Da li još neko želi reč?
Na član 5, razdele 3. i 14, amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić.

U ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 5. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu i amandman se odnosi na razdeo 3, glava 3, tačka 3.12, odnosno na Avio-službu Vlade Republike Srbije.
Taj amandman glasi: "U članu 5, razdeo 3, glava 3, tačka 3.12, funkcija 450, u ekonomskoj klasifikaciji 423, usluge po ugovoru u koloni 6, iznos od 13.800.000 zamenjuju se iznosom pet miliona, a u koloni 8, iznos 43.400.000 dinara zamenjuje se iznosom 34.600.000 dinara.".
Na osnovu iznetih cifara može se videti da se amandmanom traži smanjenje usluga po ugovoru za ukupno 8.800.000 dinara predviđenih za potrebe, kako se navodi u obrazloženju, osposobljavanja osoblja i održavanja samo dva aviona Vlade, kako se navodi u obrazloženju Vlade za odbijanje amandmana.
Dobro je poznato da će zvanični deficit ovog budžeta biti oko 50 milijardi dinara i SRS je zato uložila veliki broj amandmana, kako bi se dobar deo ovog deficita pokrio upravo smanjenjem nepotrebnih izdataka, koje je Vlada već namenila pojedinim korisnicima ili se makar ta sredstva pravilnije preraspodelila.
Sada se vraća kao bumerang ono što je unazad nekoliko godina upozoravala SRS, gde će nas dovesti megalomanski državni i ministarski aparati, gde će nas dovesti formiranje nepotrebnih agencija. Upozoravali smo da će izmišljanje nekakvih direkcija i centara jednog dana postati veliki balast na grbači građana Srbije, koji pune taj budžet poreskim davanjima.
Što se tiče ove Avio-službe na koji se odnosi prvi deo amandmana, dođe mi da se naježim, a i mnogim građanima širom Republike Srbije, jer će se verovatno odmah setiti Bojana Krišta i njegovih stručnih kvaliteta na Aerodromu teških dva miliona mesečno.
Malo nam je što su se trošile državne pare na Aerodromu, odnosno što je veliki deo profita ostajao u džepovima pojedinaca, poput Krišta, umesto da je išao u budžet Republike Srbije. Vlada Republike Srbije treba posebno da izdvaja sredstva za ovaj Vladin, kako bih rekao, leteći park i kako rekoše u obrazloženju, za preglede oba vazduhoplova.
Pitanje pravo bi bilo - šta je jeftinije, da li da se koriste usluge domaćeg avioprevoznika, da se koriste usluge JAT-ove službe održavanja, ili praviti neku svoju službu, bacati pare na, kako se navodi u obrazloženju, stručne provere na uređajima za simulaciju leta i to u međunarodnim centrima. Pitam se, da nije možda NASA? Za produženje dozvole letačkog, neletačkog i kabinetskog osoblja, nisam znao da se izdaju dozvole nekakvom kabinetskom i neletačkom osoblju, i da to košta.
Državni funkcioneri, državni službenici, direktori velikih javnih preduzeća, npr. kao Krišto, makar da su koristili naše domaće avione za svoja putešestvija i seminare. Naprotiv, skuplje je, udobnije i prijatnije voziti se Lufthanzom, tako da let na istoj destinaciji košta JAT-ovim avionom 50.000 do 60.000 dinara, a Lufthanzom 100.000 do 120.000. Naravno, o trošku preduzeća, tačnije države Srbije.
Verovatno se sećate onog stiha čuvenog rokera Bore Đorđevića od pre dvadesetak godina - u slučaju rata, bežite isključivo avionima JAT-a.
Danas je druga moda, čim su radikali razotkrili veliku pljačku državnih preduzeća, direktora, rukovodilaca po javnim preduzećima u Srbiji, odmah su se eksperti otisnuli u svet kao deset ljutih gusara, ali zamislite nekorektnost, avionima stranih kompanija.
Zašto? Da li nisu sigurni u bezbednost naših letelica, pa beže tuđim avionima? Kakvu su to poruku dali korisnicima usluga domaćeg avioprevoza? Kao kada bi neko napravio most, pa ne sme da pređe preko njega.
Što se tiče ove Vladine Avio-službe, bolje je da sami smanje svoje aktivnosti oko prevoza naših državnika i ministara širom sveta. Gde god da odu po svetu, nanesu štetu Srbiji. Ili nam nametnu Euleks, ili odleti Đelić u Brisel i tamo mu kažu da nema ništa u vezi Šengena i SSP.
Ili ode Tadić u Njujork da nas brani, pa se u međuvremenu izvinjava svima, od Đevđelije do Triglava, a i šire. Ili pak dođu svi u kompletu kod Oli Rena u Brisel, on im podeli zadatke i oni se, tako primljenih instrukcija, vrate uz pomoć ove državne Avio-službe, razmišljajući kako da prodaju ono što je još uvek ostalo neprodato u Srbiji.
Zatim, razmišljaju kako da uhapse Ratka Mladića, razmišljaju kako da nam kažu da nema povećanja penzija, plata i standarda i da nema ništa od EU. Zato je bolje da što manje lete.
Verovatno je jedino putovanje, na kome je nama naneta najmanja politička šteta, bilo je putovanje na olimpijske igre u Peking. U glavi 3, tačka 12, vidi se da su ukupna sredstva iz budžeta namenjena Avio-službi Vlade Srbije, 231.002.000 dinara, što znači desetak direktorčića, kao Krišto, to bi bila njihova godišnja plata.
Sada koristim priliku da pitamo predstavnike Vlade Republike Srbije - šta bi sa kontrolom u Javnom preduzeću Aerodrom, gde su rezultati, ima li nepravilnosti, šta je sa Krištom i ostalima? Obećali ste to, na insistiranje SRS, da ćete sve informacije, vezane za ovu neprimernu pljačku, dati na uvid i javnosti. Šta je sa istragom? Ništa.
Da ste takve stvari i korake preduzimali na vreme i da ste sprovodili zakone deficit bi bio manji, preduzeća i država bogati. Ali niste, i to je velika odgovornost same Vlade Srbije pred sopstvenim građanima.
Ovim amandmanom se predlaže da se iznos od 8 miliona i 800 hiljada dinara prebaci u subvencije za razvoj i unapređenje poljoprivredne proizvodnje, tako što bi se u razdelu 14, funkcija 420, pod ekonomskom klasifikacijom 451, iznos od 17 milijardi i 285 miliona povećao za ovih 8. 800.000, pa bi se pomenuta klasifikacija uvećala na 17 milijardi 293 miliona 800 hiljada dinara.
Svakom poljoprivredniku u Srbiji dobro je poznato u kakav težak položaj ih je dovela dosadašnja vladavina ove vlade prema agraru. Činjenica je da je država za četvrtinu smanjila sredstva za poljoprivredu i podsticaj poljoprivredne proizvodnje, što ide u prilog onome što su projektovali "prijatelji" u Briselu, a to je zadatak - uništiti u Srbiji svaki pokušaj bavljenja ozbiljnom poljoprivrednom proizvodnjom i pretvoriti Srbiju, poljoprivrednu zemlju, u tržište za plasiranje poljoprivrednih proizvoda iz EU, što im se upravo omogućava jednostranom primenom Trgovinskog sporazuma i SSP.
Cene semenskog materijala, veštačkog đubriva, hemijskih sredstava, različitih sredstava za rad u poljoprivredi otišle su u nebo, zato se u Srbiji dešava ono što će jednog dana skupo koštati državu, a to je umiranje sela. Uzalud subvencije poljoprivredi, ako repromaterijal poskupljuje i ako na naše tržište ulaze proizvodi daleko jeftiniji, ali sumnjivog kvaliteta u odnosu na domaće proizvode. Pogledajte sami velike markete, tržne centre, pa ćete videti odakle uglavnom potiču voće i povrće, kao i ostali poljoprivredni proizvodi.
Čitavo vreme vlast u Srbiji optužuje opoziciju, a najviše SRS, da smo krivi što se budžet usvaja ovako kasno. Po hiljaditi put radikali ponavljaju da je budžet Vlada bila dužna da dostavi Narodnoj skupštini i poslanicima još pre 40 i više dana. To nije urađeno. Jedini krivac za to je vlast u Srbiji.
Ovakvo svakodnevno optuživanje SRS od strane vladajuće koalicije podseća nas sve na onu basnu o vuku koji je optuživao jagnje da mu muti vodu dok pije na potoku, iako je jagnje bilo nizvodno od njega. Javnost u Srbiji shvatiće ko je uzročnik nedaća koje su zadesile sve slojeve stanovništva.
Ako je verovati onome što javno obećavaju pojedini ministri u Vladi Republike Srbije, pa to obećanje i pismeno stave na papir, sa svojim potpisom i pečatom, onda građani Srbije ne bi trebalo da se brinu kako će se nositi protiv nadolazeće ekonomske krize u 2009. godini, a evo i zašto - Mlađan Dinkić je ministar u Vladi Republike Srbije i potpredsednik te iste Vlade. Taj ministar je 21. aprila 2008. godine uputio javno obećanje na 5.300.000 adresa u Srbiji.
Ovako izgleda pismo koje je Dinkić uputio bukvalno svakoj kući u Srbiji. Evo šta je poručio građanima koji su pisali besplatne, u prevodu bezvredne akcije: "U skladu sa zakonom stekli ste pravo na novčanu naknadu po osnovu prodaje ostataka udela države u preduzećima koja su u prethodnom periodu većinski privatizovana".
Dame i gospodo, obratite pažnju šta Mlađan Dinkić obećava građanima Republike Srbije: "Uplatu novca po tom osnovu možete očekivati u prvom tromesečju 2009. godine na vaš dinarski račun koji ste naveli u prijavu".
Poštovani građani, tražite od Vlade, tražite od ministra Dinkića uplate novca po osnovu ovih bezvrednih akcija u prvom tromesečju 2009. godine, odnosno najkasnije do 31. marta 2009. godine.
Obećanje dato, dokazi postoje širom Srbije, i ako se to ne dogodi, vi tužite Dinkića za prevaru, za nanet duševni bol i za nenamensko trošenje budžetskih sredstava za štampanje ovog pisma, koje je u stvari jedna predizborna šarena laža.
Ako uzmemo da je ovakvih pisama poslato na 5.300.000 adresa, postavlja se pitanje - ko je to platio? Neka jedna koverta sa plaćenom poštarinom, malo luksuznijeg izgleda i odštampanim pismom, košta 50 dinara, dolazimo do sume da je ovaj poduhvat Mlađana Dinkića Srbiju koštao, verovali ili ne, 265.000.000 dinara.
Ako sada pogledamo ceo ovaj razdeo 3, tačka 12, videćemo da je ukupan iznos sredstava iz budžeta za Avio-službu Vlade u koloni šest - 231 milion 2.000 dinara. Ceo iznos budžeta za Avio-službu Vlade manji je od sume koju je Mlađan Dinkić potrošio šaljući pisma kojima je obmanjivao građane da će akcije realizovati već ''u prvom tromesečju 2009. godine''. Zahvaljujem.

Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Mašić.

Gospođo potpredsedniče, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, želim da podržim mišljenje Vlade. Mislim da sa razlogom nije prihvatila ovaj amandman, jer stvarno povećanje agrarnog budžeta koje se predlaže kroz ovaj amandman je toliko simbolično da u suštini ništa značajno ne bi doprinelo.
Obzirom na tok rasprave i najverovatnije takvu situaciju da poslanici SNS neće moći da obrazlože svoje amandmane koje su upravo podneli na agrarni budžet, želim da obavestim narodne poslanike, a pre svega građane Republike Srbije, kakav odnos je u suštini SRS u ovom postupku donošenja budžeta, pa samim tim i agrarnog budžeta, imala.
Kao predsednik Odbora za poljoprivredu mogu da kažem da u tom odboru većinu ima opozicija. Međutim, zbog nedolaska članova odbora iz SRS ispalo je da je odbor voljom poslanika poslaničke većine morao podržati agrarni budžet. Tako da, poštovani građani, sami procenite ko sarađuje sa pozicijom, pre svega DS i drugim strankama koje čine ovu vladu. Glasanjem je bilo šest za i pet protiv. Protiv su glasali poslanici SNS, DSS, NS, dok poslanici SRS nisu bili na toj sednici.
Ono što, upravo kao predsednik Odbora za poljoprivredu i čovek koji je i dok je bio u SRS je upravo bio predsednik Odbora za poljoprivredu i pratio je državnu politiku ove naše zemlje u oblasti agrara, mogu da iznesem i lično ubeđenje, a i mišljenje stručne javnosti, na kraju i većine poslanika, da agrarni budžet je drastično smanjen za 2009. godinu.
Ova vlada koja je predložila ovakav budžet Narodnoj skupštini najdirektnije podriva dalji razvoj ovako značajne privredne grane za našu zemlju kakva je poljoprivredna proizvodnja.
Prosto je nedopustivo da agrarni budžet, koji je u 2007. godini bio 26 milijardi i 95 miliona, u 2008. godini 27 milijardi i 163 miliona, a rebalansom budžeta koji je otprilike izvršen pre dva meseca, agrarni budžet je bio u visini 32 milijarde 895 miliona. Ako se samo to gleda, onda je stvarno apsolutno neprihvatljivo da agrarni budžet za 2009. godinu, koji je ponudila Vlada Republike Srbije, iznosi samo 25 milijardi i 607 miliona.
Svakako iz agrarnog budžeta najviše se izdvaja za subvencije u oblasti poljoprivredne proizvodnje, jer sve države koje su u procesu tranzicije su sopstvenim sredstvima revitalizovale svoju poljoprivrednu proizvodnju i unapređivale je, tako da je i u našoj zemlji počelo sa ozbiljnijim izdvajanjem u agrarni budžet negde oko 2004. godine, i od te godine je u odnosu na ukupna budžetska sredstva izdvojeno oko 22 milijarde 354 miliona, što je tada činilo 5,33% budžeta.
Predloženi budžet za 2009. godinu, u ovom iznosu od 25 milijardi i 607 miliona, predstavlja u suštini 3,66% budžeta. Ako se odbiju tih oko pet milijardi dinara sopstvenih sredstava Ministarstva za poljoprivredu, onda agrarni budžet, gledano na ukupnu veličinu budžeta, iznosi svega 2,92%.
Dalje, ono što čini značaj poljoprivredne proizvodnje, i ovakve kakva je u proteklim godinama bila u našoj zemlji, uz ovakav vid finansiranja koji je bio do ove godine, jeste da je u 2008. godini ostvaren izvoz poljoprivrednih proizvoda u visini od milijardu i 620 miliona dolara, u istom tom periodu uvezeno je za nekih milijardu i 200 miliona dolara.
Znači, ostvaren je spoljnotrgovinski suficit u iznosu od nekih 408 miliona dolara, što govori da ima osnova da se poljoprivredna proizvodnja bolje finansira, tj. u većem obimu finansira i da je ona ipak stekla konkurentnost na evropskom, pa i svetskom tržištu.
Učešće poljoprivrede u ukupnom izvozu koji je ostvaren tokom ove godine je negde na nivou 17%. Znači, to nije zanemarljivo. Siguran sam da poljoprivredni proizvođači, koji su saznali koliki je agrarni budžet planiran, ozbiljno razmišljaju da neće moći u tom obimu zasnovati svoju poljoprivrednu proizvodnju i da će sigurno ovo učešće u ukupnom izvozu naše zemlje biti manje, samim tim će se još više povećati taj spoljnotrgovinski deficit, koji je inače izuzetno izražen kod nas.
Iz budžeta se najviše izdvaja za subvencioniranje poljoprivredne proizvodnje i zahvaljujući tome održava se dobar deo te poljoprivredne proizvodnje.
No, obzirom na umanjenje i tih sredstava, u 2008. godini, sa budžetom od 27 milijardi i 163 miliona, subvencije su bile 16 milijardi i 220 miliona. Rebalansom budžeta koji je u suštini za 2008. godinu 32 milijarde i 895 miliona, gotovo 33 milijarde, subvencije su 22 milijarde i 545 miliona. U agrarnom budžetu od 25 milijardi i 607 miliona, subvencije su 17 milijardi i 285 miliona.
Ono što je Ministarstvo poljoprivrede i u toku rasprave na Odboru za poljoprivredu, kada je raspravljano o agrarnom budžetu, a i u izjavama ministra poljoprivrede, da tako kažem, umirivalo našu javnost, pre svega poljoprivredne proizvođače, to je obećanje da će se iz ovih sredstava moći isfinansirati plaćanje po hektaru obradive površine, čak oni planiraju i da se poveća taj iznos sa 10 hiljada na 12 hiljada, znači negde u iznosu od 150 evra.
Iskreno se nadam da će to i ostvariti. Međutim, poljoprivredni proizvođači znaju da iako je ovoliki agrarni budžet bio u 2008. godini, iako je ovoliko izdvojeno za subvencije, preko četiri milijarde dinara biće nepodmirenih subvencija koje treba preneti u 2009. godinu. Pitam odakle će i kako podmiriti ta dugovanja, jer i po osnovu obradivih površina, negde oko 500 miliona dinara nije isplaćeno poljoprivrednim proizvođačima.
Dalje, i subvencija se nadoknađuje, tj. premira proizvodnja mleka, ona je u ovoj 2008. godini već smanjena, a neće se povećati, jer neće biti jednostavno prostora ni u ovoj dolazećoj 2009. godini, a svedoci smo da su proizvođači mleka nezadovoljni postupanjem prerađivača i najavom da već od 1. januara u suštini će doći do smanjenja proizvođačke cene mleka, što može uticati svakako dalje na samu tu proizvodnju, s obzirom da je i ona skupa, a pogotovo što i dobar deo premija neće biti isplaćen u 2008. godini, nego će biti prenet u 2009. godinu.
Subvencionirao se proteklih godina i podsticao izvoz poljoprivredne proizvodnje, što će biti ugroženo. Zatim, podrška osiguranju poljoprivredne proizvodnje takođe je subvencionirana, onda mere unapređenja u stočarstvu, podsticaj tova junadi ili oko dvadeset hiljada još zahteva za naknadu po isporučenoj tovnoj junadi nije plaćena poljoprivrednim proizvođačima i ona će biti prebačena u narednu godinu.
Razvoj poljoprivredne proizvodnje u ruralnim oblastima takođe je subvencioniran iz agrarnog budžeta, međutim, već tokom ove godine je smanjen taj obim subvencioniranja, a sa ovakvim budžetom on će biti još teže ostvariv.
Iz agrarnog budžeta se regresira mnogo toga, pre svega regresira se priplodna stoka, zatim regresiraju se inputi u ratarsku proizvodnju, znači nafta, veštačko đubrivo, seme bilja, što će takođe, sa ovim budžetom agrarnim biti ugroženo i biće prosto neostvarivo.
Poseban je problem ukidanje kreditiranja poljoprivredne proizvodnje iz budžeta i ono je prebačeno na poslovne banke, u odnosu na ukupnu ekonomsku i finansijsku situaciju u svetu, povećanja kamata u našoj zemlji na kredite, doći će u ozbiljnu ugroženost kreditiranje poljoprivredne proizvodnje i subvencioniranje kamata, jer su od sredine 2008. godine kroz agrarni budžet subvencionirane samo kamate na date kredite, i to dugoročne, za nabavku mehanizacije, podizanje staklenika i plastenika, zalivnih sistema, nabavku priplodne stoke itd.
Posebno agrarnim budžetom je oštećena veterinarska struka i moje kolege veterinari su izuzetno nezadovoljno. Ima najave da već možda i sutra budu prisutni ovde upravo pred Narodnom skupštinom i izraze protest, jer preko 400 miliona dinara agrarni budžet duguje veterinarskim stanicama, specijalističkim veterinarskim i naučnim institutima, za posao koji je urađen u okviru sprovođenja programa mera zdravstvene zaštite životinja, a pogotovu ovako drastičnim smanjenjem subvencija za veterinarsku struku.
To nije klasično subvencioniranje, nego finansiranje sprovođenja programa mera zdravstvene zaštite. Sa milijardu i šesto miliona, koliko je bilo u 2008. godini, ili dve milijarde i 48 miliona nakon rebalansa, smanjeno je na svega 816 miliona dinara, čime će doći u veoma veliku ugroženost sprovođenje programa mera zdravstvene zaštite životinja, što može imati direktnog uticaja na ukupno zdravlje životinja, ali i ljudi.
Zatim, može uticati na onemogućavanje izvoza proizvoda od životinja, od sirovog mesa preko drugih proizvoda, tako da sasvim imaju osnova i najave poljoprivrednih proizvođača i svih drugih subjekata koji su finansirani iz agrarnog budžeta da izraze u narednom periodu svoju zabrinutost, ali i nezadovoljstvo. Ministarstvo poljoprivrede i Vlada moraju biti spremni na te odgovore. Isto tako, apelujem da se, ako je moguće, prihvate amandmani koji su uloženi od narodnih poslanika.
Poslanička grupa SNS predložila je da se subvencije povećaju za 5,5 milijardi dinara, da se budžet veterinarske uprave poveća za 500 miliona i da se Direkciji za vode da negde oko 180 miliona dinara.
Nadam se da će biti razumevanja i da će se prihvatiti taj amandman. Ako ne bude usvojen budžet, onda kod rebalansa tj. kod nove rasprave o budžetu, da se ima u vidu i ovo što sam izneo, a i mnogo toga što će u međuvremenu doći do ministarstava finansija, poljoprivrede i Vlade.
(Tokom ovog govora poslanici SRS lupali o klupe.)

Da li još neko želi reč?
Milorad Krstin želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika, članove 104, 225. i 226. Gospodine Mašiću, nažalost, vama još na reveru stoji, beli vam se, kako vam je bio bedž - dr Vojislava Šešelj, a ovaj manji sada koji imate, to vam je dala DS, ne može da pokrije koliko je malo sa strane.
Ali, nemojte kriviti SRS da SRS tobože doprinosi glasanju za budžet, jer nismo bili na odboru, pa je odnos bio 6:5. U stvari, vas petoro je glasalo protiv. Meni je iz poniženja da dođem na Odbor gde vi predsedavate.
Prvo, gospodine Mašiću, 57 poslanika SRS, i 21 koje vam je dala DS ne može da ima predsednika odbora, jer to pripada SRS, znači, predsednik Odbora za poljoprivredu. Vi to dobro znate. Evo, pošto ste čačkali mečku, vi sledeći put kada budete držali Odbor za poljoprivredu nećete više moći da ga održite. To vam obećavam. To pripada SRS.
Ne možete i to oteti. Oteli ste 21 poslanika, ali nećete moći da uzmete i odbor, kao što pripada Administrativni odbor, Odbor za industriju, Odbor za poljoprivredu itd.
Prema tome, nemate pravo da kažete da SRS nije htela da bude protiv budžeta koji je namenjen, posebno razdeo 14, Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Da vi predsedavate i da tražite da se šetamo i držimo odbore sa Sonjom Liht, izvinjavam se, to neću.
Kakve veze ima poljoprivreda sa Sonjom Liht, recite mi. Da li ste nam slali materijal, više se ne sećam, jer kada sam pročitao - Sonja Liht, meni je bilo sve jasno. Da li to radi Odbor za poljoprivredu? Meni da vodi Odbor za poljoprivredu Zoran Mašić i Sonja Liht, izvinite, to mi je iz poniženja.
Ali, vama treba da bude jasno da predsednik Odbora za poljoprivredu će od nove godine biti iz SRS, jer to nama pripada, ne pripada vama, pripada najjačoj opozicionoj stranci. Uostalom, što kaže šef poslaničke grupe, to je i Boris Tadić shvatio.
Prema tome, gospodine Mašiću, videćemo ko će biti u sali kada se bude glasalo, ako dođe do njega, a ko će biti van sale. SRS je protiv ovakvog budžeta, koji je posebno loš u razdelu 14 za Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i one napaćene seljake. Hvala.

Nema povrede člana 104, niti ste obrazložili u čemu bi se sastojala povreda Poslovnika. Upozoravam narodne poslanike da bez zloupotrebe koriste svoja prava iz Poslovnika.
Reč ima narodni poslanik Zoran Mašić, pravo na repliku.

Gospođo potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, razmišljao sam da li ima osnova da gospodinu Krstinu repliciram, jer ste izneli takve nebuloze da prosto čovek ne može da razume šta je bilo pozivanje vaše na Poslovnik.
Priča da gospođa Sonja Liht vodi Odbor za poljoprivredu, uz svo uvažavanje te gospođe, ona koordinira ili je predsednik neke nevladine organizacije, koja se valjda bavi, između ostalog, smanjenjem siromaštva, i dostavlja Odboru za poljoprivredu, kao i drugim odborima, dopis o održavanju sastanaka.
Nisam bio ni na jednom skupu koji je organizovala Sonja Liht ni dok sam bio u SRS, ni u ovoj stranci. Tako da ona ne utiče na bilo koji način na rad i dnevni red Odbora za poljoprivredu.
Dalje, da li ćete prihvatiti da predsedavam ili ne, vi se apsolutno ne pitate za to, nego se pitaju svi narodni poslanici ove skupštine i poslanici koji su u Odboru za poljoprivredu, tako da su oni odlučivali o tome da li ću biti predsednik i dok sam bio u SRS, i sada dok sam u SNS. Prema tome, vaših pretnji se ne plašim.
Neće me iznenaditi da, u skladu sa vašim ponašanjem kao poslaničke grupe, dođete i pravite ekscese i na Odboru za poljoprivredu, kao što pravite ili ste pravili neke ekscese na nekim drugim odborima. Ali, to je do vas i vašeg poštovanja ove institucije i poštovanje ličnosti nas, članova odbora, da li poljoprivrede ili nekih drugih odbora.
Prema tome, vaših pretnji se ne plašim i one nisu ni na čemu utemeljene. Tako da bi bilo možda bolje da prestanete da dobacujete i sa mesta, a i da tako žučno reagujete, jer se ne plašim vas, pogotovo toga što vi znate u oblasti poljoprivrede, jer smo već četiri godine u Odboru. Barem, što se tiče toga, uz svo moje skromno znanje, mislim, a znajući koga imate u vašoj poslaničkoj grupi kao poznavaoca poljoprivredne proizvodnje, ne možete me ni na koji način ugroziti. Hvala.
(Tokom ovog govora poslanici SRS lupali o klupe.)

Po Poslovniku, izvolite. Koji član?

Po Poslovniku, član 104, 225. i 226, što bi rekao moj kolega Srba Živanović, svi.
Gospodine Mašiću, za našu stručnost iz poslaničke grupe SRS vi ponajmanje možete da pričate. Reći ću vam da ste me u prošlom sazivu molili sat i po vremena ovde da vas pustim da pričate pre mene, jer ne znate šta ćete pričati ako počnem da pričam o poljoprivredi. Ima kolega poslanika koji mogu da potvrde to. Stvarno nema smisla.
Ne pretim vam za govornicom da vi nećete biti, da ćemo mi vas izneti sa stolicom napolje. Naprotiv, zna se, najjačoj opozicionoj stranci pripada Odbor za poljoprivredu. Koliko znam, nas je 57, vas je 21. Znam da ste vi imali dobre sabirke kad ste bili predsednik Upravnog odbora Novosadskog sajma, ali sam kupio auto na lizing, da dalje ne govorim.