Zahvaljujem, gospodine Lapčeviću.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 4. amandman je podneo poslanik Aleksandar Pejčić.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Gospodine Pejčiću, izvolite.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministre, ovom prilikom bih hteo da vam se zahvalim u svoje lično ime, u ime poslaničke grupe DSS, u ime građana Jablaničkog okruga što ste prihvatili ovaj moj amandman na član 4. zakona o budžetu.
Za nas u Jablaničkom okrugu, koji ima 242.000 stanovnika, koji se prostire na 2.782 kilometara kvadratnih, ova sredstva su i te kako bitna i značajna.
Znate da u Jablaničkom okrugu imamo i dve devastirane opštine, po tim parametrima iz 2004. godine, to su Leskovac i Medveđa, i nadam se da će ove opštine i te kako znati da iskoriste ova sredstva koja ste im odobrili od privatizacije NIS-a. Naime, u Jablaničkom okrugu započete su neki kapitalni projekti, kao što su vodosistem Barje, kao što je fabrika za preradu otpadnih voda i mnogi drugi projekti. Zahvalni smo vam jer se nadamo da ćemo ovim sredstvima završiti te kapitalne projekte.
Hvala vam što ste prihvatili ovaj moj amandman i još jednom bih vam se zahvalio u ime građana Jablaničkog okruga. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Pejčiću.

Da li još neko želi reč? Reč ima gospodin Milorad Buha.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo posle 12 časova rada moramo sačuvati mentalni sklop i dogovarati o vrlo bitnim stvarima.
Mislim da je ovo što je napravljeno od strane ministra finansija, sa aspekta opozicije, vrlo dobro. Prihvaćen je amandman, što govori o opravdanosti amandmana koji je uputila opozicija.
Moram ukazati na zakonsko-pravnu regulativu člana 4. i probleme koji mogu nastati i sa aspekta pravne regulative, a i sa aspekta finansijske osnove, jer iza svega ovoga stoje i određeni finansijski podaci koji će biti rezultat pravne regulative i pravnog osnova koji će proisteći iz ovakvog stava ministra finansija i Vlade posle prihvatanja ovih amandmana.
U Predlogu zakona o budžetu u članu 4. stav 5. odredba kaže: izuzetno od člana 61. zakona o privatizaciji Službeni glasnik itd, budžetu AP Vojvodine pripada 90%, a budžetu Republike Srbije 10% od prodaje NIS AD.
Moram pročitati odredbu člana 61. i onda ćemo uporediti to sa odredbom člana 4. Predloga zakona o budžetu. Član 61. kaže, sredstva iz člana 41b. stav 2. ovog zakona raspoređuju se na sledeći način: 10% sredstava uplaćuje se republičkom fondu nadležnom za penzijsko osiguranje, 50% sredstava izdvojiće se za finansiranje restrukturiranja i razvoja privrede Republike Srbije.
Da vidimo šta kaže član 41b. Zakona o privatizaciji kaže: "Sredstva ostvarena od prodaje kapitala u postupku privatizacije uplaćuju se na račun Agencije. Sredstva iz stava 1. ovog člana, posle izmirenja troškova prodaju u postupku privatizacije i posebne naknade ostvarene zaključenjem ugovora o prodaji, odnosno imovine (provizije), kao i prvenstvenog namirenja poverilaca subjekta privatizacije u kojima je provedeno restrukturiranje, uplaćuje se na uplatni račun Republike Srbije.'' Odlično, u budžet. Onog trenutka kada je ušlo u budžet, a mora ući u budžet, ali šta će vam onda odredba člana 4. stav 5.
Zakon o budžetu, to može bilo koji pravnik koji se bavio ozbiljnije ovom problematikom, hvala bogu u ministarstvu kod vas i u Vladi, reći će vam da ne može biti materijalno-pravni propis na temelju koga se stvaraju određene obaveze. To su neki drugi materijalni propisi.
Nadalje, ono što je bitno sa aspekta potrošnje sredstava, znači, ako Pokrajini dodelimo 85% prema prihvaćenom predlogu, 85% sredstava prema odredbi člana 61. stav 3, ako se sredstva subjekta privatizacije nalaze na teritoriji AP, 50% sredstava izdvojiće se za finansiranje restrukturiranja i razvoja privrede AP Vojvodine.
Problem nastaje onog trenutka kada predvidite ova sredstva u budžetu, nemate materijalni osnov, budžet ne može biti materijalni osnov, onda ste izazvali probleme kako kršite odredbe Zakona o privatizaciji bespotrebno. Znači, sredstva su ušla u budžet. Vi ih delite kao što delite sva ostala sredstva.
Morate se uokviriti u ustavnu odredbu koja vas obavezuje da 7% sredstava izdvojite u budžet Autonomne Pokrajine Vojvodine. Kada sredstva dođu u budžet AP Vojvodine, ne vodi se računa, to vam odgovorno kažem, a to bi vaša kontrola trebalo da napravi, posebna budžetska inspekcija, ne vodi se računa o zakonskoj obavezi Zakona o privatizaciji, koja kaže da se 50% sredstava izdvoji sa finansiranja i restrukturiranja i razvoja privrede.
Posebno je za Vojvodinu bitno ulaganje u poljoprivredu. Bitno je i za celu Srbiju, ali u Vojvodini, za koju Vojvođani s pravom kažu da je žitnica Srbije, u poslednjih 10 godina nove tendencije, novi političari, obrazovani po obrascu Evropske unije, ne spominju više žitnicu, ne spominju više ulaganja u poljoprivredu. Najmanje se ulaže u poljoprivredu. Najmanje se ulaže u restrukturiranje privrede. Najmanje se ulaže u saniranje teškog stanja privrede u Vojvodini. Ista je situacija i u Srbiji.
Evo nekoliko podataka. Fond za razvoj Republike Srbije - u koga bi moralo da se slivaju sva sredstva od privatizacije. Ne dobija ta sredstva. Vi u Ministarstvu finansija to pratite i morate pratiti, i znate činjenicu i podatak da se od privatizacije 50% mora slivati u Fond za razvoj Republike Srbije i da se ta sredstva koriste prema odredbi člana 61, gde kaže da se 50% sredstava izdvaja za finansiranje restrukturiranja i razvoja privrede Republike Srbije. To se ne čini.
Napravite analizu, pošaljite inspekcije i videćete da se to ne čini. Ono što se mora činiti, ono što vlast mora da čini, da razvijamo one komparativne prednosti i one delatnosti od kojih možemo imati svi zajedno korist. Moramo razvijati poljoprivredu jer imamo prirodne komparativne prednosti. Imamo i edukovanog seljaka. Za sada ima mehanizaciju, onakvu kakvu ima, ali se godinama bavi tim poslom, zna i moramo mu pomoći.
Umesto da razvijamo poljoprivredu, lobistički krugovi u našoj državi zatrpali su naše tržište poljoprivrednim proizvodima iz celog sveta. Šta se dešava sa privredom? Sredstva iz budžeta po osnovi privatizacije moraju se sliti u Fond za razvoj. Fond za razvoj je u poslednje tri godine trošio otprilike negde između 10-13 ili 14 milijardi dinara, to je oko 150 miliona evra.
Privatizacioni prihodi su bili daleko veći od tih iznosa. Zašto se to ne čini? To je jedna osmišljenja politika razbijanja privrede i posebno poljoprivrede. Tragično je za poljoprivredu.
Nadalje, imamo jednu instituciju koja je inaugurisana u toku 2003. godine. To je Agencija za privatizaciju koja je, prema odluci Vlade iz 2005. godine, dobila mogućnost da se 5% sredstava od aukcijske i tenderske prodaje slije u Agenciju za privatizaciju.
U Agenciji za privatizaciju trenutno je prosek zarade 87.175,36 dinara, dok je prosek zarade u državi 33.700 i nešto dinara, u ovoj instituciji je 87 hiljada. Slušajte kolike su zarade za septembar, oktobar, novembar 2008. godine. Direktor 302.938, zamenik direktora 260.985, izvršni direktor 259.756, direktor Centra 210.791, direktor sektora 137.000, direktor regionalnih kancelarija 131.000 i rukovodilac odeljenja 107.000.
Sad ćemo videti koliko direktora ima ova institucija. Imamo jednog direktora, imamo jednog savetnika, imamo jednog zamenika, imamo dva izvršna direktora, imao devet direktora centra, imamo 13 direktora sektora i četiri direktora regionalne kancelarije. Ukupno ima 31 rukovodilac. Dalje podaci, svi iz G17 i DS.
Podaci o bruto zaradama Agencije za 2006, 2007. i jedanaest meseci 2008. godine. Bruto zarada Agencije u 2006. godini je 467 miliona. U 2007. godini 653 miliona. Za 11 meseci 2008. godine je 865 miliona. Možemo očekivati da će za 12 meseci 2008. godine ukupna bruto zarada Agencije biti oko milijardu dinara.
Ako vam kažem podatak da je ukupno izdvajanje za zapošljavanje preko Fonda za razvoj 2.700.000.000 i da je ova agencija potrošila otprilike taj iznos, onda vam jasno govori ovaj podatak koliko smo mi stvarno uložili truda, odnosno aktuelna vlast, da zaposle ljude. Agencija za privatizaciju potroši više sredstava nego što država potroši za aktivno zapošljavanje. Start-ap krediti za 2008. godinu, za početnike ukupno je država uložila dve milijarde 700 i nešto miliona i odobrila oko dve hiljade i 130 kredita, odnosno start-ap kredita za početnike.
Sada da vidimo kolika je provizija od 5% od prodaje kapitala, ono što ubere Agencija i ono što Agencija potroši. Za 2006. godinu to je milijardu i osam miliona. U 2007. godini je milijardu i 418 miliona. U jedanaest meseci 2008. godine to je dve milijarde i 40 miliona. Onoliko koliko je ubrano, toliko je i potrošeno.
Onoliko koliko ova agencija ubere po osnovi provizije za prodaju kapitala i raznih naknada koje ubere ova agencija po osnovi privatizacije državnih i društvenih preduzeća, to se i potroši. Ako uporedimo onoliko koliko država izdvoji za zapošljavanje i ova sredstava koja potroši ova agencija, onda vidimo da je to egal. Ne možemo tako.
Ne smete dozvoliti nijednoj državnoj instituciji da ona od sebe stvori jedan sistem koji je sistem potrošnje sredstava. Ovo je štetočinski sistem koji troši sredstva bez stvarnog osnova.
Ako kažemo da ima 30 direktora, 30 rukovodilaca, o čemu mi dalje da govorimo? Ova agencija treba da završi rad u najvećim delovima sa 31.12. ove godine. Prestaje sa radom.
To je sada institucija sa 150 radnika i 30 rukovodilaca. Šta će biti sa 1.1? Hoće li ti radnici završiti na ulici? Ne, oni će se preraspodeliti na neke druge institucije ili će ostati u ovoj instituciji, dobijati državna sredstva i ti će ljudi živeti sasvim lagodno.
Vidimo kakva su primanja tamo, vidimo da je tamo prosek zarade 87 hiljada, dok je u ukupnosti u društvu 33 hiljade. Evo, toliko. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine Buha.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 5. razdela 1. i 14. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? Gospodine Mladenoviću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vladan Jeremić je podneo amandman, u članu 5, razdeo jedan, funkcija 110, ekonomska klasifikacije 422 - troškovi putovanja, u kolonama 6. i 8. da se iznos od 226 miliona dinara zameni iznosom 126 miliona dinara.
Takođe, u članu 5, razdeo 14, funkcija 420, ekonomska klasifikacija 451 - subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, u koloni 6 da se iznos 17 milijardi 285 miliona zameni iznosom 17 milijardi i 385 miliona, a u koloni 8 iznos 17 milijardi i 885 miliona da se zameni iznosom 17 milijardi i 985 miliona dinara.
Amandman je prihvaćen, kako se ovde kaže, iz razloga to su sredstva namenjena za troškove putovanja u okviru razdala Narodne skupštine predložena u skladu sa nadležnostima i potrebama ovog budžetskog korisnika.
Mi nismo predložili da se troškovi putovanja ukinu - jednostavno da se smanje za 100 miliona dinara. Smatramo da je to realno, da se putovanja mogu smanjiti. Cena nafte je, vidite, u konstantnom padu zadnjih meseci i zato smo predložili ovaj amandman, da se ta sredstva svedu na minimum, da se smanje za 100 miliona dinara. Ta sredstva koja bi se dobila uštedom od ovih putovanja da se preusmere na bitnija i značajnija sredstva za Srbiju.
Pre svega, ta sredstva koja bi se dobila uštedom treba uložiti, odnosno preusmeriti u modernizaciju mašina i opreme koje bi povećale efikasnost proizvodnje i smanjili rizike, a time i proizvodnu cenu pojedinih proizvoda.
Takođe smatramo da se ova sredstva mogu utrošiti za nabavku opreme za poljoprivrednu proizvodnju i preradu, kao i za opremu za navodnjavanje i izgradnju mini mlekara, sušara, hladnjača itd. Smatramo da su ova sredstva potrebnija za ovu namenu.
Takođe, mogu se uložiti i u opremanje objekata u ruralnim područjima, uz nabavku opreme i obnovu tradicionalnih seoskih domaćinstava koja poseduju potencijal za bavljenje ruralnim turizmom i time dati podršku razvoju sela.
Novac bi se takođe jednim delom preusmerio i na unapređenje poljoprivrednog zemljišta, zatim na zaštitu poljoprivrednog zemljišta, kroz mogućnost da se to uradi protiverozivnim merama kroz kontrolu plodnosti obradivog poljoprivrednog zemljišta itd. Takođe se može koristiti - za korišćenje poljoprivrednog zemljišta.
Smatramo da ovaj novac treba preusmeriti na Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede iz više razloga, a pre svega tom ministarstvu je namenjeno četvrtina novca manje nego u prethodnoj godini. Mi smatramo da će ovoliko mali iznos ovom ministarstvu dodatno urušiti ovu granu.
Takođe smatramo da su i neka druga ministarstva dobila znatno manje sredstava nego što je potrebno, pomenuću samo Ministarstvo za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja i napomenuću da pokrivenost Srbije prostornim planovima je trenutno 20%. Na Odboru za urbanizam i građevinarstvo, koji smo imali pre neki dan, ministar Oliver Dulić je predložio, odnosno imaju plan da pokriju Srbiju sa 90-100% prostornim planovima.
Međutim, čisto sumnjam da će to moći da se realizuje u narednoj godini, smatram i čak ako se to uspe, pitanje u kojoj meri će da se realizuju ti prostorni planovi. Džabe vam prostorni planovi ako oni stoje u fiokama i ako se ne realizuju, takođe kao i zakoni - imamo dobre zakone koji se ne sprovode, a takođe od njih nemamo neke koristi.
Još jednom apelujem da se ovaj amandman usvoji. Smatram da Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede treba dobiti ovaj iznos i ovih 100 miliona dinara koji se mogu uštedeti od ovih troškova putovanja, da ih treba preusmeriti na ove delove koje sam naveo, koji će više koristiti građanima Srbije.

Gospodine Mladenoviću, samo jedan komentar. Zahvaljujem. Ovaj amandman se dakle tiče svih nas. Za ovaj razdeo je inače predviđeno 100 miliona manje nego prošle godine već, vi predlažete dalje smanjenje. To praktično znači da nećemo imati putne troškove za dolazak na sednice, jer mislimo da smo već uskraćeni. Prošle godine smo potrošili 320 miliona, u predlogu je već 100 miliona manje i vi predlažete da idemo na dalje smanjenje.

Možda je ideja zaista dobra, ali prosto nije izvodljivo - to su putni troškovi za dolaske na sednice. Izvolite, gospodine Krasiću.

Inače, mislim da je predlagač ovde bio krajnje restriktivan prema nama i da nas je zaista uskratio za jednu stavku koja je neophodna za funkcionisanje parlamenta. Srpska radikalna stranka ne samo da podržava to, nego smatra da restrikcija treba da bude još drastičnija - to znači dolazićemo autobusom. Izvolite, gospodine Krasiću.

Ovo je vaš prilog diskusiji o ovom amandmanu. Međutim, mislim da su vas loše informisali. Došlo je do strašnog pada cene sirove nafte na svetskom tržištu, sa nekih 140 dolara po barelu, sada smo na već 38, biće još pada. Osim toga, mi računamo i na ovaj jeftin gas, pa računamo na to da će NIS biti restruktuiran uz pomoć ovog ugovora o prodaji, znači postoje mehanizmi za uštedu u pogledu cene goriva. Međutim, zaboravili ste da postoji mehanizam uštede i u pogledu rada Narodne skupštine, a to podrazumeva, ukoliko dođe kvalitetan zakon i postoji potreba da se podnese jedan, eventualno dva amandmana, onda sednica može da traje i 15 minuta, ali ako dobijemo ovako loš materijal, na tako skupom papiru od 800 i nešto stranica, onda videli ste i sami da sve poslaničke grupe izraze putem amandmana svoje neslaganje sa ovakvom politikom koju vodi Vlada Srbije.
Da bi građani Srbije znali na šta se odnosi amandman - amandman se odnosi na onaj razdeo budžeta koji se odnosi na Narodnu skupštinu i predlaže se smanjenje troškova putovanja, a to nije samo da poslanici dođu iz nekih mesta u Beograd, da budu prisutni na sednici Narodne skupštine, nego obuhvata i putovanja u inostranstvo.
Mi predlažemo racionalizaciju, da nas ne bi prozivali ovi novinari - malo-malo pa oni prozivaju. Ako se smanje ta sredstva, onda će Vlada biti dužna da predlaže kvalitetnije zakone, onda će predsednici nadležnih tela, radnih tela Narodne skupštine, da zakazuju sednice sedam do deset dana unapred, da poslanici kod kuće pročitaju materijal, pa dođu na sednicu odbora, pa se uključe, a ne da imamo ove ad hok sednice. Molim vas, pozivaju se ovi Zakonodavnog, idite tamo, pozivaju se ovi iz finansija - idite tamo, dok je sednica Narodne skupštine. To podrazumeva i jednu racionalizaciju i efikasniji rad, pre svega rukovodstva Narodne skupštine.
Da ne bi bilo problema, što se tiče zakona o budžetskom sistemu, ovim amandmanom je tačno predviđeno gde da se usmeri tih 100 miliona dinara. Ako se oduzme Narodnoj skupštini, da se da Ministarstvu poljoprivrede i da to budu namenska sredstva za mehanizaciju i za obnavljanje naših sela, jer računamo da zbog jednostrane primene sporazuma sa EU na udaru će da budu, pre svega, seljaci, jer će da dolaze vrlo jeftini poljoprivredno-prehrambeni proizvodi oslobođeni carine.
Zakonom o budžetu već predlažete smanjenje subvencija za poljoprivredu. Evo, mi računamo i apelujemo na spremnost DS, kao vladajuće u toj koaliciji, apelujemo na njihovu spremnost da se odreknu dela tih sredstava u korist razvoja naše poljoprivrede. Još bolje bi bilo kada bi se sredstva usmerila ka nerazvijenim područjima, ka onim selima odakle ljudi odlaze i ne vraćaju se. To je naša ideja.
Znači, nekoliko vrlo važnih političkih ciljeva želimo da postignemo. Naravno, treba što većem broju ljudi da se omogući, prema standardu, prema načinu života u našim selima, da iz socijalno neobezbeđenog statusa u gradu pređu u selo da bi bili gazde.
Međutim, kakva je agrarna politika za ovih nekoliko godina, videli ste i sami da seljak u Vojvodini sa 10 ha imovine, iako sve to obrađuje, postaje socijalni slučaj, a ne gazda. Ovo je naš doprinos i mi apelujemo na sve poslanike, pre svega DS, da se odreknu ovog dela budžeta Republike Srbije koji se odnosi na troškove na službena putovanja.
Moram radi javnosti, pošto ćete za dva minuta da prekinete ovaj prenos, da obavestim građane - sutra ćete u nastavku ove sednice imati prilike da čujete da ovu logiku primenjujemo i kod drugih razdela i kod drugih ministarstava, da se smanje troškovi službenih putovanja.
Ekonomski razlozi za smanjenje postoje. U čemu se ogledaju? Pad cene derivata nafte, vrlo povoljan ugovor sa Rusima, verovatno će oni već u prvoj godini da poprave te kapacitete i da stabilizuju NIS, da organizatori posla u državi što odgovornije krenu ka tom vrlo odgovornom poslu.
Jer, izvinite, molim vas, i meni je neprijatno kada novinari pišu - ovaj poslanik je bio u Skupštini samo sat i 22 minuta, ili ovaj je bio toliko dana, ili Gordana Čomić 725 časova je držala tiradu ovde, zašto nije prekršen Poslovnik, ili možda nešto malo manje, koji čas, nije bitno - da izbijemo te adute, da podignemo ugled Narodnoj skupštini, da se borimo za parlamentarizam.
Jutros sam reklamirao jednu knjigu i preporučujem vam je da je pročitate, mnogo će vam biti jasnije kako treba raditi u Narodnoj skupštini, kako se treba boriti za građane.
Podsećam građane, pošto sada kreće DS u svoju ofanzivu, izlaze da se odmore, ceo dan su radili, da podsetim da je na subotičkom plenumu predsednik Republike rekao da je zaštita radnih mesta i čuvanje radnog mesta svakog pojedinca u Republici Srbiji sveti posao, sveti zadatak.
Ukoliko imate nekih problema, Rasimu Ljajiću se obratite, da on sa inspekcijom rada krene da te poslodavce dovede u red, da poštuju zakon.
Da vas podsetim da vodite računa koje su državne banke, koje su privatne banke, da ne kažete sutra - vi nas niste na vreme upozorili.
Moram na vreme da vas upozorim, da sutra ne budu štetne posledice, vrlo opasne za sve nas, moram da upozorim i druge socijalne grupe pred ovaj praznik, da se malo strpe. Videćemo, verovatno će proći ovo kako smo zamislili, biće svega i svačega...
(Predsednik: Vreme.)
Nije valjda još?
Da skrenem pažnju na još jednu činjenicu, nadamo za ovih 100 miliona dinara, da ćete da prihvatite ovu našu inicijativu, da usmerite ka poljoprivredi i računamo, ako makar 500 građana, 500 ljudi koji se bave poljoprivredom na bazi ove preraspodele zaštite svoje radno mesto na svojoj njivi, to je veliki uspeh za Srbiju. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine Krasiću.

Samo da vas podsetim da su naknade za korišćenje sopstvenim vozilom do sada, za šest meseci, bile 50 miliona. Dakle, samo ta stavka je tolika.

Ovde imate i strukturu pozicije 422 koju možete da pogledate. Gospodin Nikolić je tražio reč i mi ćemo završiti za tri minuta.

Po Poslovniku, imate tri minuta.

Za razliku od prethodnika koji je branio jedan nebulozni amandman, šićardžijski, ne mogu da kažem da treba smanjiti putne troškove zato što ih niko nije proračunavao, pretpostavljam da su ovoliki. Nemojte da se pravite kako biste smanjili putne troškove, a ovi će da odbiju taj amandman, pa ćete vi biti dobri, evo, brinete o seljacima, a ostaće putni troškovi toliki koliki jesu.
Poslovnik postoji, po njemu svaki poslanik koji putuje svakog dana ima pravo na naknadu za prevoz do 250 km, to je izračunato. Pretpostavljam da nam Vlada nije dala više. Prihvatio bih da se borite za veća prava Narodne skupštine, ne dam da se borite za manja prava narodnih poslanika zato što je to licemerstvo nas koji smo, recimo, iz Beograda, pa nemamo te putne troškove.
Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SNS ne može da podrži ovaj amandman, ne može da vas stavi u zavisnost od Vlade Republike Srbije. Ako je zakon, ako je naš Poslovnik, ako su pravilnici Administrativnog odbora odredili da imate pravo na putne troškove, to neće moći da vam ukinu neki poslanici svojim amandmanom.
Bavite se, bre, ljudi, politikom, nemojte da izmišljate rupu na saksiji.