sredine ili metropole, za vas izgledalo beznačajno, za nas u malim sredinama, u provinciji, mnogo je i svakako da nam znači.
Time se niste vodili u pisanju ovog zakona i zato smatram da je on apsolutno suprotstavljen principima ravnomernog regionalnog razvoja i decentralizacije u Srbiji.
Ponoviću još jednom i time ću završiti – Srbija nikada nije bila centralizovanija u finansijskom smislu, u smislu državne uprave, lokalne samouprave, a sada, evo, i u smislu sistema pravosuđa. Povucite zakon iz procedure, možete objektivno da dođete u situaciju da vam zakon ne prođe, ili, ako ste već voljni da to do kraja isterate, prihvatite racionalne i razumne amandmane opozicije ili predstavnika skupštinske većine. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Na član 4, amandman su, zajedno, podneli narodni poslanici Zoran Kasalović i Miletić Mihajlović.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovana gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, ovde je reč o amandmanu koji se odnosi na nadležnost Višeg suda u Čačku. Predlaže se da Viši sud u Čačku bude za područje Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu i Osnovnog suda u Čačku. To je direktno u vezi s amandmanom na član 3, gde se dodaje nova tačka 34). Taj amandman je razmatran u petak, kojim se u Gornjem Milanovcu predlaže osnivanje osnovnog suda. Znači, reč je o povezanim i uslovljenim amandmanima.
Ono što sam izneo kao argumente u petak, svakako bi moglo i sada da se ponovi, mada nemam nameru da ponavljam istu priču. U svakom slučaju, potrebno je, prilikom usvajanja nove mreže sudova, kako osnovnih, tako i viših, voditi računa o mnogim kriterijumima koji su veoma značajni i o kriterijumu koji se odnosi na istorijat.
Naša država bi mogla da obeleži dva veka postojanja pravosuđa u tom delu Srbije, u Gornjem Milanovcu, jer 1808. godine je osnovan Rudnički magistrat, za vreme Karađorđa. Takođe, u tom istorijskom delu, značajno je ime knjaza Miloša i kneza Mihajla. Po onome što je broj stanovnika i broj naselja – 63, svakako zavređuje pažnju i jedan i drugi amandman.
Još bih dodao da poslanici SPS-a i Jedinstvene Srbije ne gledaju na tu stvar crno-belo, niti se rukovodimo principom ucene prilikom predlaganja amandmana, nego je važno da imamo određene argumente, da sučeljavamo, procenjujemo da i ono što je Vlada, odnosno resorno ministarstvo predložilo, ima svoje razloge.
S druge strane, treba vagati ono što dolazi s terena, što te lokalne sredine procenjuju, a onda nikada u politici, valjda je jasno, ne može da se odnese ''apsolutna pobeda'', ili da se usvoje argumente samo jedne strane, već moraju da se nađu određeni kompromisi, a, u celoj ovoj strukturi, to porazumeva da jedan broj amandmana treba da se usvoji.
To je u prvom koraku učinjeno od strane Vlade, ali se nadam da će i ova rasprava o amandmanima, koja traje već nekoliko dana, i trajaće, izvesti da će neki amandmani koje predlažu poslanici pozicije, ali i poslanici opozicije, dati neki svoj rezultat u njihovom prihvatanju.
Tako se i mi iz SPS-a i Jedinstvene Srbije nadamo da, na osnovu takvih argumenata, može biti prihvaćen i ovaj i onaj amandman koji se odnosi na Osnovi sud u Gornjem Milanovcu, kao i neki drugi koji se odnose na neke druge sredine, o čemu je ovde bilo reči.
Kada je reč o onome što su viši sudovi, što sada ovaj deo zakona razmatra, primećuje se, npr., da u celoj subordinaciji imamo često takvu šemu da je jedan viši sud nadležan u odnosu na jedan osnovni sud. Tu je, možda, bilo mesta za drugačiju subordinaciju, ne kao neko pravilo koje proizlazi iz neke logike, ali, u svakom slučaju, na osnovu određenih kriterijuma – prostora, broja stanovnika i broja predmeta, kao i onoga što je državotvornost određenih područja, mogla je da se ustanovi drugačija šema, gde bismo imali, npr., da bar dva osnovna suda u nekim slučajevima budu pod ingerencijom jednog višeg suda.
Poštovana gospođo ministar, još jednom vas, u ime poslanika SPS-a i Jedinstvene Srbije, molim da razmislite o ovome što traži ovaj amandman i o onome što su argumenti na kojima se zasniva, kao i o onome što su još poneki amandmani, koji u istom smislu zahtevaju razradu ove mreže sudstva u cilju boljeg funkcionisanja pravosuđa na teritoriji Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Mihajloviću.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Javio se i narodni poslanik Mirko Munjić.

Dame i gospodo, javljam se na osnovu člana 101. Poslovnika Narodne skupštine, jer je očigledno da je kolega malopre mislio na ono što sam govorila, bar sam ja tako razumela, vezano za podnosioce amandmana iz vladajuće koalicije.
Ništa od onoga što sam iznela nije bilo zlonamerno, ali namerno, svakako, jeste.
Nisam ni očekivala, niti sam imala nameru da kažem da bilo ko iz vladajuće koalicije treba da ucenjuje ili da ruši Vladu, to je posao opozicije, to nije posao stranaka koje podržavaju Vladu, ali se radi o principima. Pre svega, radi se o principijelnom odnosu narodnog poslanika prema svojim biračima i o činjenici da ste upravo vi, koji ste glasali za Vladu, koji podržavate Vladu, u prilici, ne da ucenjujete Vladu, nego da možete da razgovarate s predstavnicima Vlade i da pre možete vi da ubedite Vladu nego poslanici opozicije.
Kada biste svi imali stav kakav je izneo gospodin Balint Pastor, dakle, kada biste svi bili tog principa i na taj način branili ono što jeste stav vaših partija, ono što jeste stav građana koji su vas, kao i sve nas, poslali u ovaj parlament, onda bismo sigurno došli do toga da bi Vlada, odnosno predstavnik Vlade, morala da povuče Predlog ovog zakona, jer bi to Vladu manje bolelo nego činjenica da se desi ono što zaista očekujemo, a to je da se u danu za glasanje ne izglasa ovaj predlog zakona.
Zaista je neverovatno da vi i dalje ovde tvrdite koji su sve razlozi, koji su argumenti, zbog čega vaš amandman treba da se prihvati, a onda, umesto da poručite građanima da ćete insistirati na tome dotle da nećete glasati za Vladin predlog zakona, vi poručujete Vladi – ništa se vi ne bojite, nećemo mi vas da ucenjujemo, nećemo mi biti baš toliko uporni, mi to ovde pričamo samo da bi nas čuli građani i da bi mislili da ovo što smo napisali, što ovde iznosimo, mislimo ozbiljno.
Mi vas samo pozivamo da ono što govorite mislite ozbiljno i da se ponašate u skladu s onim što s ovog mesta izgovarate.

Zahvaljujem. Predlagač ima repliku, samo malo sačekajte, izvolite, gospodine Mihajloviću.

Poštovani narodni poslanici,  barem kada je reč o narodnim poslanicima SPS-a, JS-a stvari nikada u Parlamentu ne posmatramo po sistemu – uzmi ili ostavili, ili crno-belo.
Znači, kao poslanička grupa, iako pripadamo vladajućoj većini, principijelno se zalažemo za prihvatanje određenih amandmana, a i za amandmane opozicije, ali to nikada nije moguće učiniti u celosti.
Mi ne možemo raspravu da prihvatimo na takav način, ili posmatrati je na takav način da će se nešto što predlažemo usvojiti 100%, odnosno da će se usvojiti 100% što predlaže opozicija. To je stvar političke borbe u Parlamentu i iznošenja argumenata.
Ni prošli put, kada smo bili u opoziciji, nismo se izjednačavali s drugim poslaničkim grupama iz opozicije. Mi se razlikujemo i od opozicionih stranaka. Mi se razlikujemo i od stranaka koje pripadaju vladajućoj strani.
Znači, imamo svoj rezon, imamo svoje argumente, uljudni smo, pre svega.
Jako poštujemo ono što se ovde iznosi, s bilo koje strane, naravno, i sa strane opozicije, i u pojedinim momentima to i podržavamo. Moja reč je bila usmerena da apelujemo na ono što je učinio predlagač i da na osnovu tih argumenata dođemo do cilja.
Iako vi, gospodine Todoroviću, umete lepo da potplećete i da ometate koncentraciju narodnih poslanika, pa i moju, ja se ne ljutim na vas, to je vaš stil. Tako je, to je vaš stil i vaš način parlamentarne borbe. Ja ću vam, možda, vratiti ne istom merom, već na drugačiji način.