Poštovane kolege narodni poslanici, čuli smo danas u raspravi u pojedinostima vezano za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama zaista argumentovanu raspravu narodnih poslanika.
Moj amandman vezan je za član 3. stav 1, kojim tražim da se taj stav briše.
On se tiče, pre svega, akciza na gorivo i to sve tri vrste goriva, jer smatramo da je neprihvatljivo i štetno, u uslovima povećanja cena na malo i inače troškova života i potrošačke korpe, povećavati iznos akciza na gorivo, koje svakako predstavlja input u cene svih ostalih proizvoda. Pre svega, već smo čuli sa ove govornice da će se to jako loše odraziti na poljoprivredu, na metalski kompleks, na prevoznike. Ako se odrazi na prevoznike, onda to mora da bude uračunato u cenu svakog proizvoda, i kao i kod svih nameta poreza, doprinosa, taksi, pa i akciza, sve se to prevali na onog zadnjeg kupca, potrošača, korisnika, odnosno na građanina Srbije, tako da negativne posledice ovog zakona ćemo osetiti svi.
Mi smo očekivali ove zakone. Videli smo na osnovu Zakona o budžetu da je neophodno da ovi zakoni budu doneti, kako bi se prihodna strana budžeta napunila, ali mislimo da zaista idete obrnutim redosledom i da bi bilo pošteno da prvo idete sa ovim zakonima, pa da onda idete sa zakonom o budžetu, kako bi svima bilo jasno kako ćete i na koji način napuniti budžet.
Ono što u obrazloženju Vlada kao argument za neprihvatanje mog amandmana navodi je za mene kao narodnog poslanika i SRS, u čije ime sam i podnela amandman, jeste da se radi o proizvodima koji imaju neelastičnu tražnju, što je donekle i tačno, mada ne u potpunosti, kao i da predloženi iznosi akciza ne moraju nužno da utiču na rast maloprodajnih cena derivata nafte, čija visina pre svega zavisi od cenovne politike privrednih subjekata.
Iznosima akcize na derivate koji su predloženi u zakonu stvaraju se uslovi za obezbeđivanje prihoda od akcize projektovanjem u Zakonu o budžetu za 2009. godinu. Vi ste ovde bili iskreni u ovom delu, ali ono što je glavni razlog za donošenje ovog zakona, mada pre toga moram da vas pitam o čemu se ovde u stvari radi, s obzirom da u samom članu 9. vi govorite o akcizama koje se povećavaju za sve vrste motornog benzina sa 27,50 na 42 dinara itd, a u obrazloženju samog Predloga zakona govorite o sadašnjem iznosu od 35,91 dinar, a da je poslednje usaglašavanje bilo u januaru 2008. godine, znači da je Uredbom Vlade nešto u međuvremenu bilo usklađeno. Mi bismo da vas upozorimo da to ubuduće Vlada ne uzima na sebe ono što parlament treba da radi.
Dakle, uredbe su nužno zlo ponekad za razradu zakona, ali kada, kako smo sada ovim zakonom samo povećali akcize i tada je to trebalo da dođe na dnevni red, pa da se Narodna skupština o tome izjasni, a ne da to Vlada uradi. Zaista mislimo da je u najmanju ruku nepristojno, da ne kažem da Vlada ne poštuje parlament, ali da nam ne šalje resornog ministra u parlament kada raspravljamo o predlozima zakona. Samim tim ponižava i tog ministra, ne znam kako ministri to dozvoljavaju kako ne čuvaju svoj integritet.
Razumela bi da su poslali potpredsednika Vlade zaduženog za finansije ili tako nešto, ali da se ministar ovde ne pojavi i da ne očuva i svoj integritet i integritet Narodne skupštine, to je nešto što tek od 2000. godine naovamo imamo. Jutros slušamo državnog sekretara koji govori o tome da je izjava ministra bila nesmotrena kada je bilo reči o PDV-u, koji nam je najavljen od ministarke Dragutinović kao izvesno u toku ove godine.
Zaista ne znam o čemu se radi, ali nije dobro da u javnosti izlaze oprečne izjave iz jednog te istog ministarstva. Ako je gospođa ministar u nečemu pogrešila, ako je pogrešno shvaćena, ako je pogrešno preneto ono što je rekla, treba ona sama i da demantuje, a ne da državni sekretar to u njeno ime radi, jer na taj način opet urušava ugled ministra. Kao što vidite, mi se zalažemo za poštovanje svih institucija u ovoj državi, počevši od Vlade, parlamenta, pa i ostalih nižih institucija, jer jedino tako možemo da imamo uređenu državu. Nije ovo nikakav lični stav, niti lične simpatije, naprosto smatramo da je to jedino normalno.
Vi ste u razlozima za donošenje ovog zakona jasno rekli da je u pitanju postepena harmonizacija akcizne politike sa propisima i standardima EU, smanjenje pojava sive ekonomije u prometu akciznih proizvoda i samim tim obezbeđivanje stabilnijeg priliva sredstava od akciza u republički budžet.
Pozvali ste se na pravila iz direktive saveta, da ne čitam te brojeve, ide - ukupno akcizno opterećenje ne sme biti ispod 57%. Maloprodajna cena jedne paklice cigarete u kutiji cigareta sa najpopularnijom cenom i da ukupna akciza ne može biti niža od 64 evra na 1.000 komada cigareta u kategoriji cigareta sa najpopularnijom cenom.
Samo malo sam izašla sada iz svog amandmana koji se odnosi na derivate nafte, zbog toga što zaista mislim da mora da se skrene pažnja sa ovog mesta i vama i Vladi, a naročito ministru poljoprivrede, vezano za proizvođače duvana, koji su najoštrije osudili najavu Ministarstva poljoprivrede o ukidanju premije za duvansku proizvodnju, najavljujući mogućnost da će 10.000 radnika ostati bez posla.
Prošle godine je donet zakon da kompanije za proizvodnju cigareta u Srbiji nisu više obavezni, uglavnom su privatizovani, to znate, da kupuju 50 odsto domaćeg duvana. Kome će prodati taj duvan, ako ne bude bilo subvencija, s obzirom da je svuda u okruženju duvan jeftiniji. Postavlja se pitanje i podsećaju vas proizvođači na izjavu svojevremenog ministra finansija Božidara Đelića, koji je rekao da će privatizacija duvanske industrije dovesti do toga da u Srbiji procveta proizvodnja duvana.
Daleko smo od cvetanja. Izgleda da bismo bili zdravi neće ni biti proizvodnja duvana, ne znam što smo onda duvansku industriju i što u svetu uopšte postoji i što smo je prodavali.
Danas vodimo jednu politiku, sutra drugu, o tome sam govorila samo zbog toga što mislimo da postoji opšta nesigurnost na tržištu.
Jeste ekonomska kriza, ali nemojte baš u svemu da se vadimo na svetsku ekonomsku krizu. Znamo mi da je ta kriza već godinu i po dana. Niko ovde nije izašao da kaže kako se u Americi ili Kanadi čitave porodice ubijaju zbog toga što su ostali bez posla, što su ostali bez stana, bez kuće, bez automobila. Nisu oni tako fleksibilni kao mi, da mogu sve to da podnesu, prvi put im se tako nešto dešava.
Nama se svašta izdešavalo, pa preživećemo i tu ekonomsku krizu. Moramo na neki način da osiguramo, da postoji neka izvesnost, jer onaj ko planira svoju proizvodnju za narednu godinu, on već ima u vidu - porez na ovom je ovoliki, akciza je onolika, svi nameti, porez na dohodak, PDV - i onda može da kalkuliše tu svoju cenu. Mi čak, kao građani, ne znamo unapred koji ćemo porez da platimo na bilo šta, porez na imovinu ili porez na neke nepokretnosti ili na šta god hoćete, nego to saznamo tek polovinom sledeće godine. To je ono što ne valja.
Jednom moramo da preokrenemo stvari u korist onih zbog kojih to i radimo i da im damo mogućnost da oni ne budu na šteti i tako će nam i sam budžet biti stabilniji, puniji, jer će oni moći da ga pune sa mnogo više sredstava nego što to sad mogu. Imali bi realnije cene i tržište bi bilo mnogo stabilnije.
Neko je ovde danas, za govornicom, pomenuo US "Steel". Samo imamo obavezu, radi javnosti, pošto znamo kako je ta privatizacija tekla, da vam kažem da je, kao jedna od najvećih izvoznih firmi, izvozila svoje proizvode sa 80%. Gde? U Rusku Federaciju. Nije džabe US "Steel" insistirao da dođe na tržište Srbije.
Opet jedan poslanik neke stranke Aleksandra Vučića je za ovom govornicom rekao da podržava amandmane DSS, a pitam ga - kako kad je namera bila, i jednog i drugog kopredsednika te stranke, da podrže SSP koji je glavni uzročnik donošenja ovih zakona, jer zbog SSP smo izgubili oko 300 miliona, pa sad to moramo da nadomestimo tako što će naši građani da plate. Niti se teraju, niti se vode, što bi naš narod rekao, a od doslednosti nema ništa, nego čista demagogija. Zahvaljujem.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo poslanik Momir Marković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Vidite, dame i gospodo narodni poslanici, kako vrhunska svetska tehnologija polako zadire u sve pore ove vlade i parlamenta, a bogami i države.
Prvo smo 1999. godine imali stelt avione, nevidljiva tehnologija, jedva ga videše ovi naši, pa onda dođe buldožer revolucija, a onda smo imali eksperte sa stelt uverenjima o ekspertizi, tačnije niko ih nije video, niko nije video njihove diplome, da su eksperti, pa pošto su nas onako usrećili, nestadoše i oni, postadoše nevidljivi i ostali su još neki tragovi, ostao je Đelić i možda još par njih, pa smo posle toga imali stelt standard građana, građani nisu videli koliko im je standard visok, nisu ni mogli da vide, i sad imamo stelt ministra, tu je on, sedi na ovoj stolici, ali ga niko ne vidi.
Da se vratim na amandman. Pošto smo dobili Predlog zakona o budžetu i svi videli da tamo fali 50 milijardi dinara, shvatili smo da će to morati na neki način, od nekoga da se uzme, ne bi li se nadoknadilo. Tačnije potrošnja je za 50 milijardi bila veća od onoga čime država raspolaže. Posle toga, ovim zakonom o ukidanju carine, zakonom o jednostranom sprovođenju SSP, videsmo da će država biti kratka za 280 miliona evra, ili preračunato u dinare, to je 26 milijardi dinara. Naravno da država mora od nekoga da uzme.
Ne valja samo što se država ponaša tako da je naopako shvatila logiku Robina Huda. Robin Hud je uzimao od bogatih i davao sirotinji, a oni su počeli da otimaju od sirotinje i da daju bogatima.
Kad je stelt ministar, gospođa Diana, najavila pre neki dan u novinama da će povećanje PDV vrlo brzo da bude i pred poslanicima, a zatim da uđe u široke narodne mase, jasna je to bila potvrda ove naopako shvaćene robinhudovske logike.
Oslobođenje od carina proizvoda iz EU, jednostrano oslobođenje, prvo će uništiti privredu i prvenstveno poljoprivredu. Privredu u smislu da naš IMT ne može da se nosi sa "Džon Dirom", jer se i proizvodnja u "Džon Diru" subvencioniše na određen način i da će "Džon Dir" sigurno biti konkurentniji. Time će se naša industrija traktora uništiti. Poljoprivreda je apsolutno subvencionisana u zemljama EU. Poljoprivredni proizvode će moći da budu daleko jeftiniji ovde i time ćemo konačno ugušiti i seljaka i ono malo proizvodnje na koju smo mogli da se oslonimo u najgorim i najtežim godinama, jer smo znali da ćemo imati hleb da prehranimo naciju. Povećanje akciza je upravo popunjavanje onih rupa u budžetu, onih rupa u potrošnji o kojima sam maločas govorio. Rupe nastale ukidanjem ili smanjenjem carina će se upravo povećanjem akciza popunjavati.
U ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 3. stav 2. Član 3. kaže - u članu 9. osnovnog zakona, tačka 1), 27,5 dinara je bila akciza za benzin, zamenjuje se brojem 42, u tački 2) broj 16,66, to se odnosi na naftu, zamenjuje se brojem 26, dakle, 16,5 dinara je bila akciza za naftu, sada je 26, i tečni naftni gas za pogon motornih vozila sa 11 na 13 dinara.
Kad pogledamo kako je rasla akciza upravo na taj tečni naftni gas za pogon automobila, stvari stoje ovako. Do 31. decembra 2007. godine, pre godinu dana, akciza za ovo gorivo je bila šest dinara. U periodu od 1. januara 2008. do sada je bila 10 dinara, sad je 13 dinara.
Dame i gospodo narodni poslanici, mnogi ne znaju, ne moraju ni da znaju, i građani Srbije mnogi ne znaju, ne moraju ni da znaju, šta je tečni naftni gas. Frakcionom destilacijom sirove nafte u rafinerijama Pančevo i Novi Sad dobija se kao nus-proizvod, ako hoćemo od sirove nafte da dobijemo benzin, dizel itd. kao nus-proizvod se pojavljuje tečni naftni gas, ili degazolinažom, imamo rafineriju za degazolinažu u Elemiru, gde se skida kajmak sa prirodnog gasa, sa zemnog gasa koji izlazi iz naših bušotina i prolazi kroz cev, uzimaju se propan i butan, a metan, etan i ostale frakcije ostaju, i to je taj prirodni gas koji dolazi cevima do potrošača, ili u industriji ili u domaćinstvu, a ovaj se posebnom tehnologijom prevodi u tečno stanje i onda se distribuira na taj način.
Šezdesetih godina otprilike je počeo pionirski poduhvat uvođenja tečnog naftnog gasa za pogon motornih vozila. Sada imamo situaciju da se pokušava, odnosno vrlo uspešno se privodi kraju eksperiment i očekujem da će vrlo brzo autobusi ići na prirodni gas.
Ono što smo radili sa tečnim naftnim gasom 60-tih godina, sada to radimo sa prirodnim gasom. U Beogradu ima dva autobusa koji koriste kao pogonsko gorivo prirodni gas. Ofarbani su belo-zeleno i možete ih videti. Inače, proizvodnja je FAP iz Priboja i možete ih videti na našim ulicama. Država je sve vreme pomagala proširenje potrošnje tečnog naftnog gasa za pogon automobila iz više razloga. Prvi, što je tog tečnog gasa bilo i lakše može da se uveze kada nestane. Drugi je što se aerozagađenje apsolutno svodi na minimum, jer sagorevanjem tečnog naftnog gasa, kao i prirodnog uostalom, dobija se samo ugljendioksid, koji nije opasan po okolinu, po okolinu je opasan sumpor i olovo, koje motori koji koriste naftu i benzin izbacuju u atmosferu.
Dakle, s jedne strane se dobije čist vazduh u gradovima, a s druge strane taj gas je daleko jeftiniji, jer u proizvodnju ulazi kao nus-proizvod. Treće, produžava vek motora sa unutrašnjim sagorevanjem.
Problem zašto se to nije tako brzo širilo je bio jednostavan. Svojevremeno je država imala monopol nad distribucijom derivata, pa i tečnog gasa, i postojale su punionice, i pored njih pumpe za utakanje tečnog gasa u automobile u Nišu, Zrenjaninu, Novom Sadu, Beogradu, dakle vrlo malo. Danas imamo u Beogradu bar 10-tak pumpi za prodaju tečnog naftnog gasa. Cena uređaja je takođe bila faktor koji nije dozvoljavao proširenje, jer se uvek kretala negde oko dve, dve i po hiljade maraka za kvalitetnije uređaje, čak je i naša država svojevremeno proizvodila izvesno vreme po licenci uređaje za potrošnju tečnog naftnog gasa za pogon automobila.
Međutim, najkvalitetnije, lovator tartarini, ne samo u Italiji, nego u svetu su najtraženiji i njihova cena se sada kreće negde oko 1000, 1200, 1300 evra, u zavisnosti od veličine boce u koju se utače taj tečni gas. Mnogi prelaze, upravo zbog toga što ih je standard stisnuo, zbog toga što nam je ovako kako nam je, zbog toga što nam je potrošačka korpa sve praznija, sve manja, a sve skuplja, i ljudi su radi racionisanja počeli da prelaze. Odvoji 1000 evra jednom i otprilike za godinu dana, za osam meseci do godinu dana, u zavisnosti od potrošnje, u zavisnosti od toga koliko koristi automobil, samo na uštedi taj deo mu se vrati.
Pošto je ova vlada sposobna da nađe način da i sa golih leđa skine košulju, našli su način da i ovde uđu polako. Prvo, nisu im obezbedili gradski saobraćaj, bez obzira na to koliko se trude ili bar pričaju da se trude iz grada, gradski saobraćaj nije zadovoljavajući. Drugo, često ili ste u nemogućnosti da stignete do posla, a ovo je bio način da relativno jeftino se dovezete do radnog mesta i natrag.
Dobio sam obrazloženje zašto se moj amandman ne usvaja. Kaže ovako - amandman se ne prihvata iz istih razloga navedenih u obrazloženju za neprihvatanje amandmana na član 3. koji su podneli narodni poslanici Jovan Palalić, Arsen Đurić, Miloš Radulović, Gordana Pop-Lazić. Pročitam obrazloženje koje je dato gospođi Gordani Pop-Lazić, pa kaže - amandman se ne prihvata iz istih razloga u obrazloženju za neprihvatanje amandmana koje su podneli narodni poslanici Jovan Palalić, Arsen Đurić, Miloš Radulović. Pročitam sledeće obrazloženje da bih došao do obrazloženja zašto se moj amandman nije prihvatio. Kaže, amandman narodnog poslanika Miloša Radulovića - amandman se ne prihvata iz istih razloga navedenih u obrazloženju za neprihvatanje amandmana koje su podneli narodni poslanici Jovan Palalić i Arsen Đurić. Idem dalje, amandman gospodina Arsena Đurića - amandman se ne prihvata iz istih razloga navedenih u obrazloženju za neprihvatanje amandmana na član 3. koji je podneo narodni poslanik Jovan Palalić. Tu smo došli do kraja.
Obrazloženje gospodinu Palaliću kaže - imajući u vidu da je reč o proizvodima koji imaju neelastičnu tražnju i da predloženi iznosi akcize ne moraju nužno da utiču na rast maloprodajnih cena derivata nafte, čija visina, pre svega, zavisi od cenovne politike privrednih subjekata, iznosima akcize na derivate nafte koji su predloženi u zakonu stvaraju se uslovi za obezbeđenje prihoda od akcize projektovani u Zakonu o budžetu za 2009. godinu. Ko je razumeo, shvatiće.
Počećemo da analiziramo ovo obrazloženje. Neelastična tražnja; vidite čega se Vlada setila. Verovatno im je elastična tražnja ona ako je jednog meseca potrošnja nekog artikla 10 nekakvih jedinica a drugih 30, onda je to elastično, a neelastično je ako je potražnja otprilike ujednačena. Drugačije to ne mogu da shvatim.
Neelastična tražnja, kao i predloženi iznosi akcize, predloženi iznos akcize od tri dinara po litru – jer se ovde isto radi o litrima kao i za benzin, bez obzira što se tečni naftni gas kada se prodaje za domaćinstva prodaje u kilogramima i litar je negde od 530 do 580 grama, u zavisnosti od mešavine, da li je više propana ili butana. našli su način da tri dinara, a potrošnja je malo veća, mislim da je nekih 10 do 15% veća nego potrošnja benzina - a pošto je to neelastično, svakog meseca mogu da računaju u kontinuitetu na povećanje priliva u budžet, jer kada povećate akcizu onda je za toliko i povećanje.
Ta neelastična tražnja im je takođe elastična, sve je dosad bila, jer su se ljudi odlučivali da prebace svoje automobile, a da vas podsetim da je prosečni vek automobila u Srbiji od 12 do 16 godina, ima ih i starijih, pa onda ta neelastična im je elastična na onu stranu koja njima preteže. Prihodi će u budžetu biti veći od toga.
Ne utiču na rast maloprodajnih cena nafte. Nije nego. Kada je to akcizu država povećala, a da istovremeno nije povećana cena nafte i naftnih derivata?
(Predsedavajući: Vreme, Momire.)
Vidim da je vreme isteklo. Moraću, da bih obrazložio ovaj moj amandman, još jednom da se javim. Hvala.

Hvala i vama. Izvolite opet. Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo poslanik Srboljub Živanović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik mr Srboljub Živanović. Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, rekoh vam pre nove godine šta će nas snaći, ali vi ste se izgleda smejali, niste mi verovali, a možda bi bilo i dobro da nisam bio u pravu. Govorio sam vam o vremenu 90-ih godina, kada sam doživeo ovo što danas doživljava Srbija, odnosno što doživljava Vlada sa gasom, da to može da zadesi Srbiju i evo, nažalost, to se i desilo.
Desilo se da su nam Mađari zavrnuli ventil i da nema gasa, i onda se pojavljuje deda mraz, koji se zove Tadić, da nam obezbedi količine gasa koje će zagrejati Srbiju. Vidite kako su te količine gasa obezbeđene, obezbeđene su navodno preko Mađarske, preko Nemačke, preko tih naših velikih prijatelja koji su u EU i da tih prijatelja nije bilo, Srbija bi se danas smrzla.
Ali, vi vidite da je na scenu stupio Rasim Ljajić. On je počeo da hapsi Ratka Mladića, Radovana je već uhapsio, i Gorana Hadžića. Počeo je da pominje nekakve nagrade, velike nagrade da bi obmanuo srpsku javnost, odnosno da bi na neki način odagnao misli od jedne velike i ekonomske, i kako god hoćete, i ekološke katastrofe koja je zadesila Srbiju.
Vidite, vi hoćete da punite budžet Srbije. Mnogi su to rekli, neću da se ponavljam sa mojim kolegama i drugim poslanicima koji su govorili o akcizama, od kafe, pa sad i od nafte, pa od duvana, ali ste zaboravili nešto drugo. Zaboravili ste da akcize treba da budu i na drogu, droga koja je verovatno ušla u legalne tokove funkcionisanja same Vlade. To uopšte ne pominjete, a vi vidite kako su se pojedini danas tajkuni, odnosno pojedini ljudi obogatili u Srbiji, distribucijom i švercovanjem droge kanalima preko Kosova i Metohije, da ne govorim odakle sve to zlo ne dolazi na teritoriju Srbije.
Shvatite da to sve polako govori o jednoj velikoj osmogodišnjoj i nesposobnosti, i korupciji, i kriminalu, i lažima i prevarama vlada koje su svih ovih osam godina vladale Srbijom.
Sada pominjete nekakav Banatski Dvor, plašim se da na zapadu ne pomisle da stvarno je tu nekakav dvor, pa govorite kako i na koji način tu nije obezbeđeno skladište za gas koji je potreban kao energent.
Pitam vas, pa vi ste svi koji ste sa ove leve strane osam godina u vlasti, osim socijalista, gde ste verovatno mogli da obezbedite taj rezervoar i vidim, nisam termoenergetičar, ali moram vam iskreno reći da sam se tom materijom dosta dugo bavio. Pa se pominju, te je u pitanju 11 miliona evra iz NIP-a, koliko je uzeto, i kada se sve to sabere od 2006. godine, vi ste na tom projektu uradili negde oko 25%.
Sada opet pominjete, mi ćemo do kraja sledeće grejne sezone obezbediti Srbiju, koja će nesmetano da se greje, koja će kao energent koristiti gas, ali moram vam iskreno reći da postoji mnogo industrijskih centara koja koriste gas za svoju proizvodnju. To je dobro govorio moj kolega Petar Jojić, koji je govorio o fabrici mineralnih đubriva. To je opet jedan veliki atak na seljaka. On plaća celokupnu cenu svega ovoga danas što je zadesilo Srbiju. Vi ćete reći - kako?
Pa lepo, evo vidite, nijedna fabrika mineralnih đubriva u Srbiji ne radi, a neće verovatno ni određene fabrike mineralnih đubriva raditi, iz kojih zemalja smo mi uvozili taj gotov proizvod. Nažalost, nekada je Srbija bila u Evropi poznata i cela Jugoslavija bivša po proizvodnji mineralnih đubriva, gde smo mogli da izvozimo i na latinoameričko tržište. Vidite, ali bilo je tih 90-ih godina i toga, ali je bilo rezerve u mazutu, pa smo uspeli da regenerišimo ta tehnološka postrojenja. Šta se desilo? Desilo se da Srbija nije tada pretrpela jednu veliku katastrofu, ekonomsku katastrofu, već je imala rezerve u mazutu.
Mi ovde svakodnevno slušamo kako na televiziji izlaze određeni, jer ovo je politički čin, ne mogu da kažem da je u stvari čin određenih stručnjaka, određenih ljudi, kao što umete da prozivate ministra Škundrića, on je u svojim knjigama dobro ovo objasnio, verovatno vi niste iz te struke, pa verovatno ne možete da govorite o težini, ko je kriv što se ovo desilo.
Niste obezbedili ni alternativna goriva, već u stvari vi pominjete, evo imamo dovoljnih količina mazuta koje mogu da zamenu prirodni gas, a to da prelazimo na mazut. To kažete danas. Posle dva dana pominjete, pa rezerve tog mazuta su otprilike za tri dana.
Pitam vas, vi u stvari ako ste hteli, ako ste morali i morali ste da obezbedite sigurnost građanima Srbije i normalno privredi, morali ste da obezbedite alternativna goriva kao što je mazut.
Nije mi jasno kako su određeni projektanti u stvari projektovali određena postrojenja koja će koristiti isključivo gorivo kao gas. Nikome navodno nije padalo na pamet da to može da se desi da gasa nema. Ali, vidite, to se ipak ostvarilo.
Mora da postoje alternativna goriva, bar u velikim gradovima i u velikim privrednim centrima mora da postoje, jer u stvari ne znate da li u datim momentima može da se desi određena havarija, jer i samo stručni tim ljudi, vi možete da im stavite na dušu ako je došlo do nekakve velike havarije i ako nisu bili predostrožni da se ta havarija u određenim vremenskim rokovima otkloni.
Ovde isključivo, dame i gospodo, ovo je bila stvar političara. Ovo je bila velika stvar da bi na neki način mogao veliki deda mraz, Boris Tadić, da pokaže koliki je prijatelj sa zemljama EU i koliko zemlje EU u stvari misle na Srbiju. I da bi tu, da je nazovem socijalni deo ili socijalna tragedija koja je zadesila Srbiju, da bi je prebacili u drugi plan, vi ste i ovo, kao što obično to umete u predizbornim kampanjama, na mangupski način da podignete na takav nivo da bi mogli da pokažete koliki je značaj, i da nije DS, verovatno bi život u Srbiji stao, jer nemamo prijatelja iz EU.
Ali, dame i gospodo, niste nešto predvideli. Vidite vi ovim akcizama, kako vi mislite taj proces koji je kružni, koji kompletno ide od onoga uzimate, ovome dajete, pa sve to ide u krug, kako će bolnice, vozila u bolnicama, ako je tamo nafta ili benzin koji se koristi za sanitete, pa kako je u vojnim vozilima, tamo u onim privrednim delovima koji u stvari zavise direktno od budžeta Republike Srbije, da li ste i tu predvideli kako će i tu da dođe proces naplate akciza?
Niste, jer to je dosta dobro u svoj diskusiji moja koleginica Lidija objasnila, pa to će opet biti jedan veliki udar na poljoprivredu. Vi ste ih ionako doveli do praznog džepa, i moram biti vulgaran, takoreći do slepaca, doveli ste one kojima ne samo da ste skinuli kožu, nego pokušavate i ono malo mesa što je ostalo na tim ljudima pokušavate i to iz njih da iscedite. Ali, nema više.
Sigurno znajte, kada kod seljaka bude bio potop, onda znajte da je celokupna privreda, jer vidite, celokupna privreda je u Srbiji stala. Vidite kolike su cene poljoprivrednih proizvoda.
Ko će to da plati, jer seljak mora i on svoju ugrađenu cenu da nadogradi u toj ceni svog proizvoda, pa platiće opet onaj veseli radnik koji ne radi u fabrikama, platiće opet veseli penzioner koji je na ivici svoje, takoreći, egzistencije, jer on izdržava i ćerku, i sina, i unučad preko svoje penzije, jer to im je još jedino ostalo da mogu da se izdržavaju od te male, sitne i bedne penzije. To je u stvari udar na jednog običnog čoveka.
Da li ste o tome razmišljali? Niste, bitno je vama da možete da napunite budžet, jer to vam je najbrže. Jer šta se sve danas u Srbiji radi - pije se kafa, puši se. Bilo bi u redu da ste na ova dva proizvoda, ali što reče moj kolega, ne koristim ni jedno ni drugo, ali nafta i naftne proizvode, to niste smeli uopšte da koristite putem punjenja budžeta preko akciza.
Shvatite još jednom da Srbija ovo što je u njoj obezbeđeno, što ste rekli da su obezbeđena dva miliona kubnih metra gasa iz Mađarske, iz Nemačke, moram iskreno reći još jednom da je to jedna velika šarena laža koju je obezbedio Boris Tadić.
Ono što takođe moram napomenuti jeste, pa niste se zapitali da su lokalne samouprave koje vrše distribuciju ovih energenata, pa oni su u stvari najveći krivci zbog toga što na vreme nisu signalizirali ili nisu obezbedili alternativna goriva, nego su živeli na lovorikama - sve će to majka Rusija pokriti.
Evo, pokazalo se ono što sam za ovom skupštinskom govornicom govorio, čak i na Odboru za privatizaciju i za industriju, kada je dolazio gospodin Dinkić i profesor Škundrić, kada sam objasnio i govorio o problemima koji nažalost može da zadese Srbiju. To je ono zbog važnosti tog južnog toka koji je trebalo još ranije potpisati.
Ne mogu da shvatim ko je vršio opstrukciju da još pre godinu dana nije potpisan ovaj sporazum. Pa mi, mi odavde, mi iz Srbije smo vršili opstrukciju, nije opstrukciju vršio Gasprom ili neko iz Vlade Rusije. Trebali su, navodno, da li je adekvatan potpis i da li je adekvatna reč Putina na ovaj sporazum. Gospodo, prevashodno smo mi ti koji treba da potpišemo, jer nama ne treba verovati. Mi smo izigrali sve. Vi ste izigrali građane Srbije, obećavali ste u predizbornoj kampanji kule i gradove, obećavali ste im 500 hiljada mesta, a evo toliko, 500 hiljada je ostalo bez posla. Kao, ovde nije predviđena svetska kriza.
Pa, na početku sam rekao, dame i gospodo, kriminal i korupcija su morali da isplove na površinu, da se pokaže da nemamo veze sa svetskom krizom. Kriza je ušla u ovu zemlju još posle šest i po miliona donacija, kada je stiglo u ovu zemlju i kada ste vi žuti to sve pokrali.
Da li znate gde se nalaze te donacije? Ne znate ni gde su vam 11 miliona evra, koliko je bilo potrebno za obnavljanje Banatskog dvora.
To su sredstva iz NIP-a i to ste pokrali. Shvatite, morate vi da se zapitate gde su sredstva, nemojte pljačkati seljaka, radnika, a i poštenu inteligenciju. Hvala.

Još neko po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo poslanik Milan Lapčević.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospodin Milan Lapčević.

Poštovani predsedavajući, uvaženi zameniče ministra finansija, pošto ministra nema, dame i gospodo, na član 3, koji govori o akcizama na naftne derivate, podneo sam amandman kojim se usklađuju visine akciza sa realnim troškovima života i koje su već na snazi, smatrajući da je povećanje koje je predloženo u ovom zakonu o izmenama i dopunama Zakona o akcizama preveliko i da će vrlo negativno uticati na životni standard naših građana.
U predloženom zakonu predlaže se povećanje akcize na benzin sa sadašnjih 36 na 42 dinara, što je nekih šest dinara po litru, za dizel gorivo je sedam dinara po litru povećanje, a tečni naftni gas dva dinara po litru. I takođe se kaže u obrazloženju za neprihvatanje ovog amandmana da ne mora da znači da će povećanje akciza nužno dovesti i do povećanja maloprodajnih cena. Teoretski to može eventualno da se dogodi, ali u praksi to najverovatnije ili skoro stopostotno neće biti tačno, odnosno povećanje akciza sa danom donošenja ovog zakona će nužno uticati na povećanje maloprodajnih cena. Ako je sada cena dizel goriva 54 dinara, usvajanjem ovog zakona verovatno tokom sledeće nedelje cena dizel goriva će skočiti na 61 dinar za sada, a kasnije verovatno sa promenama cena na svetskom tržištu će se usklađivati.
Krajnje je nelogično objašnjenje da se ne prihvata amandman zato što možda nužno neće uticati na maloprodajne cene benzina odnosno naftnih derivata. Svako povećanja akciza će nužno uticati na maloprodajne cene i te maloprodajne cene će plaćati svi građani Srbije.
O razlozima za predlaganje ovakvog zakona, odnosno izmena visine akciza, govorili su svi prethodnici tokom jučerašnje i današnje rasprave, pa ću ponoviti samo neke osnovne stvari. Dakle, sve ovo radimo zbog toga što želimo da jednostrano primenjujemo sporazum o stabilizaciji i asocijaciji odnosno sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, a zauzvrat od te EU nemamo nikakve pomoći, niti garancije da će u bilo koje dogledno vreme i zemlje EU početi da primenjuju taj sporazum, odnosno da će nama biti dostupni pristupni fondovi EU koji će nadomestiti štetu od ukidanja carina ili smanjenja određenih carina koje smo takvim sporazumom predvideli u našem zakonodavstvu.
Najveću štetu od jednostrane primene SSP pretrpeće široki slojevi stanovništva. Najviše će biti pogođeni oni najsiromašniji, jer povećanje akciza za naftne derivate će pogoditi skoro sve ljude, s obzirom da to nije proizvod koji spada u luksuz već ga koriste skoro svi.
Naravno, to će imati dalekosežne posledice i na cene roba u Srbiji, jer skoro u svakom proizvodu u Srbiji, i uopšte u svakom proizvodu, transportni troškovi i troškovi proizvodnje utiču određenim procentom povećanjem cena goriva, kroz transportne i kroz troškove proizvodnje će sigurno uticati na maloprodajne cene svih drugih roba i usluga.
Dakle, ono što će kompanije i firme iz zemalja Evropske unije koje će izvoziti proizvode u Srbiju dobiti, a državni budžet biti kraći za carine na te proizvode, platiće građani Srbije. To je cena jedne takve politički nerazumne odluke, i to odluke u 2009. godini, za koju se predviđa da će biti jedna od najtežih godina u zadnjih 50 godina, zbog finansijske krize koja je od prošle godine počela da drma svetsku ekonomiju, a nažalost polako uzima danak i na privredu Srbije.
Ovakvim povećanjem akciza, smanjenjem pojedinih carinskih stopa i ukidanjem pojedinih carinskih stopa za uvozne proizvode će najviše biti pogođena privreda Srbije. Nažalost, ni Vlada ni Ministarstvo odgovor na takvo pitanje i na smanjenje štete od ukidanja pojedinih carina nemaju.
Nasuprot tome, povećavaju se kamatne stope na kredite, kredita je sve manje, investicija je sve manje, evro je otišao na 93 - 94 dinara ovih dana, uvoznički lobi diktira cene pojedinih proizvoda i diktira akcize na određene proizvode, pa su, recimo, povučene akcize za kafu itd. Sve je to plod jedne nerazumne politike, koja u godini koja se predviđa kao najteža godina u svetskoj ekonomiji ukida akcize i otvara potpuno tržište Srbije za uvozne proizvode, a nasuprot tome podiže cene osnovnih životnih proizvoda koje će plaćati ionako osiromašeni narod Srbije.

Za reč se javio gospodin Momir Marković, po amandmanu.

Upravo imam nameru da odbranim amandman mog prethodnika, jer smatram da su svi ovi amandmani koji su vezani za ovaj deo koji se odnosi na naftu i naftne derivate u bliskoj vezi i da bi sve trebalo usvojiti. Da kojim slučajem imamo sreću da nam je ministar tu, onda bi ih on usvojio, pretpostavljam, jer, koliko sam shvatio, razumeva stvari, pa bi razumeo da je ovo samo u korist građana Srbije.
Ono što se pomalo krije iza ovoga, jer kaže - sa 11 na 13 dinara za tečni gas, sa 16 na 26 dinara za dizel gorivo, sa 27 na 42 dinara za naftu, odnosno za benzin, malo je drugačije kada se pogleda onaj deo ovamo. Za godinu i nešto dana akciza na naftu i naftne derivata je skočila skoro 100%, jer smo krajem 2007. godine imali šest dinara za tečni i naftni gas, a sada imamo 13 dinara.
Od početka 2008. godine do sada 11 dinara i sada kada nam Vlada kaže - samo za dva dinara povećavamo po litru, onda to i ne ispada toliko, ali kada pogledate da je za godinu dana to skočilo za tečni i naftni gas više od 100%, a za ove derivate negde oko 100%, onda se stvara postavlja pitanje da li ova vlada može da pronađe način da na drugi način zaradi sredstva, odnosno obezbedi pare, ili mora sve preko grbače upravo najšireg sloja stanovništva. Naravno da ovaj amandman treba usvojiti.
Kada sam pogledao obrazloženje zbog čega se amandman narodnog poslanika Milana Lapčevića ne usvaja, kaže ovako - amandman se ne prihvata iz istih razloga navedenih u obrazloženju za neprihvatanje amandmana na član 3. koji su podneli narodni poslanici Jovan Palalić, Arsen Đurić, Miloš Radulović, Gordana Pop-Lazić, Momir Marković i Srboljub Živanović.
Predlažem, gospodine predsedavajući, da kada dođe gospodin Markićević, pošto je on zadnji kome je Vlada ovako odgovorila zašto mu se amandman ne prihvata, da mu date 20 minuta, jer će on morati da uradi sve ovo što sam ja radio da bi došao do onog obrazloženja koje nisam stigao maločas da izanaliziram do kraja.
Kaže ovako - imajući u vidu da je reč o proizvodima koji imaju neelastičnu tražnju, kao i da predloženi iznosi akcize ne moraju nužno da utiču... a kad to predloženi iznos akcize, povećanje akcize nije nužno uticao na povećanje cene tog proizvoda na koji je akciza propisana? Trgovci samo dodaju akcizu na cenu i to kao maloprodajnu, odnosno kao velikoprodajnu cenu plasiraju na tržište, pa ko voli, nek izvoli. Ako građani nemaju pare, ne moraju da koriste taj artikl. To je logika Vlade.
Kaže - ... čija visina pre svega zavisi od cenovne politike privrednih subjekata, iznosima akcize na derivate nafte koji su predloženi u zakonu stvaraju se uslovi za obezbeđenje prihoda od akcize projektovanih u Zakonu o budžetu za 2009.
Dakle, nisam dobro rekao, neće se ovo akcizom koju sad predlaže Vlada puniti ova razlika koja je nastala ukidanjem carine na proizvode, naprotiv, puniće se rupa koja već postoji u budžetu, a ovo će od nekog novog povećanja akcize koje možemo očekivati sigurno za mesec ili dva, jer je najjednostavnije posegnuti za akcizom, posegnuti za povećanjem onoga što država uzima od širokih slojeva, jer upravo ove proizvode njih najviše pogađaju.
Prema tome, ovo je samo prazna priča, od toga da akciza neće uticati na povećanje cene, nagledali smo se tih priča i naslušali se i ovde u parlamentu, da eto povećava se akciza, povećava se porez na PDV sa nekih 12-13 na 18, ali to više neće. Evo, sad se opet poteže za PDV-om.
Dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da vi u danu za glasanje pritisnete zeleno dugme, da operete svoju savest i da ne opterećujete ionako tanak i prazan džep građana Srbije. S obzirom da se ovde u prepodnevnim časovima i još ranije raspravljalo o nekim stvarima, kao čovek koji je proveo 25 godina u Naftnoj industriji radeći i kao čovek koji je shvatio neke stvari, moram radi građana Srbije, pre svega, da objasnim vezano za skladište u Banatskom Dvoru.
Skladište u Banatskom Dvoru i sva skladišta koja se po ovom principu rade su tzv. sočivasta nalazišta nafte, dakle, nalazište nafte koje je ograničeno, tu je, i svako nalazište u principu ima gasnu kapu, prirodni gas, ovaj koji mi koristimo, odozgo koji stvara pritisak, nekad i po četiri ili pet stotina bara.
Kada se izbuši cev kojom se dođe do gasa, ulazi se u naftu, taj pritisak sabija tu naftu i ona izlazi kroz cev i to je aktivno nalazište. Kad se dalje koristi, onda se upumpava prirodni gas da bi taj pritisak isterao naftu kroz cev da izađe napolje i onim pumpama se malo pripomaže.
Kad se izvuče nafta, gas se uglavnom ne dira u tim nalazištima, koja se eventualno nekad mogu koristiti kao skladišta za prirodni gas, iz prostog razloga što ako izvučete gas, smanji se pritisak i voda će sama po sebi, priroda sama po sebi popunjava praznine u zemljinoj kori, voda će popuniti to i onda je mnogo teže izvući vodu nego zadržati pritisak.
Šta se kod takvih nalazišta radi, kada se pretvaraju u skladišta - gotovo ništa što se dole tiče, jedino se pravi instalacija, prave se kompresori, koji će, kada ima gasa sabijati taj gas u skladište, i kad ga nema, izvlačiti taj gas iz skladišta. Vrlo jednostavno, pogotovu kada se radi o neelastičnoj, kako rekoste vi iz Vlade, potrošnji.
Radi se o potrošnji prirodnog gasa kada se leti ne koristi za grejanje, kada se zimi koristi više i za grejanje, industrija radi itd. i onda je veća količina. Da bi se u gasovodu napravio normalan protok i da bi količina gasa zadovoljavala potrebe iz skladišta se određena količina izvlači i opet kad je manja potrošnja, uglavnom se tako prave ugovori i tada je gas najjeftiniji, da se tokom čitave godine u kontinuitetu kupuje gas i taj gas dolazi kroz gasovod.
Ono što fali to su ta 22 miliona, odnosno 11 miliona. Fali 11 miliona za te kompresore i fali nekih desetak miliona evra da se to skladište napuni do pritiska, dakle onaj gas koji će ostati unutra i čekati narednu sezonu.
Što se tiče Južnog toka, opet je ovde bilo nekih proizvoljnih stvari. Prvo pitanje je bilo - da li je magistralni gasovod Južni tok? Mi sada imamo jedan gasovod koji je kapaciteta negde 2,5 milijarde tzv. normalnih kubnih metara i on je magistralni, jer pored naše zemlje snabdeva i Republiku Srpsku i BiH.
Ovaj gasovod Južni tok kada uđe u Srbiju, preko njega će se jednim krakom snabdevati Albanija, Crna Gora, BiH, Hrvatska, jednim krakom Slovenija i Italija, ma koliko da bude, on je magistralni. Da ne pričam o tome da je ovaj 2,5 milijarde kubika, a ovaj će biti negde 18 do 20 milijardi kubika, koliko sam uspeo da pročitam.
Prema tome, magistralni je gasovod, za transport kroz državu se naplaćuju transportni troškovi, za transport kroz državu se naplaćuju i tzv. potrošnja toga prirodnog gasa za kompresore, jer na svakih stotinak kilometara postavljaju se kompresori, kompresorska kuća, glavna merno-regulaciona stanica, koja recimo odavde 30 bara pritiska sabija na 50 bara da bi on mogao dalje da funkcioniše.
Južni tok nam je potreban još zbog nečega. Upravo sada nam je pokazalo da gas koji prolazi kroz Ukrajinu, Ukrajina zavrnula ventil - cela Evropa nema gas. Kada prođe Južni tok i kada se spoji sa gasovodom koji već imamo, dobićemo posle, ako nema gasa iz Mađarske preko Ukrajine ili ako već bude na drugi način, onda ima gasa preko Južnog toka - domaćinstva i privreda će uvek imati gas i imaće tu energetsku sigurnost.
Zbog toga se, gospodo, nemojte više hvatati tog Južnog toka. Potreban je ovoj državi kao kap vode.

Hvala, bilo je poučno. Po Poslovniku reč ima gospodin Dragan Todorović.