Hvala. Po Poslovniku, gospođica Nataša Jovanović.

Nije ostalo vremena, gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ali to ne bi moglo ni da ide kao pitanje kroz Poslovnik, a pozivam se na čl. 225. i 226. Vi ne možete, gospodine Duliću, da mi odgovorite na to pitanje. Upućujem Ministarstvu za ekonomiju, odnosno Mlađanu Dinkiću i Vladi Republike Srbije, i tražim odgovor u što kraćem roku.
Naime, pre nekoliko dana, kada smo počeli raspravu i kada je zajedno s vama određena kao predstavnik Vlade jedan od letećih ministara Verica Kalanović, smejala se na moje pitanje i sa nipodaštavanjem je odgovarala kada sam, zabrinuta za sudbinu kragujevačke Zastave i radnika, malopre je o tome govorio gospodin Popović, s pravom tražila da nam Vlada Republike Srbije odmah odgovori da li poseduje biznis plan za Fijat automobile, novonastalu, novoformiranu fabriku u Kragujevcu, s obzirom na to da moju bojazan sada potvrđuju i sindikati iz Kragujevca, i predsednik Samostalnog sindikata, zaposleni.
Vidi se da je to prevara veka, ne decenije nego veka, ta cela priča Borisa Tadića, i Mlađana Dinkića i Božidara Đelića, a pre svega Veroljuba Stevanovića i ovog njegovog ovde pajtosa Nebojše Zdravkovića. U fabrici automobila Zastava neće biti, čuli ste izjavu zvaničnika iz Fijata, proizveden ni jedan novi model Fijata. To što se zvalo Zastava 10, a inače ni to nije u toj meri proizvedeno sa linije iz Zastave, nego se vršila tzv. dekonzerviranje već gotovih Punto automobila koji su dolazili u Kragujevac, sada ako bude proizvodnje biće povećana proizvodnja onoga što se zvalo Zastava 10 odnosno Punto.
To je klasično Fijatovo vozilo koje se već proizvodi i što je najgore od svega, gospodine Duliću, mi smo opredelili kao država sredstva, i podsticajna sredstva i grad Kragujevac, kroz oslobađajuće mere za infrastrukturu, država za deonicu puta Kragujevac - Batočina, odnosno Lapovo, za zaobilaznicu i sve ono što mi treba da uradimo, a nikakvu garanciju nemamo od Fijata za 200 miliona. Izvolite, neka dođu i neka donesu 200 miliona, pa onda da vidimo da je to ugovor koji ima nekog smisla.
Ovako nema garancije ni za jedan jedini evro, a nama se priča negde plasirala dva meseca uoči kampanje, naročito u poslednjih nekoliko dana i ubeđenja sam da je to prevagnulo da građani odlučuju više nego SSP 11. maja na izborima za vašu tzv. listu ZES.
Prema tome, u pitanju je velika prevara, radnici se šikaniraju, ne samo radnici nego i inženjeri i svi ljudi koji su zaposleni u Zastavi, jer testove koje su dobili da rešavaju ovih dana su kao testovi za pilota za najsavremeniju opremu u avionima. Tražim hitan odgovor i da nam dođe pred Odbor za industriju i resorni ministar i direktor fabrike automobila gospodin Radojević.
(Predsedavajući: Vreme.)
Završavam, gospodine Novakoviću.
Vi vrlo dobro znate, gospodine Novakoviću, kao nekadašnji predsednik Odbora za privatizaciju, da je gospodin Radojević znao da dolazi da nam imaginarno govori, kada se nije znalo ko će biti i kada će biti strateški partner Zastave, da nam se vrši prezentacija nekog budućeg novog modela.
Izvolte, neka dođe u Narodnu skupštinu što je moguće pre, kako bi celokupna javnost znala, a posebno zaposleni i svi Kragujevčani, i građani Srbije, i videćete da je bila u pitanju velika prevara. Izvinite što sam prekoračila vreme.

Na član 3. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Miroslav Markićević.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospodin Miroslav Markićević.

Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, kolege poslanici, poštovani građani Srbije, u ime NS podneo sam amandman koji je u stvari ispravka, ne znam zašto je morala da bude ispravka, ali uglavnom radi se o tome da njim želimo da reagujemo na zakonski predlog Vlade, gde se akcize na naftne derivate povećavaju, i to za sve vrste motornog benzina sa 27,50 na 42 dinara, što je povećanje od 52%, sve vrste dizel goriva sa 16,66 na 26 dinara, što je povećanje od 60% i tečni gas za pogon motornih vozila, gde je povećanje 30%.
Znate, ovo je već postalo, gospodine ministre, vrlo simptomatično da od kad je ova vlada startovala sa ''usrećivanjem'' građana Srbije, ne povećavaju se cene, što bi iz NS smatrali da je normalno za onaj procenat inflacije, uostalom kako je i javnim preduzećima na lokalnom nivou uredbama Vlade naloženo, da li je to 6,7,8 ili 9%, Vlada otprilike u proseku ispod 50% nema nikakvo povećanje.
Šta znači ovo povećanje akciza? To znači da će naftni derivati za iznos odnosno razlike akcize, koliko je bila i koliko se sada predlaže, shvatam da će toliko gorivo poskupeti, to je za negde 15-16 dinara. Ako govorimo o efektima svetske globalne ekonomske i finansijske krize i da oni na svu sreću možda još uvek nisu zapljusnuli Srbiju, pitam se da li Vlada hoće ovim predlogom povećanja akciza, tako da kažem, da pospeši ovaj finansijski kolaps.
Dakle, imali smo sreću da je cena barela nafte na svetskom tržištu, mi mislimo, a i građani Srbije verovatno su do danas, odnosno dok se ne usvoji ovaj zakon, ako budete uspeli da ga usvojite, odnosno povećanje ovih akciza, da smo imali neku sreću da je cena nafte na svetskom tržištu pala, ali tu je Vlada da ono što svetsko tržište za nas može da izdejstvuje tom politikom cena na svetskom nivou, ako bi to bilo povoljno za nas, tu je Vlada Republike Srbije koja će to da spreči.
Da bismo govorili istinu, u ispravci amandmana i mi smo dali povećanje ovih akciza, ali sa 27,50 na 28, sa 16,66 na 70, dakle, kada se radi o svim vrstama dizel goriva, i moja koleginica Zlata Đerić, koja će posle izaći, videćete da efekti takvog povećanja akciza na naftne derivate nisu mali, odnosno da suma novca koja će se sliti u budžet nije mala.
Ovde se radi, po meni, sa ovolikim procentima povećanja akciza, o punjenju budžeta na slepo. Mogao bih da razumem, kao narodni poslanik i kao građanin, da je Vlada izašla pred građane Srbije, ono što smo tražili još u septembru iz opozicije, kada se govorilo o podizanju štednog uloga garantovanog od strane države, pa smo bili ismejani da smo narikače, pa je 50 hiljada evra došlo tek pred novu godinu, kada su građani 500 ili 600 miliona evra već podigli.
Kažem, razumeo bih da je ovde došao premijer, ministarska finansija, koja se lepo ponaša 15 dana ovde boreći se sa nama oko budžeta, a 16. dana kaže da ništa ne znamo, da će sve to Hari Poter da reši. Ovakav način punjenja budžeta, kako ste predvideli, otprilike može samo da reši Hari Poter ili Mandrak, to je onaj mađioničar, ako znate o kome govorim.
Dakle, razumeo bih da je došao premijer i objasnio koja je to ekonomska politika, koji su to potezi koje Vlada želi da preduzme da bi se efekti te finansijske i svetske krize ublažili, pa ako je između ostalog jedno od rešenja da se povećaju te akcize, da svi to zajedno prihvatimo.
Sećam se, a nadam se da se i vi, gospodine ministre, sećate iz udžbenika, u Sovjetskom savezu je bila neka NEP politika, dakle nova ekonomska politika. Čini mi se da ova Vlada ima TEP politiku, to je tajna ekonomska politika, pošto za tu politiku, odnosno parametre, predloge koje Vlada misli da preduzme u ublažavanju ekonomske krize mi ne znamo. Ali, znate kako kažu na jugu Srbije, u Leskovcu - će se utepa. Možda ćete vi da napunite budžet, ali će da se tepaju građani.
Prema tome, ne mogu zaista da shvatim, možda je moj ekonomski nivo znanja nizak, ništa nije sporno, možda sam klasičan predstavnik većine građana Srbije, izađite gospodine ministre i objasnite nama, odnosno građanima Srbije, kada barel nafte u zadnjih godinu dana nikad nije bio jeftiniji, a sada treba cene benzina, naftnih derivata da povećamo i da to građanima objasnimo. I da se to samo odnosi na cene benzina i dizela, pa da kažemo da smo i to preživljavali, neka vozi ko ima. Povećanje ovih akciza znači povećanje cena niza proizvoda, lanac poskupljenja.
Imali smo, zadnjih dana smo pročitali ako je to istina, par dobrih vesti, da su neke kompanije počele da snižavaju svoje cene, mislim na jogurt, na mleko. Šta sad njima preostaje kada podignete ove akcize, kada podignete ove cene, nego da te cene vraćaju na prethodni nivo ili da ih još više povećavaju, i tako pravimo lanac tih poskupljenja i idemo ka inflaciji za koju ne znamo kolika će biti iduće godine i kako će se završiti. Pogotovo kada vidimo kako današnji guverner NBS brani kurs dinara, gde je praktično za zadnjih mesec dana, ako je verovati medijima i stručnim ljudima, negde oko 800 miliona evra potrošeno, prodato na tržištu da bi se spasao kurs evra, a kako je spasen, to vidimo, odnosno kurs dinara, hvala, gospodine Todoroviću.
Prema tome, bio bi red, jer mi iz NS vas, gospodine Duliću, uvažavamo, najiskrenije vam to kažem, kao bratu ravnogorcu, kao predsednik skupštine nedavno ste imali jednu izjavu kako ste rukovodili skupštinom, slažemo se s tim, bili ste vrlo tolerantan i korektan čovek, i bilo bi sada korektno ili da kažete pošteno ovde, poslali su mene ovde, predsednik slavi rođendan, ispao sam iz ekipe trenutno, došao sam ovde, izađite pošteno i kažite, da ne bismo spočitavali vama ni zasađene jelke.
Koliko znam neke voćke blagorodne, kao što je čačanska lepotica, šljiva se sadi u jesen ili u proleće, sadimo nešto i u zimu, neka sadimo, neka cveta sve, ali onda nam izađite da se ne bismo igrali ovde žmurke pred građanima, ipak je ovo Narodna skupština.
Da li je normalno, po meni, uvažavajući, znate dobro, gospodine Duliću, da ovo iskreno pričam o vama kao čoveku, da dođe ministarka finansija ili da izglasamo da, gospodin Ilić, državni sekretar, koji je očigledno ekonomski stručnjak, slagali se mi sa njegovom politikom ili ne, da njega ovlastimo, ne znam po Poslovniku da li možemo, da izglasamo da čovek izlazi i da odgovori na pitanja koja poslanici postavljaju, a to je u interesu šire javnosti i građana Srbije. Zahvaljujem.

Reč ima gospođa Zlata Đerić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, podržavajući amandman kolege Miroslava Markićevića i u ime Nove Srbije dužna sam da kažem nekoliko podataka koji su nas rukovodili da ovaj amandman dostavimo, ali pre nego što ih iznesem moram reći da ova celokupna situacija pomalo podseća na onaj vic o razgovoru dva premijera, premijera Japana i premijera Srbije.
Naime, premijer Japana slušajući premijera Srbije kakve resurse Srbija ima, reče: "Bogami, da imam takve resurse, misleći naravno na Vojvodinu pre svega, hranio bih kroz tri sezone ceo svet". Na to premijer Srbije kaže: "Da imam resurse Japana, potrošio bih to za jednu sezonu". Mi to izgleda dosledno sprovodimo.
Ono što jeste bitno u ovom amandmanu, što sam želela da vam kažem i na šta treba obratiti pažnju zašto je taj amandman podnet, to je da ono minimalno povećanje, pre svega mislim na dizel gorivo, za koje smo predložili da se sa 16 dinara i 66 para poveća akciza samo na 17 dinara, samo za 34 pare. U čemu je to utemeljenje i šta ono govori?
Vojvodina u svojih sedam okruga ima preko milion i 780.000 ha zemlje obradive. Od toga 52% je najkvalitetnija crnica. Jedan zemljoradnik, prosečno obrađujući hektar zemlje, potroši oko 80 litara nafte. Do sada po pitanju akciza, odnosno po osnovu akciza vojvođanski zemljoradnici su u ime 142,5 miliona litara nafte koje su tako trošili uplaćivali budžetu preko 23 milijarde.
Ako bi se samo za 34 pare povećala ova akciza, ta bi cifra došla do skoro 30 milijardi. Malo li je od vojvođanskih paora? Lep prihod i zaista oni koji su do sada izneli teret svih mogućih kriza, oni koji su do sada stoički svaki put izvlačili državu u najtežim momentima i uvek bili predmet svake političke kampanje koja onog momenta kada se završi uglavnom se za njih u potpunosti završi, ne treba da podnesu najveći teret ove krize. Nemaju oni to odakle.
Ako se ponovi ovakva agrarna politika kao što je bila ove godine sa cenom kukuruza, neće seljak propasti, on će prehraniti sebe, srpski seljak ume da preživi, ali neće više hteti da ga niko prevari, neće dopustiti da vuče jedini ovu krizu.
Gospodin Krstin je rekao podatke o opštini Zrenjanin, koji se u stvari u svim opštinama vojvođanskim mogu proveriti. Da se ti dužnici o kojima je govorio doteraju u red i da im se naplati ono što duguju, a postoje mehanizmi kako se to može naplatiti, verujte, ovaj budžet bi procvetao i ova kriza bi daleko lakše prošla.
Poslušajte ga, proverite sve vojvođanske opštine, proverite ko su ti ljudi koji duguju, jer svi ti koju duguju to mogu da plate. Odgovorno tvrdim, oni mogu da plate, neće da plate. Oni su to uzeli i ostali da duguju u dogovoru s nekim. Blaga sumnja je, a iskustva iz moje opštine, iz mog Zapadnobačkog okruga, kazuju da ti koji su ostali dužni uglavnom imaju neke partijske knjižice i verujte imaju ih nekoliko u fiokama, pa s kim duže, to bolje, oni to menjaju po potrebi. Naterate vi njih da oni plate, bez obzira da li sada imaju jednu od onih desetak ili 14 knjižica partijskih koje čine vladajuću većinu.
Znate, svaka ekonomska kriza ne pogodi sve jednako, ali definitivno zakoni ekonomije kažu da svaka ekonomska kriza pogodi najviše najsiromašnije. Potvrdila je do sada istorija nekoliko puta da kada dođu ekonomske krize, kada dođu ta smutna vremena, onda se budale razgalame, mudri zaćute, ali fukara se uvek i neizostavno obogati. To mi ne smemo dopustiti.

 Reč ima gospođa Aleksandra Janković, po Poslovniku.

Član 225. i 226.
Izuzetno mi je drago da je među nama ponovo ministar prostornog planiranja, inače ortoped. Pošto sam još u prepodnevnom izlaganju konstatovala da verovatno nije slučajno što se baš ortoped kao predstavnik Vlade danas nalazi ovde, verujem da će me pre svega kao lekar podržati da potražim informaciju od večitog ministra zdravlja, nekad sjajnog interniste, dr Tomice Milosavljevića.
Šta će nadležno ministarstvo, a i Vlada u celini, preduzeti povodom velikog broja povređenih građana Srbije u ovo novo ledeno doba, koje će, sudeći po prognozama meteorologa, potrajati?
Gospodine Duliću, molim vas da informišete ministra, koji izgleda ima neku selektivnu gluvoću, jer čuje samo kolege iz Vlade, a ne i narod, koji se nama uporno javlja kao predstavnicima opozicije, da je napolju opasan led.
Ne znam da li ministar čita novine, ali, evo, sada ću da vam pročitam deo iz novina. "Stotine građana širom Srbije, zbog ledom okovanih ulica, početak dana umesto na radnom mestu dočekalo je u bolnicama i urgentnim centrima. Stići nepovređen do odredišta bio je pravi podvig, pa su pored pažljivog hodanja, čarapa preko čizama, i svih drugih proverenih metoda protiv klizavice, danas sam pokazivala nešto od toga, mnogi morali da se pomire s gipsom na nozi ili ruci.
Samo u prestonici u toku noću pre podne ekipe Zavoda za hitnu medicinsku pomoć intervenisale su više od 250 puta, više od dve trećine tih poziva odnosilo se na povrede zbog pada. Zato portparol Hitne pomoći, Nada Macura, poručuje svima, a posebno starijim sugrađanima da danas bez preke potrebe ne izlaze na ulice". Znači, ovo zvuči stvarno tragikomično. Šta to znači? Šta će kada imaju preke potrebe?
Građani Gornjeg Milanovca su, recimo, sudeći po broju intervencija, prošli još gore. Samo u toku prethodne noći, zbog padova izazvanih ledenom kišom, pomoć na Odeljenju hirurgije Zdravstvenog centra zatražilo je preko 50 ljudi, od kojih je 15 zadržano na lečenju, tu su prelomi karlice itd, vi vrlo dobro znate o čemu se radi.
U Užicu je isto tako bila bob-staza. Zabeležen je čitav niz ozbiljnih povreda, od uganuća i preloma ruku i nogu, povreda glave, pa čak i potresa mozga. Dr Aco Moljević, ortoped u užičkoj bolnici, kaže da za 22 godine, koliko radi na Odeljenju ortopedije, nije zapamtio ovoliki broj povređenih u jednom danu. "Od juče, kaže čovek, radimo neprekidno. U ovom trenutku na operaciju čeka 11 pacijenta sa teškim povredama nogu".
U Urgentni centar Kliničkog centra Vojvodine je stiglo 114 pacijenata u ranim jutarnjim časovima koji su se žalili na povrede prouzrokovane poledicom.
Ono što je bitno, jeste da izgleda da postoje druga viđenja. Recimo, kolega Srđan Milivojević je malopre konstatovao da je stanje prilično normalno zato što se svugde u svetu i naravno u Evropi voda mrzne na temperaturama ispod nule. Ako je to ispunjenje slogana ove vladajuće koalicije da Evropa nema alternativu, onda svaka vam čast.

Gospodin Petar Jojić, izvolite.

Dame i gospodo, neki iz Vlade Srbije poručuju građanima da će naša država da profitira u procesu svetske ekonomske krize, a kao obrazloženje i dokaz kako će to i zašto Vlada da učini, kaže - mi smo naučili na krize i mi imamo kvalifikacije za krize, i u krizama smo uvek pobeđivali. Molim vas, to izgleda da nije tačno.
Naime, kada je reč o akcizama, treba naše građane da obavestimo i da protumačimo da su akcize i PDV u stvari povećanje cena, drugo ništa nije, tipičan primer povećanja cena svega onoga na šta se akcize i PDV primenjuju. To je nešto novo u novoj Vladi.
Ono što sam želeo da vam kažem jeste da podržavam ovaj amandman gospodina Markićevića, a postavljam i ponovo pokrećem, po ko zna koji put, pitanje agrara, agrarne mafije, agrarne pljačke i pljačke države od lopova i tajkuna u odnosu na korišćenje i uzurpaciju državnog poljoprivrednog zemljišta.
Postavljam pitanje - ko stoji iza tih tajkuna? Ko stoji iza leđa tih mafijaša koji su profitirali u ovim kriznim vremenima? U procesu privatizacije, kao što vidite, zna se ko može u Srbiji da profitira - onaj koji je produžena ruka Vlade ili pojedinih političkih stranaka.
Šta je Mišković, šta je Peconi? Otkud Todorić iz Hrvatske? Otkud uvoznički lobi? Otkud Pevec usred Beograda, sa 54.000 kvadratnih metara, a roba 90% iz uvoza, iz Hrvatske i Slovenije, a 10% samo iz Srbije? Gde je Mišković tu, MK komerc, gde su ti ljudi? Što Vlada ne preduzme odgovarajuće mere?
Zamoliću za strpljenje, samo da vam skrenem pažnju, obratite pažnju na jedan izveštaj iz jedne opštine. Sa odbornicima SRS u gradskoj skupštini u Pančevu postavio sam pitanje izdavanja u zakup poljoprivrednog državnog zemljišta: kolika je površina, kome se izdaje i da li plaćaju?
Sada ću vas informisati. Evo, u 2007. godini zaključeni su ugovori za katastarske opštine: Jabuka, Glogolj, Kačarevo, Dolovo, Omoljica, Banatski Brestovac, Ivanovo i Pančevo. Da vidimo sada kako se izvršavaju ugovori, ko prikriva kriminal i ko ne pokreće postupak za naplatu? U 2007. godini izdato je u zakup 3.637 hektara poljoprivrednog državnog zemljišta. Ko ne plaća i koliki su iznosi? Siniša Radovančev duguje iznos od 765.000 evra. Dalje, Miroslav Aleksa... ne udaljavam se, mnogo se ne bih udaljio, a može da bude još neko tu. Pazite, molim vas, gospodin Miroslav Aleksa duguje 267.000 evra.
Vidite, taj isti je nedavno kupio "Stari Tamiš" Pančevo za 11 miliona evra. Radi se o poljoprivrednom dobru koje ima 2.800 hektara, pod objektima 45.000 metara kvadratnih, poseduje 70 traktora, devet kombajna, 329 priključnih mašina, opremu za dve farme, godišnje se proda 25.000 tona tovljenika. Farma krava broji 1.000 grla. To je bilo, ali sada nema ni 5%.
Vidite, on sada ide dalje. Duguje državi, država ga ovde finansira. Kupuje novo zemljište, pljačka državu - država ćuti, niko ne pokreće postupak naplate. Ovo treba proveriti je li istina. Ovaj izveštaj sam dobio jer sam tražio od opštinske Komisije za izdavanje u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta.
Ko nije platio dalje sledeće iznose. AD "Vojvodina" Starčevo duguje 158.000 evra, DOO Nicko agrar, Banatski Brestovac, duguje 111.000 evra, AD Dolovo duguje 117.000 evra.
Kaže - moramo takođe istaći da su neka pravna lica koristila poljoprivredno zemljište u državnoj svojini u 2007. godini. Na licitaciji održanoj septembra 2007. godine licitirani su najveći iznosi - nisu potpisali ugovore o zakupu, a nastavili su da koriste zemljište, i u 2008. godini su odbili da zaključe vansudska poravnanja.
Radi se o sledećim licima: DOO "Nicko agrar", Banatski Brestovac duguje, gospodine Duliću, izvinjavam se, evo, bespravno koristi 902 hektara; PP "Jabuka", AD "Jabuka", bespravno koristi 26 hektara; AD "Kačarevo" bespravno koristi 129 hektara; PDP "Dunav" Ivanovo bespravno 166 hektara.
Dakle, u zakup u 2008. godini na teritoriji ove opštine, ono je bilo za 2007. godinu, izdato je u zakup 7.525 hektara. Dugovanja su velika, mnogi se bogate, Ministarstvo poljoprivrede ne preduzima odgovarajuće mere, ni taj Inspektorat ne radi svoj posao, MUP i javna tužilaštva ne rade svoj posao, ne pokreću postupke pred sudovima da se zaključe poravnanja.
Ono što je protivzakonito i nije u skladu sa Zakonom o davanju u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta - niko nikog nije po tom zakonu ovlastio da se zaključuju vansudska poravnanja u ovom procesu.
Sada se postavlja pitanje - da li je komisija za izdavanje državnog poljoprivrednog zemljišta u zakup dala realan iznos i da li je pravična tržišna cena zakupa poljoprivrednog zemljišta ili nije? Može da zaključi poravnanje kako ko hoće u opštinskoj komisiji, uz saglasnost Ministarstva za poljoprivredu.
Moram istaći da ne bi trebale ni akcize ni PDV, niti bi budžet bio prazniji - da se samo pristupi proveri, reviziji svih ugovora o izdavanju u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta. Milijarde i milijarde ne plaćaju tajkuni i bogataši, i privilegovani koji pripadaju određenim strukturama i određenim političkim strankama.
Nađite jednog radikala, mi bismo voleli da znamo da jedan radikal ima koji je zaključio ugovor o zakupu državnog poljoprivrednog zemljišta, a da ne bi bio sankcionisan. Svakako da bi i postupak za izvršenje, to jest za naplatu, bio bi davno sproveden.
U poslednje vreme smo ja i gospodin Krstin govorili o ovim problemima u agraru, jer sada nam je najveća pljačka u agraru, ama najveća, najozbiljnije vas upozoravam i skrećem pažnju. Demantujte me, izvršite reviziju svih ugovora i dobićete rezultat - da ovo što sam rekao nije dovoljno, da je to veoma blago i da za ovo neko treba da odgovara, jer je državni budžet oštećen.
Država je opljačkana, običnim građanima i prosečnim poljoprivrednicima nije omogućila država da i oni mogu da učestvuju u licitaciji državnog poljoprivrednog zemljišta. Zašto i kako - evo? Nemate seljaka poštenog koji može da kupi 3.000 hektara, ali imate sada u Dolovu, u Omoljici, u Banatskom Novom Selu, u Brestovcu, Kačarevu, Vršcu, Beloj Crkvi, poljoprivrednih proizvođača koji mogu uzeti u zakup 50 hektara. Mogu da uzmu 100 hektara, da ih obrađuju uspešno i da pre svega unapred plate. Šta i gde sada država greši? Ovo je veliki propust države koji se kosi sa kriminalom.
Otkud državi pravo da izda u zakup, a unapred ne plati zakupoprimac zakupodavcu određenu sumu koja je postignuta na tenderu? Molim vas, u Srbiji državi kada se uzima zemlja u zakup, zakupac plaća unapred utvrđenu zakupninu. Šta je sad ovo?
Država pomaže bogatašima i lopovima da se obogate, država pomaže da oni pošteni ljudi ne mogu da dođu u posed određenih površina, a budžet Republike Srbije je mnogo oštećen. Ima još jedan problem. Vidite šta kaže u izveštaju na poslaničko pitanje koje sam postavio i Ministarstvo za poljoprivredu, jer sam tražio ugovore, kad je zaključen ugovor, s kim, na koji iznos, je li plaćena zakupnina i da li je plaćena posle dospelosti zatezna kamata. Evo šta sam dobio od Vlade i Ministarstva za poljoprivredu.
Ugovorima o zakupu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, koje je zaključilo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede sa zakupcima nije predviđena kamata u slučaju docnje, već je predviđeno da se zakupnina plaća u dinarskoj protivvrednosti u evrima.
Kakve to veze ima? Tu nema blage veze. Iznos u dinarima se prilagođava i pretvara u evre, ako onaj ko duguje ili onaj ko traži, kome se duguje, poverilac pretvara i obračunava. Ko je taj koji je oslobodio ove mangupe i ove profitere zatezne zakonske kamate? Je l' znate vi da običan građanin ako duguje nekome 5.000 dinara da mu se kamata po Zakonu o obligacionim odnosima zaračunava od dana stupanja u docnju do dana naplate, odnosno isplate.
Evo, primer Opova. Komisija za izdavanje u zakup poljoprivrednog zemljišta, dobio sam izveštaj od Ministarstva, 12 zakupaca uzeli državno zemljište, nema dinara da je uplaćeno. Ovde nema u izveštaju.
Dakle, zaključio sam da sadašnji ministar poljoprivrede, odnosno Ministarstvo poljoprivrede neke mere prema ovim odgovorima preduzima, a treba da se preduzmu drastične mere bez odlaganja, da se uključi kriminalistička policija, nadležni državni organi, da Ministarstvo aktivira svoje resore i da na taj način država u budžet preuzme ono što joj pripada.
Čudo je jedno da su svi zanemarili državno poljoprivredno zemljište, to je alajbegova slama.
Nikoga to više ne interesuje. Propala preduzeća, propale firme, zadruge, farme, šta ćemo mi sad, ako neko neki dinar da u zakup, daće, ako ne da, mi ćemo da mu tolerišemo.
Znači, zateznu zakupsku kamatu sada neko možda voza 10 godina da ne plati. Šta će se svesti? Ako je dugovao 100.000 evra, nađe li pametnog advokata da voza parnicu 10 godina, kako su naši pravosudni organi efikasni, taj će sutra da plati 1.000 evra. Doći će u situaciju da 1.000 evra plati.
Imam ovde za sve opštine Južno-banatskog okruga, a pošto nemam toliko vremena, dozvolićete mi da izvestim poslanike sledećeg puta, a ono za šta se zalažemo gospodin Krstin i ja, mi ćemo u tome istrajati, jer ćemo ipak tražiti bezbroj puta, ne odustajemo više, a neoborive dokaze imamo.