Hvala lepo. Uvažena gospođo predsednice, uvažena gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se, uvažena predsednice, pre toga da bih obrazložio amandman na član 44. Predloga zakona, s obzirom da ste vi već najavili 45, meni ne smeta da istovremeno, u okviru vremena koje imam, obrazložim i jedno i drugo i tako uštedim Skupštini vreme.
Dame i gospodo narodni poslanici, kolege Dejan Radenković, Đorđe Milićević i ja podneli smo, u ime poslaničke grupe SPS-JS, amandman na član 44. Predloga zakona o javnim nabavkama, i sada ću reći i 45. Predloga zakona o javnim nabavkama, pogotovo što su ta dva člana o javnim nabavkama vezana na neki način.
Da bi javnost razumela o čemu se radi, član 44. govori o obaveznim uslovima za učešće u postupku javne nabavke, a član 45. govori o dokazivanju ispunjenosti uslova.
Članom 44. je predviđeno da pravo na učešće u postupku ima ponuđač ako je: registrovan kod nadležnog organa; ako je osnovan i za obavljanje delatnosti koja je predmet javne nabavke; ako u roku od dve godine pre objavljivanja javnog poziva nije izrečena pravosnažna sudska ili upravna mera zabrane obavljanja delatnosti; ako je izmirio dospele poreze i druge javne dažbine u skladu sa propisima; ima važeću dozvolu nadležnog organa za obavljanje delatnosti; raspolaže neophodnim finansijskim i poslovnim kapacitetom; raspolaže dovoljnim tehničkim i kadrovskim kapacitetom. Navedeno je sedam tačaka.
U članu 45. Predloga zakona određuje se koja su sve dokumenta potrebna da bi se dokazalo da ponuđač ispunjava te uslove. U članu 44. kada se govori o obaveznim uslovima za učešće mi smo predložili da se dodaju tačke 8, 9. i 10, da i to bude uslov da bi neko mogao da učestvuje u postupku nabavke.
Tačka 8) - može da učestvuje u postupku ako ponuđač zaposlenima isplaćuje primanja u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom koji je na snazi. Tačka 9) - ako zaposlenima obezbeđuje bezbednost i zdravlje na radu, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom na snazi. Tačka 10) - zaposlene prijavi na obavezno socijalno osiguranje. Ove tri tačke su isključivo vezane za zaštitu prava zaposlenih.
Želim javnosti radi da kažem da je ovo zahtev Samostalnog sindikata Srbije. Poslanička grupa SPS-JS je ocenila opravdanim ovaj zahtev, podržala i pretočila ga u amandman.
Želim takođe da kažem da naša poslanička grupa apsolutno podržava načela Zakona o javnim nabavkama, i načelo ekonomičnosti i efikasnosti upotrebe javnih finansijskih sredstava, i načelo obezbeđivanja konkurencije među ponuđačima, da se u postupku ne može ograničavati konkurencija, i načelo transparentnosti, i načelo jednakosti ponuđača.
Dakle, kao što zakon insistira na konkurentnosti ponuđača i kao što zakon insistira da nema nelojalne konkurencije, nema mogućnosti da se na neki način diskriminišu ponuđači, i ovaj amandman traži da ne bude nelojalne konkurencije kod ponuđača tako što će biti na teret umanjivanja prava iz radnog odnosa i uslova rada. Nijedno načelo se ne dovodi u pitanje, naprotiv, poboljšava se.
Ovo je važno, pogotovo u ovom vremenu kada je veliki broj radnika, veliki broj zaposlenih inače zabrinut kako će proći u uslovima ekonomske krize u kojoj se nalazimo. Verujem da će se Vlada pod brojem jedan suočiti sa tim pitanjem i verujem u namere Vlade da će ta pitanja prioritetno rešavati. Jedan od načina rešavanja je i ovaj.
Slažem se da drugi propisi koji se ovde mogu primenjivati kada su u pitanju i plate po kolektivnim ugovorima, i obavezno socijalno osiguranje, i bezbednost, i zdravlje na radu, da drugi treba to da prate i da sankcionišu, ali ne može da učestvuje u postupku nabavke ako ne poštuje ta pravila.
Jeste u članu 44. zakona rečeno da može naručilac; ne, mora. Jeste u članu 57. zakona rečeno da ako je najniža cena sumnjiva itd, da može dodatno da zatraži. Zašto dodatno da zatraži? Na kraju krajeva, ponuda ne mora da ima neobičajeno nisku cenu. Moguće je jedna ponuda da ne bude neoubičajeno niska, konkurentnija u odnosu na druge, a da upravo njena konkurentnost bude zasnovana na nepoštovanju propisa iz oblasti rada.
Još nešto da naglasim. Ovo ne košta, ovo ne usporava proces, da ne bismo imali problema sa načelom efikasnosti itd. Zašto? Pogledajte član 45. koji govori o dokazima koji su potrebni da bi neko mogao da dokaže da ispunjava uslove. Tu se nalazi pet tačaka, pa još jedna šesta, pa sedma tačka sa pet podtačaka. Mnogi od ovih dokaza se dobijaju od nadležnih organa.
Ovo što mi, podržavajući Samostalni sindikat, tražimo, ne treba ni jedan dokument od bilo kod nadležnog organa sa strane. Zašto? Članom 122. Zakona o radu predviđena je obaveza mesečne evidencije o isplatama zarada u firmi koje potpisuje direktor, ovlašćeno lice itd. Jednostavno, neka priloži to kao dokaz i eto rešen problem.
Zakonom je takođe predviđeno obavezno primarno osiguranje, čak mora i radniku da je da, u roku od 15 dana ili tako nešto. Neka prilože odgovarajući obrazac te vrste. Neka da potvrdu kojom potvrđuje da su preduzete sve mere zaštite, bezbednosti i zdravlja na radu i molim, ispunjava uslove. U suprotnom, stvaraju se mogućnosti da se pravi nelojalna konkurencija na teret i na račun zaposlenih. Mislim da i onaj ko je predložio taj zakon nije imao nikakvu nameru da prava zaposlenih dovede u pitanje i zato još jednom ponavljam, podržavamo Samostalni sindikat u ovom zahtevu.
Tačno je malopre rečeno, to je inače i Konvencija Međunarodne organizacije rada broj 94. Jeste da još nije ratifikovana, ali težimo s pravom evropskim zakonima i evropskim konvencijama, dakle i toj konvenciji Međunarodne organizacije rada, i naravno na taj način samo omogućujemo da svi budu ravnopravni, ali da se ne pravi nelojalna konkurencija tako što će se to raditi na uštrb prava radnika.
Kada su u pitanju plate i zarade da se ne pravi, kako kažu, onaj socijalni damping, i kada je u pitanju obavezno osiguranje, jer i ovoj državi je stalo da nema rada na crno i ne može da bude neko konkurentniji zato što ima rada na crno, i kada je u pitanju bezbednost i zaštita zdravlja na radu. Sve su to razlozi iza kojih mi apsolutno stojimo, apsolutno podržavamo i smatramo da mora da nađu mesta i u članu 44. koji govori o uslovima da neko može da učestvuje u postupku nabavki i u članu 45. koji govori o dokazima o ispunjenosti uslova, odnosno dokumentima koji su potrebni da se pribave.
Ništa ne košta, nije sporije, nema dodatnog troška, ne treba od nekih drugih organa da se pribavlja, sve te papire je poslodavac obavezan da ima i da vodi u firmi, treba ih samo priložiti.
A ne samo kad se utvrdi da je sumnjivo niska cena, pa tada da se zatraži. Tada se ne zna za one druge da li su konkurentniji zato što su to uradili upravo na teret prava radnika. Pozivam Vladu da još jednom razmotri ovaj amandman, uvaži zahteve sindikata i prihvati naš amandman. Biće ovaj zakon potpuniji i bolji. Hvala.

Još jednom molim da primite moje izvinjenje.

Gospodin Markićević. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovani kolege poslanici, poštovani građani Srbije, podržavam amandman u ime poslaničke grupe NS kolega iz SPS i u danu za glasanje ćemo se izjasniti pozitivno o vašem amandmanu.
Pošto su na dnevnom redu amandmani na zakon o javnim nabavkama, molim vas da svi budete strpljivi, pa ćete videti da su na neki način pravno i ovo o čemu želim da govorim u okviru ovih 15 minuta, na koje poslanička grupa NS ima pravo, povezani direktno sa ovim zakonom, a malo više sa obrazom.
Poslanička grupa Nove Srbije je 31.10.2008. godine podnela amandman sledeće sadržine: "Predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije. Na osnovu člana 145. i 163. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podnosimo tehničku ispravku amandmana na član 5. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije, koji je zaveden dana 23.10.2008. godine, pod brojem 014 00-2428/08, tako da amandman glasi - brišu se stavovi 1, 2. i 3. podnetog amandmana, a stav 4. se menja i glasi: "U članu 5. Glava 22.1. Budžetski fond za finansiranje sporta, Ekonomska klasifikacija 511 - Zgrade i građevinski objekti, u koloni 6. uneti iznos od 12 miliona, a u koloni 8. iznos od 100 miliona zamenjuje se iznosom od 112 miliona itd."
To vam je, gospodo poslanici, građani Srbije, novac koji je ministarka finansija kroz naš amandman prihvatila kao sastavni deo rebalansa budžeta, odnosno Zakona o budžetu. To je onaj novac koji je trebalo do sada da bude upotrebljen za izgradnju igrališta lica sa posebnim namenama, odnosno invalidima.
Želim, i ako sam nekima dosadan zbog ovoga izvinjavam se, da vas podsetim da u Srbiji trenutno, nažalost, živi oko 800.000 ljudi koji su po raznoraznim osnovama i stepenima invalidi. Ovaj amandman, kao tehnička ispravka, napravljen je zajedno sa ministarkom finansija, i pristao sam da sam nešto pogrešio, da ne bih skidao sa vašeg kabineta, gospođo ministarko, gospođo državni sekretaru, pošto ste tamo naveli neke cifre, bilo mi je najvažnije da se ovo izgradi za invalide.
Pošto danima, pokušavajući da preko ljudi koje poznajem u Vladi, čak i nekih ministara za koje mislim da su dobri i divni ljudi, nije bitno što se razlikujemo politički, da realizujem ovaj amandman, kao opozicioni poslanik.
Kao odgovor na sve to dobio sam 4. decembra jedan papir gde stoji odštampano - služba Odbora za finansije, dakle, našeg Odbora za finansije u Skupštini, pa se kaže - u Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu, "Službeni glasnik" br. taj i taj, Ministarstvo omladine i sporta, pa tako redom, pa kaže - sredstva koja su obezbeđena rebalansom budžeta za 2008. godinu mogu biti iskorišćena i za izgradnju novih sportskih terena za lica sa posebnim potrebama.
U telefonskom razgovoru, to je neko anonimno razgovarao u ime Odbora za finansije, a ovaj papir sam dobio od koleginice iz DS, u telefonskom razgovoru od 4. decembra 2008. godine sa predstavnicima Ministarstva finansija zaduženim za budžet imamo saznanje da povlačenje, tj. korišćenje ovih sredstava, to piše krupnim slovima, zavisi od podnetih zahteva i projekata za izgradnju igrališta za lica sa posebnim potrebama Ministarstvu omladine i sporta.
Ministarstvo omladine i sporta treba što pre da razmotri zahteve i projekte i da ih dostavi Trezoru Ministarstva finansija, uz zahtev za povlačenje sredstava, najkasnije do 12. decembra 2008. godine. Gospodo draga, to je sutra.
Kao da mi ne znamo šta treba da rade ministarstva. Ovo je samo delić opisa posla njihovog.
Dakle, sa ove govornice, čista obraza i čiste duše, s ponosom, prozivam Ministarstvo rada i socijalne politike - Sektor za osobe sa invaliditetom, pomoćnika ministra Vladu Pešića i državnog sekretara Ljiljanu Lučić, prozivam ministarku sporta Marković i prozivam ministarku finansija gospođu Dragutinović.
Poslednji ili pretposlednji put sam postavio ovo pitanje 3. decembra, kada je predsedavala gospođa Gordana Čomić. Tog dana predsednica Skupštine gospođa Đukić-Dejanović nije bila i 4. decembra sam joj se isto obratio, kao što i vama sada govorim.
Dobio sam odgovor, nadam se da mi gospođa predsednica neće zameriti, iz koga se vidi da je gospođa Čomić, kao predsedavajuća, savesno izvršila svoju dužnost i uputila ministru finansija Republike Srbije sledeće pitanje: "Na osnovu članova 225. i 226. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, dostavljamo vam deo stenograma sa Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije, održane 3. decembra 2008. godine, u kojem je istaknut zahtev za davanje obaveštenja narodnog poslanika Miroslava Markićevića, iznet u izlaganju na sednici. Molim da obaveštenje dostavite Narodnoj skupštini u toku dana."
Obećao sam da ću da izlazim svaki sat. Zbog toga što smo svi u stisci s vremenom, zbog toga što ide budžet, što znam šta je budžet, iako sam opozicioni poslanik znam kolika je njegova važnost za sve građane Srbije. "Po ovlašćenju predsednika, sekretar Veljko Odalović" - na ovom papiru. Što se tiče našeg predsednika, naše predsedavajuće, potpredsednice i našeg sekretara, oni su svoju dužnost izvršili.
Sutradan sam dobio pismo, korektno, samo mi se ne sviđa što je na latinici, gospođo predsednice, gde piše: "Poštovani gospodine Markićeviću, Skupština je juče dostavila ovaj zahtev. Danas ponavljamo zahtev i insistiramo na urgentnosti. Slavica Đukić-Dejanović." Do dana današnjeg nisam dobio nikakav odgovor iz Vlade Republike Srbije.
Tu se sada otvara nekoliko pitanja. Prvo, da li amandman koji podnese opozicioni poslanik, odnosno opoziciona grupa, kao što je u ovom slučaju bila Nova Srbija, i postane deo zakonskog predloga, da li se on važi, da li je on pravno u istoj ravni kao i amandmani vladajućih poslanika, odnosno poslanika iz vladajuće koalicije, ili same Vlade. To je što se tiče prava. Ne bih o pravu, pošto nisam stručnjak, ali hoću o obrazu.
Ovih dana sam dobio desetine poziva od raznoraznih udruženja invalida i građana koji podržavaju ovo što sam pokrenuo ovde i hoću da kažem da sam ovaj amandman shvatio kao amandman svih nas, svih 250 poslanika.
Pročitaću vam samo jedno pismo Udruženja distrofičara Moravičkog okruga: "Poštovana gospodo, prateći medije i rad Skupštine, došli smo do saznanja da je rebalansom budžeta usvojen amandman po kome je odobreno 12 miliona dinara za izgradnju, odnosno rekonstrukciju sportskih terena za osobe sa invaliditetom na nivou Republike Srbije. Obraćamo vam se molbom da ispred poslaničke grupe Nove Srbije uputite zahteve Vladi ili resornom ministarstvu da deo sredstava, odnosno dva miliona, usmere gradu Čačku za izgradnju sportskog terena za osobe sa posebnim potrebama.
Napominjemo da posedujemo svu prateću dokumentaciju. Na teritoriji opštine Čačak registrovano je 1.653 osobe sa invaliditetom, pa nam je izgradnja jednog sportskog terena neophodna za sprovođenje sportskih aktivnosti. U nadi da ćete razumeti našu problematiku, unapred vam zahvaljujemo. Predsednik Udruženja distrofičara Moravičkog okruga u Čačku, Mirjana Stanojević."
Gledajte drugo pismo. Postoji sportski klub koji se specijalizovano bavi adaptiranjem sportskih terena za ljude sa posebnim potrebama, odnosno invalide. Oni čak imaju i svoje olimpijade. Moram da priznam sam da nisam bio dovoljno informisan o tome, iako sam se trudio svih ovih godina.
Bio sam šokiran kada sam gledao Paraolimpijadu u Pekingu, u onom ptičijem gnezdu, gde takođe ima 100.000, i gde se ljudi takmiče i na 100 i na 200 metara, i igraju košarku, i znaju šta je zona i šta je kontranapad u invalidskim kolicima. Imamo li mi pravo koji smo zdravi, večeras niko ne zna šta ga čeka sutra, možda postane osamsto hiljada prvi. Imamo li pravo da se ovako ponašamo prema ovim ljudima?
Što sam ponižen ovde kao opozicioni poslanik i moja poslanička grupa nema veze, nije greška, možda se tako i treba odnositi prema opoziciji, tako to mi radimo godinama, ali kako da odgovorim ovim ljudima na ovo pismo?
To što niste mene udostojili odgovora, gde je intervenisala predsednica Skupštine, potpredsednica Skupštine, iz vladajuće koalicije, i nema odgovora, na šta to liči? Mogu danas da shvatim na šta liči, s obzirom kakva se sednica sutra sprema, kako ministri različito rezonuju o nekim stvarima i tumače neke međudržavne sporazume. Možemo da zaključimo da su se oni bezmalo tukli na Vladi.
Gde su onda tu invalidi? Šta njih briga za to? Da li neko razmišlja, da li je neko primio ovaj dokument, to mene interesuje? Da li je ovo rebalans budžeta?
Vas sam gospodine slušao u jednoj emisiji, gde ste govorili tri hiljade evra, da li će biti 50 hiljada evra, mislim da je to bilo na B92. Kako su neke kolege delovale, verujte mi da mi delujete vrlo savesno i stručno. Bilo je priče o depozitu, ako se sećate, pa ste ismejavali opoziciju, ne vi, nego neki da to ne treba povećavati, kao što su neki 92. rekli da će nama kriza da pomogne, da ćemo mi neke naše prednosti u finansijskoj krizi pokazati. Sada sumnjam posle ovoga u vašu stručnost.
Da li ste vi pročitali ovaj rebalans budžeta? Voleo bih, vi nemate pravo kao državni sekretar, ali ima pravo gospođa ministarka ovde da izađe i da kaže šta je preduzeto, šta je Vlada preduzela i resorna ministarstva, nabrojao sam koja. Možda bi i vaše ministarstvo moglo, da li je u NIP-u predviđeno nešto za invalide uopšte u ovoj državi.
Moj skroman predlog, koliko sam znao i umeo, dao sam ovde napismeno, i to je usvojeno, i to je postalo deo zakona. Da odgovorite lepo šta ste preduzeli, pošto je ovde nama javljeno, nisam znao da Trezor radi do 12. decembra, da dotle mogu da se povlače sredstva, a tu je moglo lepo.
Zašto sam rekao na početku da ovo ima veze sa Zakonom o javnim nabavkama? Da se odredi nekih šest gradova, to igralište otprilike košta dva miliona, to je onda mala nabavka, može ubrzanim tokom da ide i da se ne brukamo svi zajedno pred ljudima.
Verujte mi da najmanje 58 udruženja invalida očekuje, njima sam rekao da ću se obratiti između 17.00 i 18.00 časova, pošto je bila rasprava, znamo o čemu, to je top tema. Ali vam kažem, i ovo je top tema. Kada u Srbiji ministri, ministarstva, poslanici svi budemo i ovakvim temama posvetili veliku pažnju, iz srca i duše, to će značiti da mi napredujemo i kao ljudi i kao država.

Na član 45. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Gospodin Zoran Krasić.

Pre nego što krenem sa ovim amandmanom, moram da upozorim gledaoce, nemojte za živu glavu da čitate novine, pogotovo nemojte "Večernje novosti", jer oni imaju nekog novinara D.M. Stevanović, on jadnik verovatno je plaćen da napada Skupštinu, pa je napisao neke stvari ovde.
Kada sam bio mali, kada ukrademo kredu iz škole, pa krenemo kući, svratimo gde su one tarabe, pa tu svašta napišemo - imena luda nalaze se svuda, ali ovo je novinar koji nije imao tu fazu. Jeste, Srđane, moram da ti kažem, nije imao tu fazu, jer u ono vreme kad sam bio mali, pa se kaže - može svašta da piše na tarabi, ali niko tarabu ne nosi kući. Ali, sad je došlo ovo novo vreme, pa postoje novine. Nemojte slučajno novine da uzimate.
Ovaj primerak je napisao da sam u sali bio jedan sat i 22 minuta, a smučio sam se i Bogu i ljudima sa ove govornice. Mislim da po tri sata sam dnevno pričao ovde. Očigledni primer, dokaz da novine lažu, zato gledajte RTS, Drugi kanal, večeras u 22.00 pogotovo, biće vrlo interesantno, da građani Republike Srbije saznaju istinu šta se sve to dešavalo na teritoriji bivše SFRJ od 1991. godine, pa i danas i šta će biti sutra.
Pre nego što krenem sa ovim amandmanom, gospodine Batiću, na teškim sam mukama. Zašto kažem Batiću na teškim mukama? Na teškim sam mukama, jer stičem utisak da će gledaoci i uopšte oni kada sutra izveštavaju o ovom predlogu zakona i današnjoj raspravi da zaključe da sam antievropski tip, da sam evroskeptik. Moram da priznam da nisam evrofanatik, ali mi prosto deluje malo čudno, 2002. godine ovde je skakao Božidar Đelić, pa jeste, skakao tu, put u Evropu, ovaj zakon rešava sve...

Molim vas vodite računa o formulaciji kada govorite o potpredsedniku Vlade.

Ne, niste vi mene razumeli. Rekao sam Božidar Đelić, ništa nisam uvredljivo rekao, nisam pomenuo Ustav. Skakao je u euforiji, pričajući taj zakon rešava sve. Nema problema, 60% svakog dinara u ovoj zemlji je u sistemu javnih prihoda i javnih rashoda. O tome pričam. Država i oko nje i oko njenih poslova se vrte velike pare. Slušali ste podatke, ne želim sada da to ponavljam, dve milijarde evra se nalazi u sistemu javnih nabavki. Ovaj zakon reguliše postupak kako da se na što zakonitiji način potroši dve milijarde evra.
To znači otprilike ovako, ovaj zakon garantuje da svi oni koji su naručioci, javna preduzeća, država, da ne idemo dalje, po ovom zakonu kada sprovedu ovaj postupak, onda je potpuna sigurnost da su kupili najkvalitetnije za približno najjeftinije pare i nisu dozvolili nikome da ukrade. To je svrha ovog zakona. Nema peti, šesti cilj. Bar tri cilja treba da se postignu.
Godine 2002. nisam verovao Božidaru Đeliću, većina je verovala, moram da kažem, i tako je zakon izglasan. Da vam objasnim kakva je bila većina. Bilo je otprilike dve trećine leve strane i polovina ove desne strane.
Međutim, kada je krenuo taj zakon ispostavilo se da članovi međusobno ne komuniciraju. Onda ljudi koji treba da primene zakon morali da idu u Ministarstvo finansija da vide o čemu se radi. Kad su otišli tamo, onda su videli pogrešan prevod. Bila je slovenačka verzija.
Onaj kad je vadio, pobrkao fioke, izvadio slovenačku verziju koja je bila loše prevedena. Ova hrvatska je bila sa druge strane. Onda je krenulo kasnije da se nešto tu ispravlja, da se daju neka tumačenja, da se to nešto sredi. I sada, ako je to nešto evropsko, sada ne znam kakav je ovaj zakon. Uopšte mi nije jasno zašto mi donosimo ovaj zakon.
Stičem utisak da ovim zakonom hoće da se unakazi dobar evropski zakon. Dobar evropski zakon jeste menjan i zbog stranaca, da bi se zaštitila naša privreda itd. Sve je to u redu, ali sada kada tako lep zakon, dobar zakon menjate ovim zakonom, nešto mi tu nije u redu. Ne znam kada je bila istina na dnevnom redu, da li kad je donet 2002. godine ili sada. Možda se tada varalo, ali ne znam koja je garancija da se danas ne vara.
Ovaj zakon je isto kao i onaj prethodni, samo legalizacija dominacije onih koji imaju ručicu nad kasom gde se nalaze velike pare. Ovaj zakon samo legalizuje drp-sistem.
Povodom ovog predloga zakona poslanička grupa SRS podnela je veliki broj amandmana i, moram da priznam, i veliki broj amandmana je usvojen. Zato što su amandmane radili ljudi koji poznaju ovu materiju, koji rade na ovim poslovima, i u državnim organima, i u lokalnoj samoupravi, javnim preduzećima, pa se skupili i da preurede ono što njima smeta u poslu svakodnevno. Imaju problema ljudi u sprovođenju ovog zakona.
U stvari ovaj zakon je druga etapa drp-sistema. Vi koji ste na vlasti, sada ćete da shvatite o čemu se radi. U prethodnom zakonu su bile i nepokretnosti, kao dobro koje potpada pod ovaj zakon. Sada su nepokretnosti izbačene. Zašto su nepokretnosti izbačene? Zato što kad su prali pare ovi osam godina, oni su to najbolje mogli da urade preko nepokretnosti i postali su vlasnici velikog broja nepokretnosti, tu su čitavi spratovi.
Znate, u Beogradu dozvola Pe plus četiri, na terenu Pe plus šest, dva sprata. I priča se, sad neću da pričam koja se imena navode obično, neću, Batiću, da kažem, mene kažnjavaju kad kažem, protiv tebe niko ne vodi postupak, protiv mene vode postupak i u Hagu i ovde zbog ovoga što kažem za govornicom, prosto sam uplašen čovek, pod stresom radim ovaj posao, trkaju se ko će da me uhapsi. E, onda sam siguran.
Znači, pošto će sada nepokretnosti da budu izvan ovog sistema, javna preduzeća, državni organi mogu slobodno to da kupuju neposrednom pogodbom. Od koga? Od M.M, M.N, C.C iz okvira vladajućih stranaka koje su napravile Vladu, a to se naravno širi do kapilara, da ne kažem do mesne zajednice, ali i do jedinica lokalne samouprave. To je glavni posao koji je završen. Prihvatiće oni ove pravno-tehničke amandmane, ali one suštinske neće da prihvate.
Samo da vas obavestim, gospodine Iliću, ovi vaši su već počeli da štampaju zakon. Inače, ovaj zakon je već štampan u obliku priručnika. Znači, nema nikakvog uticaja Skupština, šta će da usvoji od amandmana ili neće. Zakon je već izašao i oni prave već seminare. Ovaj zakon o javnim nabavkama. Koji održavaju predavanje? Pa možda ovi što štampaju, što daju stručna mišljenja itd, oni već znaju kakav je tekst.
Ali, nemojte vi da se iznenađujete. Mi smo imali to kod zakona o finansiranju političkih stranaka. Tad je bio prvi veliki sukob između Živkovića i Đelića, jer je Đelić računao da je zakon prošao i štampao, krenuo sa tiražom, međutim, ovde se usvojio amandman, pa sa onog ode na Vrhovni sud i ljutio se kako je mogao da se usvoji taj amandman i da mu se pokvari ceo tiraž, o tome pričam. Rade oni bez javnih nabavki, ne pitaju oni vas, oni završavaju posao.
Svaki dan se održavaju savetovanja o primeni novog zakona o javnim nabavkama. Pa nije valjda da to ne znate? Gledajte malo, uzmite ovaj internet. Nije valjda da kod vas nema struje kući? Kada odete na posao, uključite internet, pa gledajte ove koji daju savetovanje, videćete, novi zakon o javnim nabavkama, savetovanje, idite na to savetovanje, ima da padnete u nesvest, oni tačno znaju šta je usvojeno, a šta nije usvojeno. Vi malo glumite ovde predstavnika predlagača zakona. To je daleko tamo, oni su to već završili, da znate.
Šta je ta sledeća operacija? Sledeća operacija je da je kod tih velikih naručilaca, u tom otvorenom postupku ili ako idu na ovaj drugi postupak, javiće se nekoliko odabranih firmi, zapamtite šta sam vam rekao, a firma koja bude izabrana dobiće ekskluzivno pravo da kad god se ona javi dobija posao, a ovi drugi pravi što treba da budu ponuđači, oni će biti podizvođači kod tog glavnog dobavljača. Unapred vam kažem, vi niste dužni da verujete, i ovima sam rekao da ono kamenče može da postane stena, i rekao sam - samo se vi smeškajte, videćete šta će da bude, i desilo se tako.
Zapamtite ove dve stvari što vam je rekao Zoran Krasić. Veliki kriminal oko prometa nepokretnosti koje bude kupovala država, javna preduzeća, lokalna samouprava itd, znači svi oni koji potpadaju pod ovaj zakon, i računajte da će kod velikih preduzeća samo odabrane firme da dobijaju posao, čak i firme koje nemaju proizvodnju toga.
Neko može da stavi uslov tamo da ima tu proizvodnju itd. Ne, on je ispunio uslove po članu 44, dokazao se članom 45, dobiće posao, a onda će da traži ove druge poddobavljače i da završava posao. I ovaj glavni dobavljač ne mora ni da ima proizvodnju, ne mora ništa, dovoljno mu je samo da ima papirologiju dobru i uvek ima nekoliko procenata provizije od toga što ustupa posao, ali mora da deli sa naručiocem. Problem nastupa kod naručioca kad ih u tom lancu ima više.
Meni vreme ističe, ali moram da vam sada skrenem pažnju zašto vi niste prihvatili skoring, nego ste išli na ove bilanse. Pošto će sada da mi koknu opomenu, samo da vas sad lepo obavestim, svrha mog amandmana je bila da se u članu 45. stav 2. tačka 1) smanji, da od onog velikog teksta ostane samo tekst skoring, odnosno za novoosnovane proizvođače izveštaj Narodne banke Srbije.
Da ne komplikujem sad bilans stanja, pa tamo izveštaj itd. Znači, sveli smo to samo na skoring. Evo da vam pokažem kako taj skoring izgleda. Evo ga skoring, neću sad da ulazim u detalje i na kraju ima nešto, molim vas, da vam kažem, čak ima tu verovatnoća bankrotstva, do 1,81 je velika verovatnoća, siva zona je od 1,81 do 3, iznad 3 je mala verovatnoća. Ovaj konkretni primer imao je bonitet, on je u okviru B, inače, njemu je za 2006. godinu bilo 4,91, dobra firma, ima i na kraju izveštaj itd.
Oni to ne prihvataju i na taj način pokazuju da ne prihvataju i ne poštuju, u stvari, Narodnu banku Srbije i njihovu direkciju za registre i prinudnu naplatu Odeljenja za registre, i ovu ocenu boniteta. Ne znam zašto država ne bi prihvatila nešto što radi državni organ, a tiče se finansijskog poslovanja itd. Ne čitam ovaj skoring, tu ima i broj zaposlenih, izveštaj, ukupan prihod, sve, sve postoji. Oni to ne prihvataju.
Ne prihvataju, nego u jednoj odredbi kažu da to ne isključuje mogućnost da oni mogu da i to predvide konkursnom dokumentacijom za ove koji učestvuju na konkursu za ovo. Sada sam ovde izgleda izgubio vaše obrazloženje, vaše obrazloženje koje ste dali povodom odbijanja ovog amandmana je stvarno smešno.
Sada, pošto ovo vreme ističe, gospođo Đukić-Dejanović, naknadno ću da se javim, da dam jednu blagu sugestiju ljudima iz tužilaštva i drugih organa, da znaju unapred šta su pripremili, kako će sad da se legalizuje ono što ne bi smelo da se legalizuje u procesu javnih nabavki... (Predsednik: Vreme.) izvinjavam se.
A od onih dve milijarde o kojima je pričala Vjerica da je ukupan obim prometa u javnim nabavkama, računajte 35% završi u nečijim džepovima.

Na član 45. amandman je podneo narodni poslanik Saša Dujović.

Vlada i Odbor za finansije prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Po Poslovniku su se javili najpre gospodin Dragan Todorović, a zatim gospodin Vladan Batić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 225. i očigledno da se neke stvari razrešavaju kada je u pitanju ova kriza unutar Vlade.
Bez obzira koliko su pokušavali da to sakriju, da prebace na opoziciju, kako je opozicija kriva za tu opstrukciju, očito je da su problemi toliko veliki da nas očekuju neke krupne političke promene kada je u pitanju Vlada, odnosno kada je u pitanju politička scena u Srbiji.
Danas, 11. decembra 2008. godine, Mlađan Dinkić je poslao otvoreno pismo javnosti. U skladu sa članom 225. obaveštavam i poslanike i javnost da se potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije povukao danas sa mesta predsednika radne grupe za vođenje pregovora sa Gaspromom oko zaključenja ugovora kojima bi se realizovao energetski sporazum sa ruskom federacijom u oblasti gasne i naftne privrede. Državni sekretar Nebojša Ćirić povukao se sa mesta šefa tehničkog pregovaračkog tima, a Branislav Zec, izvršni direktor Agencije za privatizaciju, povukao se sa mesta člana tehničkog pregovaračkog tima.
Suština ovog otvorenog pisma je najteža moguća optužba DS i Borisa Tadića. Nesporno iz ovog pisma proizilazi da Boris Tadić i DS žele da prevare građane Srbije. Piše, pročitajte. Zašto ste nervozni? Ni jednom jedinom rečju ne govorim da je tačno ovo što Mlađan Dinkić navodi, ali da vam ne bih čitao celo pismo, pošto je malo duže, iz ovoga nesporno proizilazi najteža moguća optužba Borisa Tadića i DS za pokušaj prevare građana Srbije. Očigledno je da ne postoji mogućnost da budete i vi u pravu i Mlađan Dinkić. Da li vi mislite da je ovo tačno? Gospodine Milivojeviću, mrdate glavom u znak odobravanja ili mislite da nije tačno?
(Predsednik: Gospodine Todoroviću, privedite kraju.)
Završavam. Prema tome, ovo što je izneto u otvorenom pismu ili je tačno ili nije tačno. Neću da budem arbitar. Ovde ste vi pozvani da date odgovor na ovo što je Mlađan Dinkić napisao. Imali ste prilike u današnjoj diskusiji, osnovne stvari su bile iznete, da čujete šta to Mlađan Dinkić tvrdi.
Dame i gospodo, ne želeći da se svrstam ni na jednu ni na drugu stranu, samo hoću da znam šta je od ovoga tačno. Onda se dolazi do nekog normalnog i logičnog kraja - da jedna strana ne govori istinu. Ako jedna strana ne govori istinu, onda je logičan zaključak da će doći do nekih promena.
(Predsednik: Gospodine Todoroviću, vreme.)
Hvala. Molio bih vas, zbog javnosti, pošto je javnost ovim pismom izuzetno uznemirena, već u poslaničkoj grupi SRS non-stop zvone telefoni i pitaju "zbog čega je Laki nervozan", da dobijemo informaciju šta se dešava u Vladi. Hvala vam veliko.

Dajem reč ministarki Verici Kalanović.