Prekoračili ste vreme. Nemate više reč. (Isključen mikrofon.)
(Nataša Jovanović: Nemate reč, nema.)
Zakazujem sednicu Odbora za KiM u 14.00 časova, u Plavom salonu će biti sednica, sa jednom tačkom dnevnog reda - Izbor predsednika i potpredsednika.
Gospodin Todorović ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo ovde javno pristajem, ako Tomislav Nikolić dokaže to što je rekao, a predstavnici žutih valjda bi jedva dočekali da potvrde te reči Tomislava Nikolića, dajem ostavku, odnosno podnosim ostavku na mesto poslanika u ovoj skupštini i podnosim ostavku na sve funkcije u SRS.
Ali, gospodine Nikoliću, nemojte meriti druge sopstvenim aršinima. To je kod vas problem.
Sada moram još jednu stvar iskreno da vam kažem, teško je s nekim provesti toliko godina i doći u ovu situaciju. To mislim da svaki normalan čovek na takav način doživljava i to teško doživljavam.
Ali, nažalost, Tomislave, izgleda da sam do 9. septembra poznavao nekog drugog. Ovo od 9. septembra nije taj čovek i meni je iskreno žao.
Postoji, izgleda, nešto što nisam nikada verovao, da se približavaš onoj oceni koju si dao za Vuka Draškovića.

Po Poslovniku, gospodin Nikolić.

Zaista nemam dostojnog suparnika ovde, pa i ne mislim da se upuštam. Samo jednu stvar da vam kažem - zaista više nisam onaj čovek, od 9. septembra naovamo sam veoma slobodan čovek.
Potpuno slobodan da razvijam svoju političku ideju, da utičem koliko mogu, a mogu mnogo, da Srbija bude normalna zemlja, da se u njoj svako bavi svojim poslom, da u njoj ljudi budu slobodni, da nema komande u političkim strankama, da nema ovakve besmislene opstrukcije koju vršite samo dok ne stigne naređenje da se to promeni zato što je stigao ili novac ili neki dogovor.
Dakle, zaista se osećam normalno, slobodno i zdravo od 9. septembra. Veoma sam srećan što više ne moram da trpim vaše društvo.
(Tokom ovog govora poslanici SRS lupali o klupe.)

Gospodin Dragan Todorović ima reč.

Evo, samo kratko. Problem je što bi trebalo da potražite savet da vidite šta je normalno, a šta je nenormalno. Ovo što sada radite ne samo da je nenormalno, nego je i nemoralno.

Tomislav Nikolić, po Poslovniku.

Nisam mislio ovo da vam kažem, ali reći ću vam, moja najveća radost je što više neću morati za neke od vas da zarađujem mandate.

Vlada je podnela amandman kojim predlaže da se posle člana 25. doda novi član 25a.
Odbor za pravosuđe i upravu je prihvatio amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavi deo Predloga zakona.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača, gospođa Snežana Malović, ministar pravde, želi završnu reč? (Da.)
Izvolite, gospođo ministar.

Poštovana predsednice, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, na kraju rasprave u pojedinostima o paketu pravosudnih zakona koji se odnose na organizaciju pravosuđa ukratko bih se osvrnula na primedbe pojedinih narodnih poslanika koji su to istakli u raspravi.  
U Predlogu zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, ističem da smo prilikom izrade ovog teksta prethodno izvršili analizu rada svih pravosudnih organa i njihove opterećenosti u odnosu na broj predmeta i nosilaca pravosudnih funkcija. Analiza je obuhvatila trogodišnji priliv predmeta, kako prema sudovima, tako i prema sudijama pojedinačno. Takođe, napravljena je i analiza priliva predmeta u odnosu na izmenjene nadležnosti sudova.
Prilikom sagledavanja potrebnog broja sudova prvostepene nadležnosti poštovana je odluka, odnosno zaključak Visokog saveta pravosuđa da se uzmu u obzir samo one materije u kojima se sudi, a ne i materije koje rade sudijski pomoćnici pod nadzorom sudija.
Imali smo u vidu i evropska iskustva u ovoj oblasti, pa smo se zbog svega navedenog opredelili za ovaj koncept, jer smatramo da će se na ovaj način mnogo ujednačenije opteretiti sudovi, ali i sudije, s obzirom da je planirano da svakom sudiji u radu pomaže jedan sudijski pomoćnik i jedan zaposleni na administrativnim poslovima, jer je potrebno da se sudije rasterete svih poslova koji ne predstavljaju suđenje.
Što se tiče mreže prekršajnih sudova, pošlo se od analize broja predmeta i u svakom mestu u kome je, prema prikupljenim podacima, godišnji priliv predmeta zahtevao da se obrazuje sud, odnosno odeljenje suda, to je u Predlogu zakona i predviđeno.
U vezi sa tim istakla bih da će se u odeljenjima prekršajnih sudova obavljati sve radnje predviđene za sprovođenje prekršajnog postupka, a takođe u ovim odeljenjima će stalno sudije suditi koje su birane za to odeljenje, što je u skladu sa Predlogom zakona o uređenju sudova.
Što se tiče mreže osnovnih sudova, glavna ideja koja nas je rukovodila za predloženo rešenje sadržana je u tome da nije racionalno postojanje velikog broja malih sudova, sa malim brojem sudija i malim godišnjim prilivom predmeta.
Iz navedenog je zaključno da je racionalnije da dođe do koncentrisanja sudova, kako bi se postigla ravnomerna opterećenost sudija u odnosu na broj predmeta, a zadovoljilo pravo na prirodnog sudiju, koje nije bilo moguće sprovesti u sudu koji ima mali broj sudija.
U vezi sa tim istakla bih da će u narednom periodu biti izvršena kompjuterizacija svih sudova u Srbiji, tako da će se predmeti deliti na osnovu kompjuterskog programa, što je do sada urađeno u odnosu na trgovinske sudove.
Da građanima ne bi bilo uskraćeno pravo na pristup pravdi, u svim gradovima i mestima u kojima su, prema važećem zakonu, postojali sudovi i odeljenja tih sudova, predviđeno je postojanje sudijskih jedinica u kojima će se obavljati sve sudske radnje, uključujući i suđenja.
Nisu tačne primedbe narodnih poslanika koje su se odnosile na to da će u slučaju usvajanja ovog zakona građani morati da putuju da bi ostvarili svoja prava pred sudovima. Naprotiv, prema predloženom rešenju, građani će svoja prava na pristup pravdi obaviti u svim onim mestima gde su to i do sada činili, budući da su, kao što sam rekla, predviđene sudske jedinice u svim mestima u kojima su do sada postojali opštinski sudovi. Isto se odnosi i na advokate, veštake i sudijske porotnike u tim mestima, kao i vršenje poslova sudske uprave u sudskim jedinicama.
Što se tiče rešenja koje se odnosi na nadležnost osnovnih sudova za grad Beograd, predloženo rešenje je mnogo racionalnije, iz razloga što će se moći sprovesti specijalizacija prema sudskim odeljenjima unutar Prvog osnovnog suda u Beogradu.
Umesto četiri opštinska suda koja postupaju prema važećem zakonu u svim materijama, na predloženi način ćemo imati jedan sud u kome će se izvršiti preraspodela postojećih sudskih zgrada, kao što će se u jednoj zgradi, na primer Palati pravde ili Petom opštinskom sudu u Beogradu, biti smešteno samo krivično odeljenje, a u drugim zgradama sadašnjih opštinskih sudova u Beogradu biće smešteno parnično, odnosno vanparnično odeljenje.
Stvaranje manjeg broja većih sudova u odnosu na postojeće stanje doći će i do ujednačavanja sudske prakse unutar jednog suda, a takođe će se kroz postojanje apelacionih sudova doći do ujednačavanja sudske prakse i u drugostepenom postupku.
U vezi sa zastupljenošću nacionalnih manjina u pravosuđu, posebno ističem da je predlozima zakona o sudijama i javnom tužilaštvu propisano da se prilikom izbora nosilaca pravosudnih funkcija mora voditi računa o ravnopravnoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina.
Takođe, što se tiče službene upotrebe jezika nacionalnih manjina, ističemo da je Predlogom zakona o uređenju sudova predviđeno da je u sudskim jedinicama i odeljenjima izvan sedišta sudova u službenoj upotrebi jezik nacionalne manjine u skladu sa Zakonom o službenoj upotrebi jezika i pisma.
U vezi sa rešenjima iz Predloga zakona o uređenju sudova koja se odnose na nadležnost određene vrste i stepena suda, ističem da smo se prilikom utvrđivanja Predloga zakona u potpunosti rukovodili predlogom koji su izradile same sudije, odnosno Vrhovni sud Srbije.
Potpuno se slažem sa primedbom koja je data da bi trebalo izvršiti reformu zakonodavstva, kako bi se sudovi oslobodili dela nadležnosti koje sada imaju, a koje se odnose na predmete koji nisu u užem smislu reči vezanih za samo suđenje.
U vezi sa tim želela bih da vas obavestim da će u toku sledeće godine Ministarstvo pravde pripremiti zakon o javnim beležnicima, zakon o advokaturi, kao i izmeni i dopuni Zakona o izvršnom postupku, Zakona o parničnom postupku i Zakon o medijaciji.
U vezi sa pitanjem opšteg izbora sudija koje predviđa Zakon o sudijama, ističem da se u ovom slučaju ne radi ni o kakvoj lustraciji, niti politizaciji njihovog izbora. Naime, prema Ustavnom zakonu za sprovođenje Ustava Republike Srbije, kao i prema Predlogu zakona o uređenju sudova, koji predviđa potpuno nove sudove sa novim nadležnostima u odnosu na postojeće, neophodno je izvršiti izbor svih sudija u Republici Srbiji.
Posebno ističem da će ovaj izbor sudija izvršiti Visoki savet sudstva, u kojem od 11 članova čak sedam su sudije. Prilikom izbora najvažnije pitanje se odnosi na kriterijume i merila koja će Visoki savet sudstva primenjivati. U vezi sa tim treba istaći da će se o kriterijumima i merilima Visokog saveta sudstva pribaviti mišljenje Venecijanske komisije Saveta Evrope, a sve u cilju kako bi bili ispunjeni najviši evropski standardi.
Na bazi takvih kriterijuma i merila, po mom mišljenju, izabraće se najbolje sudije u Republici Srbiji. Ponovo bih još jednom istakla da se u ovom slučaju ne radi o reizboru sudija, nego o opštem izboru u Republici Srbiji, iz razloga što je Predlogom zakona o uređenju sudova predviđena potpuno drugačija organizacija sudova u odnosu na važeći zakon.
Istakla bih da je u Predlogu zakona o budžetu o kojem će se raspravljati na sledećoj sednici Narodne skupštine u pogledu sredstava obezbeđenih za rad pravosudnih organa učinjeno sve da, u skladu sa mogućnostima Republike Srbije, bude obezbeđeno dovoljno sredstava za normalan rad pravosudnih organa, kao i za sprovođenje reforme pravosuđa.
Na kraju bih se zahvalila svim narodnim poslanicima koji su učestvovali u raspravi i istakla da je Vlada Republike Srbije prihvatila sve amandmane narodnih poslanika koji su doprinosili svrsishodnosti tekstova predloženih zakona. Nadam se da ćete u danu za glasanje predložene zakone i usvojiti i na taj način stvoriti okvir za reformu, sveobuhvatnu reformu pravosuđa u Republici Srbiji. Zahvaljujem.