Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević. Vreme na raspolaganju poslaničke grupe je 11 minuta.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministarka, podneo sam amandman na član 5. zakona o budžetu. On je, po svojoj strukturi, prilično obiman, jer predviđa na više razdela i ekonomskih klasifikacija umanjenje određenih troškova i aproprijacija za, pre svega, troškove putovanja i usluge po ugovoru, specijalizovane usluge, a na nekim mestima i zgrade i građevinski objekti, a na dva mesta povećanje određenih aproprijacija i to za namenjena sredstva, subvencije preduzećima i organizacijama i za dotacije nerazvijenim područjima.
Kada se čitav ovaj amandman i aproprijacije saberu, otprilike nekih 627 miliona dinara je moguće, na nekim najznačajnijim i najjednostavnijim stvarima, napraviti uštede u budžetu, odnosno smanjiti deficit budžeta za 627 miliona dinara.
Na ovaj moj amandman, Vlada nije dala nikakvo izjašnjenje. Dakle, uopšte se nije izjasnila i nema nikakvo mišljenje o njemu. Ne znam, za to mora da služi stručna služba, jer, kao što vidite, amandman je tu, ima ga u košuljici za raspravu, dakle, morala je i Vlada da ima takav isti amandman. Svejedno, sada ću pokušati da vam objasnim zašto smatram da je ovaj amandman vrlo pravno moguć i vrlo ekonomski prihvatljiv. Mislim da bi mogao i za vas da bude prihvatljiv.
Naime, na prvi pogled, kada se pogleda gde Vlada, pojedini ministri i potpredsednici Vlade nisu vodili računa i nisu poslušali premijera da se moraju ponašati svi u skladu sa ekonomskom krizom i da se mora štedeti, pošto je premijer poručio svim građanima Srbije da se naredne godine neće živeti gore, a ni bolje nego što je ove godine i da bi svi trebalo da štedimo i da budemo štedljivi, da nema rasipanja u budžetu, što bi, po prirodi stvari, prvo trebalo da važi za njegove potpredsednike, ministre, pa i za sve ostale.
Pošto to nije slučaj, njegovi potpredsednici ga nisu poslušali, ministri takođe. Vlada Srbije će naredne godine koštati Srbiju, samo Vlada, ministri i njihovi kabineti, 375 miliona dinara više nego ove godine. To se jasno vidi u objašnjenju u razdelu 3. Dakle, to je nekih 4,5 miliona evra, ili četiri miliona evra će više Vlada Srbije koštati nego što je koštala ove godine.
Svi su isti poslovi kao što su rađeni i ove i prethodne godine, ali će sledeće godine, pošto je ekonomska kriza, ljudi više raditi i koštaće četiri miliona evra više samo ministri i potpredsednici Vlade.
Smatram da su određene stavke - usluge po ugovoru i troškovi putovanja, kao npr. kod potpredsednika Vlade Dačića 24 miliona, potpredsednika Vlade Đelića 25 miliona, potpredsednika Vlade Dinkića 27 miliona, potpredsednika Vlade Krkobabića 18 miliona, preveliki i da one treba da budu manje, da bi oni pokazali da se može štedeti.
Pored toga, na drugim klasifikacijama, da ne bih objašnjavao pojedinačno, takođe sam predložio smanjenje za one stvari koje su nepotrebne, a smatram da su nepotrebne ili da mogu da budu manje zato što se, u odnosu na prethodnu godinu, te usluge po ugovoru i troškovi putovanja skoro po pravilu svuda povećavaju. Mogu samo da sumnjam da je razlog za to da se ne može prikazati ili nije popularno prikazati u razdelu za zaposlene u državnoj administraciji povećanje broja državnih službenika, već će se povećati stavka za usluge po ugovoru, pa će se tako ljudi angažovati, da je to jedan zaobilazni put.
Znam da se tako radi, ali žao mi je, mislim da građani Srbije i poreski obveznici to sledeće godine neće moći da izdrže i da postoje prioritetniji zadaci, naročito sa aspekta koje je moj prethodnik malopre pomenuo, da će ove godine budžet biti u minusu skoro 30 milijardi, a da će naredne godine primanja u budžetu biti vrlo verovatno do 80%, tako da je potrebno mnogo veće stezanje kaiša nego što je ovde predloženo, a ovde, barem kod ministara i potpredsednika Vlade, nema stezanja nego širenja kaiša.
U amandmanu sam predložio nešto što sam predložio i u prethodnoj raspravi kada smo govorili o rebalansu budžeta, a to je povećanje na aproprijaciji - subvencije javnim preduzećima i organizacijama, i to za nekih 500 miliona dinara. Naravno, našao sam uštede u određenim stavkama u budžetu, a to povećanje je namenjeno za isplatu zaostalih zarada radnicima EI Niš i Mašinske industrije Niš.
Kako je i u ovogodišnjem budžetu, dakle u rebalansu, predviđeno 200 miliona dinara za 2008. godinu za isplatu zaostalih zarada radnicima grupe "Zastava", a za radnike Elektronske i Mašinske industrije nema ni dinara, pa i u narednom budžetu se predviđa 212 miliona za isplatu zaostalih zarada radnicima grupe "Zastava", a opet za radnike Elektronske i Mašinske industrije nema sredstava, mislim da je sasvim suvislo i bilo bi krajnje nekorektno da se ovakva stvar ne prihvati i ne usvoji. Zašto bi radnici Elektronske i Mašinske industrije bili građani i radnici drugog reda, a radnici "Zastave" Kragujevac radnici prvog reda? Razumem da je potrebno da se pomogne ljudima koji nisu primali dugo plate u "Zastavi", nije im povezan radni staž, ali zašto taj isti kriterijum ne bi važio i za radnike iz Niša ili nekog drugog mesta na jugu Srbije, koje je mnogo pogođenije nego što su, recimo, krajevi u Šumadiji, Beogradu ili Vojvodini?
Ne može jedan kriterijum da važi za jedne, a drugi za druge. Izvinite, da bi u državi bilo iole normalno živeti, iole stabilno živeti, mora da postoji nekakva ravnoteža i da bude zadovoljenje pravde. Ako nema zadovoljenja pravde, ako su ljudi nezadovoljni, ako se smatraju da su građani drugog reda, neće biti sreće u ovoj državi.
Molim vas da razmislite o ovom amandmanu, jer ne možete na jednoj strani da date previše prostora potpredsednicima Vlade da sa budžetom rade šta hoće, da ne možete da im se suprotstavite da smanje svoje apetite, a da, s druge strane, guraju novac tamo gde je njima volja.
Potpredsednik Vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja ima na raspolaganju 23 milijarde dinara za raspolaganje preko raznih tzv. posebnih programa Vlade. Niko ne zna gde to ide, već samo gde ministar Dinkić bude rešio, to će tamo poslati, jer želi da na taj način kupi glasove birača. To ne možete da dozvolite. Ako je već tako, onda ovaj budžet ne može na ovaj načina da bude usvojen.
O regionalnom razvoju i o tome šta Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja radi zaista ne treba trošiti previše reči. U stavci budžeta za narednu godinu, što se tiče regionalnog razvoja, kaže se da će Ministarstvo u narednoj godini potrošiti silne novce za pravljenje strategije razvoja, izradu podzakonskih akata, zakona i da će za to angažovati stručnjake. Dok se izradi taj zakon i dok se donese u Skupštini, neće više biti potrebe za regionalnim razvojem. Od direktnih subvencija u regionalnom razvoju nema ništa.
Još samo par reči što se tiče troškova i zaposlenih u kabinetima potpredsednika Vlade i raznih ministarstava. Za narednu godinu se planira povećanje državnih sekretara za 16 zbog povećanog obima posla.
U svakom kabinetu potpredsednika Vlade imate to, recimo, kod ministra policije i potpredsednika Vlade sedam savetnika, kod potpredsednika Vlade za evropske integracije takođe sedam savetnika, privredni razvoj pet savetnika, i Krkobabić ima pet savetnika, video je da je to moderno, možda će još nekoga iz svoje familije da udomi.
Verovali ili ne, potpredsednici Vlade troše pare u razdelu za stalne troškove za zakup prostora i prateće opreme za održavanje sastanaka. Svako od potpredsednika Vlade zakupljuje posebno prostor za održavanje sastanaka. Da li je moguće da potpredsednici Vlade, koji sede u onolikoj zgradi, zakupljuju prostor za sastanke i opremu za sastanke?
Ako to nije tačno, onda onaj ko sastavlja ovaj budžet, ko piše obrazloženja, mora prvo da pogleda šta piše. Ako je tačno, onda je to sramota i mislim da na taj načina ovaj budžet ne da je šupalj, ne da ima prostora za kritiku, nego zaista mislim da su poslanici opozicije vrlo uzdržani u kritikama ovakvog budžeta.
Molim vas da razmislite, naročito o ovoj aproprijaciji koja se tiče subvencije za isplatu zaostalih zarada radnicima koji rade godinama u preduzećima koja ne ostvaruju prihod i profit. Mnogi od njih nisu primili plate više od 30-40 meseci, nije im povezan radni staž, ne mogu da ostvare svoja prava iz oblasti zdravstvene i socijalne zaštite i oni ne mogu i ne smeju da budu građani drugog reda. Ako se tako odnosimo prema onima koji žive u nerazvijenim područjima, onda možete da očekujete samo dva rezultata: ili će ljudi otići tamo gde mogu da obezbede svoju egzistenciju ili će morati da ustanu i da organizuju socijalne buntove, jer nepravda je nešto što najviše pogađa.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo, poštovani građani Srbije, SRS je na ovaj budžet uložila oko 130 amandmana, u želji i nameri da poboljša tekst predloženog zakona o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu. Amandman koji je podneo kolega Lapčević je svakako delotvoran i on u svakom slučaju treba biti prihvaćen.
Međutim, ono što je bitno u ovom trenutku, želim kao ozbiljan čovek da saopštim građanima Republike Srbije da kampanja koja se vodi protiv SRS i mediji koji zlonamerno obaveštavaju javnost da je SRS kriva i biće kriva ukoliko ne bude na vreme usvojen budžet za 2009 godinu, to je čista izmišljotina, to su manipulacije i ispiranje mozga naših građana.
SRS želi da se ovaj budžet smanji, jer je od 2001. godine do današnjeg dana 12,5 povećan budžet Republike Srbije. To povećanje budžeta Republike Srbije znači zavlačenje ruku do ramena u džepove poreskih obveznika.
Dame i gospodo, poštovani građani Srbije, Srbija ima najglomazniju administraciju u svetu, pored 25 ministarstava, Republika Srbija ima i 111 organa i fondova, pa nije čudo što se planira da budžet za 2009. godinu bude 750 milijardi dinara.
Republika Srbija ima, kao što sam rekao, 25 ministarstava i ima 111 republičkih organa i fondova. Da vidimo, kasnije ću govoriti o tome, koje države u svetu kolko ministarstava imaju i kolko imaju određenih korisnika budžetskih sredstava njihovih građana. Ko su ovi glodatori i glodari budžeta Republike Srbije? To je 17 uprava, 14 agencija, 11 fondova, pet direkcija, devet zavoda, šest službi, četiri inspektorata, tri kancelarije, tri saveta.
Glomaznu administraciju u globalnom smislu najviše opterećuju sledeći korisnici koji koriste budžet Republike Srbije i našeg siromašnog seljaka, i našeg siromašnog radnika i građanina, i penzionera i invalida.
To su: Narodna skupština, ali Narodna skupština za razliku od drugih sasvim drugačije kriterijume ima, ona je u odnosu na druge daleko skromnija u potrošnji budžetskih sredstava; nije razumljivo i ne znamo iz kojih to razloga ovolika sredstva se planiraju za predsednika Republike, Vladu i kabinet predsednika Vlade, kabinet prvog potpredsednika Vlade, kabinet potpredsednika Vlade za evropske integracije, kabinet potpredsednika Vlade za privredni razvoj, kabinet potpredsednika Vlade za socijalnu politiku, za Generalnog sekretara Vlade, Kancelariju za saradnju sa medijima, Savet za borbu protiv korupcije, Služba za upravljanje kadrovima, Služba koordinacionih tela Republike za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđu, Avio služba, Kancelarija Nacionalnog saveta za saradnju sa Tribunalom u Hagu, o čemu je govorila naš poslanik Marina Raguš; Ustavni sud, pravosudni organi, Vrhovni sud Srbije, Upravni sud, apelacioni sudovi, Državno veće tužilaca, Visoki savet sudstva, Viši trgovinski sud, Republičko javno tužilaštvo, Tužilaštvo za ratne zločine, Republičko pravobranilaštvo, opštinski sudovi, trgovinski sudovi, okružna javna tužilaštva, opštinska javna tužilaštva, Veće za prekršaje, opštinski organi za prekršaje, Zaštitnik građana, Državna revizorska institucija, Ministarstvo spoljnih poslova, diplomatsko-konzularno predstavništvo, Ministarstvo odbrani, Inspektorat odbrane, Vojna služba bezbednosti, Vojno-obaveštajna služba, MUP, BIA, Ministarstvo finansija, Uprava carina, Poreska uprava, Uprava za trezor, Uprava za otplate kamata i glavnice, Uprava za igre na sreću, Uprava za duvan, Uprava za sprečavanje pranja novca, Devizni inspektorat, Uprava slobodne zone, Ministarstvo pravde, Uprava za izvršenje zatvorskih sankcija, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za veterinu, Uprava za zaštitu bilja, Republička direkcija za vode, Uprava za šume, Generalni inspektorat poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvo ekonomskog i regionalnog razvoja, Direkcija za mere i dragocene metale, Fond za razvoj turizma, Ministarstvo rudarstva i energetike, Ministarstvo za infrastrukturu, Ministarstvo za telekomunikacije i informatička društva, Ministarstvo rada i socijalne politike, Inspektorat za rad, budžetski fond za programe osoba sa invaliditetom, budžetski fond za socijalno-humanitarne organizacije, budžetski fond za ustavno-socijalnu zaštitu, Uprava za bezbednost i zaštitu na radu, Uprava za rodnu ravnopravnost, Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, Agencija za zaštitu životne sredine, Fond za zaštitu životne sredine, Ministarstvo omladine i sporta, budžetski fond za finansiranje sporta.
To su ti korisnici budžeta koji su, smatram, izuzetno glomazni i da je to u svetu najglomaznija, što bi se reklo. Jedan od korisnika i Vlada, koja nije delotvorna i koja nije u funkciji naših građana. Ovo je vlada koja nije samo zavukla prstiće niti šaku, niti do ruku do lakata, ona je zavukla ruku poreskim obveznicima do ramena.
Zbog toga SRS je uložila ovoliko veliki broj amandmana u želji da oslobodimo tolikih nameta i poreskih obaveza koje Vlada želi da nametne našim siromašnim građanima u Republici Srbiji. Ova Vlada se takmiči koliko će da ima automobila audija, mercedesa i najskupljih džipova u svetu. Ova Vlada se takmiči sa Amerikom koliko ministarstava treba da ima, a braćo draga i sestre, u svetu su sasvim drugi kriterijumi i broj ministarstava je sasvim drugačiji. Ako uzmete u obzir i države u okruženju, pa Nemačka ima 13 ministarstava, a mi imamo 25.
Vidite ove glodatore koje sam nabrojao, njih 111, pa to su pacovi koji pojedoše sve živo. Šta mislite koliko ima samo izdvojenih milijardi za specijalne usluge. Koje su to specijalne usluge? Gde se te usluge iskazuju? Gde vide narodni poslanici gde se troše specijalne usluge, u koje namene? Ko ih kontroliše? Ne kontroliše niko. Koliko koji ministar kaže da mu treba, za njegove potrebe po njegovom mišljenju, toliko Vlada odmah programira u predlogu budžeta, izlazi pred narodne poslanike i narodni poslanici nemaju uvida.
Čudi me, iznenađen sam i ne mogu da shvatim, gospodo demokrate, gde ste vi da izađete za govornicu da branite budžet. Gospodo iz koalicije na vlasti, izađite, nemojte se braniti ćutanjem, branio sam kriminalce koji su počinili određena krivična dela, pa kada je trebalo u njihovom interesu, trebalo im je reći, imate pravo po Ustavu i po ZKP da se branite ćutanjem.
Sada vidite, na delu je odbrana ćutanjem poslanika koalicije na vlasti. Bilo bi lepo, jer ste podnosili amandmane, gospodo iz DS i koalicije na vlasti, izađite i nemojte se braniti ćutanjem, imate i vi svoje lično mišljenje sopstveno, nemojte svoja mišljenja podređivati nekom drugom, nemojte padati pod uticaj.
Vas će da pitaju vaši sugrađani iz onih mesta iz kojih dolazite kao narodni poslanici, pitaće zašto su toliki porezi, zašto je budžet od 2001. godine do danas 12 puta povećan. Pitaće vas građani. Morate da im date valjano obrazloženje. Da li naši građani, što kaže gospodin Krasić, da li 12 puta naši građani bolje žive u odnosu na 2001. godinu? Ne žive. Stotine hiljada ih je od 2001. godine do danas ostalo bez posla, svakim danom ostaje hiljada, dve, tri ili pet bez posla. Privatizacija, koja je sprovedena preko Ministarstva za privatizaciju i Agencije za privatizaciju, opljačkala je radnike Republike Srbije.
Gde su one akcije od 1.000 evra koje je obećano građanima? Građanima Srbije je obećano da će biti isplaćeno po hiljadu evra akcija. Ali, ne samo to što im je obećano, nego šta ćete sada da radite sa onim građanima koji su se odrekli akcija u nekim firmama i preduzećima u kojima su imali manji broj akcija, ali im nisu realizovali. Šta se desilo? Ti građani i ti radnici upisali su akcije, po preporuci Vlade i Mlađana Dinkića, ali šta se desilo?
Najmanje, prema nekoj mojoj proceni, može da bude ovaj podataka netačan, ne mogu da ga tvrdim, mogu da ga proverim, pa tek onda da tvrdim ovu činjenicu, svi ti koji su otišli da daju izjavu pred nadležnim sudom, koji su se odrekli akcija u njihovim bivšim firmama, platili su overu izjave koja se odnosi na upis akcija za njih. Šta je došlo? Ako je dva miliona takvih bilo u Srbiji, državni budžet i država se neosnovano bogatila jer je opljačkala i u tom segmentu, i po tom osnovu su opljačkani ljudi.
Meni su iz Zemljoradničke zadruge Jasenovo iz Nove Varoši pitali građani šta ćemo da radimo koji smo overavali kod suda izjave i koji smo ove akcije ostavili tamo, one koje nisu imale neku vrednost, radovali se do neba da će da prime po hiljadu evra, još pogotovo ako je u porodici radilo dvoje-troje, radovalo se, evo sada je prilika da malo u ovom poljoprivrednom kraju možemo bar da kupimo 100 ovaca ili dve-tri krave, pa da se bavimo bar stočarstvom. Od toga nema ništa.
Nema ništa od onih 500 hiljada zapošljavanja radnika. Naprotiv, iz dana u dan hiljade ostaje bez posla. Šta se događa - umesto kada razvijene zemlje kada je nastupila svetska kriza i zemlje sa najvećim kapitalističkim potencijalom preduzimaju restrikcije, smanjuju svoje budžete, smanjuju administraciju, smanjuju akcize, smanjuju PDV, vi gospodo iz Vlade Republike Srbije to ne primećujete i povećavate to.
Pogledajte, molim vas… vama ne vredi ni vikati, ni ne vikati. Vi oko budžeta oblećete, ponavljam, ko mačak oko vruće kaše, ne diraj. Neće moći, tu su srpski radikali i tu je opozicija Republike Srbije, koja mora da ukaže, koja mora da poštuje građane Republike Srbije i da ih štiti od štetočina.
Kada ste rekli da ne povećavam ton, tako moram jer se osećam jer znam da su građani oštećeni, pa moram bar i ja da iskažem neke emocije, valjda imam emocije svoje. Kada smo kod toga i kada smo kod budžeta, gde je, gospođo ministre Dragutinović, parlamentarna kontrola budžeta?
U članu 92. Ustava Republike Srbije predviđena je kao ustavna kategorija parlamentarna kontrola budžeta. Izvršenje svih budžeta kontroliše i Državna revizorska institucija. Što ste je zaboravili? Ima li je ili je nema? Ustav je donet 2006. godine, dve godine prođoše, a nemate državnog revizora. To što imate jednoga, jadan sedi tamo, mrzne se u jednoj kancelariji sa tri činovnika u bivšoj Saveznoj skupštini, to vam je državni revizor?

Narodni poslaničke, vreme na raspolaganju vašoj poslaničkoj grupi je iskorišćeno.

Mogu još samo nekoliko napomena? Neće te mi zameriti, znam da ste i vi za neke moje navode sigurno saglasni i zato sam slobodan da vam se obratim.

Nisam saglasna ni sa jednim vašim navodom.

Pokušao sam da vas testiram da li ste saglasni i konstatujem i to ste potvrdili da niste saglasni. Parlament mora da bude odgovoran u pogledu nadzora Vlade i njenog obrazlaganja troškova. Javiću se malo kasnije. Izvinite ako sam vam oduzeo malo vremena.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5, razdele 3. i 14, amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Milan Avramović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 5. predloga ovog budžeta, razdeo 3, glava 3, tačka 14, funkcija 10, ekonomska klasifikacija 423, naziv usluge po ugovoru, u kolonama 6. i 8. iznos 27 miliona zamenjuje se iznosom od 7 miliona. U član 5, razdeo 14, funkcija 420, ekonomska klasifikacija 451, subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, u koloni 6. iznos 17.285.000.000 zamenjuje se iznosom 17.305.000.000, a u koloni 8. iznos 17.885.000.000 zamenjuje se iznosom 17.905.000.000.
Da bih uprostio građanima Srbije koji ne znaju šta su ekonomske klasifikacije, razdeli, funkcije i glave, tražio sam da od Kancelarije za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja usluge po ugovoru sa 27 miliona spustimo na 7 miliona i da tih 20 miliona transformišemo subvencije javnim nefinansijskim preduzećima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kako bi ovih 20 miliona uložili u dodatne subvencije, tačnije u poljoprivredu.
Ono što je jasno, u dolazećem periodu koji neće biti nimalo lak u 2009. godini, posebno za poljoprivredu, moramo brinuti unapred. Zemlja će da se obrađuje, ona će da rodi nebitno od ekonomske situacije koja nas je zadesila, ali šta ćemo sa proizvodom te zemlje, postavlja se pitanje.
Pre svega bih voleo da utvrdimo aktivnosti ove Kancelarije za održivi razvoj i moram da vam kažem, čitajući njene aktivnosti i obaveze koje su imali jasno se vidi da sam bio u pravu, ja i poslanička grupa SRS, kada smo tražili da se smanje troškovi za ovu kancelariju.
Navešću samo par primera, a u toku mog izlaganja možete doneti zaključak šta sam hteo da kažem. Kaže ovako, dr Rajko Perić, državni sekretar: Da bi nerazvijena područja bila izvučena iz dugotrajnog društvenog zapećka mora im se dati novac, zamislite, mora im se dati novac, pre svega za izgradnju dobre putne mreže, ali i struju i vodu i kanalizaciju, kao i za podizanje standarda građana, jer je reč o područjima koja decenijama demografski izumiru. Prvi korak je izgradnja puteva.
Evo zaključak jedan vrlo prost koji je donela ova kancelarija, a to su zaključci za koje su potrebne posebne studije, posebne pripreme, posebni nacrti i to je ono što nas ne muči od 2000. godine, nego i pre toga, ali setili smo se 2009. godine, da u nerazvijenim područjima nema puteva, nema vode i da je to prioritet.
Ne želim da pričam o ostalim stvarima, o bežičnom internetu, o kablovskoj, o toplifikaciji, gasifikaciji, to za ovu kancelariju treba još 200 miliona da bi do toga došli, ali u toku priče doći ćemo i do toga.
Evo kako se problemi rešavaju u vezi sa tim.
Kaže: novac je većim delom iz NIP-a, ostatak je direktno iz budžeta i ovo Ministarstvo nastoji, kako Perić dodaje, da vodi računa o ravnomernom regionalnom razvoju kroz 700 projekata, koliko ih u ovom trenutku ima. Prilikom odobravanja sredstva, dodaje Prelić, vodi se računa i o tome da se izađe i u susret opštinama koje imaju skromnije budžete, a one se najviše nalaze u istočnoj i u južnoj Srbiji.
Samo jedan podatak. Par dana kasnije, zaduženi ministar za ovu oblast kaže, prema rečima ministra Sulejmana Ugljanina, koji vodi službu za održivi razvoj, u jeku je skeniranje problema, dakle, on ne zna da postoji 700 projekata, koji decenijama imaju naše tradicionalno najnerazvijenije opštine. To uopšte nije tačno. Opštine su postale najnerazvijenije od 2000. godine od kada ste vi došli na vlast, do tad se i moglo nekad nešto raditi u nekoj državnoj fabrici, a navešću vam primer i koje su to fabrike, ali sad više ovom jednostranom primenom, CEFT-om i ostalim sporazumima koje ste vi doneli u ovoj skupštini, teško da se može od toga živeti, ali pojasniću vam to u narednom periodu.
Kaže - ovakvi projekti se odnose, naglašava Ugljanin, i na dostizanje održivog razvoja nerazvijenih opština. Zamislite šta je čovek rekao. I na borbu protiv siromaštva u njima. To valjda nije logično da imate siromaštvo u nerazvijenim opštinama, jer ova dva problema idu ruku pod ruku. Ovo je ogromna pamet koja je iznesena, ali to nije suština priče.
Šta je suština priče? Pustite vi seminare, kongrese, odlaske u inostranstvo, putovanja i usluge po ugovoru za koje ste namenili 27 miliona. Nema tu potrebe za tu pamet da bi doneli zaključak da treba put, voda i struja da bi se područje počelo razvijati. Kako da se razvije u ovim uslovima koje ste im napravili, to ćemo o tom potom.
Samo bih vam naveo jedan primer opštine Lebane. To je najsiromašnija, recimo, opština, gde je bivša tekstilna fabrika "Eksportekst" , prostire se na 13 hektara zemljišta i ima odlučno očuvane pogone. Šta je tamo problem? Za tu lokaciju zainteresovano je mnogo firmi, ujedno i jedna beogradska za proizvodnju prirodnih sokova.
U ovoj fazi prva fabrika bi zaposlila od 150-500 radnika, ili zavisi od kooperanata, koliko bi ih bilo, što bi za Lebane značilo pravi bum. Međutim, šta je tamo problem? To je problem sa kojim neće da se suoči ova kancelarija. To jeste zemljište koje se nalazi u vlasništvu Republike. Ili razlog zašto investitori zaobilaze Lebane jesu nerešeni imovinsko-pravni odnosi oko zemljišta, da li su fabrički, da li su državni, da li su opštinski, nije važno.
Ti problemi kada se reše, kada ta kancelarija sedne, izvrši pritisak na pravosuđe, izvrši pritisak na nadležne organe, možete doći vrlo lako do proizvoda.
Ali, ovde se navode neke studije, stenogrami se neki izvlačeni iz nekih kongresnih sastanaka koji su totalno nepotrebni i koji ne donose ništa za nerazvijene opštine.
Ono što je takođe veoma važno zato što smo mi hteli da ovim amandmanom isforsiramo poljoprivredu jeste skretanje pažnje na privatizaciju. Možemo mi davati start-ap kredite, možemo davati meke kredite, tvrde, o tome sam već pričao, možete davati kakav god hoćete klaster razvoja, bilo šta, ako se vi ne suočavate sa borbom protiv kriminala i korupcije, posebno u privatizaciji i posebno u poljoprivredi.
Navešću vam samo jedan primer. Čovek je uzeo neku mlekaru, pre godinu dana je privatizovana. Poljoprivredni proizvođači koji su je godinama snabdevali sirovim mlekom kažu dok je bila u državnom vlasništvu da problema nije bilo, oni su sa isplatom bili redovni i faktički u dan kada su donosili mleko dobijali su novac.
Sada kada je ta mlekara privatizovana, oni dolaze ispred nje i prosipaju mleko. Kaže - kad već džabe dajemo, džabe ću i da prospem, nude mi gume, nude mi akumulatore, s tim kravu ne mogu da hranim, džabe mi takva mlekara. Vlasnik mlekare kaže - ne mogu da platim dažbine, ne mogu da platim ovo, ne mogu da platim ono. Dajte subvencije da vrati dugove. Dajte subvencije da izađe iz minusa. Pomozite, neka se isplati njemu, vratiće on to. Ne, vi ste mu nametnuli jednostranu primenu ovog sporazuma. Sad će stići neko mleko, ko zna odakle, sa ko zna kojim kvalitetom. Šta će on da uradi? Propao je i on, propao je i ovaj seljak itd.
Onda da vas podsetim kako je prošla privatizacija koje je unazadila poljoprivredu kada je u pitanju šećerna afera. Vi znate da je šećerna afera bila aktuelna u vašoj borbi protiv korupcije i kriminala u akciji Sablja. U celoj toj akciji iznedrila se jedna afera koja je napravila zabranu izvoza šećera. Koliko je ta zabrana oštetila poljoprivrednike, i do dan-danas to niko ne zna.
Podsetiću vas i na CEFT-a sporazum. Koliko je CEFT-a sporazum oštetio poljoprivredu? Koliko je građevinska mafija oštetila poljoprivredu pretvarajući parcele za poljoprivredu u industrijske zone? Ovde sam želeo da vam navedem i jedan primer jedne opštine u Beogradu, opštine Surčin, prigradska opština. Dakle, da vas upoznam sa detaljima.
Statutom grada koji je donesen pre par meseci nadležnosti opština prigradskih ukinute su 100%. Nekad su mogle prigradske opštine da raspolažu gradsko-građevinskim zemljištem kao korisnici, zna se da je država vlasnik, a da su korisnici opštine. Sada se tim statutom to gasi i sva zemljišta koja su pripadala na korišćenje opštini sada pripadaju direkciji grada za izgradnju. Svesni činjenice da statut stupa na snagu od januara 2009. godine, opštine se snalaze i prave veliku zloupotrebu.
Sad ću da vam kažem kako je to urađeno u opštini Surčin. Predsednik opštine Surčin zakaže vanrednu sednicu i traži da se obori cena zakupcu sa tri i po dinara na dinar i po po metru. I kaže - ako on bude hteo da uzme na 99 godina mi ćemo mu dati 30% popusta. Šta je sad uradio? Cenu sa tri i po skinuo je na dinar i po po metru.
Sad ću da vam kažem da ne bi bilo nekih drugih zloupotreba. Radi se o 128.242 metra kvadratna državnog zemljišta, čiji je korisnik opština Surčin, u Dobanovcima, Slatina, katastarske parcele, sad da ne čitam da ne izgubim vreme. Ubijajući cenu na vanrednoj sednici skupštine, zato što će to zemljište da pripadne gradu, a ista je stranka i u gradu i u opštini, ali nema prihoda u svom budžetu, predsednik iz DS, ubijajući cenu, dajući poklon od 30% na zakup i od 99 godina i na 10 godina, oštetio je budžet, recimo, grada Beograda za nekih 10 miliona dinara. Zamislite to. Zamislite, za ekstra lokaciju koja se nalazi pored autoputa, pored obilaznice da se nekome pokloni.
To sam čak i pretvorio u evre. Dakle, da ne bih gubio vreme, tri puta manja tržišna cena od procenjene, sa 30% popusta na 99 godina iznosi 5.713.181. dinara ili 67.211 evra. U drugačijem slučaju to bi iznosilo na 99 godina 19.043.937 dinara ili 224.050 evra.
Zamislite koja je to razlika. To je razlika koja je na poklon data onome ko je platio da ovi dođu u opštinu Surčin na vlast, onaj ko je platio da od 35 odbornika, koliko ima opština Surčin, 15 je dobila SRS, da se skupe svi ostali, da dođu na vlast i onaj koji sad kupuje to zemljište mora to da vrati.
Nije to suština. Ovde su im uzeli zemljište. Suština je sledeće - obračun sa kriminalom i korupcijom ne postoji. Kako smo doneli taj zaključak? Sad ću da vam kažem. U IMR-u, u opštini Rakovica gde se proizvode traktori, gde arapski svet čezne za našim traktorima, gde plaća unapred, gde daje pare unapred - samo napravite, samo dajte, mi dajemo traktor jeftinije nego koliko košta njegova proizvodnja.
Šta se sada dešava? Nadzorni odbor te firme, svesni situacije i gubitka, podnosi krivičnu prijavu protiv direktora, podnose poreskoj upravi zahtev da dođe. Dolazi budžetska inspekcija i hapse direktora. Uhapšen Ranko Vuković, generalni direktor IMR-a.
Ministarstvo finansija, Poreska uprava, Regionalni centar Beograd, Filijala Rakovica, broj zaključka da ne čitam, dana tog i tog uputio je zapisnik SUP-u i zahtev da ga uhapse za nesavestan rad u privrednom poslovanju, oštećenja u privredi, zloupotreba službenog položaja.
Šta se dalje dešava? Lišen je slobode 24.7.2006. godine. Zadržan je u pritvoru 30 dana. Stavlja mu se na teret da je oštetio AD IMR za 1.562.000 evra. Zamislite.
U Drugom opštinskom tužilaštvu se vodi krivični postupak, pa broj predmeta, bez podizanja optužnice, čeka se da zastari postupak ili da nestane IMR. Protiv tog istog direktora Ranka Vukotića vodi se u Trgovinskom sudu postupak za prodaju radničkog odmarališta hotela na Zlatiboru u Partizanskim vodama, površine 750 kvadrata, sa zemljištem od 16 ha 159 m2.
To zemljište vredi zajedno 63,5 miliona dinara, a vrednost hotela je bila preko četiri miliona evra. Znate za koliko je prodat hotel? Za 800.000 evra je prodato nešto od četiri miliona. Gde je ovaj Ranko Vukotić danas? U kojoj firmi je on sad? Po čijem nalogu on ovo prodaje i ko njega štiti da on ne odgovara krivično za ovo?
Zašto smo uništili fabriku? Zato što je nekome odradio posao. Čuo sam da je sad u Telekomu. Odmah razmišljajte da ni Telekom neće dugo, pojaviće se opet dopis SRS, pa mi opet moramo da vas ubeđujemo kako vaši ljudi drpaju, a vi to dobro znate. Šta se dalje dešava? Sad tu postoji još jedna zloupotreba na koju ne reaguje Agencija za privatizaciju. Agencija za privatizaciju svojom odlukom donela je rešenje da će sredstva od eventualne prodaje iskoristiti za namirenje obaveza, za zaostale zarade prema rešenju Trgovinskog suda iz Beograda. To on nije uradio.
Znate šta je uradio? Ispoštovao je 40% od toga... (Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vreme na raspolaganju vaše poslaničke grupe je iskorišćeno.) završavam, 40% je ispoštovao, i to onome kome je on hteo. Ukrali ste im njive na ovaj način, jedan od primera, prodali ste zemljište budzašto tajkunima, uništili ste fabriku, ne date im poljoprivredne alate sa čime da rade, opljačkali ste ih i sada im još namećete ovu jednostranu primenu ovog sporazuma.
Samo da navedem još jedan zaključak koji je ovde evidentan... (Predsedavajuća: 16 minuta.) završavam, a to je da je ovaj budžet pravljen za onaj princip - i premijer sit i ministri na broju. Hvala.