Član 104 - dostojanstvo Skupštine. Molio bih gospodina koji je malopre bio za govornicom da više ne brani gospodina generala Ratka Mladića. To vam ozbiljno kažem, zato što znam da ako ovo slučajno gleda ili čuje za ovo, neće mu biti dobro. On je ipak čovek u godinama.
To je čovek kojeg vi ne poznajete, a ja ga poznajem i zato je moj život bogatiji. U mom dosijeu ima mnogo toga, za razliku od vašeg dosadnog života, u čijem dosijeu postoji samo jedna stvar, a to je da ste izdali i napustili dr Vojislava Šešelja kad mu je bilo najteže.
Blizak sam prijatelje gospodina generala Ratka Mladića i vrlo dobar drug njegovog sina. Zaista vam kažem, nemojte da ga branite, neće mu biti dobro. Ne kažem da neće moći da spava, ali neće sigurno moći ovo da provari.
General Ratko Mladić, za vašu informaciju, svojevremeno je imao nekih svojih problema, opservacija na temu događaja u Republici Srpskoj, naročito onih zadnjih dana, uoči Dejtona, ali nikada, kao pravi vojnik, kao čovek koji zaista zna šta je demokratija, nije suprotstavio svoje mišljenje predsedniku Republike Srpske, dr Radovanu Karadžiću, jer je on kao vojnik bio taj koji je slušao komandu demokratski izabranog rukovodstva. To je postavka stvari.
Koliko god on bio protiv onoga što je naumilo tu rukovodstvo, nikada se nije suprotstavljao, ni rečju, a kamoli delom. To je jedan od nauka koji sam, da tako kažem, prihvatio od gospodina generala Ratka Mladića.
Mnogo toga sam naučio od tog velikog čoveka koji je ispunio moj život i s ponosom mogu da kažem da sam ga poznavao i bio njegov vojnik. Zato, gospodine Rogoviću, molim vas nemojte da uzimate njegovo ime u usta. Niste ga dostojni.

Gospodin Momir Marković, replika.

Ovde se uopšte ne radi o delovima garderobe, obući, čizmama. Neko može čitav život da provode u čizmama ako se bavi ribolovom, ako se bavi lovom, ili ako ide po vlažnom vremenu da eventualno nešto prisvoji. Ovde se radi o tome ko je koliko vremena sa puškom u ruci proveo braneći otadžbinu i ko je pobegao, ko je dezertirao iz vojske, a za to postoje podaci i za to postoji dokumentacija.
Još jednom, niste vi dezertirali iz SRS, vi ste kao ono pijavica kada se otkači ili kada komarac ode sa tela jednog velikog organizma, parazit je otišao i niste jedini. Ima tu još parazita. Paraziti su otišli od SRS i SRS se, hvala bogu, oslobodila tog balasta. Još jednom vam kažem, nemoralno je da kukavice, izdajnici brane heroje i patriote.

Predstavnik poslaničke grupe SRS Vjerica Radeta ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas imamo na dnevnom redu Predlog odluke o prestanku sudijske dužnosti i o prestanku dužnosti zamenika javnog tužioca. Mi u SRS smo vam odavno već rekli da ćemo svaki put kada je ovo na dnevnom redu koristiti svoje vreme i raspravljati o tome, ma koliko se nekome činilo da je to možda besmisleno. Zašto ovo kažem? Zato što imamo zahtev jednog sudije, odnosno dvoje sudija, jedan zbog navršenog radnog veka treba da mu prestane sudijska dužnosti i drugo na lični zahtev. Takođe, imamo tri predloga da prestaje dužnost zamenika javnih tužioca zbog navršenog radnog veka trojici ljudi.
Bilo bi normalno da kažemo navršen radni vek, ljudi treba da idu u penziju. Ova sudija na lični zahtev traži da joj prestane sudijska dužnost, ali ne može to da prođe tek tako. Neću govoriti o ovim imenima, zato što je besmisleno pitati nekoga zašto ide u penziju, ako je navršio radni vek, mada bi, recimo, bilo interesantno pitati ovu sudiju zbog čega na lični zahtev želi da joj prestane sudijska dužnost.
Ovo je svaki put interesantno. Tražili smo svojevremeno od predstavnika Visokog saveta pravosuđa da kada god imamo ovakve zahteve da dobijemo i neko obrazloženje, ukoliko su Visoki savet, odnosno Veliko personalno veće pre toga dobili to neko šire obrazloženje, jer smo mi imali slučajeve da sudije traže da budu razrešene sudijske dužnosti zato što im je falsifikovan potpis na presudi, zato što su terani od strane predstavnika izvršne vlasti da presude nešto što nije bilo u skladu sa njihovim sudijskim uverenjem i pozitivnim propisima.
Iz tog razloga interesantna je tema, pogotovo će biti interesantna kada i ako dođe do primene ovog zakona o mreži sudova, naravno, prethodno onog zakona o lustraciji, jer će se postaviti pitanje i videćete kada to dođe, a doći će na dnevni red, kada budemo o tome razgovarali, kada, recimo, sudija koji živi u Tutinu bude raspoređen za sudiju u Novom Pazaru, a sudiće u Sjenici.
Zamislite kako bi taj neko i kako će taj neko moći da obavlja svoj posao, kako će moći uopšte u toku radnog dana da pređe tu relaciju. To bi bilo nemoguće ni helikopterom, a kamoli prevozom, i to naravno sopstvenim ili autobusom, pošto svakako nećete izdvajati sredstva za nabavku vozila za sudove u takvim slučajevima, s obzirom da je mnogo onih pres-sudova koji su vezani za Ministarstvo pravde, koji se vozikaju besnim kolima.
Kada je u pitanju ovaj zahtev za prestanak dužnosti zamenika javnog tužioca, vi ovde imate i ime jednog zamenika tužioca koji je bio pod istragom, protiv kojeg je vođen neki krivični postupak i mi nikada nismo saznali šta se tu zapravo desilo, kako je to završeno i da li tu postoji neka odgovornost? Da li je on obavljao tu funkciju u međuvremenu?
Postavlja se pitanje, da li ima nešto slično vezano i za ova ostala imena? Naravno, mi nikada nećemo dobiti odgovor od Ministarstva pravde na ovakva pitanja, jer smo mi pokušavali i konkretnim pitanjima, za konkretna imena, nikada nismo dobili odgovor.
Kolega Krasić i ja smo ko zna koliko puta pitali kada ćemo na dnevnom redu, u predlogu odluke o prestanku sudijske dužnosti, imati ime, recimo, onog sudije Danka Lauševića. Podsećam vas, to je onaj koji je po nalogu tadašnje vlasti izrekao uslovnu kaznu Vojislavu Šešelju, zato što je Vojislav Šešelj uvredio Stanka Subotića-Caneta. To je onaj za koga ste vi sada raspisali poternicu, zbog istog onog o čemu mu je svojevremeno govorio Vojislav Šešelj, a taj sudija Laušević se drznuo da izrekne tu nezakonitu presudu i nakon žalbe taj komplet spis predmeta se izgubio između 5. i 4. opštinskog suda.
Možda je zastao na Gazeli ili ko zna gde. Nikada nismo saznali, a pitali smo nebrojano puta gde je taj predmet i šta je sa tim predmetom, i šta je sa tim sudijom i šta je sa našim inicijativama, koje smo na sve moguće zakonom predviđene adrese dostavili pre šest-sedam godina vezano za ceo taj postupak?
Podsećam vas, to je onaj sudija koji je usred ozbiljne rasprave, u prisustvu nekoliko nas iz SRS, kolega i ja smo bili, bili su advokati Stanka Subotića, bili su neki studenti prava koji su tu bili prisutni da nauče, poslali ih profesori da nauče nešto ozbiljno i naleteli na Danka Lauševića, i koji je usred tako ozbiljne rasprave, pozvonio mu je telefon mobilni i on se javio na telefon i rekao: "Ćao ljubavi, nešto me boli zub, imam ovde neku raspravu. Dobro, čujemo se, ćao ljubavi".
Dakle, takav vam je još uvek u sudu. Taj će sigurno ostati i posle lustracije, jer on je vas sigurno zadužio tada kada se drznuo da izrekne jednu presudu kakvu naravno nikako nije mogao da izrekne.
Kada god govorimo o sudijama i javnim tužiocima, ne možemo da propustimo priliku a da ne podsetimo javnost i da malo neku ne progovorimo o Vladimiru Vukčeviću, to je onaj specijalac za ratne zločine, tako se zove. Ovih dana smo u medijima pročitali kako je Vukčević otkrio masovnu grobnicu u Albaniji.
Kaže, tužilac za ratne zločine, Vladimir Vukčević, kaže za te novine da je dobio dokaze koji ukazuju na postojanje masovne grobnice koja se nalazu u albanskom mestu Burelj, u kojoj su sahranjeni oteti Srbi sa Kosova. Ova grobnica, kaže, nalazi se nedaleko od žute kuće, gde se pretpostavlja da su nad srpskim zarobljenicima vršene operacije i vađeni im organi.
Dakle, Vukčević sve zna. Zna i gde je žuta kuća, zna i gde su vađeni organi Srbima, znao je to očigledno pre nego što je Karla del Ponte objavila, samo je pitanje da nije ona objavila da li bi se taj specijalac setio da nešto preduzme na tu temu. Zna i gde je masovna grobnica Srba, kako kaže, nestalih Srba sa Kosova.
Zna da se nalazi u Albaniji kod mesta Burelj, bio je, sećate se, znaju građani Srbije. Išao je da sa albanskim ministrom dogovori da oni pokreću, da oni vode postupak protiv onih koji su učestvovali u vađenju i prodaji ljudskih organa od otetih Srba sa Kosova i Metohije.
Šta je tamo uradio? Otišao turistički, sliko se da ulepša one zidove u specijalnom tužilaštvu, a pričala sam vam o tome da su ti zidovi u holu specijalnog tužilaštva okićeni slikama gde su Vukčević u zagrljaju sa Karlom del Ponte, Karla del Ponte u zagrljaju sa Borisom Tadićem, pa njih svi troje zajedno, pa Stipe Mesić naravno s njima.
Dakle, ne znam zaista kolega kako možete da se smejete, evo neću ni da vas pogledam da ne primete ostali kome je ovo smešno, ali zaista ovo je naša tužna istina i naša tužna i nesrećna sadašnjost, dragi moj kolega. Ubeđena sam da vi delite mišljenje sa mnom, ali ko zna čega ste se malopre setili.
Šta kaže ovaj Vukčević? Kaže - očekujemo da će ovi novi dokazi konačno ubediti nadležne da započnu novu istragu o onome što se dešavalo na severu Albanije, ali ovoga puta pod nadzorom međunarodne zajednice. To priča Vukčević.
Da li je to ta međunarodna zajednica o kojoj je malopre ovde govorio Dragan Todorović? Da li je to misija Euleksa? Da li će taj deo misije Euleksa, sudije i tužioci da odu u severnu Albaniju, da tamo pomognu da se istraže svi ovi tragični slučajevi koji su se dešavali Srbima koji su živeli na Kosovu i Metohiji?
Kaže dalje Vukčević, prema podacima tužilaštva, otmice Srba sa Kosova organizovao je komandant OVK, Ramuš Haradinaj, koga je Hag oslobodio optužbi za zločin nad Srbima. U zločine nad Srbima umešan je i bivši albanski premijer Sali Beriša, koji je izdavao kuće na severu Albanije pripadnici OVK.
Pitanje za Vladimira Vukčevića i za Ministarstvo pravde, za Borisa Tadića, za Vladu Srbije - šta su uradili u diplomatskim odnosima između Albanije i Srbije nakon ovih saznanja, jer je Albanija i dalje prijateljska zemlja u koju oni idu tako turistički da se švrćkaju o državnom trošku, da se slikaju i da se vrate posle nekoliko dana?
Gde je reakcija države na ove činjenice koje Vladimir Vukčević, specijalni tužilac za ratne zločine, naziva činjenicama i iznosi IH kao činjenice? Gde je reakcija države, dame i gospodo narodni poslanici? Je l' se mi igramo države ili smo mi ozbiljna država, jesmo mi ozbiljan narod, je l' imamo razumevanja za svoje žrtve ili nas baš briga, neka se dešava, sve prolazi mimo nas? Ne može više tako.
Ne može Vladimir Vukčević da obavlja tu dužnost specijalca, da ima ove podatke, da zna, evo sam kaže, da je Ramuš Haradinaj, prema podacima tužilaštva, vršio otmice Srba sa KiM, da je on to organizovao i posle toga da taj isti Vukčević kaže da prekopava nebo i zemlju da pronađe generala Mladića. Dokle to licemerstvo? Kada ćemo postati ozbiljna i odgovorna država? Kada ćemo se ponašati kao dostojanstveni ljudi? Mi kao ljudi to jesmo, ali na žalost nemamo dostojanstvenu Vladu, nemamo vlast koja to zaslužuje da bude.
Vi što podržavate Vladu Republike Srbije, doduše niste to pokazali, s obzirom da vas nije bilo 126 da glasate za poverenje Vladi, pa skrenite im pažnju, kažite im da moraju da vode računa o državnim interesima, o nacionalnim interesima, o interesima svakog građanina Srbije. Zamislite jednog dana kada dobijemo predlog odluke o prestanku tužilačke funkcije ovom Vladimiru Vukčeviću, da li ćete i tada da ćutite, da samo glasate? Hteo je čovek da više ne bude tužilac, on je dovoljno zaradio, njemu je bila dovoljna saradnja sa Karlom del Ponte.
Njega baš briga, a mi nikada da ga ne pitamo šta je radio, zašto mnogo toga nije uradio, zašto se u tom našem specijalnom tužilaštvu ne vode krivični postupci protiv Hrvata osumnjičenih za krivična dela ratnih zločina protiv Srba?
Zašto se ne vode krivični postupci? Zašto nemamo u javnosti informaciju šta se dešava sa onima koji su bili pravosnažno osuđeni, koji su razmenjeni ili sa onima protiv kojih je bio pokrenut postupak, pa su razmenjeni. Zašto se taj Vukčević i njegov Bruno Vekarić i kompletna Vlada i vlast Republike Srbije ne zainteresuju. Da li se protiv tih ljudi tamo negde vodi postupak, da li su i dalje u zatvoru. Da li je nastavljen postupak.
Da li je ikome uopšte bitno od zvaničnika u ovoj državi šta se dešava sa onima koji su vršili ratne zločine nad Srbima? Nažalost, na Kosovu i Metohiji i danas-dan vrše najteže zločine. Ovo nisu paušalne ocene. Mi uvek vodimo računa, mi, srpski radikali se zalažemo za to da svaki zločin bude kažnjen, ali takođe tvrdimo da svaki zločin ima zločinca, zločina ima ime i prezime i svako treba da odgovara za ono što je zaista učinio. Ali, Vlada Republike Srbije, deo našeg tužilaštva, pre svega mislim na ovo specijalno tužilaštvo za ratne zločine ima potpuno druge aršine.
Vi znate, govorili smo više puta o tome ko je u našem Specijalnom tužilaštvu i Sudu za ratne zločine, ko vedri i oblači - Nataša Kandić. Zna se ko finansira Natašu Kandić, zna se da u Specijalnom sudu sedi Sem Nazaro, savetnik iz američke ambasade, da Nataša Kandić i Sem Nazaro diktiraju presude, da ih sudije samo potpisuju.
To je javna tajna, o tome bruji srpsko pravosuđe, o tome pričaju sve ozbiljne sudije i svi ozbiljni tužioci. To znate svi vi, to znaju svi u ministarstvu, to zna Boris Tadić, to znaju savetnici Borisa Tadića. Svi se ponašate kao da ne živite u ovom životu i kao da ne živite u ovom svetu.
Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo ti koji moramo, Ustav Republike Srbije nas obavezuje, da skrećemo pažnju na neustavno, nezakonito i nepatriotsko ponašanje i predsednika Republike, i Vlade Republike Srbije, i predsednika Vlade, i članova Vlade pojedinačno. Ako mi to ovde ne budemo radili u najboljem interesu svih građana Srbije, u srpskom nacionalnom interesu, onda ne znam od koga to možemo da očekujemo. Od Euleksa na Kosovu i Metohiji?
Čuli ste malopre šta se dešava i zašto predstavnik Vlade ovde nije prihvatio one amandmane vezano za mrežu sudova na Kosovu i Metohiji. Zato što su znali da tamo neće biti mesta za naše sudije, zato što su znali da će tamo da sude sudije i da tuže tužioci Euleksa, koje su doveli Vordsvort, Manter i ostali iz belog sveta. Znali su to, a ovde su pred nama izigravali, kao, šta mi to pričamo, šta smo zapeli da na Kosovu i Metohiji imamo mrežu sudova.
Mi smo hteli i insistirali da i kroz mrežu sudova pokažemo da država Srbija živi na Kosovu i Metohiji. Šta ste vi uradili glasajući za taj zakon o mreži sudova? Šta su uradili oni koji nisu došli da glasaju protiv tih zakona? Šta su uradili oni koji su pravili kvorum da se ti zakoni izglasaju?
Drage moje kolege, pitaće vas istorija, pitaće vas u porodici, pitaće vas potomci, vodite računa o državi Srbiji, vodite računa o interesima svakog građanina Srbije. Na to nas je narod obavezao, na to nas obavezuje i Bog.

Zahvaljujem, gospođo Radeta.

Saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa, prijave za reč u pisanom obliku, podneli su poslanici SRS.

Reč ima Petar Jojić. (Nije tu.)

Narodni poslanik Sreto Perić ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvek kada  su na dnevnom redu zakoni iz oblasti pravosuđa ili imenovanje i razrešenje nosilaca pravosudnih funkcija, to je veoma važna tema za SRS. Koliko je pravosuđe, kao posebna grana u Srbiji, značajno, to ukazuje i određen broj odredaba Ustava Republike Srbije, koji je tu materiju u osnovi regulisao, a zatim uputio na donošenje određenog broja zakona kojima se to detaljnije uređuje.
Mi smo pre ove tačke dnevnog reda imali raspravu, u načelu, o izmenama Zakonika o krivičnom postupku. U tom zakoniku se predlaže, da ne kažem negovanje, nego razvijanje autoriteta kod nosilaca pravosudnih funkcija i dostojanstvo. Međutim, ova vlast ne da ne čini ništa na tom planu, nego čini sve suprotno od toga.
Poštovani građani i kolege narodni poslanici, danas više nego prethodnih dana vidimo na delu matematičko pravljenje Vlade u mesecu julu.
Gospođo predsedniče, imam jednu primedbu koju upućujem na vaš račun. Kada je u prepodnevnom delu predsednik poslaničke grupe SRS, gospodin Dragan Todorović ukazao na grubo kršenje i neprijatno ponašanje engleskog ambasadora, vi ste ga uputili da u 11,00 sati ima sastanak sa predsednikom Vlade Republike Srbije, pa da će on dati odgovor.
Postavljam vama pitanje: šta bi bilo da nije bilo tog sastanka? Siguran sam da na tom sastanku nije bilo reči o tome. Vidite sada da su veoma veliki problemi pred ovom vladom, ali to je, poštovani građani Srbije, plaćanje cene, nazivam je matematičkom vladom koja je formirana u julu.
Predstavnik Vlade, odnosno ministar gospođa Malović je u raspravljanju po tački dnevnog reda Zakonika o krivičnom postupku rekla da je formirana jedna radna grupa koja će predložiti novi zakonik o krivičnom postupku i rekla je ko će biti predsednik te radne grupe. Mi iz SRS izražavamo sumnju u tu radnu grupu, a posebno u njenog predsednika, jer njemu se ne dopada ni način na koji je Ustav regulisao vlasništvo mandata posle održanih izbora.
Svakako, istina u manjem broju, imamo zamerke na pre svega okružne sudove koji nisu postupali u skladu sa Zakonom o lokalnim izborima kada su imali žalbe SRS da po tome postupaju.
Mi sada imamo na dnevnom redu razrešenje nosilaca sudijskih funkcija. To je, kao što je koleginica Vjerica u prethodnom izlaganju rekla, dvoje sudija: jedno odlazi u penziju, drugo na lični zahtev. Mi predlažemo da u narednom periodu, kad budemo imali takvu situaciju, kada je u pitanju razrešenje na osnovu ličnog zahteva da dobijemo, uz zahtev za razrešenje, i koji su razlozi, pa ćete onda videti koliko ima zloupotrebe u pravosuđu od strane izvršne vlasti.
Mi procenjujemo, a i znamo, jer smo u prethodnom periodu imali sedam zakonskih predloga, odnosno sedam zakona koje smo razmatrali ovde i da bi mogli kvalitetno da se pripremimo za tu raspravu, kontaktirali smo veliki broj nosilaca pravosudnih funkcija, a i sami su se javljali u poslaničku grupu SRS. To je bio najbolji način da upoznamo, ali i ranije smo pratili tu problematiku, u kakvim uslovima rade naši nosioci pravosudnih funkcija.
Procena je, i naša i građana Srbije, da najveći broj nosilaca pravosudnih funkcija zaslužuju da taj posao rade i dalje, ali ima određen broj sudija i javnih tužilaca koje je trebalo razrešiti tih funkcija, a da nam za to nije bila potrebna izmena i dopuna bilo kojeg zakona, na osnovu važećih zakona do sada smo to mogli da učinimo i bili smo dužni da to uradimo, ali se od toga odustalo.
Najpre bi trebalo razrešiti one sudije i javne tužioce koji rade po diktatu predstavnika izvršne vlasti. Mi nikada, kada komentarišemo zakone iz oblasti pravosuđa i imenovanje ili razrešenje nosilaca pravosudnih funkcija, ne komentarišemo presude, jer uvek je jedna strana nezadovoljna. Znate, u sud se ne ide da bi se prijavilo krštenje ili nešto drugo, nego uglavnom kada postoje određeni problemi u praksi i uvek će jedna strana biti nezadovoljna.
Ima slučajeva kada dođe do sudskog poravnanja, ali taj broj, broj rešenih predmeta na takav način je manji u odnosu na ono kada se neposredno arbitrira i mi ne govorimo o tome kada kažemo da najveći broj nosilaca pravosudnih funkcija čine čestiti ljudi i stručno osposobljeni za taj deo, ali ima jedan broj koji ne zaslužuju da budu sudije ili javni tužioci. Ali, od 2001. godine kada je DOS došao na vlast onda kolega Batić kao ministar zna, ne krivim ga za taj deo, zna ko su sve postajali sudije i predsednici opštinskih, a i okružnih sudova, pa možda čak i nekih okružnih sudova, ljudi bez iskustva u pravosuđu. Onda se zahtevalo da se sudi na osnovu valjda dnevne politike, a ne na osnovu zakona.
Poslanička grupa SRS će uvek stati i podržati one nosioce pravosudnih funkcija koji sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata koji su u saglasnosti sa Ustavom i zakonom i naravno međunarodno priznatih ugovora, i uvek smatramo one sudije i tužioce koji sude na osnovu tih propisa da ispravno postupaju i da mogu da obavljaju te funkcije.
Ovde nama niko nije dao odgovor na pitanje zbog čega je u 2008. godini bilo 60 lažnih dojava o postavljanju bombe u Palati pravde, a da je za to odgovarala samo jedna osoba, pa onda mi možemo da izražavamo sumnju da se možda i u dogovoru, zavisno ko je trebalo u taj dan da bude procesuiran, odnosno kome se trebalo suditi, znači, 60 dana u 2008. godini je bilo lažnih dojava, a 27.500 sudskih procesa je odloženo.
Koliko je to koštalo građane Srbije? Ništa se nije radilo, a mi ovde pokušavamo da ukažemo na određene probleme, da osudimo ono što ne ide u prilog građana Srbije, da osudimo neaktivnost Vlade ili pogrešno činjenje, pa se opet neko usudi da procenjuje da je to opstrukcija.
Izgleda kada god nema Vlada Republike Srbije rešenje za određene probleme, a vrlo često nema, jer problema je mnogo, i čini mi se da od svega najbolje proizvodi probleme Vlada Republike Srbije, onda se pozivaju na neku opstrukciju.
Verovatno je neko od vas imao priliku sinoć da pogleda jednog od naših kolega, kolegu Aleksandra Vlahovića, koji je gostovao u jednoj TV emisiji i ne ulazim sa njim u raspravu šta je sve izgovorio, ali na kritiku zbog čega su izostale subvencije poljoprivrednicima i poljoprivredi, kaže da je previše sredstava bilo izdvojeno u 2007. i 2008. godini, nisu pravilno trošena, pa sada on pretpostavlja kada se smanje ta sredstva da će efekti biti mnogo veći.
Eto, i takve odgovore daju predstavnici vladajuće koalicije, a predstavnici Vlade neuporedivo katastrofalnije odgovore daju građanima Srbije na ono što njih zanima i ono što oni treba da učine.
Mislim da je reforma pravosuđa bila potrebna i danas treba u Srbiji, i uzalud je strategija o reformi pravosuđa koja je urađena 2006. godine, pa su neki stručnjaci iz oblasti prava išli na tzv. treninge u beli svet, da bi to mogli da primene kod nas, a zapravo to znači provođenje samo ne Ustava i zakona, nego provođenje volje izvršne vlasti u sistemu pravosuđa, protiv čega će se SRS uvek boriti.

Zahvaljujem. Gospodin Vladan Batić ima reč. Prvo gospodin Martinović? Pa gospodin Batić je trebalo da bude prvi, ali dobro, ako ste se tako dogovorili može, u redu ustupate, izvolite gospodine Martinoviću.

Dame i gospodo poslanici, zahvaljujem se gospodinu Batiću što mi je omogućio da govorim pre njega.
Ova tačka dnevnog reda je dobar povod da se kaže još nešto o stanju u srpskom pravosuđu. Mi smo juče završili raspravu o predlogu budžeta za 2009. godinu. Ono što pada u oči kada je reč o državnim organima, a to je da su značajno povećana finansijska sredstva za rad državne administracije, odnosno za rad kabineta predsednika Vlade, kabineta predsednika Republike, zamenika predsednika Vlade, raznih potpredsednika Vlade, raznih agencija itd.
Juče ste mogli da čujete iz rasprave narodnih poslanika koliko su porasli indeksi u odnosu na 2008. godinu.
S druge strane, kada je reč o pravosuđu, značajno su smanjena finansijska sredstva za rad pravosudnih organa, iako bi tokom 2009. godine država trebalo da preduzme odgovarajuće mere, finansijske, organizacione i kadrovske prirode, kako bi konačno u Srbiji profunkcionisali pravosudni organi koji su obrazovani odgovarajućim zakonima, a koji do danas nisu počeli da funkcionišu.
Tu, pre svega, mislim na upravni sud, na apelacione sudove. Logično bi bilo da se onda poveća iznos iz budžeta za rad tih državnih institucija.
Međutim, frapantno je da tokom 2009. godine pravosuđe u Srbiji će, ako se usvoji ovaj budžet koga je predložila Vlada Srbije sa više od mesec dana zakašnjenja, u stvari raspolagati daleko manjim sredstvima nego što je to bilo tokom 2008. godine.
Ono što je činjenica, to je da Vlada Srbije u predlogu budžeta za 2009. godinu uopšte nije predvidela finansijska sredstva za isplatu recimo da su to otpremnine sudija koji će ostati bez posla. Jasno je da usvajanjem ovih poslednjih pravosudnih zakona u Skupštini Srbiji, da će se desiti lustracija sudija. Vi to tako ne nazivate formalno, u suštini to jeste čistka svih onih sudija koji su nepodobni režimu Borisa Tadića.
Postavlja se pitanje, šta će se desiti sa sudijama koje ostanu bez posla, a više od 100 opštinskih sudova je ukinuto u Srbiji poslednjim zakonima. Ne vidim na koji način ćete da obeštetite te ljude. Ne mogu da verujem da ćete im jednostavno reći, vi od danas niste sudije, idite na ulicu.
Tu ima sudija koje su po 10, 20, 30 godina provele u pravosuđu, ima dosta kvalitetnih sudija, ima sudija koje su ceo svoj radni vek sudile po Ustavu i zakonu. Sada samo zato što Vlada Srbije nije htela da prihvati apsolutno nijednu sugestiju poslanike iz opozicionih redova, došlo je do ukidanja velikog broja sudova. Sa ukidanjem velikog broja sudova naravno da će doći do otpuštanja sudija.
Ono što je takođe činjenica, to je da mi danas raspravljamo o prestanku sudijske dužnosti, a činjenica je da ova vlast, uključujući ne samo Vladu Srbije nego i predsednika Republike, čini sve da Srbiju gurne u neopisivu bedu i nesreću.
Pre svega, Vlada Srbije je drastično pogazila Zakon o budžetskom sistemu, koga je sama predložila u Skupštini Srbije 2002. godine. Budžet je stigao sa više od mesec dana zakašnjenja. Jedino što smo mogli da čujemo od predstavnika Vlade, a to je nekakvo lakonsko izvinjenje, eto, Vlada se izvinjava narodnim poslanicima i građanima Srbije što je brutalno prekršila Zakon o budžetskom sistemu.
Onda smo mogli da čujemo razna objašnjenja od predstavnika Vlade kada se u stvari javila ova svetska ekonomska kriza, do pre dva meseca Božidar Đelić je negirao da ta kriza uopšte postoji, pa je rekao da ta kriza postoji, ali da će ona imati blagotvorno dejstvo na srpsku privredu, jer smo mi izolovani od svetskih ekonomskih i finansijskih tokova, pošto još uvek nismo članica EU.
Pre nekoliko dana smo čuli od ministra finansija gospođe Dragutinović, kada smo raspravljali o poslednjim zakonima o osiguranju depozita, da je Vlada Srbije imala informaciju da se svetska finansijska kriza javila još u leto 2007. godine, ali da su se setili pre mesec ili dva dana da preduzmu odgovarajuće mere.
Onda ste imali onu čudesnu izjavu premijera Cvetkovića da je formiran nekakav tim koji treba da predloži mere Vladi Srbije i Narodnoj skupštini kako da se bore protiv ekonomske krize. Izađe guverner Narodne banke, s kojim očigledno nemate dobru komunikaciju, jer on govori jedno, vi govorite drugo, čovek kaže - nemam pojma da je formiran bilo kakav tim, a pogotovo ne znam da sam u tom timu.
Da bi stvar bila gora, sada na svetlost dana izbija otvoreni sukob između ministra odbrane Dragana Šutanovca i načelnika Generalštaba Zdravka Ponoša. U čemu je razlika između njih dvojice? Samo u statusu u DS. Zdravko Ponoš je običan član DS, a Dragan Šutanovac je potpredsednik DS. Samo je u tome razlika.
Zašto se javio taj sukob? Zato što očigledno Boris Tadić pokazuje mišiće građanima Srbije. On sada pokušava da stvori neki rivalitet između civilnih i vojnih vlasti, između ministra odbrane i načelnika Generalštaba. Možda planira da on izađe kao neki mirotvorac koji će da pomiri ta dva člana, odnosno funkcionera DS.
Ako ste slušali ono što je rekao šef poslaničke grupe SRS, gospodin Dragan Todorović, situacija na KiM se pogoršava ne iz dana u dan, iz sata u sat. U takvoj situaciji, razbijati Vojsku Srbije, odnosno mutiti vodu kada je reč o odnosima između ministra odbrane i načelnika Generalštaba zaista je ravno nacionalnoj izdaji i nacionalnoj katastrofi.
SAD i EU su od 91. godine nanele mnogo zla Srbiji i srpskom narodu - i sankcije, a kada kažem sankcije, ne mislim samo na sankcije Srbiji i Crnoj Gori, nego i sankcije Republici Srpskoj Krajini i Republici Srpskoj; i bombardovanje, i medijsku satanizaciju. Sada pokušavaju da nam otmu KiM, preko svojih saveznika u Novom Sadu, pokušavaju na teritoriji suverene i međunarodno priznate države Srbije da naprave nekakvu novu državu, nezavisnu državu Vojvodinu. Pišu statut koji je u 90% svojih odredaba direktno suprotan Ustavu Republike Srbije.
Sve se desilo Srbima tokom 90-ih godina i početkom 21. veka, još nam se jedino nije desio građanski rat.
Sada izgleda treba još da nam se desi građanski rat. Za to se izgleda postarao Boris Tadić. Očigledno da ovaj sukob između ministra odbrane i načelnika Generalštaba, ne bih voleo da je to tako, ali ko zna, može da dovede do nekih sukoba širih razmera.
U situaciji kada je srpski narod na KiM egzistencijalno ugrožen, kada vama ministar trgovine tzv. republike Kosovo pre nekoliko dana javno izjavi da će vlada tzv. republike Kosovo da zabrani uvoz bilo kakve robe iz Srbije, u situaciji kada činovnici Euleksa na KiM otvoreno kažu da njih ne zanima nikakav Ustav Srbije, nikakva suverenost Republike Srbije, da su oni tu došli da pomognu jačanje kosovskih institucija, kako bi pomogli brže približavanje tzv. republike Kosovo EU, u takvoj situaciji Boris Tadić i Dragan Šutanovac provociraju prosto sukobe širih razmera u Republici Srbiji, odnosno uništavaju i ovo malo što je ostalo od Vojske Srbije.
Zaista, čovek postavlja samom sebi jedno logično i razumno pitanje, ima li granica uništavanju Srbije? Šta to još treba da se desi, koji deo teritorije treba da nam otmu, koliko Srba još treba da bude ubijeno, koliko bombi treba da padne na glave naše dece da vi jednom kažete - sada je dosta, prestanite da nas uništavate, prestanite da nas ponižavate.
Vezano za pravosuđe u Srbiji, mislim da su narodni poslanici SRS u današnjem izlaganju i u prethodnim izlaganjima vezanim za budžet Srbije, a pogotovo za set ovih nakaradnih pravosudnih zakona, rekli mnogo, reći će i danas dosta. Bilo bi dobro da makar deo tih sugestija uvažite.
Verujem da i među vama ima čestitih i poštenih ljudi. Nemojte zaboraviti da će 2009. godina biti izuzetno teška, ne samo na ekonomskom i finansijskom planu. Nije nemoguće da dođe do eskalacije sukoba, do novog egzodusa Srba na KiM, a ne daj bože da se ti sukobi prošire i na teritoriju ovog užeg dela Srbije.
Država Srbija je nespremna i za ekonomsku krizu i za ovu političku krizu. Nemojte dodatno da otežavate Republici Srbiji. Mi u SRS radimo sve da srušimo režim Borisa Tadića, ali kada su u pitanju vitalni interesi Republike Srbije, uvek smo mi na prvom mestu da joj pomognemo.

Zahvaljujem. Reč ima gospodin Vladan Batić.