Dame i gospodo narodni poslanici, mi iz SRS danas smo pokušali da nametnemo temu, a pre svega da obavestimo javnost o nekim opasnim stvarima koje se dešavaju u Srbiji.
Jedno su izjave britanskog ambasadora Vordsvorta, vezano za pokušaj njegovog uticaja na unutrašnje političke događaje u Srbiji. Druga tema su unutarstranački problemi u DS, odnosno konkretno problemi između Tadića i ministra Šutanovca, koji zbog umešanosti generala Ponoša, na način na koji smo danas mi svi iz SRS govorili, može da ima vrlo opasne reperkusije po državu Srbiju.
Nakon ovih rasprava, koje su zaista bile na osnovu Poslovnika, prelazimo sada na zakon o izmenama ZKP. Ovo sam uvodno namerno rekla, pošto sam ubeđena da je naš rad danas veoma praćen od strane građana Srbije, upravo zbog tema o kojima smo govorili. Zato sam mislila da je potrebno da kažem da smo trenutno na dnevnom redu.
Predlog zakona o izmenama ZKP je još jedan od zakona koji ovde dolaze kao posledica činjenice da nam Vordsvort, Manter, Cobel svojevremeno i ostali belosvetski činovnici, koji su ovde u ulogama ambasadora, kroje dnevni red parlamenta. Zašto sam ih pomenula?
Zato što je sva ova priča vezana za britanskog ambasadora krenula upravo od toga što je on sebi dozvolio luksuz da komentariše kako srpski parlament ne radi dovoljno efikasno po njegovom ukusu, jer kako je rekao, poslanici SRS i DS imaju neku posebnu strategiju kojom se na neki način, po njegovom mišljenju, zaustavlja, odnosno odugovlači rad ovog parlamenta. Tada je on rekao koliko je to zakona u ovom parlamentu trebalo da se donese, koliko smo mi zaista doneli. Niko od zvaničnika u Srbiji i niko iz vladajuće koalicije nije našao za shodno da to prokomentariše. Možemo u ovom parlamentu da raspravljamo o tome da li smo dovoljno efikasni ili nismo, možemo da trpimo kritike građana Srbije koji su nas u parlament poslali.
Možemo da se raspravljamo sa Vladom Republike Srbije, sa predsednikom Republike, sa svim činiocima u Srbiji, ali sa nekim Vordsvortom, o tome da li smo mi u ovom parlamentu efikasni ili nismo, to zaista ako smo ozbiljni ljudi i ako smo najviše zakonodavno telo, a po Ustavu jesmo, nikako ne bismo smeli sebi da dozvolimo.
Pošto vi volite da slušate te i takve, mi onda sada imamo jedan interesantan problem sa budžetom. Pokušavate da skrenete pažnju javnosti nekakvom pričom da smo mi iz opozicionih stranaka odgovorni zašto budžet Republike Srbije neće moći biti donet u roku koji je predviđen Ustavom i koji je predviđen našim Poslovnikom.
Pokušavate da skrenete pažnju na veliki broj amandmana, onda kada bismo mi bili eto konstruktivna opozicija i kada bismo odustali od amandmana, onda biste mogli da doneste budžet u roku. Sada radi javnosti Srbije želim da objasnim zašto Srbija neće imati budžet.
Najpre, zato što to iskreno želi Vlada Republike Srbije. Možda vi u vladajućoj koaliciji u Skupštini to i ne želite, i bez namere da vas uvredim, ne razmišljate možda dovoljno ozbiljno o tome, pa niste složili kockice, pa vam sve to nije jasno. Objasniću svima kojima nije jasno. Vlada Republike Srbije je bila u obavezi da po budžetskom kalendaru predlog budžeta usvoji na Vladi 1. novembra. Vlada je to uradila 6. ili 7. decembra, znači, 40 dana kasnije. Poslanici su dobili predlog budžeta negde 8. decembra, a u to vreme smo već imali u toku sednicu koja je planirana i vi ste to usvojili sa 14 tačaka dnevnog reda.
Dakle, sve je to bilo kontinuirano, dogovoreno između onih koji utvrđuju dnevni red i Vlade Republike Srbije. Znali ste, kada ste predvideli da imamo dnevni red od 14 tačaka, da je nemoguće, čak da smo neki dan i ranije budžet dobili, nemoguće je bilo da se budžet usvoji.
Da je bilo dobre volje i da je bilo namere da se donese budžet Republike Srbije, onda bismo mi na onoj sednici, recimo, koju smo završili pre neki dan, imali samo pravosudne zakone, ona bi bila završena za nekih desetak dana.
U tom periodu bi Vlada, opet sa zakašnjenjem, jer ta sednica je počela 5. novembra, usvojila budžet, ali već je bilo zakašnjenja od strane Vlade Republike Srbije.
Vlada Republike Srbije se pripremila na privremeno finansiranje da bi građanima Srbije, onima koji primaju plate ili nadoknade, socijalna davanja, penzije itd. iz budžeta, posle Nove godine rekli kako je opozicija odgovorna zato što vi ne možete da isplaćujete sve te obaveze iz budžeta. To nije tačno.
Vi da ste hteli da donesete budžet i sa svim tim zakašnjenjima, evo jedan konstruktivan predlog vama, vi kažete nama - povucite amandmane, a mi vama kažemo - usvojite sve amandmane. Onda opet možete da glasate o budžetu. Juče čujem jedan od šefova poslaničke grupe iz vladajuće koalicije, ime neću da pominjem, jer ne želim da izazivam replike, kaže može Skupština da radi i 30. decembra.
Gospodine Krasiću, dobrodošli. Gospodin Krasić je došao iz Haga, iz posete gospodinu Šešelju. (Aplauz SRS.)
Dakle, ne možemo da radimo 30. decembra, ne zato što mi iz SRS to nećemo, nego zato što mi insistiramo da se poštuju Ustav i Poslovnik. Ova sednica i ovo redovno zasedanje mora da se završi 29. decembra u ponoć. Sve posle toga je neustavno.
Mi nećemo dozvoliti da se u ovom parlamentu radi neustavno. Vi pokušavate danima da nametnete silu većine, vama to donekle i uspeva, donosite zakone protiv kojih ste sami, ali naravno jednoga dana će svako da odgovara za svoje postupke, pre svega politički. Zato želimo da sve radimo u skladu sa zakonom, Poslovnikom i Ustavom Republike Srbije.
Zašto sam imala potrebu za ovim uvodom? Jednostavno zato što se manipuliše u medijima, i to onima nad kojima kontrolu ima Vlada Republike Srbije, danima se manipuliše da je opozicija odgovorna zato što Srbija neće dobiti budžet.
Još nešto, da je bilo pameti i dobre volje u Vladi Republike Srbije, mi smo u ovom periodu do 29. decembra mogli da usvojimo sve ove prateće zakone uz budžet i da vi imate normalne uslove da budžet punite već od 1. januara, a da opet sa zakašnjenjem donesete budžet, jer ćete svakako da ga donesete sa zakašnjenjem.
Vi koji često pričate koliko poslanici opozicije troše narodnih para zato što govore sa ovog mesta, što mi naravno nikada ne prihvatamo, slobodno govorite puno vreme koje vam Poslovnik dozvoljava, nikada vam mi iz SRS nećemo prigovoriti da to nekoga košta, jer demokratija košta, građani to znaju, građani su, kao i svi mi, hteli demokratiju. Naravno, to moramo i da trpimo. Ali, vi pokušavate svaki put da skrenete vodu na svoju vodenicu i da na nekog drugog prebacite krivicu.
Još jedna informacija za građane Srbije, a vezana za budžet. To što će Vlada da donese odluku o privremenom finansiranju, nikako ne znači da bilo koja grupa koja se finansira iz budžeta i bilo šta što se finansira iz budžeta može i na koji način biti ugroženo.
Dakle, sve što vam posle 1. januara, poštovani građani Srbije, budu pričali iz Vlade Republike Srbije - te nema povećanja penzija, te nema socijalnih davanja, porodiljskog, plata u zdravstvu, prosveti itd - sve vas lažu, to zapamtite danas.
Zašto sam pomenula na početku i Vordsvorta, i kako nam on predlaže dnevni red. Evo, to je jedan od tih zakona koje je nekada neko morao da stavi na dnevni red. Mi iz SRS, sve kolege se sećaju, i vi sa ove strane, dosta vas je bilo u to vreme, takođe, narodnih poslanika, kao i nas, i sećate se koliko smo skretali pažnju i govorili da je Zakonik o krivičnom postupku, onakav kakav donosite, nesprovodiv u Srbiji, da nemate uslova da ga sprovedete.
Na stranu naše programsko neslaganje sa tim zakonom, to je nešto što ne morate da prihvatite, ali naučite jednom, kada vam kažemo da donosite neprimenjiv zakon, da ćete kad-tad biti u ovoj situaciji u kojoj ste sada, da vas ja ili bilo ko od nas srpskih radikala podseća na to, doneli ste nešto, unapred ste znali da to ne može da se primeni.
Pričali smo vam prethodnih dana, doneli ste čuveni zakon o lustraciji i o mreži sudova, govorim nazive koji su već ustaljeni među građanima Srbije, a nisu pravi naslovi zakona. I tada smo govorili, govorila sam gospođi Malović, u šali sam rekla - hoćete li da se kladimo, gospođo ministar, da ni jedan, ni drugi zakon nećete moći da primenite?
Naravno, neće moći da se primene ni ti zakoni, kao što smo govorili da neće moći ni Zakonik o krivičnom postupku. Evo, danas mi trošimo vreme raspravljajući o tom zakonu, kao što smo potrošili nekoliko dana raspravljajući o budžetu, a moraćemo od Nove godine sve "Jovo nanovo", jer dolazi vanredno zasedanje, i na to moram da skrenem pažnju građanima Srbije.
Dakle, mi danas imamo Predlog zakona koji ima samo dva člana. Nekome ko nije pravnik moglo bi da se učini šta ima o tome da se priča, traži se samo produženje roka, pa hajde da produžimo rok. Ne, o ovome mora da se govori.
Član 1. Predloga ovog zakona kaže - u Zakoniku o krivičnom postupku, "Službeni glasnik RS", br. 46/06 i 46/07, u članu 555. reči "31. decembra 2008. godine" zamenjuju se rečima "1. jula 2010. godine".
Dakle, vi ste već menjali ovaj zakon, donet 2006. godine, menjan 2007. godine. Ovo je treća izmena. Predvideli ste u tom osnovnom zakonu da će on da se primenjuje 31. decembra 2008. godine. Evo ga 31. decembar pred vratima. Koji je uslov, gospodo iz vladajuće većine, gospođa Malović znam da me sluša gore u poslaničkom klubu i nije uopšte prozivka zašto nije ovde, ona uvek uredno odgovori na sva naša pitanja, ali, evo pitanje - koji od uslova je ispunjen da bi ovaj zakon mogao da se primenjuje 31. decembra 2008. godine?
Nije niti jedan. Slažete se, gospodine Ćosiću? Ni jedan jedini zakon, od prostorija do kadrovskih rešenja, do zakona koje je trebalo uskladiti sa Ustavom, a na osnovu Ustavnog zakona, ni jedan jedini uslov niste ispunili za dve godine za primenu ovog zakona.
Sada predlažete da se ovaj rok produži na 1. jul 2010. godine. Pošto ste tvrdili i ovde se kleli da će ovi zakoni, koji su mnogo loši, koje smo doneli prošle nedelje, odnosno koje ste doneli uz pomoć dva pomoćnika Vlade, mislim na dve poslaničke grupe, jednu stvarnu i jednu ilegalnu, dakle, kleli ste se, kada ste donosili te zakone, da će stupiti na snagu 1. januara 2010. godine.
Ako ste toliko sigurni, onda prihvatite naš amandman, jer smo mi rekli da ovaj rok za produženje primene Zakonika o krivičnom postupku sa 1. jula 2010. da to bude 1. mart 2010. godine, jer pretpostavljam da od danas, ili od dana kada se usvoji ovaj zakon, do dana njegove primene nećete spavati u Vladi, radićete na stvaranju uslova za primenu ovog zakona. Ako će ovi, o kojima smo već govorili, biti sigurno na snazi 1. januara 2010. godine, onda ne postoji nijedan racionalan razlog da za tri meseca ne dopunite te uslove koje ćete u međuvremenu da stvorite za primenu ovog zakona. Dakle, evo predloga da se taj amandman prihvati.
Član 2. ovog zakona kaže: "Ovaj zakon stupa na snagu 30. decembra 2008. godine". Može li neko da mi objasni pomoću kojih trikova ovaj zakon može stupiti na snagu 30. decembra, ukoliko ne budete povlačili budžet, ukoliko ne budete pomerali dnevni red.
Na koji način mislite, danas je 24. decembar, raspravljamo o njemu, sutra je radni dan, ali je dogovor u Skupštini da se ne radi, a i da se radi ne bi moglo da se raspravlja o amandmanima, jer po Poslovniku mora da prođu 24 časa. Dakle, jednostavno fizički je nemoguće da se ovo uradi da bi ovaj zakon stupio na snagu 30. decembra. Naravno, mi smo predložili ono što je u skladu sa Ustavom, da zakon stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja. To je naš amandman. Samo da vidimo kakvo će biti mišljenje Vlade. Zašto ste insistirali na 30. decembru.
Zato što ćete vi, dame i gospodo, ovo će biti treći put, pravosuđe u Srbiji dovesti u jedan opšti kolaps.
Govorio je neko danas ovde da od 1. januara neće imati ko da vodi istragu zato što ovaj zakon neće stupiti na snagu, onaj ne može da se primenjuje, onaj jedan ste nam dali pa povukli. Dakle, opšti haos i opšta papazjanija u pravosuđu i nije čudo što se tako ponašaju i sudije, i tužioci i zaposleni u pravosuđu. Najidealniji sudija, najidealniji tužilac, u konglomeratu ovih propisa koje ste vi za ovih nekoliko poslednjih godina doneli, stvarno ne može da se snađe, makar bio ekspert nad ekspertima.
Slušamo danas gospođu Malović kako nam objašnjava zašto je povučen iz procedure još jedan set zakona, među kojima je i predlog izmene zakonika o krivičnom postupku, ne ovaj sa dva člana, nego onaj sa nekim malo ozbiljnijim izmenama.
Kaže gospođa Malović da je Vlada povukla iz procedure te predloge zbog preopterećenosti Skupštine. Najpre, to nije tačno. Drugo, neka Vlada radi svoj posao i neka Vlada zatrpa Skupštinu predlozima, pa ćemo mi onda da budemo odgovorni zašto nešto jesmo ili nismo uradili.
Ali, sama gospođa Malović u tri rečenice posle toga kaže koliko je loš taj zakon koji je povučen iz procedure, dakle, ne zato što je Skupština preopterećena, nego zato što gospođa Malović, njeno ministarstvo i Vlada Republike Srbije misle da je to loš zakon.
Pa je onda rekla gospođa Malović koji su sve nedostaci Zakonika o krivičnom postupku, da je sporno pokretanje istrage, da postoje tehničke omaške u zakonu, da postoje kontradiktorne odredbe, dakle sve ono nije pričala o pojedinostima, ali sam ubeđena da je bar 90% onoga što smo svojevremeno amandmanima skretali pažnju upravo na kontradiktorne odredbe, upravo na tehničke nedostatke koji će dovesti do neprimenjivosti zakona i to su pravi razlozi.
I zaista najiskrenija molba predstavnicima Vlade, ne skrećite pažnju na nekog drugog, ne okrivljujte narodne poslanike, ne okrivljujte parlament za ono zašta Vlada Republike Srbije očigledno nije sposobna, a nije. Da jeste, ne bismo imali bar jedanput mesečno neki zakon koji je predlog o izmenama i dopunama nekog zakona, i taj zakon ima dva člana, jedan je - pomera se rok primene, drugi - stupa na snagu tog i tog dana.
Kada napravimo analizu, a uradićemo to pre svega zbog javnosti i zbog pokušaja da se ljaga rad parlamenta, pogotovo poslanika opozicije, napravićemo tu analizu, pa će građani Srbije da vide kako radi Vlada Republike Srbije, jer predlog zakona gde se samo traži pomeranje roka primene zakona samo govori u prilog našoj tvrdnji da imamo nesposobnu, neodgovornu i štetočinsku Vladu. To je činjenica i o tome moramo otvoreno da govorimo.
Kaže gospođa Malović, opet pominjem da je rekla da je povukla set zakona zbog preopterećenosti Skupštine, ali tri rečenice posle toga kaže da je formirala novu radnu grupu i da će tek ta nova radna grupa da uradi novi tekst zakonika o krivičnom postupku.
Ne govorimo o tome šta nas čeka, kakav će taj tekst da bude itd, ali je suština u tome da imamo jedan drastičan problem od 2000. godine, koji dovodi do ozbiljnih poremećaja u funkcionisanju države, a sve su vlade DOS-a, od 2000. do dana danas sve su vlade DOS-a, u ovom ili u onom obliku.
Jedna vlada predloži Skupštini, jedna skupštinska većina donese zakon, dođe druga skupštinska većina sa potpuno novim konceptom predlaže ili ozbiljne i obimne izmene i dopune tog zakona ili potpuno nov zakon, i opet imamo neko čekanje, neki period do primene tog zakona, do stvaranja uslova, pa dođu treći, pa sve tako. To je nešto zbog čega građani Srbije i te kako trpe.
Ovih dana se u nekim novinama pisalo o tome kako ovaj zakon mora da se menja zbog procesa koji se vodi protiv Miladina Kovačevića. Samo ću nekoliko stvari da potenciram iz tog očigledno političkog procesa i zaista je neozbiljno i neodgovorno od Ministarstva spoljnih poslova da do dana današnjeg nisu rešili problem Miladina Kovačevića, da taj dečko i dan-danas strahuje da li će neko uz pratnju kamera, Televizije B 92, kao što su ga kidnapovali ispred njegove kuće i doveli u Beograd, a nema nijednog pravnog osnova za to.
Dakle, on i danas-dan strahuje da tako nešto može da mu se desi, ali ko zna, ne da bude doveden samo u Beograd, nego možda i preko okeana, jer je to zapravo intencija i traženje Hilari Klinton, kojoj nažalost su skloni da udovoljavaju oni koji su danas na vlasti u Srbiji.
Postupak protiv Miladina Kovačevića je politički montiran, a njegovo držanje u pritvoru između 10. i 15. decembra bilo je bez pravnog osnova, to se tvrdi u žalbi njegovih roditelja. To što tvrde je apsolutno tačno i to svaki prosečan pravnik u Srbiji zna, a kamoli dobar pravnik ili dobar advokat, to bi mogli možda da znaju i ovi bolonjski pravnici.
Kao argument porodica Miladina Kovačevića, odnosno njegovi roditelji ističu da je postupak suprotno odredbama ZKP-a započeo u Beogradu, što je takođe tačno.
Suđenje u Beogradu izgledalo je politički celishodnije, medijski izazovnije i kontroli određenih političkih činilaca dostupnije, kažu oni u žalbi i tvrde da postupak nije mogao biti spojen sa predmetima konzula Slobodana Nenadovića i vicekonzula Igora Miloševića. Gospodine Ćosiću, složićete se sa ovim, ubeđena sam, dobar ste pravnik.
Da bi se prikrila ova politička namera, kažu roditelji Miladina Kovačevića, naš sin je okrivljen za podstrekavanje na zloupotrebu službene dužnosti. Dakle, daj šta daš, nađi kakvu god mogućnost da ispuniš želju Hilari Klinton i da Miladina Kovačevića, odličnog studenta, sportistu, Srbina, koji se zbog neke svoje zle sudbine našao na nekom mestu.
Uopšte ne želim da pričam o meritumu ovog spora, ali govorim o krivično-procesnim stvarima koje su se nameštale u Srbiji da bi se nekom udovoljilo na štetu jednog građanina Srbije, što je, morate priznati, za svaku osudu.
Podseća se da je na Okružni sud, pošto je Okružni sud 10. decembra ukinuo rešenje o određivanju pritvora, a Drugi opštinski sud doneo novo rešenje o pritvoru tek 15. decembra i ostalo je otvoreno pitanje, dame i gospodo, na osnovu čega je to urađeno – naravno, kompletan ovaj pritvor je bio nelegalan i nije u skladu sa zakonom – jer ovih pet dana između 10. i 15. decembra baš ničim, nijednim propisom nije moglo da se pokrije.
Ovo su strašne stvari i ne možete da se krijete ni iza nepostojanja zakona, ni zloupotreba od strane sudija, ni korumpiranosti sudija, ovde je očigledno samo u pitanju direktan uticaj izvršne vlasti na sudsku vlast. To je ono u šta se svi kunemo da ne sme da se dešava u Srbiji, ali nažalost se dešava.
Imamo jedan potencijalni spor. Našoj poslaničkoj grupi pisali su Mladen Babić i Vojka Babić, koji su 92. godine došli iz Sarajeva u Novi Sad kao izbeglice. Mladen Babić je, kaže, od trećeg razreda srednje škole morao da radi. Majka mu nije imala nikakva primanja, jer je u BiH imala 27 godina radnog staža, ima tek 63 godine života, po njihovom zakonu treba da ima 65 godina starosti da bi mogla da ostvari penziju, da ne čitam sve detalje, ali ovo je suština.
On je u septembru pronašao novi posao i o tome su danas, u malo skraćenoj formi, pisale jedne dnevne novine, ali ovo zaista zaslužuje pažnju i narodnih poslanika i predstavnika vlasti, a pogotovo predstavnika DS-a, jer je akter zla koje se desilo Mladenu Babiću funkcioner DS-a.
Dakle, u septembru je pronašao posao i od 22. septembra počeo da radi u firmi iz Novog Sada "Lim i TDO" koja je vlasništvo Strahinje Cvejića. Kod njega je radio za zaradu od 34.000 dinara, sad ti detalji nisu ni bitni. "Cvejić mi daje da potpišem ugovor o radu", e to je bitno, u kojem piše da mu je plata 15.000 bodova i radno mesto komercijaliste, iako ga je zaposlio za šefa maloprodaje, ali je on morao čovek to da prihvati zbog teške materijalne situacije, a ovaj Cvejić demokrata mu je objasnio da to kod njega može samo tako ili nikako, jer on tako radi sa svima.
On je 1. 11. radio u lokalu koji se nalazi u ulici Danila Kiša u Novom Sadu, to je bila subota. Radni dan je trebalo da mu traje do 15 časova, u 14 časova je dobio obaveštenje od tog svog šefa i gazde da treba da nastavi sa radom dok ne završi neki posao, a posao je bio da treba da primi 275 novih artikala koji su upravo stigli u taj prodajni objekat.
On je, naravno, čovek pristao, ostao je da radi i negde oko 18.30 časova zatvorio je radnju, krenuo kući i na nekoliko metara od tog mesta na pešačkom prelazu udarila su ga kola, udario ga je neki pripit mladić, koji nije bitan u ovoj priči, ali je bitno to da je gospodin Babić dobio trostruki prelom potkolenice, povrede glave, imao jednu operaciju, očekuje drugu operaciju.
Njegova majka odlazi kod tog gospodina Cvejića i traži njegovu zdravstvenu knjižicu, koju mu inače za šest nedelja rada nisu overili, traži da se popuni dokumentacija o povredi na radu, što ovaj naravno odbija, on nema pojma šta je to. Dolaze tri inspektora, sva tri inspektora imaju različito mišljenje, ali bukvalno tri inspektora - tri različita mišljenja. On kao veliki gazda je njegovoj majci kupio neke dve kutije lekova koje koštaju ukupno 400 dinara, da mu tako pomogne. Na jedvite jade mu je dao, sa zakašnjenjem od nekih desetak dana, tu jednu platu, ali je drugu platu skratio na 15.300 dinara. Pozvali su ga da dođe da uzme radnu knjižicu.
Govori dalje ovaj gospodin koji nam je pisao, Babić, kako ovaj Cvejić trenutno sprema neku veliku prevaru i pljačku pod okriljem akcije "IT Đak - evropski đak", ne znamo još o čemu se radi, ali ćemo pratiti ovu akciju, pošto se najavljuje u novinama, da vidimo kako to funkcioneri DS-a, preko kojekakvih nevladinih organizacija, završavaju neke svoje poslove, pranje para itd. Kaže gospodin Babić - juče sam dobio mejl od Cvejića u kojem on kaže da 23. decembra mogu doći po svoju radnu knjižicu, bez obzira što sam na bolovanju i što ću možda morati na još jednu operaciju.
Kaže da se obraćao i DS u Novom Sadu, s obzirom da je taj Cvejić funkcioner DS-a, ali da nikakve koristi od toga nije bilo. Molio je da poslanici SRS-a o ovome govore javno da bi javnost Srbije, pre svega, čula kako se ponašaju neki koji imaju dosta para, a pitanje je kako su ih zaradili.
Naravno, ovo ne znači da mi srpski radikali imamo bilo šta protiv bogatih ljudi, naprotiv, mi želimo da što više u Srbiji bude bogatih ljudi, da Srbija bude bogata država, ali naravno da se do toga dođe poštenim radom, da svi građani Srbije mogu da žive od svog rada, da nam premijer ne preti da u idućoj godini nećemo živeti bolje nego što živimo sada, a građani Srbije dobro znaju kako već sada žive i da im se ne preti da zbog opozicije neće dobiti ovu ili onu nadoknadu. Vi ste već pripremili manje plate, vi ste već pripremili manje penzije.
Bio je juče naslov u jednim novinama koji se odnosio na budžet i koji je, čini mi se, odlično oslikao pravo stanje budžeta, kaže "plate na ledu", a podnaslov je bio "manje penzije, veći porezi, više komunalije". To je ono što građane Srbije čeka od 1. januara kao novogodišnji poklon od Vlade Borisa Tadića. Naravno, čekaju ih i ovakvi zakoni i čeka ih veliki problem u oblasti pravosuđa.
Dakle, građani Srbije treba da znaju, da vode računa kako da se ponašaju, da vode računa da ih ne daj bože ne udari auto, da se ne daj bože sporečkaju s nekim komšijom, jer kako stvari stoje prvog januara mi nećemo imati Zakonik o krivičnom postupku koji bi bio primenljiv.
Nećemo imati mogućnost tužilačke istrage, o kojoj mi u SRS-u nemamo visoko mišljenje, ali to jeste ustavna kategorija i ne raspravljamo o onome što su ustavne kategorije, ni o tome kako je došlo do toga da su svi koji su učestvovali u izradi Ustava morali negde da popuste da bi se došlo do teksta koji je konačno bio prihvaćen i usvojen od strane većine građana Srbije i ovog parlamenta.
Ali, neće biti mogućnosti za tužilačku istragu, kako reče jedan kolega danas ovde, da je to planetarno dostignuće - tužilačka istraga. To planetarno dostignuće neće moći da se primenjuje u Srbiji zato što Srbija ima nesposobnu Vladu, a to planetarno dostignuće neće moći ni da se nastavi ovozemaljski zato što imamo zakon koji to sprečava, opet zato što imamo nesposobnu Vladu Republike Srbije. Ovo će, ponavljam, biti treći put da zbog loših procena, zbog vas što imate viziju, a vizija vam ide samo do sopstvenog džepa, da donosite neke zakone, neke preambiciozne projekte, planove, obećavate kule i gradove.
Stalno nam pričate o nekim reformama, a propala jedna reforma, druga, treća. Nije što su propale reforme, nego što su građani Srbije i što su svi zaposleni u pravosuđu, i sudije, i tužioci i zaposleni u sudskoj upravi već dva puta bili u situaciji da nisu znali šta će sa sobom. Pričala sam vam i pričali smo vam o tome, da se nije znalo koji je sud nadležan, u kom roku se podnosi žalba, kome se podnosi žalba, da li će neko moći da rešava, da odlučuje po toj žalbi.
Sada kada je u pitanju ZKP od 1. januara nas čeka treći kolaps u pravosuđu, ukoliko vi ne znam pomoću koje magije ne sprovedete ovo što ste ovde napisali - da će ovaj zakon stupiti na snagu 30. decembra ove godine. To je, dakle, nemoguće, ali čak iako stupi postavlja se pitanje - šta ste radili ovoliko dugo, zašto za dve godine niste stvorili uslove za primenu ovog zakona, zašto ste narodnim poslanicima podelili materijal, pustili u skupštinsku proceduru, pa bez ikakvog razloga povukli iz procedure.
Pet dana nakon toga ministar nas obaveštava - da je formirana nova radna grupa i da će ta nova radna grupa da radi na izradi novog zakonika, novog teksta ZKP.
Vi očigledno ne znate šta hoćete. Vi očigledno imate potrebu, najpre, kao i gospođa Malović, da pohvali profesora Grubača koji je radio na ovom zakonu.
Sada odjednom to nije dobro i sada ne znamo koja su u pitanju eminentna imena, ali je rekla da su u pitanju najeminentniji stručnjaci sa pravnih fakulteta, iz advokature, iz redova sudija...(Predsednik: Vreme.) vreme još uvek traje gospođo.
Rečeno mi je - 40 minuta, ali u svakom slučaju hvala lepo.
Prihvatite bar ova dva amandmana, budite jednom u životu ozbiljni pred građanima Srbije.
