Zamolio bih vas na početku da stenogram mog prethodnog izlaganja date gospođi Nadi Kolundžiji, pošto ona nije bila prisutna u sali dok sam pričao, a vidim da se vrlo kompetentno uključila u diskusiju.
Jeste, Odbor je doneo zaključak na onoj sednici. Na toj sednici je pročitano i pismo kojim je ministar odbrane obavestio odbor za bezbednost da nije u mogućnosti da prisustvuje zbog službenih obaveza. Usput da vam kažem "Borba za parlamentarni režim u Srbiji", Milivoje Popović, to kupite. Košta samo 100 dinara u knjižari "Nikola Pašić" i razumećete većinu ovih naših procesa koji se dešavaju, jer se to ponavlja.
Sada bih se uključio da povodom ovog amandmana, koji je podneo Nikola Lazić, ukažem još na neke momente, bez namere da ponavljam ono što sam već rekao, ali skrećem vam pažnju da praktično od 30. do 45. rednog broja gotovo da su identični amandmani.
Svrha tih amandmana je da se izvrši preraspodela sredstava od prodaje NIS-a. To je negde 75%, negde 80%, negde 85%, u zavisnosti od toga koji je poslanik podneo amandman. Za Republiku 10%, a 15, 10 ili 5%, u zavisnosti od srazmere, za poseban program Vlade ili za opštine sa onih teritorija odakle dolaze podnosioci amandmana, pa je Petković uzeo Čačak, Šormaz uzeo Smederevo i okolinu, Zoran je uzeo Valjevo, Milica je uzela... Razne su varijante.
Ako se primeni logika koja je bila prisutna kada je Vlada formulisala stav 5, moram da kažem da je ovo zdravija logika u amandmanima nego kod vas. Zašto? Rekli ste 90 i 10, AP Vojvodini 90%, 10% Republici Srbiji. Neću da ponavljam. Mislim da je taj stav 5. apsolutno neustavan i nezakonit.
Sve što je prihod budžeta ulazi u budžet, a ako se nešto usmerava negde, usmerava se iz budžeta, nema potrebe da se individualno određuje izvor prihoda i da se odmah definiše trošenje.
Tu ste prevazišli čak i pojam namenskog korišćenja, jer ovo malo liči na namensko korišćenje, pa sada ispada namenski je prodato zbog Vojvodine, jer tako vršite raspodelu. Što nije tačno. Nije to prodala Vojvodina. Hvala bogu, ne može ona ništa ni da prodaje, pogotovo ne predsednik Izvršnog veća Vojvodine. On je bezličan, da ne biste skakali. To je taj veliki problem.
Oni su, poljuljani vašom logikom, dali nove ideje i pokušali da ismeju ovaj član, da vide kako bi to moglo da bude još besmislenije nego što je to izmislila Vlada. Vladin predlog je iz čisto političkih razloga unutar jedne stranke, tako da autonomaši ne skaču. Tačka na pljačku, kako sam vam pokazivao, gde su naši novci. Neće neko naše da prodaje. Ako bismo primenili tu logiku koja je karakteristična kod njih, onda Vojvodina ne bi mogla da ima struju, jer proizvodi samo 0,2% kompletne struje.
Nisam se javio zbog toga. Ideologija SRS se ne zasniva na tim procentima, samo koristim to kao primer da vam ukažem na pogubnost jednog takvog razmišljanja i da niko ko se bavi politikom u Vojvodini ne sme da padne pod uticaj politike koju promoviše Nenad Čanak i njemu slični.
To je geto politika. Oni su za getoizaciju Vojvodine, a pri tome koriste princip evropske integracije, evropska regija, intermedijum itd, Podunavska unija, Oto fon Habzburški, fala bogu, umro je. To su te priče. To nije krenulo 92. godine. To vekovima stoji kao program i kao plan, nastavak, oživljavanje Austrougarske monarhije, u sklopu koncepta jedinstva verske i svetovne vlasti, verske u Vatikanu, a svetovne u velikoj Nemačkoj.
Ali šta da vam radim, čitajte knjige ljudi. Neki su napisali, to nisu geopolitičke studije, to su istorijske knjige sa faktima, sa dokumentima, o tome su pisali i Smilja Avramov i da ne ređam čitav niz autora koji su se bavili tom problematikom, tako da iz vašeg neznanja ne mogu da trpim ja sankcije. Znači, to je ta ideja.
Što se tiče ovih stvari, stvarno nisam čuo šta je Marko rekao, nije tu problem, ali je problem što treba da čitate taj stenogram ili da pokušate da zapamtite šta sam rekao.
Samo sam vam unapred rekao, samo sam pokušao da parafraziram ili citiram, na način kako sam čuo šta je rekao, saznao sam i ime, Aleksandar Marton u emisiji "Problem" na "Studiju B", gde je rekao, molim vas, mi iz te Čankove stranke sada branimo Gorana Kneževića, koji je član DS.
Od koga ga branimo? Od DS. Zašto ga branimo? Ispade da je on na čelu najveće građevinske mafije u zemlji. A što, kaže, ne bave se Novim Sadom i Beogradom? To su njegove reči. Nađite ga, pa mu pobrajajte familiju, i živu i mrtvu. Rekao sam vam u startu ko je to rekao.
Tajac. Zašto tajac? Zato što postoje ti centri moći, postoje ti sukobi, evidentno je da je DS izgubila svoju ideologiju, ona ne može da se prepozna, ne zbog koalicionih partnera, nego zbog patologije vlasti. Po svaku cenu vlast, kao sredstvo i instrument da bi se grabilo. Ne vi u Skupštini, niste vi taj kalibar. Kalibar je izvan DS, u nevladinim sektoru, u institutima, Danko Đunić, da ne ređam dalje. Nemate potrebe da skačete, nije vaš član.
Vi ste instrument, vi dajete podršku, vi štitite ovde vašim diskusijama. Šta štitite? Vi ćete da utvrdite šta štitite. Samo unapred pričam, šest meseci unapred vam pričam, i to vam stalno pričam, šta će da se desi. Medijskim manipulacijama će neko da vas održi u nekom agregatnom stanju.
Ali, sada ladno da se vratim na amandman. Ovaj stav 5. ne bi mogao da prođe. Mislim da je sada namera ogoljena, da se vidi šta je pozadina. Pozadina jeste da se svedu neki unutrašnji odnosi kako ne bi bilo drmanja. Ali, vi računate da je tamo vaše uporište, ali shvatite jednu stvar, Republika Srbija je jedinstvena teritorija i njoj morate tako da pristupate.
Član 184, "bi-bip" akta, da ne bih dobio opomenu, definiše šta možete da uradite, ali taj zakon nije zakon o budžetu. I ranije je bilo tendencija da u Ustavu gde stoji "u skladu sa zakonom", neki ministri finansija su tumačili da to znači da može da bude i zakon o budžetu.
Zakon o budžetu je tehnički propis. Njime se ništa ne konstituiše novo, nego se konstatuje, u zbiru, po analitici, šta su obaveze države i šta su u krajnjem slučaju i prava države kada je u pitanju prihodna strana budžeta.
Ovo odudara, jer s pravom sad mogu da postavim pitanje - zašto u budžetu za 2007. godinu niste u okviru tog člana stavili stav 5. pa da kažete - prodaje se "Neoplanta", 90% para od "Neoplante" ide Vojvodini, 10% Republici. Nije vam padalo na pamet. Zašto? Ne može po zakonu.
Zakonom o budžetu ne može da se menja Zakon o privatizaciji, nijedan drugi zakon, ne može da se menja Zakon o penzijama. Kako? Kako vi mislite Zakonom o budžetu da promenite Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju?
Zakon o dečijoj zaštiti, kako možete da promenite? Zakon o dečijoj zaštiti postoji, onda kažete imamo u Zakonu o budžetu, član 675, pošto bi toliko članova bilo u zakonu o budžetu, ali, izuzetno od člana 75. Zakona o društvenoj brizi o deci za 2009. godinu, pa propišemo nešto. Ne može.
Jedno je privatizacija društvenog kapitala, drugo je prodaja državnog kapitala. To je centralni problem ovog stava 5. u okviru člana 4. Sve to mora da bude prihod, izražava se u valuti, svodi na dinare i odatle iz jedinstvene kase deli, da li ćete procentualno, da li nominalno, nije bitno, ali ovakvim načinom vi pripremate teren za nešto.
Mi se bunimo zbog načina na koji vi pripremate teren. Naš prigovor ne odnosi se na ustavnu odredbu da je 7% od budžeta Republike Srbije budžet AP Vojvodine. Ne, mi ne diramo onaj deo gde postoje još obaveze Republike Srbije preko raznih ministarstava, a koje se tiču AP Vojvodine, isturenih odeljenja koja tamo rade.
Ni to ne diramo, već sve ovo što mislite da je 360 miliona evra, u dinarskoj protivvrednosti, obezbedite preko trezora, preko budžeta, iz drugih prihoda, bilo kako hoćete obezbedite, ali sredstva od prodaje NIS-a su prihod budžeta i nema druge namene. Kako sad namenski usmeravate 90% tamo, 10% ovamo? Na osnovu čega?
Šta je to namensko korišćenje sredstava? Vi ovde pravite duplo namensko korišćenje sredstava, dva nivoa namenskog korišćenja sredstava. Pa to je nemoguće. Vi ste tekstualno izrazili, ali ovo je u evrima, izvinite molim vas. Vi to ne možete u raspodeli.
Na rashodnoj strani budžeta vi morate da prikažete u dinarima, a ovde ste to prikazali - sredstva od prodaje; sredstva od prodaje su 400 miliona evra, 90% je 360 miliona evra. To je potpuno, potpuno neprihvatljivo i siguran sam da je ova odredba bila jedna od onih tačaka zbog kojih je bilo potrebe da se dva meseca unutar Vlade veća, pregovara, preti strašnim sudom iz Sikstinske kapele, uvrtanjem ruku, otimanjem i na drugi način obezbedi politička volja da ovde prođe.
Vi već imate činjenicu da oni koji su vas nekada podržavali, do pre otprilike mesec dana, više ne ulaze u salu, da li ljuti zbog onog prethodnog glasanja, da li ljudi zbog ovog, da li ljudi zbog nečeg trećeg, nije bitno. Ne žalim što oni nisu tu, nemojte pogrešno da me shvatite. Jesam pristalica jedinstvene Srbije, jedinstvene politike, jer mislim da samo Republika Srbija sa svojim najvišim organima je garant ljudskih prava na svakoj tački Republike Srbije.
Ne može da bude garant ljudskih prava opština, mora autoritet, najveći autoritet da stoji iza Ustava i iza zakona. Tu je svakako Vlada Republike Srbije, bez nipodaštavanja nikog drugog. Ali, dajte da čuvamo državu, vidite da su krenuli kurjaci sa svih strana, svi bi da čupaju pomalo.
Mi nemamo rezervnu državu, ljudi. Ovo pričam samo da bih sačuvao ovaj narod i ovu državu. Mene druge stvari ne interesuju. Ne vređam se, i kada dobacujete, meni je to inspirativno. Ako, dobacujte, nema nikakvih problema, ali dajte da sačuvamo Srbiju.
Dajte da povećamo broj zaposlenih, a ne da se otpuštaju ljudi. Dajte da nam firme rade, a ne da ide sve u stečaj. Stečaj nam je druga privatizacija, znate li to? Stečaj je oblik neuspele privatizacije, to smo pričali ovima kada su donosili Zakon o stečaju, da je to ventil gde će da se rasproda društvena imovina bambadava. Nažalost, nije nas Bog obdario tim vlasnicima privatnog kapitala. I oni grabe, grabe jadnici.