Dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o razrešenju nosilaca pravosudnih funkcija, mislim da tu na udaru ne treba da budu samo ljudi koji zbog ispunjavanja uslova za penziju ili iz nekih drugih razloga treba da odu sa te funkcije, nego i oni koji ne žele, neće, ne smeju ili ne znaju da rade tako delikatan i odgovoran posao. Pri tome, pre svega mislim i zadržaću se na tužilačkoj organizaciji.
Dakle, pošto imam lična iskustva, ponoviću ih po ko zna koji put i upitati - zašto nije postupljeno, ograničiću se samo na svoje krivične prijave, po mojim krivičnim prijavama protiv Mlađana Dinkića za "HVB" banku, ne samo njega, nego i nekih drugih, ali on je na vrhu piramide, za "Nacionalnu štedionicu", za kiparske pare? Krivična prijava može, ako je neosnovana, da se odbaci. To je sasvim realno. Ne bih polemisao da su te ili da je ta krivična prijava odbačena.
Druga alternativa je da se procesuiraju, bilo sprovođenjem istražnih radnji, bilo direktnim podnošenjem optužnog predloga, odnosno optužnice, ali nikako ne mogu godinama da stoje.
Identična je situacija sa mojom krivičnom prijavom protiv čelnika RTS-a za otkup "Univerzalovih" filmova; niti se procesuira, niti se odbacuje.
Identična je moja krivična prijava za moje neosnovano lišavanje slobode protiv tadašnjeg ministra pravde i šefa Ubpoka, protiv Zorana Stojkovića i Mladena Spasića. Niti se odbacuju, niti se procesuiraju.
Zašto se recimo ne procesuira i šta znači onako jedan plastičan primer - uticaj izvršne vlasti na rad pravosudnih organa, kada šef kabineta ministra Zorana Stojkovića, inače veterinarski tehničar, sa memorandumom i pečatom Ministarstva pravde, traži od Trgovinskog suda u Kraljevu da se obustavi jedan postupak privatizacije. I nikom ništa.
Šta je sa tužiocima koji postupaju, odnosno ne postupaju u slučaju ubistva dvojice gardista na Topčideru? Da bi dobilo na vremenu, nadležno tužilaštvo traži bespotrebna dodatna veštačenja. FBI obavi balističko veštačenje, pa kaže - nisu se međusobno poubijali, odnosno nijedan od njih se nije ubio, nego ih je ubila treća osoba.
Pa pored tog, već bespotrebnog balističkog veštačenja, traži dodatno sudsko-medicinsko veštačenje, pa i to dodatno sudsko-medicinsko veštačenje potvrdi da su ubijeni. I opet ćutanje.
Takvi ljudi ne zaslužuju da budu u tužilačkoj organizaciji. Nisam ničiji advokat, ali mislim da u organizaciji naših pravosudnih organa nekako najveći rejting i najviše mesto, i to mislim za razliku od nekih drugih kolega poslanika, imaju specijalna tužilaštva i sudovi za organizovani kriminal i ratne zločine. Možda sam pomalo sentimentalan, dozvoljavam jer sam tvorac jednog i drugog suda, odnosno tužilaštva i čak svega, ako hoćete i zgrade i cele organizacije, ali skrenuo bih pažnju na jedan detalj.
(Predsednik: Vreme.)
Izvinite, da se ne bih javljao, ali ipak ću se javiti po Poslovniku.

Gospodin Dragan Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog odluke o prestanku dužnosti nosilaca pravosudnih funkcija u svakom slučaju može da se iskoristi kao povod da se prodiskutuje u par rečenica ili u par minuta o odgovornosti izvršne vlasti danas u Srbiji, sa jedne strane.
S druge strane, možda može da se iskoristi kao neki kliše odnosno etalon da se definiše kao neki mehanizam, odnosno da se u perspektivi izgrade mehanizmi koji su objektivno potrebni u sistemu pravosuđa u Srbiji, a o tome smo dosta govorili proteklih nekoliko dana, kada je ceo set pravosudnih zakona bio na dnevnom redu, zakona koji bi trebalo da donesu neophodne reforme u sistemu pravosuđa u Srbiji.
Kada smo kod odgovornosti, najpre bih se tu malo zadržao i osvrnuo. Mislim da smo o odgovornosti izvršne vlasti u Srbiji pojedinih državnih organa pokušali, da se tako izrazim, da isprovociramo u svojim diskusijama jutros, otvarajući dve vrlo važne teme, jednu i juče i danas, a jednu danas, a to je pre svega stav i mešanje engleskog ambasadora u unutrašnje prilike u Srbiji, a onda svakako i odnose na nivou Ministarstva odbrane, odnosno najodgovornijih ljudi u Ministarstvu odbrane.
Neki su to, neću da kažem dočekali na nož, ali njihovo ćutanje mislim da je u najboljoj meri odredilo neodgovornost i spremnost izvršne vlasti da po ovako lošim stvarima reaguju i da daju određene odgovore.
Podsetiću vas na Ustav Republike Srbije i na jedan član koji definiše nadležnost Narodne skupštine, to je član 99, koji u tački 9. kaže da Narodna skupština Republike Srbije usvaja strategiju odbrane.
Mislim da je ovo dalo i više nego što treba legitimiteta svakom poslaniku u ovom parlamentu da postavi pitanje šta se dešava u Ministarstvu odbrane, ko zastupa pravu strategiju odbrane ove države, da li načelnik ili ministar. Mislim da su svi oni koji rukovode ovim telom i ovom Skupštinom svakako bili dužni da reaguju.
Ono što je takođe bitno reći, i to u najvećoj meri oslikava izvršnu vlast danas u Srbiji i skupštinsku većinu, jeste i činjenica da možemo u ovom parlamentu da se sporimo oko svake koncepcije, strategije ili zakona, ali sve ono što kao dokument izađe iz ovog doma obavezujuće je za svakog, bez obzira na to da li pripada vlasti ili opoziciji.
U skladu sa tom činjenicom mislim da su izvršni organi vlasti dužni bili da poštuju ono što je ovaj parlament usvojio. Kakva je takva je strategija i koncepcija odbrane ove države bila - bila je, možemo da je sa ideološkog aspekta osporavamo, za nas je neprihvatljiv svaki dokument kome se uvod pravi u Briselu, ali smo bili spremni kao odgovorni ljudi i političari da to poštujemo.
Ovaj put je dovedeno u pitanje poštovanje određenih dokumenata sa strane činilaca izvršne vlasti u Srbiji i to je jedan primer koji oslikava spremnost ove države da se odgovorno bavi i sobom i svim onima aktima i dokumentima koje usvaja i donosi, i koje planira u perspektivi, odnosno da na njima zasniva funkcionisanje svakog vida ili segmenta života ove zemlje.
Što se tiče ove odluke i mog mišljenja, nju treba iskoristiti kao jedan kliše. Mislim da ste ovakvim odlukama mogli da se poslužite i da ih definišete kao mehanizam koji će ozbiljno da posluži za reforme u sistemu pravosuđa u Republici Srbiji.
Zašto to kažem? Vi ste se kroz set pravosudnih zakona i direktno i indirektno bavili svim onim stvarima koje su možda problem i diskreditovanje pravosudnog sistema u Srbiji, odnosno stvarima koje su najmanje uticale na diskreditaciju sistema pravosuđa u Srbiji. Sve to možemo da kažemo da je bilo dobro, ali kako se obračunati sa ljudima, da li su dovoljno dobri mehanizmi izgrađeni da se obračunamo sa ljudima koji su u sistem pravosuđa uneli svoje loše navike, sklonost ka kriminalu, ka neodgovornosti, neefikasnosti i prema korupciji.
Mislim da je razrešenje tih ljudi objektivno bio jedini mehanizam da se balast tog problema pravosuđa u Srbiji razreši. Ubeđen sam da bi i vlasti i skupštinskoj većini bilo mnogo lakše da postigne sa opozicijom konsenzus oko takvih mehanizama nego oko svega onoga o čemu smo u Skupštini raspravljali.
Za mehanizam o teritorijalnoj organizaciji, odnosno o mreži sudova, niste mogli konsenzus da obezbedite unutar same skupštinske većine. Kako ste obezbedili većinu da taj zakon prođe svima je jasno, ko je izašao sa sednice, a ko je dao podršku kvorumu. Da ste bili odgovorni i spremni da se ozbiljno obračunate sa problemima u pravosuđu, mislim da za time ne biste morali da posežete.
Mislim da ste konsenzus za razrešenje mnogih nosilaca pravosudnih funkcija, da li sudija ili tužilaca, na strani opozicije mogli da obezbedite, ali da ste opoziciji i Skupštine uopšte ponudili kriterijume na osnovu kojih bi ste ocenili rad pojedinih nosilaca pravosudnih funkcija u Srbiji.
Ako biste kroz te kriterijume uspeli da nas ubedite da neki sudija ne zaslužuje više da bude sudija, da neki javni tužilac ne zaslužuje da bude javni tužilac, ubeđen sam da bismo za razrešenje takvih ljudi svi ovde glasali.
Da li sedimo levo ili desno, mislim da odnos prema nekvalitetu, neodgovornosti i neozbiljnosti ne menja, bar bi tako trebalo da bude. Vi niste dali prostor da Skupština na takav način odlučuje i određuje se prema nosiocima pravosudnih funkcija koji su loši, ponavljam, korumpirani i neodgovorni.
Imamo situaciju da su se mnogi sudovi, da li opštinski, da li okružni, odnosno osnovni i viši sudovi u perspektivi pretvorili u ekspoziture političkih stranaka. Pojedini javni tužioci, pojedini zamenici, pojedine sudije sudile su po nalogu lokalnih partijskih rukovodioca, i to partija koje su na direktan ili indirektan način uticale na njihovu budućnost, da li će ostati predsednici sudova, da li će ostati javni tužioci, da li će postati zamenici javnih tužilaca itd.
U jednom takvom ambijentu u kakvom je funkcionisalo pravosuđe, jednom direktnom i beskrupuloznom mešanju politike lokalnih ili nekih viših nivoa političkih interesa, vi ste stvorili sliku pravosuđa kakvo danas imamo. Usvojili ste set pravosudnih zakona kojim, tvrdim i ubeđen sam, nećete rešiti probleme u pravosuđu, možda hoćete delimično neke stvari otkloniti, ali svakako suštinu problema nećete razrešiti.
Zato još jednom kažem, smatram da je objektivno trebalo da razmislite o tome, da ovakve mehanizme obračuna sa neodgovornošću, kriminalom i korupcijom u sistemu pravosuđa primenite, da svi zajedno razrešimo one koji nisu dobri, koji nisu odgovorni, koji nisu efikasni i mislim da je to bilo nešto što je trebalo i što smo objektivno mogli za pravosuđe da učinimo. Zahvaljujem.

Reč ima gospodin Batić po Poslovniku.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, vezano je za ovu temu, ali pozvaću se na odredbe člana 225. i 226.
Dakle, o čemu se radi? Tražim, bolje rečeno apelujem na ministra inostranih poslova da iskoristi svoj autoritet u Ujedinjenim nacijama da bi Specijalno tužilaštvo za ratne zločine došlo do potpunih informacija.
Evo o čemu se radi. Kao što je javnosti poznato, Specijalno tužilaštvo pokrenulo je postupak da se utvrdi sudbina kidnapovanih građana nesrpske nacionalnosti sa Kosova i Metohije koji su transportovani u Albaniju i tamo su im oduzimani vitalni organi. Da bi došlo do validnih informacija, Specijalno tužilaštvo za ratne zločine moralo je da se obrati s jedne strane Unmiku, s druge strane nadležnim institucijama u Albaniji. Tu je problem. Videli ste da su naišli na zatvorena vrata.
Međutim, došlo se do zvaničnog izveštaja Unmika, to je ovaj papir, vezan za famoznu ''žutu kuću'', vezan za pronalaženje medicinske opreme, sredstava za operacije, nedaleko od te takozvane žute kuće. Ovo je taj izveštaj. Pronađena je masovna grobnica na 15 kilometara od žute kuće i od mesta koje se zove Burelj u Albaniji. Ali, kada se tužilac Vukčević obratio Unmiku, odnosno krivičnom odeljenju, odeljenju pravde, glavnom tužiocu Unmika, dobio je informaciju da od svega toga nema ništa.
Svedoci smo putem medija kako je zamenik nadležnog tužioca u Albaniji slično reagovao. Ministar pravde ili ministarka pravde Albanije takođe.
Dakle, ovaj zločin se mora razrešiti. Zato je potrebno da dobijemo informacije od ministra inostranih poslova, a da se on zvanično obrati Ujedinjenim nacijama, da se vidi zašto se ovo prikriva, jer je ovo jedan od najtežih zločina.
Vi se sećate da sam sa svojim saradnicima prikupljao dokaze. Haradinaj je između ostalog zbog kidnapovanja optužen. Ništa dalje nisam mogao da utičem na sudske odluke Tribunala u Hagu. Ali, prema operativnim podacima, Haradinaj je bio glavni i na toj relaciji Priština-Burelj, oko oduzimanja vitalnih organa.
Tu postoji obilje informacija, kao što postoji informacija da je Tači dan uoči odlaska našeg tužilaštva bio kod Salija Beriše i onda je stigla direktiva da albanski pravosudni organi zaćute.
Molim još jednom informaciju o tome. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima gospodin Zoran Krasić. Imate 45 minuta.

Morao sam Ustav da vratim, jer čim čitam Ustav odmah dobijem kaznu. Mi smo jedina država na kugli zemaljskoj gde glavni konstitutivni akt neke države ne sme da se citira sa skupštinske govornice, jer poslanici dobijaju kaznu i zato sam morao Ustav da vratim. Ako pomenem Ustav, nećete da mi uzmete za zlo, a te kazne prekinite, samo mene kažnjavate, dajte malo prošarajte, ima tu još poslanika, pa kaznite još nekoga.
Znači, nalazimo se kod tačke dnevnog reda - prestanak sudijske funkcije i javnotužilačkih funkcija. Odmah na početku moram da kažem da se moja diskusija ne odnosi na ovih šest imena sudija i tužilaca koji su navedeni u ove dve odluke.
Moja diskusija će biti principijelna. Zašto? Zato što će nas sunce ogrejati zahvaljujući tome što je neko u ponedeljak dao kvorum, a neki su pobegli, pa je izglasano ono što je Vlada predložila u pogledu tužilaca i u pogledu sudija.
Za sledećih 90 dana ogrejaće nas sunce, pa će Boško Ristić biti po funkciji u nultom sastavu i Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.
Gospodo sudije i tužioci, obrali ste bostan već od 1. marta. Takva je situacija.
Ono što mora da se zna, verovatno je ovo jedna od poslednjih odluka, gde prestaje funkcija po zakonu iz 2001. godine, koji je kasnije više puta menjan. Sada će to ići po nekom novom zakonu, mada me ne bi iznenadilo da i dalje bude po starom zakonu.
Na početku bih samo otvorio temu, ako kojim slučajem, pošto imamo rok od godinu dana za implementaciju ovih pravosudnih propisa, ako se bude desilo da neko od sudija i tužilaca recimo 1. januara 2010. godine bude imao 38 i po godina radnog staža, da li će on biti reizabran, ponovo izabran na tom konkursu ili neće?
Sudeći prema praksi koja već postoji nekoliko godina, ljudi sa preko 50 godina života nisu poželjni da budu u radnom odnosu i oni su praktično ta meta za odstrel koja ima prioritet. Tako da ne isključujem ni tu mogućnost da više ovakve odluke nećemo da donosimo, ali neki neće biti izabrani i posle 37-38 godina radnog staža, pa da skrenem na vreme pažnju sudijama ili tužiocima da ne budu mnogo iznenađeni, s obzirom da su to nova rešenja, a ako u to umiksate i Boška Ristića kao člana oba organa po položaju, onda znajte kakva sudbina će da bude. Znam, demokrate beže, ne žele da se ovo pominje.
Znači, to je ta situacija koja nas očekuje u 2009, a naročito u 2010. godini. Znate i sami da svi oni koji su u radnom odnosu, a imaju više od 50 godina, predstavljaju veliki balast, teret i ako nešto ne prođe tako što se ne izabere na budućem konkursu, onda verovatno u sledećoj etapi ide nešto slično, kao što su ove dve odluke o kojima se danas raspravlja. Ovo treba imati u vidu.
Naravno, mora da se zna i da zakon o izmeni Zakonika o krivičnom postupku, koji je bio prethodna tačka dnevnog reda, nezavisno od svega će da stupi na snagu 30. decembra, zbog toga što u Zakoniku o krivičnom postupku datum od kad se primenjuje novi propis je 31. decembar.
To je glavni razlog, ali mi nikada nećemo saznati kako je nastala potreba da se ovaj zakonik menja i to jedan jedini član, gde se rok 31. decembar pomera na 1. jul 2010. godine. To nikada nećemo saznati iz prostog razloga što najbolji zakoni koji su usvajani u ovoj skupštini bili su najbolji samo dok se ne završi glasanje. Posle godinu dana postaju zakoni koji moraju da se promene jer društvo nije sposobno za ta nova rešenja. Tako da danas imamo u pravnom prometu tri zakonika o krivičnom postupku.
Ima ovaj savezni, imamo dva republička, koji se ne primenjuju. Znači, nama ne manjkaju zakoni. Mi imamo zakone za sve situacije, imamo i rezervne zakone. Imamo samo jedan problem, što sudije i tužioci ne znaju koji zakon da primene. To je taj mali problem i zbog toga imamo u praksi stvarno vrlo čudna rešenja.
Bez obzira šta ja tvrdio sa ovog mesta, Vlada se potrudila da obilato dokaže moje tvrdnje. Znači, mi imamo nekih stotinak zakona koji se svake godine menjaju. Takva je situacija i sa Zakonikom o krivičnom postupku, takva je situacija i sa nekim drugim našim propisima i uvek kada se menjaju, to su evropski, najbolji, od Boga dati propisi.
Pa se menjaju zato što su od drugog boga dati propisi, pa tako redom i uvek se naravno građani prevare, jer tek ovih dana saznaju nešto što je bolna istina - da svaka pobeda DS znači poraz Srbije. To je ta proporcija, to je ta srazmera. Ona je potpuno identična.
Pre nekoliko dana imali smo taj čuveni Euleks. Još nismo čuli koje su tih šest tačaka koje su predložili Jeremić... Doduše, Batić reče, neka iskoristi svoj ugled kod Saveta bezbednosti. Gospodine Batiću, govornica je ovde za ozbiljne stvari. Nemojte, molim vas, pa kakav ugled ima Jeremić u UN? Ajte molim vas, pa on nema ugled ni u DS, gde da ga ima u UN?
Nemojte, ovo je ozbiljno mesto, Narodna skupština, treba da se ozbiljno vrši diskusija. Kakvi ugled, Jeremića? On i Tadić upadali u NIS, sećate se ili ste zaboravili to, kao što ste one Mićunovićeve futere zaboravili u Saveznoj skupštini? Hajte, molim vas! Paljevina je bila tri zavese, je l' tako beše? On posle - ovoliki materijal, koliko se to renoviralo. Pustite to.
Ne može više niko da nas prevari. Znači, plašimo se te pobede DS, jer to je onda siguran poraz Srbije, Srbije na njenoj celokupnoj teritoriji. Pre nekoliko dana smo vam pričali o Euleksu. Vi ste pozvali Euleks. Euleks je došao da završi poslednju fazu proterivanja Srba sa KiM.
Džabe vi pričate nešto. Dela pokazuju, vidite i sami. Čuli ste danas vesti - kako se upada u Bošnjačku mahalu, kako se prazne sudovi. Unmik? Unmik ne postoji, ljudi - on od 8. decembra ne postoji na teritoriji KiM.
Znate li koliko je stalo Amerikancima i ovima koji su instalirali to tamo do tih principa - kao nama do lanjskog snega, to je ta srazmera? Znači, vrlo je opasno kada vi pobedite.
Gospodin Batić je rekao jednu veliku istinu. Rekao je jednu veliku istinu i prava je šteta što predsednik ovog odbora za pravosuđe i upravu makar nije našao za shodno da sa tri rečenice kaže - da nas uvede u ovu temu. Zašto? Jedna je situacija kada neko navrši radni vek i treba da ide u penziju, i to je prestanak sudijske funkcije i prestanak radnog odnosa po sili zakona. Druga je situacija kada odlazi na lični zahtev.
Kada se na lični zahtev odlazi uvek ostaje neka mrlja - šta je to nateralo sudiju da napusti mesto sudije ili tužioca, ili zamenika tužioca, s obzirom da u ovoj struci, gospodine Batiću, svi nekako teže da budu sudije.
Svako ko završi pravni fakultet ima neku svoju životnu želju, verovatno 70-80% da radi u sudu, da bude sudija, da bude tužilac, neki ljudi žele da budu advokati. Malo ko želi da radi u privredi i u banci itd, većina sebe kao pravnika vidi u sudu.
Sada, s obzirom na te motive i želje kada neko na lični zahtev napušta sud, uvek se otvara pitanje - šta je to? Da li je problem statusa, da li je problem preopterećenosti, što mora predmete da nosi kući, da bi kucao čovek i da bude i daktilografkinja, i zapisničar i sve, ili je u pitanju nešto što se naziva - pritisak? Pored ova dva razloga koje sam prvo naveo, mislim da je ovaj treći najvažniji. Stvarno, sudije rade pod velikim pritiskom.
Nekada davno znali su se politički predmeti i to je možda u celom sudu bio jedan predmet u desetogodišnjoj ili dvadesetogodišnjoj istoriji nekog suda, a sada se javljaju politički predmeti po nekoliko osnova. Znači, komšije se spore oko međe i jedan komšija ode u sedište stranke na vlasti i iskoristi to poznanstvo. Stranka na vlasti skoči na sudiju i taj predmet dobija političku dimenziju, iako on izvorno nije politički - komšije se spore oko neke međe, parking mesta ili bilo čega. Ali, dobija političku konotaciju iz jednog prošlog razloga što ste uspeli da građane ubedite u to da je potrebna politička podrška da bi se u sudu neki predmet rešio.
Imamo izvorno političke predmete, gde se javljaju učesnici u političkom životu kao neke stranke u postupku, da li voljno ili nevoljno, da li zato što ih neko proganja ili zato što se obraćaju za neka elementarna prava, i ti predmeti dobijaju posebnu pažnju, znači oni se posebno posmatraju.
Bira se naravno sudija ili se sudija pošalje na Kopaonik na nagradno putovanje, pa posle Kopaonika, kada se vrati, ukine ili ne odobri privremenu meru, iznatrapa sve i svašta u rešenju i onda očekuje, kada vi krenete sa reizbornošću, da bude ponovo izabran za sudiju, iako recimo svi u tom sudu znaju da je tanak sudija.
Svi znaju da je tanak sudija i prosto se plaše da taj sudija ne napravi greške, jer odskora radi na parnicama, pre toga je radio na registraciji privrednih subjekata, ali to su naši eksperti.
Dalje, imamo situaciju kada na ishod spora utiču banke, utiču neformalni centri moći, koji svoju moć crpe pre svega u finansijskoj jačini i činjenici da mogu da progledaju kroz prste da nešto finansiraju, da nešto i odbore, pa ako treba malo i pod povoljnijim uslovima da odobre neki kredit.
To su te društveno-korisne i podobne stranke u postupku, da ne pričam o stečaju, da ne pričam o nekim drugim stvarima, gde se dešavaju naročito one situacije kada sudije pokazuju izuzetnu stručnost i izuzetnu podobnost. Naravno, DS će te izabrati tokom ove faze sprovođenja konkursa, kako bi od 1. januara 2010. godine napokon i pravosuđe postalo demokratsko. Demokratsko, jer pobogu ko bi drugi mogao najbolje da primenjuje demokratske propise od demokratskog pravosuđa. To je naša realnost.
Moram, pošto sam i više puta sa ove govornice pokušavao da na bazi činjenica predočim šta će da se desi, da vam kažem - da ćete uspeti u jednom delu da ostvarite ovo što ste naumili, ali u onom pretežnom delu nećete uspeti. Opet ćete doći ovde da tražite promenu evropskog propisa nekim novim beloevropskim propisom. To je nama naša sudbina otkada su nam demokrate na vlasti.
Naravno, građani će da zapamte ove moje reči - njihova pobeda je vaš poraz, vaš poraz na svakom koraku. Zato, manite se ćorava posla. Koga zmija peči, on se i guštera plaši, to da znate. Ako ste videli da ovaj vozač ne zna da vozi autobus pun dece, onda sačuvajte decu - prepustite autobus nekome drugome ko zna malo bolje da vozi ili sigurnije da vozi ovaj autobus zvani Republika Srbija.
Jer, gde god su zagrebli, gde god su se pohvalili - prevarili su nas. Vidite i sami da je taj put ka Evropi krajnje neizvestan, ma koliko bio euforičan potpredsednik Vlade. On je euforičan zbog ličnih razloga, jer ima dobar sistem kako da zaštiti svoje lično bogatstvo i naravno da mu je funkcija potpredsednika Vlade vrlo značajna.
Ima tu i drugih u Vladi koji mnogo više računaju na svoje lične interese nego na to šta ćete vi građani sutra da jedete, da li ćete sutra ići na posao. Da ne bude zabune, moram da vas obavestim na vreme - petsto preduzeća se nalazi u postupku stečaja, to je negde oko 200 hiljada građana Republike Srbije.
Ovo pomeranje i ukidanje carina, ukoliko prođe u Narodnoj skupštini, a verovatno će proći, jer oni na silu guraju sve svoje zakone, ne birajući sredstva, pa čak da im neko i da kvorum, a neko i da ne uđe u Skupštinu, samo da bi to prošlo.
Računajte da zbog tog čašćenja carinom, ne samo da ćemo da finansiramo Euleks, kao narod i kao država, jer je to ta razlika koja će da ide za Euleks, nego još oko 100 hiljada građana Republike Srbije će biti u situaciji da možda već od marta neće imati radno mesto.
Znači, 300 hiljada građana Republike Srbije mogu da računaju da će, zahvaljujući pobedi DS, oni da izgube radna mesta. Gde će biti granice Srbije, to niko živ ne zna. Operacija Euleks - propast. Operacija EU - totalna propast.
Da vas podsetim kako to visokoumno razmišljanje Borisa Tadića ide - 2000. godine Rusija i Kina su bile anatemisane kao države. Rečeno je da prethodna vlast, umesto da nas vodi prema Americi, prema Evropi, prema bogatom svetu, ta vlast vodi Srbiju ka istoku, ka napuštenim, primitivno-prostim državama, poput Rusije i Kine.
Pre nekoliko dana glavna vest - Rusija je naš glavni spoljnotrgovinski partner. Da vas podsetim da je pre nekoliko meseci gospodin Tadić rekao - 60% našeg prometa sa inostranstvom je prema EU, a 5% prema Rusiji.
Ako ga budete videli na nekom od sledećih plenuma DS, da li u Subotici, da li na Paliću, da li na Zlatiboru, podsetite ga, kažite da u SRS se uporno i strpljivo beleže sve njegove dalekometne misli i on je prosto postao jedna riznica kontradiktornosti, protivurečnosti, gde čovek na 15 minuta menja stav.
Da ne bih oduzimao mnogo vremena - građani, svi pajsere u ruke i čuvajte radna mesta - to je rekao Boris Tadić u Subotici.

Gospodin Jojić ima reč, izvolite. Vaša poslanička grupa ima još 27 minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče Narodne skupštine, bolje bi bilo da Skupština Srbije ovih dana raspravlja o standardu građana, o zapošljavanju radnika, o otvaranju fabrika, o onome što može doneti bolji život našim građanima.
Dame i gospodo, kroz istoriju podela vlasti na zakonodavnu, sudsku i izvršnu poznata je u Srbiji odavno. Ono o čemu bi trebalo voditi računa u budućem periodu, to jeste učiniti sve da ne dođe do primene u praksi usvojenih zakona o pravosuđu tj. o izboru sudija, o izboru tužilaca, o Visokom savetu sudstva, o Državnom veću tužilaca i o teritorijalnoj organizaciji sudova u Srbiji.
Ovih dana je bilo dosta reči o tome. U ovoj skupštini sede ljudi koji imaju pravničko i advokatsko iskustvo, i ljudi koji imaju i struku, i znanje, i iskustvo, i znaju da ovi zakoni nikada neće moći doneti dobrobit našim građanima.
Nije jasno ko se usudio da brže-bolje izađe u susret EU da bi se usvojio što veći broj zakona u tekućoj godini. Nije bitno koliko se zakona donese, možete doneti pet hiljada zakona, ali je bitno da li će Srbija imati dobre zakone.
Unazad 200 godina Srbija je izgrađivala pravosudni sistem i dostigla jedan solidan stepen i ona se može porediti sa drugim evropskim zemljama kontinentalnog prava kada je u pitanju organizacija i rad pravosudnih organa, ali ne u celini. Pravne pretpostavke su postojale. Međutim, subjektivne slabosti i politika pravosuđe će da dovedu na prosjački štap.
Ono što je najtragičnije, tu je dr Batić, raniji ministar pravde, ugledni i stručni advokat, i drugi pravnici su tu, da mogu slobodno da potvrde ovo što ću reći, da je Narodna skupština donela zakon i tako primenjuje retroaktivnost, naročito kod izbora sudija i tužilaca. To je u suprotnosti sa Ustavom. Stalnost sudske funkcije obezbeđena je Ustavom iz 1990. godine i tu postoji kontinuitet. Diskontinuiteta nije bilo, niti ga ima.
Šta je Narodna skupština učinila? Ona sada donosi zakone sa retroaktivnom snagom.
Imaćemo sudije sa različitim mandatima, sudije sa mandatom koje će birati Narodna skupština na tri godine i sudije koje će sa mandatom birati Visoki savet sudstva. Tu nema pravde.
Ako jedan nadležni državni organ ne bira sudija, nema pravde. Šta je sad u pitanju? U pitanju je lustracija i to gde? Prva lustracija će biti sprovedena u pravosuđu. Ko garantuje da će od 2.200-2.300 sudija svi biti ponovo izabrani? To ne garantuje ovaj set zakona o pravosuđu. To se odnosi i na tužioce.
Ono što je vrlo opasno, to je da će tužilaštvo biti izvršni organ izvršne vlasti. Vlada je ta, i politička stranka ili koalicija koja je na vlasti, bez obzira koja stranka bila, ona će, po svojim merilima, svojim kriterijumima i svom izboru predlagati i birati javne tužioce i njihove zamenike. To je vrlo opasno, iako su doneti ti zakoni.
Napominjem, duboko sam uveren da će se i ovde primeniti ono "vakacio legis", što znači - odložićemo njegovu primenu, pa odlažemo sada za godinu dana, a kad budemo videli da nemamo za to stvorene uslove, ni materijalne, ni tehničke, čak ni kvalifikacione, ni stručne.
Onda ćemo doći u situaciju, kao i sada, uoči sledeće godine moramo tražiti drugo rešenje, a videli ste da imamo brojne zakone koji ne mogu da budu primenjeni, a trenutno je u opciji i na izboru sudijama da biraju koju će odredbu kog zakona primeniti, pogotovo kada je u pitanju Zakonik o krivičnom postupku. To je veliki problem.
Kada je izbor sudija i tužilaca u pitanju, vidite šta se događa. Donet je zakon u kome Visoki savet sudstva neće biti biran u postupku i proceduri na način na koji se biraju sudije. Oni imaju privilegiju da biraju sami sebe, a kad izaberu sami sebe, onda će da slušaju predlagača, videćemo ko će to biti, i on će da predlaže svoje kandidate, pa će politička stranka doneti kod ministra pravde ili u Visoki savet sudstva spisak sa memorandumom politički stranke i reći - mi imamo predlog za ove sudije, oni bi trebalo da prođu.
Ne treba da prođu i ne treba da budu birani sledeći, pa će sa toga spiska da idu oni ljudi koji su možda časno i čestito, odgovorno obavljali svoju dužnost. Kada političke stranke utiču na pravosuđe, vrlo je opasna stvar. Guramo pravosuđe u političku arenu, u arenu političkih stranaka koje su na vlasti.
Kada su u pitanju tužioci isti je slučaj. Nema izbora i procedure za Državno veće tužilaca, isto kao što je to za zamenike i tužioce. Tu je problem. Tu je problem što se politika meša u pravosuđe. Kada se govori o tužilaštvu, da li je tužilaštvo nezavisno ili da li je samostalno.
Dobro je rekao dr Batić, nedavno - izvinite, molim vas, nisu oni beli medvedi da budu zaštićeni i u pravosuđu. To je tačno. Nikome nije na glavi u Srbiji u pravosuđu kruna i da je on naslednik krune. Ne.
Prema tome, političke partije koje su na vlasti samo narušavaju i čine lošu uslugu u ostvarivanju osnovnih građanskih i političkih prava u ovoj državi. Ne može da bude ni nezavisno tužilaštvo. Mora biti neko ko će i na tužilaštvo i na sudovima da ima neki uvid o njihovom radu.
Ovako, ako se bukvalno shvati, tužilac i sudija će reći - molim vas, što vi mene pitate za rezultate rada? Što se vi mešate koju sam odluku doneo? Da li je ona dobra ili nije? Da li mi je potvrđena, ukinuta, ili preinačena? Nemojte me pitati. Ja sam samostalan.
Gde to ima? U Gornjem domu lordova, u Engleskoj, pa nema ni tamo toga. Ni engleski kralj ni kraljica nikada ne mogu da određuju ko će biti taj i kakvu odluku treba da donese. Kod nas je moguće.
Sve je sumnjivo. Kada god se udaljite od Ustava sve nam je sumnjivo i sve je rizično. Kod nas se uglavnom odstupa i udaljava od Ustava. To je problematično. Ustav je zakon koji ne može niko da krši.
Uzmite sudske odluke i videćete kada su u pitanju progoni političkih neistomišljenika, uzmite samo iz 2003. godine, u akciji "Sablja", kada je uhapšeno 12.500 ljudi, uzmite sudske odluke, izanalizirajte, izađite pred Miloša, pred ovaj parlament, neka izađe bilo ko i neka saopšti - jeste, to je bila akcija "Sablja", koja je trebala da uvede demokratiju u našu državu. Ne, to je bilo najveće zlo. To je bila velika opasnost ugrožavanja osnovnih ljudskih sloboda i prava.
Dame i gospodo, u našem pravosuđu šta još ima? To vi dobro znate. Nepotizam je u pravosuđu. Imamo takve slučajeve da čitava porodica u jednom sudu ili u jednom pravosudnom organu, u jednom gradu, caruje i vlada, uključujući tu pojedine prijatelje i "sposobne" advokate. Kada se tu "G G" preduzeće napravi, nema tu nijednog preduzeća koje može uspešnije da radi. Žena je drugostepeni sudija i predsednik veća, muž advokat, ćerka tužilac ili advokat, zet sudija ili advokat, šta imamo mi da govorimo o nekom pravosuđu u Srbiji, pa će biti nepristrasno? Nema ni govora.
Šta da kažete kada imamo i takve ljude, advokat napiše danas tužbu i predaje, tačno zna koji sudija po redu treba da dobije taj predmet. On kaže - kada dolazi na red taj i taj sudija? Danas. Predajem tužbu. Odlazi kod sudije. Sudija danas prima tužbu, prvo referent zavodi tužbu u upisnik parnični, zatim dostavlja ga sudiji. Sudija istog dana zakazuje pretres, izvodi dokaze, saslušava stranke, donosi presudu i presudu proglašava pravosnažnom.
U kojoj to državi ima? Imam takvu presudu, dame i gospodo. U pravosuđu čestiti ljudi moraju da ostanu i oni moraju da rade. Način na koji treba sada da se obračuna aktuelna vlast sa sudijama i tužiocima je naopak. Zašto?
Prvo treba iz pravosuđa korumpirane ljude udaljiti. Kažem vam da u svakom pravosudnom organu među sobom se znaju ko je taj koji je sklon određenim nepravilnostima i kršenju zakona. Znaju se međusobno.
Najbolji bi izbor sudija, mada bi tu trebalo voditi računa, kod predsednika sudova naročito, da potekne inicijativa tajnim glasanjem, ali tajnim glasanjem iz pravosudnog organa u kome treba da se bira predsednik suda. Potom da ide na više instance. Gospodin Batić se suočio koliko puta sa tim problemom. Ne možete politiku, pre svega, da udaljite iz pravosuđa.
Prema tome, kada govorimo o pravosuđu, pravosuđe je jedan stub države, jer možete imati lošu policiju, možete imati lošu prosvetu ili druge institucije i resore, ali ako imate loše pravosuđe i ako se udalji sudija ili bilo ko od Ustava, tu je stvar rizična i vrlo opasna po osnovna ljudska prava i njihove slobode. Drugo, videćete sada da će biti takvih slučajeva, onih kojima je ukidana presuda u 40 i 50% slučajeva, sada će ti da prođu. Zašto? Zato što su možda članovi neke političke stranke. Oni će biti izabrani.
Kada je u pitanju izbor predsednika sudova, izbor predsednika sudova po meni treba da se vrši sake četiri godine, jer ljudi se zamore, umore se kao predsednici sudova. Zato ih treba menjati svake četiri godine i birati. Zato treba sada da usledi i izbor novih predsednika sudova. Novu krv ubacimo u pravosuđe i neka rukovode pravosudnim organima.
Neće se desiti da u Beogradu sudovi rade od 7.30 do 15.00 časova, a da negde rade pola radnog vremena, to znači da rade kad oni hoće. Rade od 9.00 do 13.00 i kada građanin dođe da ostvari neko pravo, ne može. Bezbroj puta sam se uverio. Ima tu i advokata koji su svakodnevno bili i jesu u sudovima i vide kakva je situacija.
U Beogradu možeš da overiš izjavu do pola četiri. U nekom drugom gradu možete samo do jedan. Kaže referent, birokrata - nema, mi smo radili do jedan, više ne primamo stranke. Ne može tako. Mora biti reda i može biti reda.
Najodgovorniji za stanje u pravosuđu jeste predsednik suda. Kada su u pitanju sudije on je najodgovorniji. On mora da zna šta mu radi pisarnica, i parnična, vanparnična i krivična. On mora da zna šta mu radi gruntovnica. On mora da zna kada mu je koji predmet u sud pristigao.
On mora da zna koji sudija koje procesne radnje je preduzeo i kada, kada je primio predmet, kada je završio predmet, kada je zaključio raspravu ili pretres, kada je izradio presudu. U praksi sam imao, verujem da će gospodin Batić to potvrditi, da posle godinu ili dve, rekao sam prošli put u Požarevcu sam našao da posle tri godine se piše presuda. Ne može tako, gospodo.
U pravosuđu treba da ostanu ovi ljudi koji rade časno i pošteno, ali sve ono za šta se smatra da nije ažurno, nije stručno u pravosuđu, ti ljudi neka biraju drugo zanimanje. Većina u pravosuđu su časni i pošteni ljudi. Njima moramo da damo podršku. Moramo da se borimo da oni budu u pravosuđu, da budu izabrani i da ostanu. O reizboru ne treba govoriti. Čist reizbor.
Mada, govorim ponovo, Ustav garantuje da nema reizbornosti. Nema diskontinuiteta. Ovim zakonom se to uvodi. To je ono što je opasno i SRS ima rešenja za to. Ima rešenja da se unapredi pravosuđe u Republici Srbiji. SRS će podržati svakog nosioca pravosudne funkcije koji časno i pošteno, nepristrasno i nezavisno donosi sudske odluke, iza kojih on stoji i koji se ne obruka, i koji neće naneti štetu građanima.
Imate ovakav slučaj, ako se vodi sudski spor za naknadu štete ili isplatu po Zakonu o obligacionim odnosima, neko je nekome bio dužan recimo sada 500 hiljada dinara, započeo je parnicu pre deset godina, računao je da nije u obavezi da je izmiri. Posle deset godina zaključuje se rasprava i donosi se presuda posle godinu dana. Sada vidite u kakvoj je situaciji taj građanin koji mora da plati i glavnicu i kamatu, koja nekada pređe i deset puta više od glavnice. Ko je kriv? Pravosuđe.
Drugo, kada je u pitanju disciplinska odgovornost, ona mora da bude kao institut i kod nas. Govorio sam, u Nemačkoj je to obavezna primena i postoji disciplinski postupak sudija, naročito za nestručno vršenje određenih sudskih funkcija. Ne možete vi dozvoliti da sudija ne radi, da krši zakone i da tu ostane.
Ta disciplinska odgovornost ide u prilog čak i nosiocu pravosudne funkcije. On mora da računa da ga čeka ovaj na krivini, predsednik suda, koji mora pokrenuti postupak, ili drugi nadležni organ, da će biti razrešen ukoliko prekrši zakon, ukoliko nestručno obavlja poslove, ukoliko neblagovremeno izrađuje odluke, zbog čega građani trpe štetu.
Sada da dođemo do još jedne važne činjenice. Evo pitanje, nije tu ministar pravde, postaviću pitanje i tražim odgovor, ako mi dozvolite, gospođo predsedniče. Koliko je država Srbija unazad četiri godine platila naknade štete građanima zbog nezakonitih sudskih odluka? Za četiri godine, koliko je država Srbija platila štetu građanima zbog toga što su pretrpeli štetu nezakonitim odlukama državnih organa, to jest, pre svega sudova? Ogromna je to cifra.
Mnogi se sada pitaju, pa zašto bi trebalo da odgovaram za naknadu štete ako sam doneo pogrešnu odluku i pogrešnu presudu, a kojom sam naneo štetu nekom građaninu. Ne, ima da odgovaram zato što nisam vodio računa dok sam vodio postupak i doneo odluku pravilnu, i taj građanin ne sme da pretrpi štetu. To vam je u zemljama anglosaksonskog prava, a ujedno i kontinentalnog.
Zato radikali poručuju sudijama poštenim i tužiocima, radite svoj posao kao časni i pošteni ljudi, oni koji su korumpirani, sami morate da ih predlažete da budu uklonjeni, neka traže drugo zanimanje, a vama SRS garantuje nezavisnost i postojanje, i tradicionalno da budete dobre sudije, unazad 200 godina imate na šta da se oslonite i mi kao srpski radikali želimo da imamo dobro pravosuđe u Srbiji.

Zahvaljujem. Gospodin Nikola Žutić, po Poslovniku, a onda gospodin Batić, po Poslovniku.