Bilo bi potpuno nedosledno od mene da sam vam dobacio s mesta i rekao da nisam tražio reč po Poslovniku, pa koristim ovu priliku da vam kažem da ste prekršili član 27, jer ne vodite sednicu kako treba.
Uopšte nisam tražio reč po Poslovniku. Ne znam ko vam je to zapisao .

Narodni poslaniče, izvinjavam vam se. Spisak koji je napravio sekretar Narodne skupštine je sledeći: Zoran Krasić, Dragan Stevanović, Miloš Aligrudić, Nataša Jovanović, Vjerica Radeta, Momir Marković, Zoran Krasić, Dragan Stevanović, Momir Marković, Radiša Ilić, Nada Kolundžija.
Rekla sam da vidim prijavljeno dvoje predsednika, predsednicu i predsednika poslaničke grupe, i to je bio osnov, jer ste prijavljeni na spisku kao predsednik Poslaničke grupe pre predsednice Poslaničke grupe Za evropsku Srbiju, Nade Kolundžije, koja ima reč.
Reč ima Nada Kolundžija. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, pozivam se na članove 101, 103. i 104.
Molim vas da sačuvamo dostojanstvo Narodne skupštine. Pozivam sve poslanike da se pridržavamo člana 103, koji kaže da su poslanici dužni da se pridržavaju dnevnog reda. Poslednji poslanici koji su govorili, teško bi se moglo reći šta bi, uopšte, moglo da se definiše kao dnevni red. Zaista vas molim i tražim da se u danu za glasanje izjasnimo o tome da je narodni poslanik Ljubenović prekršio Poslovnik, a sve poslanike – da svojim ponašanjem, ali i poštovanjem Poslovnika, radimo ono za šta smo ovde. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić. Želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Hvala vam. Osnov je uredu. Ja se pozivam na član 27, jer smatram da vi ne vodite sednicu kako treba.
Sada govorim o malopređašnjoj povredi Poslovnika koju ste učinili. Ne možete opravdati kršenje Poslovnika time što je neko ostavio spisak ispred vas u kome stoji ime narodnog poslanika koji se, navodno, javio za reč. To opravdanje ne služi ničemu, da ga pokazujete pred kamerama, neki spisak koji imate, što Veljko Odalović nije precrtao nečije ime, nekog ko je već govorio, to nema smisla.
Ono što vi radite sve vreme, a to je ono na šta sam pokušao da ukažem, to ćete verovatno i večeras raditi, ne možete da se oduprete, to je nagon, to je jače od vas – vi volite da polemišete s narodnim poslanicima koji sede u klupama. To obavezno radite. Kada neko nešto dobaci, ili ga opomenete, ili ga kaznite – dobro, to je u redu, ali onda polemišete s njim. Onda oni koji gledaju prenos, to sam već ranije govorio, čuju samo vas kako razgovarate sami sa sobom. Oni ne čuju ove ljude koji sede u klupama. To ste i ranije radili.
Da bih to izbegao, javio sam se, iako ste me prozvali, da bih pokušao da objasnim za ovom govornicom da se nisam tada javio za reč povodom povrede Poslovnika i da ste me džabe prozvali. Jer, da sam pokušao da s vama komuniciram iz poslaničke klupe, ili bih dobio opomenu, ili kaznu, ili biste vodili monolog u sledećih pola sata, pa ne bi ljudi znali o čemu se radi. To je suština.
Potom, oduzevši mi reč, vi ste zapravo sami prekršili odredbe Poslovnika, pa sam sada morao ponovo da se javim, inače se ne bih javio. O tome se radi.
S druge strane, upozorili smo vašeg prethodnika, predsedavajućeg, kada je reč o članu 27, a ne radi se samo o članu 27, nego i o članu 85. To da se radi do 22 časa, to je neka konvencija. Dogovorili smo se i rekli smo da to tolerišemo. To je bilo sto puta na sastancima šefova poslaničkih grupa. Ponavljam još jednom. Mi smo do sada, u pretprošlom sazivu, kada ste vi, draga gospođo, bili pripadnik opozicije u ovom parlamentu, u nekoliko navrata, rekao bih, više od nekoliko, radili do kasno u noć i prevalili sate posle ponoći. Jednom smo probali to da uradimo bez dogovora s opozicijom i tada smo loše prošli. Naravno, da se kajemo, zato što smo izgubili silno vreme i sutradan se zbog toga nije radilo po dnevnom redu.
U mnogim drugim slučajevima smo radili i kasno uveče, tako što smo u pojedinim situacijama, kada je to bilo jako značajno, pregovarali s najvećom opozicionom strankom u tom trenutku, da radimo do kasno uveče po amandmanima, koji su tekli nekim redom, da bismo uhvatili neki rok, jer nam je neki rok zbog nečega isticao. Neki put nismo imali razumevanja, češće nismo, a neki put, u nekim situacijama smo imali tu vrstu razumevanja, ne da se pusti i da se ne radi po amandmanima, nego da se radi po amandmanima, pa makar zaglavili do kasno uveče.
Onda smo u prošlom sazivu imali dogovor da se ne ide na „vampirske“ sednice. To smo izbegli i bilo je neko nepisano pravilo da se radi do 22 časa. Može da se proba da se radi i posle 22 časa, ali ta proba zahteva jednu predradnju, a to je dogovor s opozicionim strankama, koji mora biti smislen i mora se videti koji je rezon da se baš večeras radi do ponoći, jedan ili dva. Mora biti neki rok za nešto koji ističe neposredno, da bi to svakome bilo jasno, pa …
(Predsedavajući: Tri minuta i 30 sekundi.)
… bih na svoje kolege uticao da to ide brže. Hvala i izvinite što sam prekršio vreme.

Nema povrede člana 27. Vi ste izjavili da niste tražili reč.
Izrekli ste neistinu da polemišem s narodnim poslanicima. Ja samo poštujem Poslovnik, onako kako je zapisano. Kada se narodni poslanik javi da želi da govori o povredi Poslovnika, dužan je da obrazloži u čemu se povreda sastoji, a predsedavajući je dužan da, nakon toga, da objašnjenje ako smatra da do povrede nije došlo.
Nije vam oduzeta reč, zato što je status oduzete reči narodnom poslaniku kome je to izrečeno – prvo upozorenje, pa prva opomena, druga opomena i onda oduzimanje reči, kao mere kazne, tako da nema povrede člana 27.
Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Dame i gospodo narodni poslanici,  pozivam se na član 27. i na član 85.
Verujem, gospođo Čomić, pošto ste vi izuzetan poznavalac Poslovnika, i to ne samo pukog tumačenja Poslovnika, nego razumete i duh Poslovnika, što bi se reklo – šta je pisac hteo da kaže, da ćete se složiti s ukazivanjem na kršenje Poslovnika koji se vrši u Skupštini Srbije.
Između ostalog, član 27. kaže da se predsednik, ili predsedavajući Narodne skupštine, stara o primeni Poslovnika Narodne skupštine. Vodite računa o ovom vremenu u koje citiram. Član 85. kaže, ponavljam, pošto niste bili na početku, kada je krenulo upozorenje za kršenje Poslovnika, prvi stav: ''Sednice Narodne skupštine na kojima se vodi rasprava o predlozima zakona, plana razvoja, prostornog plana, budžeta, završnog računa, Poslovnika, deklaracija, rezolucija, preporuka, odluka, zaključaka i autentičnih tumačenja akata koje donosi Narodna skupština, održavaju se utorkom, sredom i četvrtkom, u vremenu od 10 do 18,00, sa prekidom od jednog sata''.
Sada se pozivam na četvrti stav, gospođo Čomić, obratite pažnju, koji kaže: „Izuzetno, predsednik Narodne skupštine može odlučiti da se sednica Narodne skupštine održi i drugim danima“, ovo je taj drugi dan, to je ponedeljak, kod nas je to već praksa, ponedeljak i petak, „odnosno da Narodna skupština produži rad i posle 18,00 časova, ukoliko za to postoje opravdani razlozi, koje predsednik saopštava narodnim poslanicima“.
Ubeđen sam, gospođo Čomić, da ćete morati da prihvatite jednu činjenicu, uzmite, između ostalog, stenogram.
Predsednik Narodne skupštine, u vreme kada je produžena sednica Narodne skupštine, rekla je – u skladu s Poslovnikom, ali nam uopšte, nijednog jedinog momenta, nađite u stenogramu jedno slovo da je poštovala Poslovnik i navela opravdane razloge zbog čega se produžava sednica preko 22 časa.
Vi morati razumeti jednu stvar, može da se dogodi da se sednica produži posle 22 časa, ali, upozorili su vas neki poslanici, stvarno mora da se navede koji je to opravdani razlog. Vi to niste uradili.
Kako mislite da kršite Poslovnik, da sprovodite nasilje nad opozicijom? Vas ima više, prirodno, zato ste pozicija …
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
Odbite mi ono vreme kada sam citirao, preko 55 sekundi, stvarno sam gledao na sat.
Kako mislite to da radite?
Da vas podsetim da ste brutalno zgazili Ustav, zato što niste u vreme vanrednog zasedanja zakazali sednicu Skupštine Srbije, s rezolucijom koju je predložilo 108 poslanika, sada kršite Poslovnik.
Sada, na svaki mogući način, gledate da zloupotrebite svoju većinu, ali morate shvatiti onu Njegoševu – kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde na kršenje Poslovnika.
Molim vas, gospođo Čomić, da mi date objašnjenje i pozivam da se Skupština, u danu za glasanje, izjasni o mojim zahtevima za povredu Poslovnika.

Nema povrede člana 27, kao ni člana 85.  Obrazloženje koje ste istakli, o dogovoru između predsednika poslaničkih grupa, odnosno kada se u 16 časova da obaveštenje da ćemo raditi nakon 18 časova, na osnovu dogovora predsednika poslaničkih grupa, radi se ili do 20, ili do 22 časa. Za danas takvog dogovora nema.
Predsednici poslaničkih grupa su, po mojim informacijama, obavešteni od predsednice Narodne skupštine, gospođe Slavice Đukić-Dejanović – da danas radimo do okončanja rasprave u pojedinostima, a o 6. tački dnevnog reda, gde trenutno raspravljamo o pojedinostima na član 7, o amandmanu koji je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Citiranje člana 85, 1, 4. i 5. stava, bilo je već predmet pozivanja na kršenje Poslovnika.
Kada se produžava radno vreme, da li se predsednica eksplicitno pozvala, uvidom u stenogram možemo to utvrditi, to ne mogu da tvrdim, ali radi se o pozivanju na član 85, stav 5 – da se radi nakon 18 časova, a do okončanja rasprave.
(Dragan Todorović, s mesta: Reklamirao sam stav 4.)
U primeni je član 85. stav 5, a stav 4. koji ste vi reklamirali nije u primeni, u proceduri ove sednice, i ne može biti kršen.
Dakle, radimo do okončanja rasprave u pojedinostima. Nijedno pravo, za koje narodni poslanici smatraju da ga imaju, neće biti uskraćeno, i nijedno pravo neće biti zloupotrebljeno tokom ovog noćnog rada sednice.
Za povredu Poslovnika javio se narodni poslanik Miloš Aligrudić. Izvolite.

Smatram da je povređen član 85. ovog poslovnika.
Jer, vidite, u stavu 5. koji ste maločas naveli se kaže: "Predsednik može produžiti rad Narodne skupštine i posle 18,00 časova, i to samo do završetka rasprave u načelu, odnosno pojedinostima, o započetoj tački dnevnog reda". Taj stav objašnjava koliko se tačaka dnevnog reda može preći ukoliko se radi posle 18, i samo to. Taj stav se samo time bavi.
Prethodni stav 4, to smo već ranije pričali, nego to ne vredi s vama, kaže, odnosno objašnjava kada se radi. Dok stav 5. govori šta se radi posle 18 časova, prethodni stav govori kada se radi.
Prethodni kaže: "Izuzetno, predsednik Narodne skupštine može odlučiti da se sednica Narodne skupštine održi i drugim danima'', znači, osim utorkom, sredom i četvrtkom, ''odnosno da Narodna skupština produži rad i posle 18,00 časova, ukoliko za to postoje opravdani razlozi, koje predsednik saopštava narodnim poslanicima". Podrazumeva se da je to, valjda, ovde, a ne po hodnicima ili po kabinetima.
Koji su to opravdani razlozi, kao što je moj prethodnik ukazao, mi čuli nismo. Možda ih ima – čuli ih nismo. Znači da je predsednik Narodne skupštine, predsednica Narodne skupštine, svejedno, prekršila odredbu člana 85. Poslovnika, a i vi ste je samim tim prekršili, zbog toga što po njenom ovlašćenju vodite sednicu u ovo vreme. Samim tim se član 27. Poslovnika krši, to je više nego očigledno.
Šta se tu dešava? Šta bi to bili važni razlozi, opravdani razlozi – ostaje da nagađamo. Da li je to zbog toga da se ova sednica što pre završi, da bi došao budžet na dnevni red? To možda može biti opravdan razlog. Ali, vidite, vi na dnevnom redu imate zakone po hitnom postupku, koji stupaju na snagu 1. januara 2010. godine.
Umesto da ste rešenje našli u skladu s Poslovnikom, da povučete one zakone koji trpe enormne primedbe, kao što je zakon koji je upravo na dnevnom redu, da ga povučete iz procedure i skratite ovo vreme, ne bi li smo raspravili budžet Republike Srbije, vi istrajavate na tome, da jedan potpuno neprimeren, skandalozan zakon ostane u raspravi, koji je izazvao na desetine i desetine amandmana, o kojima valja dobrano raspravljati, sto amandmana i ne znam koliko, da biste vi nama sada objašnjavali kako postoje uslovi iz stava 5. člana 85 – koji govori samo o tome šta se raspravlja ukoliko se radi posle 18 sati. To govori stav 5, a ne kada. Stav 4. govori – kada i koji uslovi treba da budu ispunjeni. Kaže da predsednik razloge mora da saopšti, kao što je uslov da se saopšti produženje rada do 16 časova. To je jedan uslov, materijalni uslov.
Drugi materijalni uslov je da se kaže koji su opravdani razlozi za to produženje. Ova dva uslova je Poslovnik kumulativno postavio, moraju se oba ispuniti da bi došlo do produženja rada posle 18 sati. Čak ste u prekršaju bili onog sekunda kada ste, posle 18 časova, nastavili rad.
Po kuloarima u Skupštini Srbije je tekla rasprava, pustio se glas o tome da će se raditi večeras do 9. Jednostavno, ljudi su se opustili, smatrali su da će sve biti gotovo do 9 časova. Onda smo shvatili da vi, zapravo, imate nameru da radite do okončanja tačke, jer se uvek to tako kaže. Svaki put kad se radilo posle 16, uvek se reklo – do okončanja tačke, pa se zaključi rasprava negde do 9 sati, ili u 8, zbog prenosa, i nastavi se sutra.

Tri minuta i 30 sekundi.
Nema povrede člana 85, ponavljam. U primeni člana 85, stav 5. obavezuje predsednicu, ili predsedavajućeg Narodne skupštine da pre 16 časova obavesti narodne poslanike da će se raditi posle predviđene satnice od 18 časova, ali samo do završetka tačke koja u tom trenutku bude na dnevnom redu. Pre 16 časova je ispunjen taj uslov. U 18 časova, na dnevnom redu je bila rasprava u pojedinostima i radićemo do okončanja rasprave u pojedinostima 6. tačke dnevnog reda.
Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović. Želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.