PETA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 24.12.2008.

3. dan rada

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Nema povrede člana 104. Član 104. odnosi se na tok sednice. Obrazloženje povrede ne odnosi se ni na jednog od učesnika sednice. Narodni poslanik Momir Marković želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Momir Marković

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, onog trenutka kada je prva informacija stigla o ponašanju ambasadora Velike Britanije Vordsvorta u Srbiju, očekivao sam da će Ministarstvo inostranih poslova, da će Vlada Srbije, da će država Srbije stati u odbranu sopstvenog suvereniteta i državnog integriteta. Nažalost, to se nije desilo.
Posle nekoliko diskusija, posle nekoliko izlazaka za ovu govornicu, uglavnom poslanika SRS, jer ostali se manje-više nisu mešali, posle zahteva da država konačno reaguje, opet se ništa nije desilo. Kada je naš ambasador novoimenovani u Velikoj Britaniji, gospodin Popović odlazio, bio je na sastanku Odbora za inostrane poslove čiji sam član, jasno i nedvosmisleno je rekao da će poštovati direktive Ministarstva inostranih poslova i poštovati državni integritet i suverenitet Srbije u svim svojim poslovima koje tamo bude radio.
Prema tome, ambasadora Popovića nemamo za šta da krivimo. Ministarstvo inostranih poslova je bilo obavezno ili da reaguje ili da ministar podnese ostavku. Prosto je neverovatno koliko vlast u Srbiji ponižava državu Srbiju, ponižava građane Srbije, koliko gazi suverenitet.
Razumem da ste morali da budete snishodljivi jedno vreme prema onima koji su vas posle one buldožer revolucije doveli na vlast. To ima kraj i jednog trenutka mora sa tim da se prestane. Država iznad svega, suverenitet iznad svega, narod iznad svega.
Da imamo Ministarstvo, ono bi tog trenutka uputilo protestnu notu. Da imamo Ministarstvo inostranih poslova, ono bi tog trenutka ambasadora pozvalo na konsultacije.
Da imamo Ministarstvo inostranih poslova koje poštuje državu Srbiju, ono bi tog trenutka proglasilo ambasadora Vordsvorta personom non grata.
Vordsvort ima pravo u svojoj Laburističkoj stranci, ili koja mu je već, da se ponaša kako hoće u skladu sa statutom te stranke u Engleskoj. Vordsvort ima prvo da deli lekcije i nekim strankama u Srbiji koje on stvorio. Ali, Vordsvort nema pravo da se meša u ponašanje, u rad stranaka u Srbiji koje je srpski narod stvorio. Ima pravo da one koje finansira, one koje preko njega finansira M-6, ima pravo njima da deli lekcije… (Predsedavajuća: Molim vas da navedete član Poslovnika koji je povređen.) završavam, završavam sada, ali u njihovim prostorijama ….
(Predsedavajuća: Ne molim vas da završite nego da navedete član Poslovnika koji je povređen.)
Članovi 225. i 226, u direktnoj vezi sa članom 104, jer je povređeno dostojanstvo ne samo poslanika u Narodnoj skupštini, ne samo stranaka koje su parlamentarne u Skupštini, nego države Srbije, nego građana Srbije, povređeno je dostojanstvo i grubo je pogažen suverenitet ove države, a da se ništa… (Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.) ne preduzima.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Nema povrede člana 104. Član 104. odnosi se na tok sednice i učesnike u sednici Narodne skupštine. Obrazloženje koje ste dali ne odnosi se na lica koja su učesnici u sednici.

Narodna poslanica Judita Popović želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.
...
Liberalno demokratska partija

Judita Popović

Liberalno demokratska partija
Poštovana potpredsednice, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na članove 27. i 31. Poslovnika i podsećam vas da potpredsednici Narodne skupštine pomažu predsedniku Narodne skupštine u vršenju poslova iz njegovog delokruga.
Veoma mi je drago što je imala odjeka naša priča o tome da postoje određene nijanse, razlike između sporazuma, memoranduma, deklaracija i ugovora. Očigledno je da i potpredsednik Skupštine je shvatila da postoje razlike i hvala joj lepo što je skrenula pažnju na tu činjenicu.
Međutim, skrenula bih pažnju na činjenicu da time što mi insistiramo i pozivamo se na to da sve institucije rade svoj posao i da tražimo od tih institucija, državnih organa da rade svoj posao, to ne znači da mi na bilo koji način vređamo te institucije i organe.
Mi samo kažemo, u redu je ukoliko se radi o jednoj ozbiljnoj državnoj instituciji, onda je dužna da svoje poslove obavlja u skladu sa Ustavom i zakonom.
Prema tome, kada smo mi tražili od Ustavnog suda da radi nešto što je po Ustavu u obavezi, onda je Ustavni sud zaista trebalo da krene da radi, a imao je dovoljno vremena. Inače, ponovo bih vam citirala član 16. koji kaže - potvrđeni međunarodni ugovori moraju biti u skladu sa Ustavom. Što znači, moraju. Prema tome, ukoliko se javlja sumnja onda Ustavni sud mora da reaguje ako je dobio inicijativu u pogledu ustavnosti tog međunarodnog ugovora. Dakle, radi se o moranju.
Sada bih vam citirala član 99. Ustava, i to tačku 4, koja kaže - Narodna skupština potvrđuje međunarodne ugovore kada je zakonom predviđena obaveza njihovog potvrđivanja. Podsećam vas da smo mi ratifikovali taj sporazum, gasno-naftni sporazum sa Ruskom Federacijom.
Ratifikovali smo sporazum, a možemo ga nazvati i međunarodni ugovor. Vlada ga je dala na ratifikaciju Narodnoj skupštini u skladu sa članom 99. tačka 4. Radi se o međunarodnom ugovoru. Tražili smo ocenu ustavnosti tog međunarodnog ugovora. Ustavni sud je dužan da radi, jer ukoliko čita Ustav, a pretpostavljam da sudije Ustavnog suda čitaju Ustav, inače i ne bi bile sudije Ustavnog suda, onda su morale imati u vidu član 16. ovog ustava, koji kaže da međunarodni ugovori moraju biti u skladu sa Ustavom.
Prema tome, ukoliko moraju, a znalo se po odredbi tog međunarodnog sporazuma sa Rusima, da će se ugovori potpisati do 31. decembra ove godine, koji proisteknu iz tog sporazuma, onda je Ustavni sud morao da vodi računa o tome da ceni ustavnost međunarodnog sporazuma koji čeka svoju realizaciju 31. decembra.
Prema tome, šta je radio Ustavni sud puna tri meseca, a da nije rešavao, pa je na kraju elegantno vratio loptu Zakonodavnom odboru ove skupštine.
Kada se sve ovo uzme u obzir, zaista postavljam pitanje da li mi rušimo dostojanstvo institucija ... (Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.) time što tražimo da rade ono što je njihov posao, ili oni koji rade u tim institucijama ruše dostojanstvo tih institucija, a ne rade i ne poštuju ni Ustav ni zakon.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Narodna poslanice, nema povrede člana 27, a ni člana 31 - staram se  o redu i podsećam narodne poslanike u okviru vršenja i drugih poslova predviđenih zakonom i ovim poslovnikom o odnosima između Ustavnog suda i Narodne skupštine, podsećajući još jednom da se Ustavni sud obraća Zakonodavnom odboru po utvrđenoj proceduri i da je to i do sada bio slučaj, jer je to način na koji komuniciraju Narodna skupština i Ustavni sud.

Narodni poslanik Žarko Korać želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.
...
Socijaldemokratska unija

Žarko Korać

Liberalno demokratska partija
Gospođo potpredsednice, poštovani narodni poslanici, pozivam se na članove 225. i 226. i postavljam pitanje jedinom prisutnom predstavniku Vlade koji je sada ovde, uz sva uvažavanja, ona sada predstavlja Vladu. Da li je moguće da je Srbija doživela još jedno poniženje, da se ovaj sporazum odobrava na telefonskoj sednici, govorim o naftnom sporazumu?
Nemam nikakvih iluzija o tome, pošto je Skupština, nažalost, velikom većinom ovo ratifikovala. Ovo govorim isključivo zbog nečega što poslanici koji sede uvek u datom trenutku ne razmišljaju, a to je da ipak neka istorija nešto beleži šta je ko govorio, šta god neko o tome mislio.
Želim da se zabeleži da sam skandalizovan sporazumom koji se potpisuje. Imali smo konferenciju za štampu nedavno, na kojoj je govorio bivši premijer, koji je rekao dve tačne stvari i jednu je preskočio da kaže. Rekao je da je potrebno imati sporazum sa Ruskom Federacijom, koja ima najveće zalihe na svetu. Tačno.
Rekao je, npr. da Bugarska i Grčka imaju sporazum, tačno, ali nije rekao kakav je sporazum u kome je Grčka i Bugarska. Taj sporazum je fundamentalno različit nego ovaj. Taj sporazum ne daje većinsko vlasništvo ruskoj kompaniji. Samo u Srbiji je većinsko vlasništvo dato Ruskoj Federaciji i to čini monopol. Mi dajemo jednoj stranoj državi monopol na energetske izvore u ovoj zemlji.
Za ovom govornicom bilo je puno, po mom mišljenju, i potpuno neopravdanih i netačnih primedbi na razne druge privatizacije, od "Sartida" do duvanske industrije. Da je sve tačno što je rečeno o tim privatizacijama, a nije, to je nešto sasvim drugo. Tamo se nije dao monopol. I danas možete u Srbiji da izgradite čeličanu, možete da se bavite, pod određenim uslovima u dogovoru sa Vladom, proizvodnjom cigareta.
Vi ovde dajete jednoj stranoj državi monopol na nešto što je od fundamentalne važnosti za budućnost ove zemlje. Problem energije je problem koji će u 21. veku rešavati sudbinu i nezavisnost zemalja.
Svima je jasno, s tim završavam, da je ovo jedan politički sporazum. Za mene je gotovo neverovatno, pošto smo čuli Vuka Jeremića, koji je rekao da je politika prema Kosovu, koju vodi ova vlada, direktni kontinuitet Koštuničine politike. Sada vidimo da je i politika energetska direktni kontinuitet te politike.
Postavljam jedno pitanje, zaista se obraćam poslanicima ZES-a, što ste uopšte menjali prethodnu vladu? Ako su sve fundamentalne postavke ekonomske, političke, te vlade nešto što ova skupština treba da potvrdi, dozvolite, gospodo, onda je trebalo zadržati tu vladu, neka ona nosi svoju istorijsku odgovornost za odluke koje donosi.
Protivan sam ovom sporazumu, smatram da se energetski monopol ne sme dati, ponavljam, želim da ostane zabeleženo - ni jednoj stranoj državi, bilo kojoj. A priča o tome da to garantuju parlamenti, vlade, političke odluke, jesu smešne. Ekonomski ugovori su ekonomski ugovori. Treba imati dobre odnose sa Ruskom Federacijom, ali ne plaćati Ruskoj Federaciji za tzv. zaštitu oko Kosova u kontinuitetu. Ovo će ostati kao jedan sraman dan za Srbiju, da je jednoj stranoj državi dat potpuni energetski monopol, za istoriju da ovo zabeleži. Hvala lepo.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li predstavnica predlagača, ministar pravde Snežana Malović, želi reč? Izvolite.
...
Socijaldemokratska stranka

Snežana Malović

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici. Danas je na dnevnom redu i rasprava o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku. Povodom ovog zakona, želela bih da vam dam nekoliko važnih napomena.
Kao što vam je poznato, Ministarstvo pravde je pripremilo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku, koji je Vlada dostavila Narodnoj skupštini 8. decembra 2008. godine radi razmatranja i usvajanja po hitnom postupku.
Navedeni Predlog zakona je sadržavao obimnije izmene Zakonika o krivičnom postupku, koji je usvojen 2001. godine i predstavljao je usaglašavanje tog zakonika sa odredbama Ustava Republike Srbije, Krivičnim zakonom i ratifikovanim međunarodnim konvencijama i ugovorima koji se odnose na krivični postupak.
Takođe, taj zakonski predlog sadržao je i jedan broj najnužnijih izmena i dopuna Zakonika koji nisu posledica usklađivanja, već su, prema mišljenju sudske prakse i stručne javnosti, neophodne za stvaranje uslova za efikasnu i celishodnu primenu Zakonika u praksi.
Istovremeno, imajući u vidu da je donet i poseban zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, nastala je potreba i za određenim pravno-tehničkim izmenama u tom delu navedenog zakonika.
Prelaznim odredbama navedenog predloga zakona bilo je predviđeno da se Zakonik o krivičnom postupku iz 2006. godine stavi van snage iz razloga što su u Predlogu zakona preuzete odredbe koje se odnose na zaštitu svedoka, odlaganje i prekid glavnog pretresa, kao i odredbe koje se odnose na tzv. posebne dokazne radnje koje bi se primenjivale u krivičnom postupku, kako za krivična dela organizovanog kriminala, tako i za druga posebno teška krivična dela i krivična dela korupcije.
Radnu verziju tog zakonskog teksta je pripremila radna grupa sastavljena od predstavnika naučnih institucija, sudija, javnih tužilaca i advokature. Predsednik radne grupe je bio profesor Grubač.
Međutim, imajući u vidu preopterećenost Narodne skupštine, odnosno činjenicu da se u skupštinskoj proceduri, radi razmatranja i usvajanja nalazi veliki broj zakonskih predloga, između ostalog Predlog zakona o budžetu, Vlada Republike Srbije je povukla iz skupštinske procedure navedeni predlog zakona i uputila Narodnoj skupštini zakon o izmeni Zakonika o krivičnom postupku iz 2006. godine.
Ovim zakonom se primena Zakonika o krivičnom postupku iz 2006. godine, koji treba da stupi na snagu 31.12.2008. godine, izuzev odredaba koje se primenjuju, odlaže do 1. jula 2010. godine.
Budući da ovaj zakonik predviđa uvođenje tužilačke istrage, za njegovo sprovođenje, kao što znate, potrebno je stvoriti dodatne neophodne materijalne, tehničke i edukacione uslove. Kako ovi uslovi nisu obezbeđeni, predlaže se odlaganje početka primene ovog zakonika dok se potrebni uslovi ne obezbede.
Predlaže se da se primena zakona odloži do 1. jula 2010. godine, imajući u vidu da je predlozima zakona, koji uređuju organizaciju pravosudnih organa, predviđeno da nova mreža pravosudnih organa počne sa radom 1. januara 2010. godine, u periodu od šest mesece, a nakon toga bi se stvorili neophodno uslovi za početak primene zakonika.
Još važnije je to što Zakonik iz 2006. godine sadrži veliki broj nedostataka zbog kojih se njegova primena, u najvećoj meri, odlaže. Naime, stručna javnost s pravom ukazuje na veliki broj nedoslednosti i kontradiktornosti vezanih za sam tekst ovog zakonika. Naime, njegove odredbe nisu usklađene sa odredbama Ustava, ali ni sa tekstom Krivičnog zakonika, posebno u pogledu odredaba vezanih za pojam krivičnog dela, koji je u Zakoniku o krivičnom postupku razrađen drugačije.
Prema stručnoj javnosti i sudskoj praksi, sporan je momenat pokretanja istrage, kao i akt kojim se istraga pokreće. Takođe, nije vođeno računa ni o novom sistemu krivičnih sankcija predviđenih Krivičnim zakonikom, a sporni su i pojedini žalbeni osnovi zbog kojih se može izjaviti ovaj pravni lek.
Pored toga, nije konsekventno razrađen nijedan od postojećih modela postupka, pa i sami instituti koji se uvode tim zakonikom u pojedinim odredbama detaljno definišu, a u daljim odredbama nepotrebno ograničavaju.
Uz činjenicu da ovaj zakonik u svom tekstu sadrži i veći broj tehničkih omaški, neophodno je izmeniti veći broj odredaba, kako bi iste bile usaglašene sa ostalim tekstom Zakonika, i otkloniti veći broj kontradiktornih odredaba, jer bi njegova primena u postupku pred sudovima, pored već navedenog, dovela do velikih problema i to kako za državne organe koji postupaju u krivičnom postupku, tako i za ostvarivanje Ustavom zagarantovanih prava okrivljenih lica.
Iz svega navedenog jasno je da primena ovog zakonika u ovom trenutku i sa njegovim neizmenjenim tekstom nije moguće jer bi nastupile štetne posledice po pravosudni sistem Republike Srbije i njene građane.
Predloženim rešenjem ovog zakona i na dalje bi se primenjivao Zakonik o krivičnom postupku iz 2001. godine, sa pojedinim odredbama Zakonika iz 2006. godine koji se već primenjuje. Sa svoje strane Ministarstvo pravde ne odustaje od koncepta tzv. tužilačke istrage, odnosno novih i modernih pravnih instituta, koje treba uvesti u krivično procesno zakonodavstvo Republike Srbije.
Obrazovana je nova radna grupa čiji je zadatak da pripremi novi tekst ovog zakonika, koji će istovremeno predstavljati neophodno usaglašavanje sa Ustavom, krivičnim zakonom i ratifikovanim međunarodnim konvencijama iz krivično-pravne oblasti, kao i novim zakonskim rešenjem iz zakona kojima je uređena organizacija pravosuđa, ali i propisivanje najboljih zakonskih rešenja koji odgovaraju potrebama Republike Srbije i njenih građana.
Prilikom pripreme teksta imaće se u vidu i dobra rešenja iz važećih zakona, neke odredbe će biti preciznije regulisane zbog opravdanih sugestija stručne prakse i stručne javnosti, pri čemu će se imati u vidu uporedna zakonska rešenja iz modernog evropskog zakonodavstva. Takav tekst će stvarati uslove za efikasnu i celishodnu primenu Zakonika u praksi, odnosno brži i efikasniji krivični postupak, uz maksimalne garancije za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava u krivičnom postupku.
Radnu grupu sačinjavaju naši uvaženi stručnjaci iz ove oblasti i to kako iz reda predstavnika naučnih institucija, tako iz reda sudija, javnih tužilaca, advokature, policije.
Kao što sam već rekla, u ovom momentu zaista ne postoje potrebni uslovi za uvođenje koncepta tužilačke istrage počev od 31.12.2008. godine.
Novom organizacijom pravosudnih organa, opremanjem pravosudnih organa, dodatnom edukacijom nosilaca pravosudnih funkcija i donošenjem novog zakonika u krivičnom postupku, sa svim određenim pravnim institutima, stvorićemo te potrebne uslove koji su neophodni za moderniji i efikasniji krivični postupak u skladu sa potrebama Republike Srbije i njenih građana. Hvala vam na pažnji.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li izvestilac Zakonodavnog odbora, narodni poslanik Vlatko Ratković, želi reč? (Ne.)

Da li izvestilac Odbora za pravosuđe i upravu, narodni poslanik Boško Ristić, želi reč? (Ne.)

Da li narodni poslanik Nebojša Ranđelović, koji je izdvojio mišljenje na sednici Zakonodavnog odbora, želi reč? (Da.)

Obaveštavam Narodnu skupštinu da su ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa po ovoj tački dnevnog reda poslaničke grupe SRS narodni poslanik Petar Jojić, poslaničke grupe DSS - Vojislav Koštunica narodna poslanica Milica Radović i poslaničke grupe LDP narodni poslanik Nebojša Ranđelović.

Reč ima gospodin Nebojša Ranđelović.
...
Liberalno demokratska partija

Nebojša Ranđelović

Liberalno demokratska partija
Uvažena gospođo predsedavajuća, uvaženi predstavnici Vlade, kao predstavnik LDP u Zakonodavnom odboru izdvojio sam mišljenje, deo obrazloženja stoji u samom obrazloženju razloga za donošenje zakona koji je dala Vlada.
Naime, tu stoji Zakonik o krivičnom postupku treba da počne da se primenjuje od 31.12.2008. godine. Budući da ovaj zakonik predviđa uvođenje tužilačke istrage, za njegovo sprovođenje je potrebno stvoriti dodatne neophodne materijalne i tehničke uslove. Kako ovi uslovi nisu obezbeđeni, predlaže se odlaganje početka primene ovog zakonika, dok se potrebni uslovi ne obezbede.
Sada se može postaviti pitanje čemu onda izdvojeno mišljenje, pošto ove izmene i dopune Zakona o krivičnom postupku treba da upodobe stanje u procesnom zakonodavstvu da ne bismo došli u situaciju da imamo neprimenjive propise.
Član 45. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije kaže: "Zakonodavni odbor razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta koji je upućen Narodnoj skupštini sa stanovišta njegove usklađenosti sa Ustavom i pravnim sistemom, predlog za donošenje autentičnog tumačenja zakona, drugog propisa i opšteg akta koji je donela Skupština, kao i pitanje jedinstvene zakonodavne metodologije i druga pitanja od značaja za jedinstvenu pravno-tehničku obradu akata koje donosi Narodna skupština."
Upravo neodrživo stanje koje se tiče procesnog zakonodavstva u oblasti krivičnog prava navelo me je da izdvojim mišljenje, shodno tome da prvi stav člana 45. govori i o jedinstvenoj zakonodavnoj metodologiji i o drugim pitanjima od značaja za jedinstvenu pravno-tehničku obradu akata. Kao član Zakonodavnog odbora zaista nisam svojim glasom hteo da podržim ovako neodrživu situaciju u procesnom zakonodavstvu. Hvala.