Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Zakon o budžetu za 2009. godinu. Pred nama je u 2009. godini ekonomska kriza, ali ja koliko vidim agrar zahvata ova kriza već punih sedam tj. osam godina, zahvaljujući tome što vi iz ''žutog'' preduzeća i vaši koalicioni partneri, počev od petooktobarske revolucije, postavljate takve ministre koji ispred sebe nemaju viziju kako, jednostavno, stvoriti Srbiju kao najjačeg regionalnog izvoznika hrane i najstabilnije agrarne politike prema ovim seljacima, koji ovako nisu poniženi čak ni za vreme sankcija, kada smo ih svojevremeno imali.
Evo, to se već vidi po ovom budžetu za 2008. godinu, gde su sredstva iz budžeta za razdeo 14 za ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede 27 milijardi i 700 miliona dinara, da ne govorim sada, zbog malo vremena u osnovi, cifre sitne, a u 2009. godini oko 20 milijardi i 500 miliona, što se očito vidi da ste stavili sedam milijardi manje za ovaj razdeo 14. To znači da ste subvencije za poljoprivredu smanjili za 5 milijardi dinara i vi ovu posrnulu granu koja ipak još uvek odoleva svim ekonomskim krizama, stavljate u još lošiju situaciju.
Da nemate dugoročnu politiku prema agraru pokazuje činjenica da, recimo, u 2007. godini zemljoradnik po skidanju useva, mislim na pšenicu, preuzima, tj. prodaje pšenicu po 11,5 i 12 dinara da bi početkom 2008. godine taj skladištar, taj tajkun, prodavao tu istu pšenicu po 24 dinara, izgleda da su tajkuni izgleda ti koji vode agrarnu politiku. Ako spomenu i kukuruz koji je prošle godine bio 18 dinara ili 1.800 dinara za 100 kilograma, ove godine momentalno na berzi, danas sam nazvao, kreće se oko 7,5 dinara ili 750 dinara 100 kilograma, to je još jedan pokazatelj da iz godine u godinu ne zna seljak da se opredeli koju kulturu sejati.
Ako pričamo o tovljenicima, o stočarstvu, slobodno se možete postideti prošle godine, seljak, u stvari onaj koji se bavi time, ima farmu i bavi se jednom većom proizvodnjom tovljenika, prodavao jedno vreme od 55 dinara do 80 dinara, a ove godine je dostigao cenu i 170 kilograma žive stoke. Ako pričamo o mleku i mlečnim proizvodima, mislim da ne treba ni tu biti puno mudar, ali vi stvarno nemate tu viziju kako unaprediti i njih. Čujemo da će proizvođači, oni koji ne proizvode nego samo prave finalne proizvode, mleku cenu nešto spustiti niže, mlečni proizvodi isto, ali zato će onom koji proizvodi mleko i njemu cena otići dole i ne znam koliko će već imati mogućnosti više da izdrže te nedaće koje je suzbijao.
Što se tiče ove jesenje setve, svedoci smo da je đubrivo otišlo 100% gore, ne zna seljak više koju kulturu da seje: ili onu koja će momentalno biti zasejana u ovom jesenjem delu posle skidanja letnjih kultura ili preći na onu prolećnu, na suncokret i kukuruz. Imate i lošu procenu i lošu politiku koju ste napravili zahvaljujući tada ministru poljoprivrede u 2004, 2005, i 2006. godini, Ivani Dulić-Marković, kod Zakona o zakupu poljoprivrednog zemljišta, što je u 2007. godini nastavio Slobodan Milosavljević, kao ministar poljoprivrede, a to se zove ''paorska mafija ili agrarna mafija''.
Naime, svedoci smo, a ja sam, nažalost zbog ove minutaže, pripremio, onih u ''žutoj'' tašni, sa 15 kilograma papira, da vam pokažem kako još uvek uništavate ono što je još ostalo i po vama što se može uništiti, a to je zakup državnog poljoprivrednog zemljišta.
Konkretan primer, dolazim iz opštine Zrenjanin, tamo je u 2007. godini trebalo biti naplaćeno 635 miliona dinara od zakupa poljoprivrednog zemljišta, međutim, nijedan dinar nije uplaćen, a što se tiče 2008. godine, umesto opet 635 miliona dinara uplaćeno je svega 62 miliona, što znači da oko 240 miliona opština u 2007. godini nije ubralo ni stavila u svoj budžet, a 380 miliona ili 30%, tj. 50%, 190 miliona, pa opet na 190 miliona dinara – Republika, a reč je o samo jednoj opštini.
Meni je žao što ne mogu više da se uključim u diskusiju oko budžeta za 2009. godinu, ali reći ću kada budemo diskutovali po amandmanima, svaki amandman nosi 15 minuta, a tada ću pokazati i dokumentaciju oko malverzacije u vezi zakupa poljoprivrednog zemljišta, zahvaljujući vašim ministrima, ministrima koje ste vi stavljali u vašu vladu. Hvala.(Aplauz.)

Zahvaljujem, gospodine Krstin. Po Poslovniku se javio gospodin Obradović. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsednice. Gospodin Dulić je inicirao i ovo javljanje. Pozdravljamo ideju da se radi novi prostorni plan. Ali, ono što je suštinsko pitanje u ovom trenutku jeste u kojoj meri je realizovan prethodni Prostorni plan. Jedan od ljudi koji se bavi prostornim planiranjem je rekao ako nemate plan onda ga sigurno nećete realizovati, ali ako imate plan postoje velike šanse da ga ne realizujete.
Ono što je problem sa našim planovima i strategijama to je što se najčešće ili vrlo teško dogovaramo oko polaznih pretpostavki i to su one glavne zamerke i na budžet koji imamo. Nisu tu bitne pojedinačne stavke, bitne su polazne pretpostavke koje utiču na realizaciju tog plana.
Koje su to polazne pretpostavke za realizaciju prostornog plana ili bilo koje strategije? To je jedno pitanje.
Drugo pitanje, šta –kada se jedan takav dokument uradi?
Sada raspravljamo o budžetu za 2009. godinu. Koliko je meni poznato u Srbiji u ovom trenutku ima tridesetak strategija koje je, što Skupština, što Vlada usvojila. Da li postoji i kakva je i da li uopšte ima veze iako ima, kakva je veza između tih strategija sa budžetom Srbije, kao osnovnim instrumentom vođenja politike? Kakve su veze strategije sa pojedinačnim zakonima i da li iko te strategije čita? Najčešće se te strategije donesu, onda stoje po nekim ormanima, skupljaju prašinu i apsolutno niko ne uzima u obzir to što u tim dokumentima piše.
Ozbiljan problem sa prostornim planom je što smo u vreme ekonomske krize i što su osnovni instrumenti za implementaciju tog plana i svih ovih urbanističkih planova finansijska sredstva, a ako nemate podatke o tome kako ćete ta sredstva da koristite, onda ne možete to ni da sprovedete u praksi.
Najavljeno je, i ovih dana i juče, ministar trgovine najavio je novu strategiju za razvoj trgovine u Srbiji. Osnovno je pitanje šta radimo sa postojećim dokumentima i koji su to ulazni parametri za realizaciju tih dokumenata. Kada odgovorimo na ta pitanja onda će nam biti mnogo lako da radimo i strategije i razne druge planove.

Zahvaljujem. Gospodin Maraš, po Poslovniku takođe.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Dragutinović, gospodin Dulić me inspirisao, a i nadovezao bih se na ovo što je rekao gospodin Obradović. Pominjete strategiju. Ova država je imala urađenu energetsku strategiju, pa je vaša vlada, mimo svakog rezona, i ja bih se hvatao za glavu, pogazila tu energetsku strategiju i prodala NIS za 51%.
Malopre smo na jednom dnevniku jedne televizije videli originalni dokument ugovora koji se potpisuje kada je u pitanju prodaja NIS-a. Sve ono što ste vi govorili, gospodine Duliću, a pogotovo šef pregovaračkog tima i pogotovo oni koji su hvalili Sporazum nakon konačnog dogovora sa Rusima pre dva dana, koji se sada zove ''krovni'', politički itd, ali suština je ugovor o prodaji NIS-a, dakle, sve ono što smo slušali protekla dva dana očito nije tačno. Rusi neće uložiti 500 miliona evra, kako smo bili ubeđivani juče i prekjuče, nego će NIS morati da uzme kredit. Pretpostavljamo da će ''Gasprom'' staviti hipoteku na NIS, odnosno na postrojenja, zgrade, itd.
Jednostavno, ono što ste se obraćali, kolegi iz radikalne stranke, voleo bih da verujem, ali kako da verujem kada jedan dan čujemo jedno, a nakon toga vidimo dokumenta koja drugačije govore.
Još nešto da vam kažem, gospođo predsednice, sutra je dan kada predsednik Tadić ide sa još nekoliko saradnika u Moskvu da potpiše taj ugovor. Verujte mi, sutra od 10 ujutro bojim se da ćemo dosta pričati o tome šta se sutra dešava u Moskvi, odnosno zbog čega i kako se prodaje NIS. Molili smo Vladu da sačeka odluku Ustavnog suda. Znači, ni jedna jedina reč iz Vlade nije stigla povodom tog pitanja. Ustavni sud je poslao, sećamo se kako je ovde oformljen, pet je predložio predsednik, pet Skupština, odnosno većina, Skupštini, Zakonodavnom odboru, da se izjasni da li međunarodni sporazum koji je Srbija potpisala, podleže oceni ustavnosti. Mislim da je to krajnje neozbiljno.
Mislim da je velika odgovornost na Vladi što je pristala pod pritiscima, odnosno verovatno zbog onog obećanja, o čemu smo pričali, koje je dato Rusima, zbog čega mora da se proda NIS, 51% je jači od interesa Srbije.
Gospođo predsednice, dobili smo od Ustavnog suda 45 dana da se Zakonodavni odbor izjasni. Molim vas da i vi povedete računa o tome.
Ovo nije mala stvar, odgovornost je na svima onima koji potpisuju, ali i na onima koji obmanjuju javnost. O detaljima tog ugovora, a svakako će on uskoro biti štampan, pa ćemo moći mnogo bolje da izvršimo uvid.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Milan Avramović. Još 14 minuta je ostalo SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, imamo živi dokaz da poslanici vladajuće većine koji izlaze ovde, govore uglavnom o delovima budžeta i predstavnicima svog ministra, tačnije ministra iz koje stranke oni dolaze i čiji je ministar na čelu nekog ministarstva. Imamo situaciju da ''svaki ciga svoga konja hvali'', na određen način.
Dakle, jedno je na papiru, drugo je u praksi. Ali, ono što iznose poslanici vladajuće većine, ne uklapa se nikako sa onim što se dešava u realnom životu. Dakle, ovde smo imali posebnu priču o privredi. Znamo da je privreda najnerazvijenija grana i najoštećenija grana kada je u pitanju funkcionisanje u državi Srbiji i kada je u pitanju najgora bolest koja tu privredu guši, a to je kriminal i korupcija.
Dakle, ovde pričamo o subvencijama, preduzećima – privatnim i javnim, o programima kreditne podrške, meki krediti, tvrdi krediti, onda imamo grinfild investicije, start-ap kredite, programe razvoja klastera od 2007. do 2013. godine, itd. Ali, kada uzmemo sve te okolnosti i delove i novac koji je za to određen, dođemo do jednog zaključka, koji je napisan u ovom predlogu budžeta, a to je da treba završiti započetu privatizaciju. Sada dolazimo u situaciju da investiramo u firmu koja će biti prodata budzašto, koja će biti prodata, kao što je prodata cementara, "Sartid", kao što su prodate sve one firme koje vrede deset puta više od cene prodaje.
Pitamo mi jedni druge ovde, zašto se investira u takva preduzeća, ako od toga nema 'vajde, ako primenjujete Sporazum jednostrano, ako ćete ubiti tržišnu konkurenciju, ako ćete pustiti proizvod da propada, ako ne date proizvodu da opstane, itd?!
Ono što sam želeo da kažem vezano je za Ministarstvo regionalnog razvoja da je 220 miliona odvojeno za plate zaposlenih, a da je 200 miliona, dakle, 20 miliona manje, odvojeno za usluge po ugovoru. To su naše obaveze prema "Fijatu" koje smo preuzeli, tj. koje je preuzelo ovo ministarstvo. Šta to znači – da dve plate u 2009. godini mogu da dobiju zaposleni samo u ovom ministarstvu zbog završavanja i poštovanja ugovora koje imamo prema "Fijatu".
Takođe, napomenuo bih ekonomsku klasifikaciju 422, troškovi putovanja – 10 miliona dinara, ili 116 hiljada evra.
Kada to podelite na 12 meseci, to izađe nešto manje od 10 hiljada evra mesečno, samo na putovanja. To je ta štednja! To je to zatezanje kaiša, gašenje svetla, gašenje bojlera kada se ne planira tuširanje, itd.
Dakle, jedan običan primer jednog ministarstva koji govori da je zadovoljno podelom budžeta u svoju korist i u korist svog interesa, govori i podela novca gradovima koje ste vi odredili ovim predlogom budžeta.
Navešću samo neke primere koji su očigledni, a građani će sami zaključiti ko je u tim gradovima na vlasti. Kaže se ovako: za opštinu Subotica izdvojeno je 720 miliona; za opštinu Užice – 388 miliona; za Čačak – 540 miliona; za Šabac – 506 miliona; za Kraljevo – 607 miliona; za Kruševac – 544 miliona; za Leskovac – 690 miliona. Koji je sada razlog i prioritet da Subotica dobije ovoliko novca u odnosu na ostale gradove? To će sami zaključiti građani.
Postavljaćemo mi još pitanja u raspravi u pojedinostima, nije to sada suština. Samo hoću da kažem da ono, kako se ponašate vi na zakonodavnom telu u Republičkoj skupštini, tako se ponašate i na lokalnim skupštinama. I danas u Skupštini grada Beograda, jedna opština sa 55 hiljada stanovnika – Stari grad, dobila je četiri puta više novca nego opština Zemun, koja ima mnogo, mnogo, više stanovnika.
To govori samo o jednom, kada smo kod podele tih para i raspodele partijskim drugarima kako bi opstala i Vlada i vlast i kako bi pripremili teren za izbore koje možete da planirate, napomenuo bih sledeću stvar – ako uzmemo u obzir privatizaciju koju treba da završimo i gigante koji postoje još uvek, a nisu uništeni, a planirate da ih uništite, možete videti samo, recimo, pad vrednosti akcija "Laste". Možete videti vrednost našeg traktora iz Rakovice sada, a i pre pet godina. Možete videti i vaš plan za te fabrike i te firme ili privrednike, kako hoćete, u narednom periodu.
Kažete ovde u jednim delom čemu služe krediti, kaže se: "Povećava nivo privredne aktivnosti, ubrzava proces privatizacije, čime se obezbeđuje viši nivo prihoda budžeta Republike". Kako ćemo da obezbedimo viši nivo prihoda budžeta Republike Srbije ako ubijemo našeg proizvođača, ako ubijemo naš proizvod?
Onda se kaže: "Kreditima i subvencijama pod povoljnim uslovima obezbedio bi se kontinuitet rasta industrijske proizvodnje i izvoza". O industrijskoj proizvodnji, pogotovo električne energije, treba raspravljati i to poprilično dobro.
Kada uzmemo u obzir koliko samo izvozimo električne energije, a koliko je mi plaćamo kao građani koji proizvode, što se kod nas to dešava, kolika je cena te iste energije u okruženju, doći ćemo do raznoraznih zaključaka.
Onda kaže: "Program za podsticaj razvoja klastera u 2009. godini oslanja se na iskustvo i rezultate programa za podsticaj razvoja klastera 2007., 2008. godine i deo višegodišnjeg programa". Ovi višegodišnji programi koji ne urode plodom koštaju nas mnogo, a rezultata nam ne daju nikako.
Onda kaže, vezano za ovaj ugovor, obaveze prema "Fijatu" koje su glavna stavka, vezano za ovo ministarstvo: "Navedenim ugovorom predviđeno je da Vlada Srbije obezbedi sredstva, infrastrukturne projekte izgradnje autoputa Kragujevac – Batočina, modernizacija železnice, izrada obilaznice, modernizacija i sanacija elektroenergetskih i gasnih postrojenja, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, itd." – jedan od uslova kako mi poklanjamo drugima da bi nam bili gazdi, kako mi dajemo da bismo uništili svoje, a onda ćemo posle lako pričati da treba da čuvamo svoja radna mesta, da otvaramo radna mesta.
Pitam vas kako ćemo otvoriti radna mesta kada jedan veliki trgovac ili trgovinski lanac zatvori male i dovede svoje ljude sa strane, kao što je primer u Krnjači, kada uđete u „Pevec“ tamo ima 99 posto ljudi zaposlenih iz države Hrvatske, jedan posto je Srba tamo i to su uglavnom oni koji se bave higijenom ili fizikalisanjem, utovarom i istovarom robe. Dakle, nemojte da obmanjujete građane da je ovaj budžet dobar za njih, ovaj budžet je dobar za vas i zbog toga je napravljen, zato ste i kasnili sa Predlogom ovog budžeta, niste mogli da se dogovorite. I, dokaz da ste svi pojedinačno zadovoljni jeste izlazak poslanika da reklamira ono ministarstvo iz čije je stranke ministar. Hvala. (Aplauz.)

Zahvaljujem, gospodine Avramoviću. Reč ima narodni poslanik Lidija Vukićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, kada govorimo o budžetu za kulturu, tu u principu ništa nije sporno. Za kulturu su izdvojena ona sredstva koliko se moglo u ovoj situaciji u kojoj se zemlja nalazi, toliko – koliko je.
Nikada nije bio problem koliko je odvojeno sredstava za kulturu. Naravno da bismo želeli da se za kulturu mnogo više odvaja, ali je nekako u poslednjim godinama uvek predstavljalo problem na koji način se raspoređuju ta sredstva. Dakle, kako i kome se opredeljuju sredstva koja su namenjena za kulturu, da li se radi o filmu, o pozorišnim predstavama, prema određenim pozorištima, prema bilo kojoj drugoj vrsti kulture.
U budžetu za kulturu piše i jasno stoji zašta su namenjena sredstva. Sve imamo fino razložno gde treba da idu novčana sredstva i to kada bismo pogledali rekli bismo da je fantastično, sve je lepo organizovano, ako se tako bude poštovalo, ako se bude tako radilo nikakvih problema nećemo imati u kulturi, moći ćemo da uradimo sve projekte koje smo zamislili u 2009. godini. Međutim, ispada da nije tako.
Govorimo o kulturnoj baštini, o očuvanju kulturne baštine, to i stoji u jednoj rečenici. Prvo, ne mogu mnogo da verujem da se zalažemo za očuvanje kulturne baštine. Jedan od razloga je taj što je prošli ministar kulture sam nipodaštavao kosovski i pretkosovski ciklus, izvrgavajući ruglu Kraljevića Marka. O tome sam već govorila. Imamo Nušića, takođe, koji je potpuno krivo postavljen, Nušić u kome se izvrgava jedna tradicionalna srpska porodica.
Sada kada govorim o Nušiću vezaću i to da je Slavija teatar, Slavija pozorište je pre dve nedelje gostovalo u Austriji, u Beču, naš ambasador se nije udostojio da posle završene predstave dođe i pozdravi srpski ansambl koji je gostovao i koji je na neki način priredio plezir našim ljudima tamo. To je nedopustivo, a hoćemo da idemo u Evropu, hoćemo da se ponašamo po evropskim standardima, a na neki način činimo veleizdaju prema samima sebi, omalovažavajući neke naše pisce i favorizujući neke koji glorifikuju u Evropi i sve ono što je evropsko i sve što je vladajuća koalicija.
To je oprobani način kako se sredstva mogu usmeravati prema ljudima koji su lojalni vladajućoj koaliciji i formiranju određenih komisija koje se navodno bave dodeljivanjem novčanih sredstava za određene projekte.
U prošlom sazivu sam govorila o tim čuvenim penzijama koje su namenjene zaslužnim umetnicima, formirana je jedna komisija od nekoliko glumaca i po nekom njihovom diskrecionom pravu, potpuno bez kriterijuma rukovodeći se nekim opštim kriterijumima dodeljivane su penzije. Ne kažem, mnoge penzije, moguće je i veći broj tih penzija, dodeljene su pravim ljudima. Međutim, ogrešili ste se o mnoge ljude koji su godinama radili u kulturi, zaslužili te penzije, a danas hoće da izvrše samoubistvo kao što smo imali prilike u „Kuriru“ da pročitamo kako je čovek zbog neplaćene struje izvršio samoubistvo zato što nemaju od čega da žive, nemaju da plate samački hotel.
Molila bih Ministarstvo kulture da drugi put bar u takvim slučajevima radi po jasno određenim kriterijumima i da ne dezavuiše i da ne zapostavlja neke zaslužne umetnike, a druge da favorizuje samo zato što oni pripadaju vladajućoj koaliciji.
Interesuje me šta je, recimo, sa Muzejom istorije Jugoslavije. Tamo su, koliko znamo, bušili statuetu Ozirisa da vide da li je od zlata. Šta je sa Muzejom savremene umetnosti? Nestale su tolike umetničke slike neprocenjive vrednosti. Dakle, hoćemo li se i time malo baviti da bismo očuvali tu našu kulturnu baštinu. Ovo se ne dešava samo u pozorišnoj sferi, to se dešava i na polju muzike. Recimo, za neke koncerte Ministarstvo hoće da bude pokrovitelj, za neke koncerte koji su u interesu srpskog naroda i kulture neće da bude pokrovitelj, opet prema nekim svojim procenama šta im se dopada, šta im se ne dopada.
Hajde jednom da usaglasimo, da vidimo koji su to kriterijumi šta to može da prođe, šta se podrazumeva pod kulturnom baštinom i dajte da to poštujemo. U pozorištima se zapošljavaju ljudi po nepotizmu, da li je to sad po nekoj rođačkoj strani ili drugarica od nečije supruge, tako da mnogi ljudi tavore u pozorištima, primaju platu a ne rade, a dovode se ljudi sa strane koji igraju u istim tim pozorištima i njima se plaća po ugovorima. Uopšte ne znam zbog čega se to radi.
Imamo jednu veoma nesređenu situaciju u kulturi i tamo gde moramo i gde možemo i ono po čemu bi trebalo da radimo to je da se za sve što se radi jasno utvrde kriterijumi, tako bi se umetnici mnogo više osećali dostojanstvenije i apsolutno ne bi morali da se spuštaju ispod svog nivoa i ne bismo morali da gledamo danas mlade glumce koji vode zabavne emisije, nikada nisu izašli na pozorišnu scenu, nikada nisu odigrali nijedan film samo zato što postoji glumački lobi gde apsolutno jedna te ista ekipa reditelja, scenarista, glumaca igra i radi bar u ovom gradu, u Beogradu, što je meni poznato.
Prema tome, stvarno bi trebalo da se stane tome na put. Pravimo hiperprodukciju i glumaca i slikara, imamo privatne akademije. To je medveđa usluga. Ti ljudi izlaze sa fakulteta obrazovani, nemaju gde da se zaposle, a mi vrtimo sve jedne te iste glumce. Ne kažem da su to loši glumci, ne govorim da su to loši reditelji, da su loši scenaristi, da su to loši dramaturzi, ali dopustićete da nisu jedini u Srbiji. Hvala. (Aplauz.)

Zahvaljujem, gospođo Vukićević.

Po Poslovniku, gospodin Avramović.