Gospodine Kragoviću, vi ste i pored mog upozorenja govorili, podsećam vas na član 106. stav 3, o temi koja nije na dnevnom redu. Inače, dostavljanje potvrda o izbornom pravu je obaveza svih nas. Znači, vi ste govorili o svima nama, u neku ruku, ali zaista to nije tačka dnevnog reda. Niste pomenuli ništa vezano za amandman. Htela bih da zamolim druge poslanike da se držimo dnevnog reda.

Gospodin Đoković, po Poslovniku.

Poštovana gospođo predsednice, kolege dame i gospodo, nije dobro kada od svakog problema, a problema imamo puno, mi pravimo politizaciju. Ovde je očigledan nesporazum i nečiji nerad.
Jednostavno, građanin je otišao na šalter pošte, banke i ostalih, prijavio svoje pravo na akcije. Sledeći korak je korak nadležnih službi koje su zadužene za vođenje biračkih spiskova da dostave Agenciji za privatizaciju izvod iz biračkog spiska. Nažalost, nijedna opština sa KiM to nije uradila.
Dakle, naši predstavnici, predsednici opština i oni koji to vode nisu dostavili birački spisak Agenciji za privatizaciju. Ovaj problem sam video još juče i zato sam i pozvao predsednika opštine Kosovska Mitrovica, da ne bih politizovao, da ne bih izlazio za govornicu nepotrebno, jer predsednik opštine Kosovska Mitrovica nije iz moje stranke, nebitno iz koje je, kao što ni ostali na KiM nisu iz moje stranke, i zamolio ga da komunicira u ponedeljak sa Agencijom za privatizaciju, pošto su zakasnili.
Čak je pre nekih mesec dana, u istom dnevnom listu u kojem je ovaj spisak objavljen, neću da ga reklamiram, bio poziv predstavnicima opština koje nisu dostavile izvod iz biračkog spiska. Na tom spisku su bile sve opštine sa KiM.
Dakle, ovde ne vidim nameru Agencije za privatizaciju, niti države Srbije, već je ovde očigledan nemar, nerad ili čak neznanje, obično neznanje ne može biti ni opravdanje, opštinskih struktura sa KiM.
Tako i ovom prilikom mislim da treba da spustimo loptu, da ne politizujemo sve ako baš ne moramo, nego da pozovemo te ljude koji su nadležni, predsednike opština, da naprave kontakt sa Agencijom za privatizaciju, da privatizaciju u elektronskoj formi, onakvoj kakva odgovara kompjuterima Agencije za privatizaciju, dostave izvode iz biračkog spiska i da se ovaj problem skine.
Građani su s punim pravom zabrinuti. Zvalo je i mene mnogo njih i pitaju šta je i kako je, tako da pozivamo, nadam se da se svi slažemo u tome, predsednike opština, odnosno njihove nadležne službe, da se na ovaj način reši taj problem.
Ukoliko se ne reši, mislim da je najmanje što bi ova skupština mogla da zahteva da vidimo odgovornost onoga ko je zatajio. Da li je to zatajila Agencija ili opštinske službe, u svakom slučaju, građani ne smeju da ispaštaju, a ja vam, kao čovek koji se nekada bavio informatikom, mogu reći da se to na ovaj način rešava, da sam proverio i da ne bi bio red da politizujemo više, već da se vratimo dnevnom redu. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Đokoviću. Činjenica je da je 106.000 građana upisano u birački spisak na KiM, da je 95 hiljada raseljenih upisano u opštinama u Srbiji, prema mestu prebivališta, no to nije tema rada večeras.

Na član 4. amandman je podneo poslanik Milan Dimitrijević.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Gospodine Dimitrijeviću, imate reč. Izvolite.

Gospođo predsednice, gospođo ministre, na član 4. Predloga zakona o budžetu podneo sam amandman. Pre mene je barem 10-12 narodnih poslanika DSS govorilo na istu temu.
Dakle, dobro je što je gospođa ministar prihvatila ovaj amandman. Dobro je i zbog onih žitelja opština i gradova u Pomoravlju, koji su videli da su poslanici DSS danas uložili izuzetan napor da ubede predstavnika predlagača da ovaj amandman prihvati. To je dobra stvar.
Ali, u ustima ostaje gorak i opor utisak i ukus gledajući na opštu sliku vezano za Predlog zakona o budžetu. Dakle, u izlaganju predsednika Vlade tri principa su bila dominantna. Gospodin predsednik Vlade je govorio o jedinstvu, govorio je o solidarnosti i govorio je o trećem principu, za koji sam siguran da nema baš mnogo veze sa logikom. Princip - podsticajno restriktivan. Crn, a beo; debeo, a mršav; visok, a mali.
Dakle, kako nešto može biti podsticajno, ako je restriktivno? Razmišljao sam o tom problemu, a onda sam došao do zaključka da on jeste podsticajan za neke korisnike budžeta.
Recimo, podsticajan je za kabinete potpredsednika Vlade, jer su ti budžeti uvećani za podebeli iznos. Podsticajan je i kada se radi o ugovorima o delu. Ne možete da saberete sve te cifre. To je gomila novca, možda veća od metar i po, dva. Podsticajan je i kada se govori o putovanjima predstavnika Vlade. U tim situacijama on jeste stimulativan i jeste podsticajan.
Gde je on restriktivan? Restriktivan je u onim predizbornim obećanjima. Restriktivan je kada govorimo o penzijama, o troškovima života, o besplatnom školovanju, restriktivan je u oblasti zdravstva itd. To je ta priča zbog čega ostaje gorak ukus u ustima i pored ovog malog pomaka koji je učinio predstavnik predlagača, ali prosto bacajući nekoliko kapi bele boje u punu kantu crne boje ne dobija se mnogo.

Zahvaljujem, gospodine Dimitrijeviću. Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Milica Vojić-Marković.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Gospođo Vojić-Marković, izvolite, imate reč.

Hvala, gospođo predsednice. Dame i gospodo poslanici, poštovana gospođo ministar, vrlo mi je drago što moji sugrađani iz Kolubarskog okruga, iz grada Valjeva i iz opština Mionica, Ljig, Lajkovac, Osečina i Ub mogu da kažu da su nešto dobili makar ovim amandmanom.
Moram da kažem jednu šalu koju sam pomenula kada ste sve amandmane koji se tiču Kolubarskog okruga, a podnela sam više amandmana, jedan od njih je bio i u rebalansu i sada u budžetu da se sredstva za zemljotres povećaju bar koliko, prosto sam htela da kažem da bi možda bilo dobro da se građani Kolubarskog okruga nekim referendumom pripoje Vojvodini. Možda bi imali neki bolji i kvalitetniji tretman.
Šalu na stranu, hoću da se zahvalim upravo zbog toga što je Kolubarski okrug jedan od onih okruga koji su vrlo osiromašili devedesetih godina, koji je imao nesreću da je 1998. godine imao zemljotres, koji je imao nesreću da je u bombardovanju jako teško stradao, koji je jedan od onih okruga koje je tranzicija još više naglo osiromašila i on smatra u onu kategoriju, kako kaže nauka, tranzicionog siromaštva.
Hoću da kažem da nismo imali mnogo sreće sa privatizacijom preduzeća, 57 preduzeća u Kolubarskom okrugu uopšte nije privatizovano, 37 jeste, na nesreću potpuno neuspešno. Ceo proces se sveo na to da su posle izvesnog vremena ili tog trenutka radnici otpušteni, imovina preduzeća rasprodata, a da je praktično preduzeće stalo sa proizvodnjom, odnosno promenilo namenu.
Dakle, imamo zaista visok stepen nezaposlenosti, neke od opština Kolubarskog okruga spadaju u kategoriju siromašnih i nerazvijenih opština, što znači da mladi, školovani ljudi odlaze iz tih opština i da je zaista veliki problem zaustaviti taj proces odlaska i opustošenja siromašnih i malih opština.
Ono što želim da naglasim jeste da je zaista vrlo važno da Kolubarski okrug ima ovog trenutka nekoliko dobrih projekata koji traže veća sredstva, pa se nadam da ova sredstva na koja praktično može da računa time što je prihvaćen amandman gospodina Aligrudića, koji praktično menja suštinu da će 5% sredstava koje bi trebalo da pripadnu Vojvodini, sada biti prema projektima raspodeljeno na opštine i drugih delova Srbije.
Na taj način će se i sprovesti strategija regionalnog razvoja koja je doneta 2007. godine. Moram da kažem da je u skladu sa onim što su poslanici DSS tražili, a to je poštovanje Ustava, poštovanje važećeg Zakona o privatizaciji, Zakona o transferu sredstava. Mislim da treba biti pošten i reći da su svojom upornošću poslanici DSS nešto uradili za običan narod. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo Vojić-Marković. Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 4. amandman je podnela poslanik Milica Radović.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Gospođa Radović, želi reč, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministar, samo da se zahvalim gospođi ministar na tome što je faktički, prihvatanjem amandmana gospodina Aligrudića, prihvaćen i moj amandman.
Podneli smo amandmane, jer smo smatrali da je dobro da se izvrši drugačija preraspodela sredstava, imajući u vidu potrebu da Srbija treba da se decentralizuje i da se ravnomerno regionalno razvija. Moj amandman se odnosio na Zaječarski okrug i na preraspodelu sredstava opštinama Zaječar, Knjaževac, Boljevac i Soko Banja.
Izneću u par rečenica da je stanje privrede u Zaječarskom okrugu izuzetno loše, da mahom preduzeća posluju sa velikim gubicima i da proces privatizacije još uvek nije završen. Nezaposlenost je, kao i u većini opština, najveći problem. Za razliku od drugih opština u Srbiji nezaposlenost je iznad republičkog proseka i ona iznosi 23%.
Smatram da će ova sredstva koja sam predvidela u amandmanu, a koji amandman je i prihvaćen od strane ministra finansija, pomoći da se uloži u infrastrukturne projekte kojim će se stvoriti osnovni uslovi za dolazak novih direktnih investicija, čime će se pospešiti i sama zaposlenost.
Još jedanput se zahvaljujem gospođi ministar zato što je prihvatila amandman koji sam podnela na član 2. i zahvaljujem se još jedanput na tome što je prihvaćen i amandman koji sam podnela na član 5.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 4. amandman je podneo poslanik Milan Lapčević.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Gospodin Lapčević želi reč, izvolite.

Poštovana predsednice, poštovana gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, moj omiljeni amandman koji se odnosi na član 4, a kažem omiljeni zato što smatram da je ovakav predlog člana 4. u kome se izuzetno od člana koji reguliše procenat prebacivanja sredstava u budžet AP Vojvodine povećava za NIS na 90% smatram da je, pored toga što je nezakonit, i apsolutno nepravedan.  To su moje kolege poslanici iz DSS više puta naglašavali i obrazlagali. Smatram da je ovo apsolutno nekorektno prema svim ostalim privrednim subjektima u Srbiji i prema građanima Srbije ispod Save i Dunava.
Pri obrazlaganju i mom nastupu u raspravi u načelu predloga budžeta rekao sam vam da je ovo najdrastičnije kršenje zakona u ovom budžetu i da smatram da će ovo imati dalekosežne posledice. Pitao sam šta treba da radimo mi iz Niša, pošto je za otprilike istu sumu novca prodat "Filip Moris", odnosno DIN, da li sada mi treba da tražimo retroaktivno da se Nišu i niškom kraju uplati 90% u budžet od privatizacije DIN.
Sigurno ima mnogo više logike nego za ovo što se tiče NIS. NIS je javno preduzeće, državno preduzeće, koju su stvarali i od prihoda svih građana Srbije je to preduzeće razvijano, a po tom osnovu mnogo više logike ima da se ta sredstva ravnomernije raspodele prema svim građanima, prema svim opštinama, nego što je recimo privatizacija DIN ili bilo kog preduzeća u bilo kom gradu.
Argument da najveći deo imovine NIS-a se nalazi na teritoriji Vojvodine ili argumenti, to je vojvođanska imovina, zaista su nešto što ne samo da je nekorektno nego se bojim da je malo i protivustavno. Nisam čuo za kategoriju da postoji vojvođanska imovina ili imovina ovog ili onog grada. Koliko znam, prema Ustavu, imovina države Srbije i ništa više. Niko nije reagovao iz vladajuće koalicije kada se takvi termini upotrebljavaju.
Predložio sam mojim amandmanom da se umanji, iako sam svestan toga da ovaj amandman nije u skladu sa Zakonom o privatizaciji, ali kada već Vlada može da krši taj zakon, predložio sam da to kršenje zakona bude, da kažem, na manju štetu ostatka Srbije, da se 10% od privatizacije NIS-a preraspodeli na teritoriji Nišavskog i Topličkog okruga.
Evo zašto. Bar 10% imovine, ako ne i više od procenjene imovine NIS-a se nalazi na toj teritoriji, 8% ukupnog prometa naftnih derivata i svega što se prodaje na pumpama NIS upravo dolazi iz tog regiona. Zaista nema nijedan argument zašto se ne bi toliko sredstava vratilo tom regionu.
Ako gledamo one druge karakteristike koje se tiču stepena razvijenosti zarade po zaposlenom, broj nezaposlenih ili nešto što se zove indeks ekonomske razvijenosti određene regije ili okruga, tu su činjenice poražavajuće. Idite na sajt Republičkog zavoda za razvoj i videćete da su stope, odnosno indeksi ekonomske razvijenosti okruga, odnosno gradova za grad Beograd, Severnobački okrug, Zapadnobački i ostale od 120 do 150, a indeksi za recimo Nišavski okrug je 89, za Toplički 64.
Prosečna plata u Nišavskom okrugu je 74% od prosečne plate u Srbiji, u Topličkom okrugu 66%. Sve ovo jasno govori da je ovaj amandman apsolutno smislen i da treba razmisliti na ovu temu.
Naravno, zahvalan sam ministarki što je razmislila o zbirnom amandmanu koji je predložila DSS i usvojila ga, da bi se na neki način smanjila ta nepravda, ali i dalje smatram da je nepravedno, i dalje smatram da nema nikakve logike da se 90% sredstava od privatizacije NIS-a prebaci pokrajinskoj administraciji, a da se ne zna za šta se troše novci. Jednog dana ćemo pitati mi iz Niša gde su naši novci, gde su naše pare.
Izvinite, ako je 90% od prodaje Duvanske industrije Niš, oko 300 miliona evra, otišlo u budžet Republike Srbije, pa se raspodelilo tako što je Niš dobio 5% od toga, a ostatak je otišao svim gradovima u Srbiji, trećina je otišla i u Vojvodinu, zašto bi mi sada bili uskraćeni za istu svotu novca od NIS, koja će otići Vojvodini, i to 90%?
Tu će se finansirati i razvojni projekti, pa kada opština sa juga Srbije aplicira za bilo koji projekat u Ministarstvu prosvete ili zdravlja, ili u infrastrukturi, u NIP-u, onda će reći, čekajte, imamo zahteve iz Bača, iz Topole, iz Šida, iz Sremskih Karlovaca, i njima moramo da damo, potpuno ravnopravno kao i drugim opštinama u Srbiji.
Kada se traže krediti iz Fonda za razvoj potpuno isti aršini važe i za vojvođanske opštine i za opštine u Srbiji, za bilo koje ministarstvo potpuno isti aršini. Transferna sredstva su proporcionalno ista i za vojvođanske opštine i za opštine u Srbiji.
Ali zato vojvođanske opštine mogu da dobiju sredstva i iz vojvođanskog fonda za razvoj, mogu da dobiju sredstva za infrastrukturu i iz vojvođanskog budžeta, pomoć za zdravstvo, pomoć za prosvetu. Dakle, privredni subjekti lokalnih samouprava sa teritorije Vojvodine imaju dve majke koje sisaju, a nerazvijeni jug i siromašni jug koji se prazni ne može da stigne nikad na red.
Zato imate 30% stanovništva u Beogradu priliv za zadnjih 20 godina, a 30% stanovništva manje na jugu Srbije. Tako će biti i dalje, možda će biti još i gore. Mislim da to nije cilj nikog u Srbiji i da to ne sme da bude način na koji će Srbija da se dalje upropaštava.
Ako želite, a mislim da bi svako iole normalan morao da misli o ravnomernom regionalnom razvoju, onda ovakve stvari ne mogu da se nađu u osnovnom dokumentu o ekonomskoj politici u budžetu. Ovo će sigurno ovako proći, nažalost.
Nažalost, zato što je nepravedno i zato što će i dalje podstaći da nerazvijeni budu još nerazvijeniji, a razvijeni da imaju duple fondove odakle će se razvijati, a možda ima i dalekosežne političke posledice.
Jer, šta je ostalo ovim opštinama i ljudima koji žive na jugu Srbije? Pa, moraju da se samoorganizuju. Ako Vojvodina ima politički oblik autonomije, zašto da se i oni ne organizuju, pa da naprave neku formu udruženja opština, pa da isto to traže, jer nema drugog načina. Ovde se očigledno u Srbiji mora za sve da se izboriš ili da otmeš. To nam nije cilj.
Hvala vam na razumevanju za ovaj amandman, ali bojim se da neće suštinski ništa bitnije da popravi.