Zahvaljujem, gospodine Laziću. Gospođa Vjerica Radeta po Poslovniku, a onda gospodin Krasić po amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Đukić-Dejanović, javljam se na osnovu člana 104. i zaista smo očekivali od vas da postupite onako kako je kolega Đurišić rekao. On je sam rekao da od vas traži da mu izreknete odgovarajuću meru prema Poslovniku, a to znači da mu izreknete opomenu, jer je sam priznao da je reagovao tako kako je reagovao, ali sam se javila još zbog nečega.
Gospođa Nada Kolundžija je malopre rekla da je kolega Marko Đurišić na sednici Odbora za bezbednost rekao da je taj odbor cirkus zato što gospodin Todorović nekome nije dao reč.
Da to nije tačno, pročitaću samo jedan deo stenograma i upravo ono što je Marko Đurišić tada govorio. Gospodin Todorović mu je dao reč. Rekao je - gospodin Marko Đurišić se javio. Marko Đurišić kaže: "Hvala vam, gospodine predsedniče. Moram da izrazim nezadovoljstvo načinom na koji je ova sednica pripremljena i sazvana. Mislim da nije sazvana da bi se Odbor pravilno informisao na temu dešavanja i stanja u sistemu odbrane, jer da je to bila želja, onda pretpostavljam da bi trebalo da dobijemo neki materijal.
Sazvali ste ovaj odbor, kako ste sami rekli, na osnovu intervjua načelnika Generalštaba jednim dnevnim novinama. Današnjoj sednici prisustvuje načelnik Generalštaba. Ne prisustvuje niko iz Ministarstva. Pošto su izneti argumenti u medijima koji se razlikuju, bojim se da danas nismo u stanju da dobijemo celokupnu informaciju. Možemo da dobijemo samo jedan deo informacije o stanju i dešavanjima u sistemu odbrane. Želim da kažem da smatram da ste sazvali ovo da bi napravili jedan medijski cirkus i protestujem ovom prilikom zbog toga."
Gospodin Marko Đurišić je rekao da je Odbor za bezbednost sazvan da bi bio napravljen medijski cirkus i tada nije, gospođo Kolundžija, ničim bio izazvan. Da li je to bio odbor radi nekakvog medijskog cirkusa ili ne govori zaključak odbora za koji je glasao i gospodin Đurišić.
Sada parafraziram taj zaključak, ali on glasi otprilike da je zbog odnosa između generala Ponoša i ministra Šutanovca zemlja u opasnosti zbog mogućeg vojnog udara. To je suština zaključka koji je na tom odboru donet i za taj zaključak je glasao gospodin Marko Đurišić, odnosno glasali su i svi ostali poslanici. Ovo samo radi istine i molim vas da se ubuduće služite istinom, kada se obraćate pre svega javnosti.

Gospođo Radeta, vi najbolje znate koliko retko pribegavam kažnjavanju i najbolje znate koji stepen tolerancije ispoljavam kada su u pitanju svi poslanici. Zaista nisam čula, ali verujem da je gospodin poslanik rekao istinu. On je reagovao na sve to i mislim da zaista za danas možemo sa tim da budemo potpuno zadovoljni i da nastavimo rad.

Što se tiče vaših komentara vezanih za odbor, mi smo po zaključku odbora, kao Skupština, reagovali. Reagovali smo kao Skupština, a poslanik je učestvovao i ja kao predsednik, po zaključku odbora.

Gospodine Krasiću imate reč, po amandmanu. Izvolite.

Zamolio bih vas na početku da stenogram mog prethodnog izlaganja date gospođi Nadi Kolundžiji, pošto ona nije bila prisutna u sali dok sam pričao, a vidim da se vrlo kompetentno uključila u diskusiju.
Jeste, Odbor je doneo zaključak na onoj sednici. Na toj sednici je pročitano i pismo kojim je ministar odbrane obavestio odbor za bezbednost da nije u mogućnosti da prisustvuje zbog službenih obaveza. Usput da vam kažem "Borba za parlamentarni režim u Srbiji", Milivoje Popović, to kupite. Košta samo 100 dinara u knjižari "Nikola Pašić" i razumećete većinu ovih naših procesa koji se dešavaju, jer se to ponavlja.
Sada bih se uključio da povodom ovog amandmana, koji je podneo Nikola Lazić, ukažem još na neke momente, bez namere da ponavljam ono što sam već rekao, ali skrećem vam pažnju da praktično od 30. do 45. rednog broja gotovo da su identični amandmani.
Svrha tih amandmana je da se izvrši preraspodela sredstava od prodaje NIS-a. To je negde 75%, negde 80%, negde 85%, u zavisnosti od toga koji je poslanik podneo amandman. Za Republiku 10%, a 15, 10 ili 5%, u zavisnosti od srazmere, za poseban program Vlade ili za opštine sa onih teritorija odakle dolaze podnosioci amandmana, pa je Petković uzeo Čačak, Šormaz uzeo Smederevo i okolinu, Zoran je uzeo Valjevo, Milica je uzela... Razne su varijante.
Ako se primeni logika koja je bila prisutna kada je Vlada formulisala stav 5, moram da kažem da je ovo zdravija logika u amandmanima nego kod vas. Zašto? Rekli ste 90 i 10, AP Vojvodini 90%, 10% Republici Srbiji. Neću da ponavljam. Mislim da je taj stav 5. apsolutno neustavan i nezakonit.
Sve što je prihod budžeta ulazi u budžet, a ako se nešto usmerava negde, usmerava se iz budžeta, nema potrebe da se individualno određuje izvor prihoda i da se odmah definiše trošenje.
Tu ste prevazišli čak i pojam namenskog korišćenja, jer ovo malo liči na namensko korišćenje, pa sada ispada namenski je prodato zbog Vojvodine, jer tako vršite raspodelu. Što nije tačno. Nije to prodala Vojvodina. Hvala bogu, ne može ona ništa ni da prodaje, pogotovo ne predsednik Izvršnog veća Vojvodine. On je bezličan, da ne biste skakali. To je taj veliki problem.
Oni su, poljuljani vašom logikom, dali nove ideje i pokušali da ismeju ovaj član, da vide kako bi to moglo da bude još besmislenije nego što je to izmislila Vlada. Vladin predlog je iz čisto političkih razloga unutar jedne stranke, tako da autonomaši ne skaču. Tačka na pljačku, kako sam vam pokazivao, gde su naši novci. Neće neko naše da prodaje. Ako bismo primenili tu logiku koja je karakteristična kod njih, onda Vojvodina ne bi mogla da ima struju, jer proizvodi samo 0,2% kompletne struje.
Nisam se javio zbog toga. Ideologija SRS se ne zasniva na tim procentima, samo koristim to kao primer da vam ukažem na pogubnost jednog takvog razmišljanja i da niko ko se bavi politikom u Vojvodini ne sme da padne pod uticaj politike koju promoviše Nenad Čanak i njemu slični.
To je geto politika. Oni su za getoizaciju Vojvodine, a pri tome koriste princip evropske integracije, evropska regija, intermedijum itd, Podunavska unija, Oto fon Habzburški, fala bogu, umro je. To su te priče. To nije krenulo 92. godine. To vekovima stoji kao program i kao plan, nastavak, oživljavanje Austrougarske monarhije, u sklopu koncepta jedinstva verske i svetovne vlasti, verske u Vatikanu, a svetovne u velikoj Nemačkoj.
Ali šta da vam radim, čitajte knjige ljudi. Neki su napisali, to nisu geopolitičke studije, to su istorijske knjige sa faktima, sa dokumentima, o tome su pisali i Smilja Avramov i da ne ređam čitav niz autora koji su se bavili tom problematikom, tako da iz vašeg neznanja ne mogu da trpim ja sankcije. Znači, to je ta ideja.
Što se tiče ovih stvari, stvarno nisam čuo šta je Marko rekao, nije tu problem, ali je problem što treba da čitate taj stenogram ili da pokušate da zapamtite šta sam rekao.
Samo sam vam unapred rekao, samo sam pokušao da parafraziram ili citiram, na način kako sam čuo šta je rekao, saznao sam i ime, Aleksandar Marton u emisiji "Problem" na "Studiju B", gde je rekao, molim vas, mi iz te Čankove stranke sada branimo Gorana Kneževića, koji je član DS.
Od koga ga branimo? Od DS. Zašto ga branimo? Ispade da je on na čelu najveće građevinske mafije u zemlji. A što, kaže, ne bave se Novim Sadom i Beogradom? To su njegove reči. Nađite ga, pa mu pobrajajte familiju, i živu i mrtvu. Rekao sam vam u startu ko je to rekao.
Tajac. Zašto tajac? Zato što postoje ti centri moći, postoje ti sukobi, evidentno je da je DS izgubila svoju ideologiju, ona ne može da se prepozna, ne zbog koalicionih partnera, nego zbog patologije vlasti. Po svaku cenu vlast, kao sredstvo i instrument da bi se grabilo. Ne vi u Skupštini, niste vi taj kalibar. Kalibar je izvan DS, u nevladinim sektoru, u institutima, Danko Đunić, da ne ređam dalje. Nemate potrebe da skačete, nije vaš član.
Vi ste instrument, vi dajete podršku, vi štitite ovde vašim diskusijama. Šta štitite? Vi ćete da utvrdite šta štitite. Samo unapred pričam, šest meseci unapred vam pričam, i to vam stalno pričam, šta će da se desi. Medijskim manipulacijama će neko da vas održi u nekom agregatnom stanju.
Ali, sada ladno da se vratim na amandman. Ovaj stav 5. ne bi mogao da prođe. Mislim da je sada namera ogoljena, da se vidi šta je pozadina. Pozadina jeste da se svedu neki unutrašnji odnosi kako ne bi bilo drmanja. Ali, vi računate da je tamo vaše uporište, ali shvatite jednu stvar, Republika Srbija je jedinstvena teritorija i njoj morate tako da pristupate.
Član 184, "bi-bip" akta, da ne bih dobio opomenu, definiše šta možete da uradite, ali taj zakon nije zakon o budžetu. I ranije je bilo tendencija da u Ustavu gde stoji "u skladu sa zakonom", neki ministri finansija su tumačili da to znači da može da bude i zakon o budžetu.
Zakon o budžetu je tehnički propis. Njime se ništa ne konstituiše novo, nego se konstatuje, u zbiru, po analitici, šta su obaveze države i šta su u krajnjem slučaju i prava države kada je u pitanju prihodna strana budžeta.
Ovo odudara, jer s pravom sad mogu da postavim pitanje - zašto u budžetu za 2007. godinu niste u okviru tog člana stavili stav 5. pa da kažete - prodaje se "Neoplanta", 90% para od "Neoplante" ide Vojvodini, 10% Republici. Nije vam padalo na pamet. Zašto? Ne može po zakonu.
Zakonom o budžetu ne može da se menja Zakon o privatizaciji, nijedan drugi zakon, ne može da se menja Zakon o penzijama. Kako? Kako vi mislite Zakonom o budžetu da promenite Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju?
Zakon o dečijoj zaštiti, kako možete da promenite? Zakon o dečijoj zaštiti postoji, onda kažete imamo u Zakonu o budžetu, član 675, pošto bi toliko članova bilo u zakonu o budžetu, ali, izuzetno od člana 75. Zakona o društvenoj brizi o deci za 2009. godinu, pa propišemo nešto. Ne može.
Jedno je privatizacija društvenog kapitala, drugo je prodaja državnog kapitala. To je centralni problem ovog stava 5. u okviru člana 4. Sve to mora da bude prihod, izražava se u valuti, svodi na dinare i odatle iz jedinstvene kase deli, da li ćete procentualno, da li nominalno, nije bitno, ali ovakvim načinom vi pripremate teren za nešto.
Mi se bunimo zbog načina na koji vi pripremate teren. Naš prigovor ne odnosi se na ustavnu odredbu da je 7% od budžeta Republike Srbije budžet AP Vojvodine. Ne, mi ne diramo onaj deo gde postoje još obaveze Republike Srbije preko raznih ministarstava, a koje se tiču AP Vojvodine, isturenih odeljenja koja tamo rade.
Ni to ne diramo, već sve ovo što mislite da je 360 miliona evra, u dinarskoj protivvrednosti, obezbedite preko trezora, preko budžeta, iz drugih prihoda, bilo kako hoćete obezbedite, ali sredstva od prodaje NIS-a su prihod budžeta i nema druge namene. Kako sad namenski usmeravate 90% tamo, 10% ovamo? Na osnovu čega?
Šta je to namensko korišćenje sredstava? Vi ovde pravite duplo namensko korišćenje sredstava, dva nivoa namenskog korišćenja sredstava. Pa to je nemoguće. Vi ste tekstualno izrazili, ali ovo je u evrima, izvinite molim vas. Vi to ne možete u raspodeli.
Na rashodnoj strani budžeta vi morate da prikažete u dinarima, a ovde ste to prikazali - sredstva od prodaje; sredstva od prodaje su 400 miliona evra, 90% je 360 miliona evra. To je potpuno, potpuno neprihvatljivo i siguran sam da je ova odredba bila jedna od onih tačaka zbog kojih je bilo potrebe da se dva meseca unutar Vlade veća, pregovara, preti strašnim sudom iz Sikstinske kapele, uvrtanjem ruku, otimanjem i na drugi način obezbedi politička volja da ovde prođe.
Vi već imate činjenicu da oni koji su vas nekada podržavali, do pre otprilike mesec dana, više ne ulaze u salu, da li ljuti zbog onog prethodnog glasanja, da li ljudi zbog ovog, da li ljudi zbog nečeg trećeg, nije bitno. Ne žalim što oni nisu tu, nemojte pogrešno da me shvatite. Jesam pristalica jedinstvene Srbije, jedinstvene politike, jer mislim da samo Republika Srbija sa svojim najvišim organima je garant ljudskih prava na svakoj tački Republike Srbije.
Ne može da bude garant ljudskih prava opština, mora autoritet, najveći autoritet da stoji iza Ustava i iza zakona. Tu je svakako Vlada Republike Srbije, bez nipodaštavanja nikog drugog. Ali, dajte da čuvamo državu, vidite da su krenuli kurjaci sa svih strana, svi bi da čupaju pomalo.
Mi nemamo rezervnu državu, ljudi. Ovo pričam samo da bih sačuvao ovaj narod i ovu državu. Mene druge stvari ne interesuju. Ne vređam se, i kada dobacujete, meni je to inspirativno. Ako, dobacujte, nema nikakvih problema, ali dajte da sačuvamo Srbiju.
Dajte da povećamo broj zaposlenih, a ne da se otpuštaju ljudi. Dajte da nam firme rade, a ne da ide sve u stečaj. Stečaj nam je druga privatizacija, znate li to? Stečaj je oblik neuspele privatizacije, to smo pričali ovima kada su donosili Zakon o stečaju, da je to ventil gde će da se rasproda društvena imovina bambadava. Nažalost, nije nas Bog obdario tim vlasnicima privatnog kapitala. I oni grabe, grabe jadnici.

Zahvaljujem. Reč ima gospodin Maraš.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, razumljiva je intencija kolega iz DSS o ovim amandmanima koji idu u nizu, gde su oni pokušali, kao što je rekao malopre kolega Nikola Lazić, da ukaže na potrebu ravnomernog regionalnog razvoja itd.

Javio sam se zbog onoga što je malopre pričao gospodin Krasić. Gospodine Krasiću, iz onoga što ste vi pričali jasno se razume, ne samo sada, nego i malopre po ovim amandmanima, da vi ne razumete Vojvodinu. Vidi se da ne razumete Vojvodinu.

Odredba u Ustavu da 7% od republičkog budžeta ide pokrajinskom budžetu AP Vojvodine je doprinos kojim se hvalio na sva usta do pre šest meseci šef vaše poslaničke grupe. On je, prilikom donošenja poslednjeg Ustava, više puta javno izjavio da je on presudno uticao na to da se odredba od 7% nađe u Ustavu.

Mi smo i tada bili protiv tog Ustava i danas smatramo da Ustav ne odražava potrebu ovog društva da ide napred. Odredba od 7% i tada je za nas bila ponižavajuća za Vojvodinu, iz prostog razloga, ne zato što Vojvođani, u kojoj, potpuno se slažem sa vama, većinu čini srpski narod, žele da restauriraju Austrougarsku, žele da prave posebnu republiku ili žele da dele Srbiju i da se otcepljuju od Srbije. Vojvođani samo žele da od svog rada mogu da žive adekvatno onom uloženom radu i prihodu koji imaju od tog rada. Vi znate koliko se iz Vojvodine uliva u budžet Republike Srbije.

Zbog toga su neke kolege, koje trenutno nisu tu, ali su iz partija koje imaju sedište u Vojvodini, podnele amandman da se određena cifra navede u budžetu. Zbog toga smo mi tražili da u budžetu bude više sredstava za Vojvodinu nego što je predviđeno ovim zakonom.

Ali, nemojte da unutarstranački problem, koji ste pokušali da kažete da postoji u DS, odnosno sukobi između pokrajinskog premijera ili nekog drugog, kako ste pokušali da kažete, da svaljujete na leđa građana Vojvodine, pokušavajući da kažete da neko pokušava na taj način da izdvoji Vojvodinu iz Srbije.

To nije ničija namera, siguran sam, bilo koga ko živi u Pokrajini Vojvodini, bilo kada da se izdvoji iz Vojvodine. Suština je samo da građani Vojvodine mogu da odlučuju o svom životu, pa u krajnjoj liniji i o sredstvima koja stvaraju na adekvatan način.

Smatramo da 7% nije adekvatno, ali suština ovog stava 5. u članu 4. budžeta je taj da je prekršen Zakon o privatizaciji, da je neko bio nesposoban da napravi optimalan budžet u kome bi tih najmanje 7%, kako je predviđeno Ustavom, a bez kršenja zakona, bilo distribuirano Vojvodini. Problem je taj što je prekršen Zakon o privatizaciji, leks specijalis, izuzetno od člana 61. itd. To je problem. Problem je što neko gazi zakon u minut do 12 da bi se doneo budžet.

Ne želeći da izazivam repliku, naravno, vi možete da se javite, ali imam utisak da ne razumete Vojvodinu, ne razumete potrebe građana Vojvodine. Svi mi koji smo govorili da je malo 7% i dalje tako mislimo. Ne osporavamo bilo kom regionu u Vojvodini, bilo kojoj opštini u Vojvodini da, adekvatno onome koliko privređuje, toliko da se vraća u budžet te opštine. Ali, nemojte zbog toga građane Vojvodine ili građane Novog Sada, kako ste u prethodnom obraćanju govorili, da stavljate u poziciju da žele da izdvajaju Srbiju iz Vojvodine, da žele da restauriraju Austrougarsku itd.

Molim vas za malo više razumevanja za Vojvodinu, a ministarku još jednom molim za malo više razumevanja da se poštuje zakon. Vidim da se ona ovde dobro zabavlja, ali nije suština u tome. Suština je da se poštuje zakon i da Predlog zakona o budžetu ne može u sebi da sadrži odredbe koje krše drugi zakon.

Zahvaljujem. Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)

Na član 4. amandman je podneo poslanik Željko Tomić.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? Gospodin Tomić, izvolite.

Poštovano predsedništvo, poštovana predsednice, poštovane kolege, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman koji kaže da se u članu 4. stav 5. menja i glasi da izuzetno od člana 61. Zakona o privatizaciji budžetu AP Vojvodine pripada 85%, budžetu Republike Srbije 10% od prodaje NIS. Preostalih 5%, po posebnom programu Vlade, raspoređuje se na opštine Kikinda, Senta, Čoka, Kanjiža, Novi Kneževac i Ada, grad Subotica i opštine Bačka Topola i Mali Iđoš."
U obrazloženju sam naveo da, u cilju ravnomernog regionalnog razvoja smatram da treba predvideti 5% od prodaje NIS-a za finansiranje višenamenskih razvojnih projekata na teritoriji Severnobanatskog i Severnobačkog okruga.
Gotovo sve pozicije u Predlogu zakona o budžetu za 2009. godinu beleže rast u odnosu na rebalans budžeta za 2008. godinu, osim ovih transfernih sredstava za gradove i opštine. To smo više puta isticali. To može ozbiljno da ugrozi funkcionisanje svih lokalnih samouprava.
Da podsetim na izlaganje mog kolege Jovana Palalića, koji je podneo vrlo sličan amandman, gotovo isti, samo za druge delove Vojvodine. Poznato je da smo preko Ustava dobili taj Fond za kapitalna ulaganja, ali, kako je on rekao, transparentnost, odnosno javnost nije najpreciznije upućena u delovanje tog fonda.
Mnogo je priče o ovom nastupajućem statutu, onome što ga je Skupština Pokrajine Vojvodine usvojila. Ono na šta bih želeo da stavim akcenat, mnogi su govorili da se radi o "novosadizaciji". Slažem se sa tom pretpostavkom i sa tom izjavom. U kom smislu? Videćete kada dođe na dnevni red rasprava o tome, ići ćemo u detalje, sada samo načelno. Planirano je da se mnogo poveća uprava, administracija, a biće kompletna smeštena baš u Novom Sadu, u zgradi Izvršnog veća i Skupštine Vojvodine. To će biti vrlo zanimljivo, podsetiću vas, na taj način je počelo da radi tadašnje rukovodstvo i sadašnje Republike Crne Gore, koja je postala nezavisna država.
Kažu - Statut Vojvodine jednako decentralizacija Srbije. Samo decentralizacije Vojvodine nema. O tome se radi i u tom duhu su ovi amandmani DSS. Dugo su na vlasti u Vojvodini gotovo iste političke snage, koje se danas grčevito zalažu da se statut AP Vojvodine nađe na nekom zasedanju Narodne skupštine Republike Srbije što pre.
Da pogledamo, recimo, samo par primera, šta se događa u Srednjebanatskom i Severnobačkom okrugu. Recimo, imate od Subotice taj, za njih već famozni čuveni razvojni put ka Paliću, ka turističkom kompleksu, još prošla vlada, pazite - prošla vlada ga je stavila među pet najvažnijih turističkih kompleksa. Znači, rame uz rame sa Zlatiborom, Kopaonikom itd. Nešto je počelo da se radi još tada, pre minimum godinu dana, sada sve stoji. Ista je situacija sa putem Kikinda - Bašaid. To vama, kada generalno i globalno razmišljamo, ne znači mnogo, ali od Kikinde do Bara, do Jadranskog mora, to je najlošije uređena deonica. Do izbora se nešto radilo, sada se potpuno stalo.
Danas sam razgovarao sa nekoliko ljudi iz Kikinde. To je za njih veoma veliki problem. Zašto? Zato što se uskoro otvara veliki granični prelaz, vrlo blizu, kod mesta koje se zove Nakovo, gde im je ta deonica puta izuzetno bitna. Država tu za sada ne reaguje.
Hoću da kažem, to je taj nedostatak decentralizacije. Kada neko spomene tu reč - nedostatak decentralizacije Vojvodine. Zato su mnogi građani Vojvodine kivni, jer se primećuje da je Novi Sad više nego isforsiran. Kao rođeni Novosađanin ovo govorim. I moji preci su iz Novog Sada. Nemam tu vrstu problema.
Znači, očekuje nas povećanje birokratije. Nekoliko hiljada ljudi će sedeti u toj upravi, a konkretnih razvojnih i proizvodnih projekata je sve manje. Ono što sledi u daljem toku rasprave, imate pred sobom svi narodni poslanici, obratite pažnju na ispravku amandmana kolege Miloša Aligrudića, koji, po meni, zadire u suštinu. Kako se budete odredili prema njemu, po meni, pokazaćete prave namere. Ako budete odbili taj amandman, biću s vama načisto i uopšte poslanički klub DSS.
Samo da kažem za kraj još nekoliko reči o ovome što je malopre govorio gospodin Maraš, da je ustavna kategorija - 7% ponižavajuće za Vojvodinu. Kako je samo moguće da niko nije uzeo cifre iz budžeta AP Vojvodina u poslednjih desetak godina, i samo da izvuče 7% od republičkog budžeta i da vidi koliko je to. Svakih 7% od republičkog budžeta u poslednjih mnogo godina je mnogo više nego što je AP Vojvodina imala u svom budžetu. To treba da se zna.
Još nešto, kada se setimo tog ustavnog referenduma i onih političkih snaga i stranaka koje su bile protiv njega, njoj pripada i gospodin Maraš i LSV i setićemo se svih, samo jednu stvar se nisu bunili. Oformili su u skupštini Vojvodine taj Fond za kapitalna ulaganja, koji im je Ustav dodelio. Tu se nisu bunili zato što su u pitanju pare, i to vrlo velike pare.
Ponavljam, danas javnost Srbije i javnost Vojvodine nema uvid u delovanje tog fonda. Ogromne pare su u pitanju. Iz tog fonda, priča se, finansiraju se i stranke, finansiraju se podobne i određene institucije širom Vojvodine. O tome ćemo malo više kada dođe statut AP Vojvodina ovde pred nas.
Ponavljam, nema tu sreće ako mi o decentralizaciji pričamo samo na način da imamo dva regiona: Kosovo i Metohiju i Vojvodinu, i posebno se odnosimo prema njima. To nisu regioni, to su autonomne pokrajine, to su ustavne kategorije. Šta je sa ostalim delovima Srbije? Kako će Kruševac i Valjevo da reaguju?
Da podsetim narodnog poslanika Boška Ristića kako je reagovao u onim silnim pričama o statutu AP Vojvodina, pa šta je to što grad Niš ne može da ima, a može da ima čitava AP Vojvodina i svi gradovi u Vojvodini. Setite se izjave za javnost Boška Ristića.
Jedva čekam raspravu o statutu AP Vojvodina da vidimo i poslanike iz vladajuće koalicije, koji su tada govorili jedno, ali van Vojvodine, bilo ih je jako malo koji su reagovali i znamo kako su reagovali, da li će promeniti mišljenje onako kako je SPS drastično promenila mišljenje. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo poslanik Miloš Radulović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Miloš Radulović.
Molim vas da pratite rad po amandmanima. Kada pitam, pogledam i vrlo jasno vidim ko se javio za reč. Pošto nije bilo nikog prijavljenog, prešli smo na amandman na član 4, koji je podneo narodni poslanik Miloš Radulović, koji ima reč.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministar, već par dana traje rasprava o budžetu. Danas je 27. decembar. DSS se trudi svojim amandmanima pokuša, koliko je to moguće, da poboljša ovaj budžet, da on bude bolji i iskreno se nadamo, mi, poslanici DSS, da ćete pre odlučivanja o ovom budžetu da shvatite značaj svih ovih naših amandmana i da većinu njih prihvatite.
Podneo sam amandman na član 4. stav 5, gde izuzetno od člana 61. Zakona o privatizaciji budžetu AP Vojvodina pripada 85%, Republici Srbiji 10% od prodaje NIS, a preostalih 5%, po posebnom programu Vlade, raspoređuje se na gradove Rasinskog okruga Kruševac, Aleksandrovac, Brus, Varvarin, Ćićevac i Trstenik, kao i na gradove Raškog okruga Kraljevo, Novi Pazar, Raška, Tutin i Vrnjačka Banja.
Mislim da je izuzetno značajno da se sredstva za gradove i za ove okruge povećaju, pre svega zato što su ovi okruzi rubni okruzi sa AP Kosovo i Metohija. U više navrata ovde pričali smo da postoji regionalna migracija stanovništva iz ovih rubnih okruga i da je potrebno ovim okruzima dati neka podsticajna sredstva da se, pogotovo te rubne opštine, ne bi pretvorile u staračke opštine, bez mladih ljudi, sa staračkim domaćinstvima.
Inače, o tome smo već pričali, kako u opštini Kuršumlija, tako i u opštini Brus, postoji velika migracija stanovništva, pusta sela. Pomenuo bih da u tim opštinama postoji par sela u kojima, manje-više, ne živi više nijedan stanovnik.
Mi imamo i puno pravo da tražimo ovo i računam da će poslanici vladajuće koalicije, a vidim da ih ovde ima iz Rasinskog okruga, mislim na gospodina Milivojevića, da podrže ovaj amandman, a takođe i poslanici iz Raškog okruga, jer on je u interesu svih građana ova dva okruga. Privredna situacija i stanje u ovim okruzima je dosta loše.
Kada kažem okruzi koji su u nekom vremenu bili lideri u ekonomskom razvoju Srbije, sada zbog opšte ekonomske situacije i neuspelih privatizacija nemaju ni uravnotežen spoljnotrgovinski bilans. Za vreme Vlade gospodina Vojislava Koštunice Rasinski okrug je imao uravnotežen spoljnotrgovinski bilans. Međutim, sada je već situacija drugačija, jer najveći izvoznici iz Rasinskog okruga imaju sada problem sa poslovanjem.
Kompanija ''Trajal'' i njihovi radnici manje-više su na prinudnom odmoru. Hemijska industrija ''Župa'' zbog neuspele privatizacije i namere uvozničkog lobija je u situaciji da ne proizvodi više strateške sirovine za celu Srbiju, a tu pre svega mislim na hlor, plavi kamen, sulfate. Njihova namera se polako ostvaruje da te sirovine i uvozimo.
U Kruševcu postoji niz strateških projekata koji se odnose na vodosnabdevanje, na gasifikaciju, na regulisanje otpadnih voda i grad Kruševac je aplicirao za određena sredstva kod Ministarstva za NIP. Međutim, prema izjavi gospođe ministra Kalanović, gradskom rukovodstvu je predočeno da tih sredstava 2009. godine neće da bude, iako je grad Kruševac bio kadar da pripremi kompletnu dokumentaciju i da sa tim sredstvima aplicira sa potpuno pripremljenim programom koji je zakonodavac tražio.
U Brusu, koji je rubna opština sa KiM, ne rade oni sistemi, veliki sistemi koji su bili nekada nosioci razvoja, Prva petoletka Brus, zatim Pogon ''14. oktobar'' takođe. U Aleksandrovcu, koji je nekada bio lider i poznata opština po proizvodnji poljoprivrednih proizvoda, a pre svega vinogradarstvo, ista je situacija.
U Trsteniku već znamo kakva je situacija sa Prvom petoletkom, koja je nekada bila nosilac razvoja ne samo Trstenika nego možemo reći i Rasinskog okruga. U Ćićevcu i Varvarinu takođe i to su sve opštine koje su aplicirale za određena sredstva, pre svega vezana za infrastrukturu i za industrijske zone. Na taj način da bi stvorili preduslove da se pojave tu i potencijalni investitori, da se reše elementarne potrebe građana.
Gospodin Cvetković je u svom ekspozeu ovde rekao da je strategija ove vlade ravnomeran regionalni razvoj Srbije. Upravo prihvatanjem ovog amandmana koji sam podneo pokazalo bi se da je to gospodin Cvetković mislio stvarno i imao najbolje namere za sve građane Srbije.
Kao narodni poslanik iz Rasinskog okruga mislim da sve opštine, a pogotovo u samom Rasinskom okrugu postoje tri opštine koje važe i imaju tretman nerazvijenih opština, treba da dobiju adekvatna sredstva da bi ublažili tu disproporciju između razvijenih i nerazvijenih opština.
Inače, Rasinski okrug ima 259 hiljada stanovnika i od 259 hiljada stanovnika u Rasinskom okrugu trenutno ne radi 26.997 stanovnika. Mislim da bismo na ovaj način stvorili preduslove da se poveća broj onih koji žele i mogu da rade, i da na najbolji način utiču i doprinesu nekom prosperitetu svih građana kako Rasinskog okruga, tako i Srbije.
Kada govorimo o Raškom okrugu, on ima 296.760 stanovnika i 51.000 nezaposlenih. Veliki sistemi, nosioci privrednog razvoja, pre svega mislim tu na Magnohrom, u situaciji je takvoj kakvoj je, ne radi. Agencija za privatizaciju se ne ponaša adekvatno i ne pokušava da nađe rešenje i pomogne radnicima Magnohroma.
Fabrika vagona, takođe, ne radi. U Raškoj Drvni kombinat ''27. novembar'' ne radi, konfekcija Proleter ne radi. U Novom Pazaru konfekcija Ras ne radi, Drvni kombinat ne radi. U Vrnjačkoj banji nosilac razvoja je bila upravo Turistička organizacija Fontana. Znamo u kakvoj situaciji i kakvi problemi su sa privatizacijom Fontane. U Tutinu Drvni kombinat Jelak je isto u problemu.
To je sve što je mene podstaklo da ovim amandmanom tražimo sredstva za one vrlo važne projekte koji bi, pre svega, pomogli na poboljšanju infrastrukture tih područja i za razvojne programe koji bi pomogli da se uposli što veći broj radnika.
Kao što je moj uvaženi kolega Petar Jojić rekao, imamo slučaj da je u Trsteniku izvršena jedna privatizacija gde je upravo gospodin Todorić, o kome je ovde više puta bilo reči, kupio jednu firmu, hrvatska kompanija. A mi smo i sposobni i radni, i želimo da stvorimo mogućnost da naši ljudi, uz pomoć ove države, pošteno žive od svog rada. Iz tih razloga nadam se da ćete da prihvatite ovaj moj amandman.
Drugo, ovo je područje koje ima velike potencijala, kako Rasinski, tako i Raški okrug, i prirodne potencijale da budu potencijalne turističke destinacije ne samo za građane Srbije, nego za turiste iz Evrope i celog sveta. Infrastruktura je preko potrebna, sredstva iz NIP-a takođe, ali i pomoć Vlade i svih struktura u Vladi. Hvala.