Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na član 27, 104. i 194. Stvarno smatram, gospodine potpredsedniče, da vi pre svega morate da vodite računa o dostojanstvu Skupštine. Mi smo pokušali diskretno da upozorimo vladajuću većinu da od početka popodnevne rasprave na sednici Skupštine Srbije nema ovlašćenog predstavnika Vlade. Obećali su nam da će vrlo brzo stići. Imali smo razumevanja za to, ali evo maltene treba da dođemo do kraja ove sednice, a ministra ili drugog predstavnika Vlade nema.
Juče ste poslali ministra vera. Hajde možemo da kažemo - u kakvoj se državi mi nalazimo, jedino Bog može da nam pomogne, pa je verovatno zbog toga i došao, ali je bar bio. Ako niste u stanju da navatate nekoga od ministara, pošaljite neki fikus iz Vlade, stavite ga ovde i kažite - ovo je predstavnik.
Kakva je razlika između ove prazne stolice ili recimo fikusa iz Vlade - velika? Prvo taj fikus je verovatno nešto manje plaćen od ministra, ali bi on predstavljao Vladu i ova rasprava bi imala nekog smisla. Stvarno nema smisla.
Zamislite drugačiju situaciju - da predstavnici Vlade dođu, sednu u ove prve redove, a poslanici iz nekog razloga ne uđu u salu, ali najave da će svakog momenta ući u salu. Oni sede i kažu - ne, ne, ne, sačekajte, evo dolaze poslanici. Tako punih dva sata mi ovde raspravljamo, a predstavnika Vlade nema.
Siguran sam da Vladu i ne interesuje ono što se ovde govori za skupštinskom govornicom i verujem da je njima potpuno bespredmetno da slušaju šta poslanici govore, posebno imajući u vidu da se ova rasprava današnja i jučerašnja odvija u skladu sa nekim solidnim, u korektnim uslovima.
Možda duvaju svećice na rođendanskoj torti, ali to morate da nam kažete - da su omiljeni ministri pozvani kod predsednika Republike, danas je rođendan. Možda bi mi to uvažili. Ali, valjda ovaj koji je trebalo da bude tu, trebalo je na brzinu da mu spremite parče rođendanske torte da on završi sa time i da dođe da sedi.
Gospodine predsedavajući, upozoravam vas sada da u najkraćem mogućem vremenu nam kažete kad dolazi predstavnik Vlade. Posle tog vremena mislim da je nezamislivo da nastavimo sednicu u ovim i ovakvim uslovima. Ono što je važno i za vas, a i za građane Srbije - da mogu da vide kako se vrši opstrukcija Skupštine.
Zamislite, ima li gore opstrukcije nego ne sedeti u sali gde se raspravlja o Predlogu zakona koji je Vlada predložila? Ima li gore opstrukcije? (Predsedavajući: Vreme.)
Znam da sam prekoračio vreme, ali mi dva sata ovde čekamo predstavnika Vlade - njega nema.
Zato vas ponovo upozoravam, gospodine Novakoviću, u najkraćem mogućem vremenu obavestite Narodnu skupštinu kad dolazi predstavnik Vlade.
Posle tog vremena mislim da je svaka rasprava besmislena. Hvala.

Hvala vama. Preduzeću i preduzeo sam sve što je u mojoj moći da u stvarno realnom vremenu ili kratkom roku saznam kada će i ko doći od predstavnika Vlade, to je u narednih pet do deset minuta maksimum.
Nakon toga, ako ne bude bilo predstavnika Vlade - prekinuću ovo zasedanje.
Da li ste zadovoljni ovakvim odgovorom? (Jeste.) Hvala lepo.
Da li još neko želi reč po ovom amandmanu?
Na član 3. amandman je podneo poslanik Miroslav Petković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospodin Milan Dimitrijević. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, normalno bi bilo da kada raspravljamo o Zakonu o akcizama da tu bude predstavnik Vlade koji je ministar trgovine, da je to njegova materija, ali evo gospodin Todorović je reklamirao i vidimo da ministra trgovine ovde nema, a imali bismo da mu postavimo vrlo važna pitanja i dobijemo valjane odgovore, i da raspravimo neke stvari. Pošto stvari ne stoje onako kako bi trebalo da stoje, juče smo imali, kada smo raspravljali o Zakonu o porezima na imovinu ministra vera. Da li neko može da objasni kakve veze ima ministar vera sa zakonom o porezima na imovinu?
Prekjuče smo imali, kada smo raspravljali o carinskim tarifama, ministra za zaštitu životne sredine. Pretpostavljam da ćemo sutra imati za ovlašćenog predstavnika Vlade ministra sporta. To prosto tako ide jedno za drugim. No, suština amandmana koji je podneo moj kolega Miroslav Petković, kao i suština prethodnih amandmana o kojima su govorili poslanici je ta da se uputi jedna jasna poruka - nemojte zavlačiti ruke u džepove naših građana, prestanite sa tim.
Građani više nemaju novca da to plaćaju, one stvari kojima se vi bavite, ali pošto je ovaj zakon, kao i niz zakona, i ima neku svoju istoriju, neki svoj slet događaja, da krenemo redom.
Šta je dovelo do ovoga? Šta je dovelo do ovoga da vi zavlačite ruke u džepove građana? Prva stvar, budžet koji ste doneli predviđa deficit od 50 milijardi. Čekali smo ga 40 dana, opominjali vas, pitali gde je budžet i šta je sa budžetom. Onda smo saznali da nam je budžet u stvari doneo MMF.
Onda ste vi kao, kako sebe volite da nazivate, odgovorna koalicija, odgovorna socijalna vlada, seli i burazerski podelili taj budžet, pa jednom potpredsedniku ovoliko, njegovom kabinetu, drugom kabinetu onoliko, pa jedan ministar putuje svaki dan, pa drugi ministar putuje svaki treći dan, jedna trećina puta budžeta ode na troškove putovanja, ugovora o delu i raznorazne stvari.
Sve smo vam mi to govorili prilikom rasprave o budžetu i pre toga i prilikom rebalansa budžeta, i upozoravali na sve te stvari. Bogami, kada je krenula ova Vlada, premijer Vlade gospodin Mirko Cvetković je krenuo sa jednom dosta jakom pričom, 7% bruto nacionalni dohodak raste, kada je svetska ekonomska kriza zakucala na vrata, prvih nekoliko dana imali smo nesuvisle izjave pojedinih državnih funkcionera da će nama svetska ekonomska kriza doneti dobro. Kome je kriza donela dobro?
Kada je to već onako, kada su ta vrata bila otvorena, onda se govorilo o 3,5% bruto nacionalnog proizvoda. Kako je ta kriza sve više i više prodirala, došlo se na 1%, a kada bude kriza ušla, a to je mart i april, mislim da ćemo onda ući u nešto što je ispod nule. Tako stvari stoje, ali vi se niste zaustavili samo na tome.
Dakle, vaše zavlačenje ruku u džepove građana je najuočljivije jednostavnom primenom Prelaznog trgovinskog sporazuma. Dakle, kada ste videli da će u budžetu nastati još veći manjak, a operiše se cifrom između 250 i 300 miliona evra, onda ste vi jednostavno došli na tu genijalnu ideju - ajmo da povećamo akcize, da povećamo ovo, ajme da uzmemo sve od tih ljudi što se može uzeti, ne bi li nadomestili gubitak u budžetu, s obzirom na vaš genijalni potez - jednostrana primena prelaznog trgovinskog sporazuma. Dakle, mi ne možemo ništa da izvezemo u Evropu, ali ćemo zato bez carine da uvozimo sve.
Dolazimo do pitanja - šta će biti sa našom poljoprivredom, sa našom privredom? Niz pitanja i sve smo to govorili. Dakle, još jedno pitanje, pošto raspravljamo o ovim zakonima - gde je ministar finansija? Nema ga danima u Skupštini. Čujemo da je na putu. Otišao je u sedište MMF-a. Da vidimo zašto je otišao u sedište MMF-a? Otišao je po rebalans. Tako recite. Kada se pravi takav budžet, kada vam neko pravi drugi budžet, zato dobijate posle mesec dana rebalans.
Valja se u ovom trenutku podsetiti i na još neke stvari koje su se dešavale u aprilu i maju, prvih desetak dana maja i ceo april. Dakle, šta ste tada pričali? Penzije 70% prosečne plate, besplatne akcije hiljadu evra, 200 hiljada novih radnih mesta. Brižna Vlada i odgovorna svakom građaninu i svakom pojedincu.
Onda ste potpisali prošireno dejstvo opšteg kolektivnog ugovora. Lepo sam vas pitao, tu je sedela ministarka finansija, s obzirom na to prošireno dejstvo i kolektivne ugovore, jasno i glasno - imate li vi novca da primenite to prošireno dejstvo kolektivnog ugovora? Ona kaže - ne. Kažem - zašto ste potpisali? Kaže - lepo zvuči, divno zvuči. Šta je epilog toga? Epilog toga u Srbiji su počeci štrajkova, jedno opšte nezadovoljstvo, a to nije dobro u Srbiji.
Šta rade mesec i po dana ovi ljudi pod šatorima ovde preko puta zgrade predsedništva? Letuju? Samo što se ne kupaju na -10 i -12. To je efekat vaše vlade, vaše odgovorne Vlade. Onda kada vas upozorimo na neke stvari, ili nema odgovora ili onda počinje gruba primena, bahatost u Vladi, kršenje osnovnih zakona, nepoštovanje dostojanstva Narodne skupštine.
Kada se priča otvori i zategne, i kada se govori o pravim temama, onda poslanici opozicije budu optuženi da prave opstrukciju rada Narodne skupštine. Neće biti da je tako. Opstrukciju pravite vi svojom neodgovornošću. Svaki dan sa ovakvom Vladom i ovakvom vladajućom većinom je izgubljen dan za Srbiju. Svaki mesec je katastrofa. Da li vi mislite kako ćete u martu i aprilu iz ovakvog budžeta da isplaćujete plate u zdravstvu, u prosveti, u vojsci, u policiji? Hoćete li opet da povećate akcize? Hoće li možda akciza na naftu biti 100 dinara?
Je l' tako mislite da nadomestite taj gubitak? Krajnje je vreme da ovakva jedna neodgovorna vlada podnese ostavku.

Pošto nemam informaciju da li će i kada doći predstavnik Vlade, a kako sam obećao, taman je otprilike deset minuta prošlo, određujem pauzu od 30 minuta.
Nastavljamo u 17.55 časova. Ako ni tada ne bude, videćemo se sutra.
(Posle pauze – 18.00)

Pošto je gospodin ministar Oliver Dulić prisutan, nastavljamo rad nakon pauze amandmanom na član 3. koji je podneo narodni poslanik Nenad Popović.
Da li se još neko javlja za reč po Petkovićevom amandmanu?
Izvolite, gospodin Krstin.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, s obzirom da je neko iz Vlade došao, mislim na ministra, pozdravljam ministra ekologije i drago mi je gospodine ministre Duliću što ste vi ovde, nadam se da ćete aktivno učestvovati u radu, ono što budemo mi, kao narodni poslanici, predlagali, popravke na osnovu ovog predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama.
Ono što se moglo očekivati posle donošenja onog budžeta jeste i ovaj set predloga zakona gde imamo sedam tačaka: Predlog zakona o dopunama Zakona o carinskoj tarifi, opet uzimanje od građana, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na imovinu, opet uzimanje od građana, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, opet uzimanje od građana, a posebno od poljoprivrednika, kada budem obrazlagao famozni član 3, pa onda imamo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, opet je reč o uzimanju od građana, pa Predlog zakona o privremenom izuzimanju od oporezivanja poreza na dohodak građana određenih vrsta prihoda, pa Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosu za obavezno socijalno osiguranje, pa Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO.
U ovom članu 3. reč je naftnim derivatima, u tački 2) traži se da sa 16,66 se poveća na 26 akciza na dizel. Nažalost, opet moja konstatacija, nadrljaše seljaci.
Da se vratimo samo malo na 2008. godinu, 12. jula, da vidimo koja je tada bila cena goriva. Dizel je tada bio, 12. jula 2008. godine, 98,40 dinara, nekako se uspelo ovom ekonomskom krizom, koju su izazvali vaši prijatelji SAD, a evrodizel je tada bio 108 dinara. Sada jeste dizel otišao dosta dole, ali zemljoradnik je dobio povećanje cene veštačkog đubriva, repromaterijala, cene semena, cene zaštite bilja ili hemije, kako to seljaci znaju da kažu, da bi uništili korov na onim površinama koje su oni sa mukom zasejali.
Zašto sam uzeo baš akcenat na zemljoradnike? Prvo bih dao neku svoju diskusiju na ovaj Zakon o akcizama. Poenta priče oko akciza nije ko je obračunava, već ko je u krajnjoj instanci plaća. Problem oko obračuna je stvar državnih organa, pre svega poreske uprave, koja je najčešće neefikasna, ali je to druga priča.
Ovde su zloupotrebe i utaje poreskih obaveza bukvalno neograničene, pogotovo kad nadležna ministarstva krenu u razmatranje priče - šta su dizel goriva. Oko ove priče postoji bezbroj mahinacija poznatih i nepoznatih javnosti.
Akciza je instrument za prikupljanje para za budžet i veoma je osetljiva kategorija. Ponavljam, akciza je instrument za prikupljanje para za budžet i veoma osetljiva kategorija. Ovo se odnosi posebno, dva puta ponavljanje, na građane Srbije, da bi znali.
Povećavanje akciza u ovom slučaju na sve vrste dizel goriva, u svakom slučaju je udar na krajnje potrošače. Postavlja se pitanje - ko su krajnji potrošači u ovoj zemlji koji će puniti budžet i kojima svako povećanje cene svih vrsta dizel goriva najviše košta? To su, pre svega, najsiromašniji slojevi stanovništva u ovoj zemlji. Odnosi se, normalno, na seljake.
Svako poskupljenje elemenata, cene koštanja bilo kog proizvoda, u ovom slučaju sve vrste dizel goriva, što znači sa 16,66 na 26 dinara po litri, jeste prevaljivanje neracionalnosti državnog aparata na najsiromašniji sloj stanovništva.
Ovakvo ponašanje povećanje stope akcize direktno podstiče inflaciju. Takođe inflacija direktno umanjuje privredni rast i otvara se ponovo Pandorina kutija hiperinflacije. Pitanje je - da li u ovako teškim vremenima država želi da pomogne privredi i građanima ili želi da napuni svoj budžet i servisira neracionalni državni aparat. Očigledno je da je ne interesuju građani, i to oni najsiromašniji, a privreda ni toliko.
Odgovor je jasan, ima da platite, pa šta košta neka košta. Jeftinije i bolje bi bilo za državu i lokalnu samoupravu da razmotre rentu na korišćenje prirodnih bogatstava, pošto se iovako sve već rasprodaje. Sledeće je verovatno povećanje PDV-a, ne daj bože sa 18 na 118%. Onda će se uvesti porez na gledanje državnih funkcionera po stopama, npr. ako gledate predsednika Vlade preko televizora, plaća svaki poreski obveznik po minutu 500 dinara itd. Budžet mora biti pun da bi Vlada i neskromno ministarstvo na miru mogli da arče harač.
Sad ću da vam, gospodine ministre, hvala što razgovarate mobilnim telefonom, pojasnim kako ste vi samo iz jedne opštine mogli da napunite budžet. Reč je o onoj mojoj priči oko zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta i gospodina Petra Jojića, Srboljuba Živanovića iz redova poslaničke grupe SRS.
Dobio sam od Ministarstva poljoprivrede imena i prezimena i naziv subjekata koji su platili zakup za 2008. godinu. Na osnovu prikupljene dokumentacije od opštine Zrenjanin, na 2.015 strana, zakup za 2008. godinu u opštini Zrenjanin je ukupno licitiran na 9.836 hektara i 25 ari.
Na osnovu te licitacije opština je trebalo da dobije 635.678.856 dinara. Od onog što sam dobio, opet iz opštine, na osnovu te papirologije stoji da je opština Zrenjanin ubrala 62 miliona dinara, a trebalo je 635. Ne govorim o 2007. nego o 2008. godini. Od tih 62 miliona u budžet, na poseban žiro-račun, ide 25 miliona. To su posebna namenska sredstva.
Od Ministarstva poljoprivrede sam dobio da su 82 na 2.015 strana, od velikog broja ljudi koji su licitirali zakup poljoprivrednog zemljišta u 2008. godini, njih 82 je ovde navedeno u spisku. Najveći broj onih koji nisu platili, ima ih desetak, jesu baš oni koji su došli ili dolaze agrarnom mafijom, poput Todorića, koji je kupio Dijamant, Fabriku ulja u Zrenjaninu, čiji je zadatak da otkupi 250.000 ha.
Kada sam sabrao sve ovo što je Ministarstvo poljoprivrede meni dostavilo, zaokružio sam cifru, svega je 75 miliona ubrano u 2008. godini, a trebalo je 635 miliona. Nažalost, ovde nije ministar finansija, nažalost ovde nije Ubpok, nema nikoga, nažalost nije ovde ministar policije, gospodin Dačić, pa da malo pročešljaju i vide gde se izgubilo negde oko 550 miliona dinara samo u opštini Zrenjanin od zakupa poljoprivrednog državnog zemljišta.
Normalno, kada ovako nešto imate pred sobom, kada nešto iznesete pred ovim visokim domom, kada građani Srbije ovo čuju, nadam se da će neko od vas i preneti, a evo govorim već dva meseca, ovo sam govorio u novembru 2008, u decembru 2008. godine oko ovih mahinacija. Gospodin Petar Jojić je govorio koliko ja, Srboljub Živanović isto koliko i ja, svi oni koji se bave zemljoradnjom i prate ovu delatnost, ali vidim da niko ne reaguje.
Zbog toga donosi odluku ministar poljoprivrede da će subvencije u 2009. godini dobiti samo profesionalni seljak. Voleo bih da je ovde ministar Dragin, dr Saša Dragin, i da mi objasni šta je po njemu formulacija - profesionalni seljak? Onaj koji se samo čisto bavi poljoprivrednom.
Šta ćemo sa onim ljudima koji su ostali bez radnog mesta, žive na selu, otac i majka, baba, deda pokojni, ostavili im zemlju i to im je jedini izvor prihoda? Po njemu oni više ne mogu da dobiju subvencije. To je takva greška i konstatacija jednog ministra, da ću biti uporan za ovom govornicom dok ne bude došao ili se našao prvi od zakona iz Ministarstva poljoprivrede, pa da mi to objasni.
Proizvođači duvana ostaju bez subvencije. Šta da pričamo o onome ko ima farmu krava? Normalno, tu je proizvod, kada gajite krave imate mleko, oni gledaju da na selu imaju zaokruženu poljoprivrednu proizvodnju. Imaju traktor. Taj traktor troši dizel. Sa ovim povećanjem vi ćete još više napraviti troška tom poljoprivrednom proizvođaču, a cena mleka ide dole. Opet zaslugom fabrika koje se bave finalnim proizvodom tj. pravljenjem pavlaka, sireva, kiselog mleka, pasterizovanog mleka.
Ne mogu a da ne spomenem ovde one koji imaju, a imamo dosta praznih sada objekata stočarskih u Srbiji, ono malo što je ostalo, i taj se bavi zaokruženom poljoprivrednom proizvodnjom, proizvodi kukuruz, proizvodi pšenicu, proizvodi ječam. On koriste gorivo, koristi dizel. Opet ovim povećanjem akciza na dizel od 16,66 na 26 dinara dovedete seljaka u još težu poziciju.
Ne znam da li je uspeo dr Dragin da se prošeta malo atarima i centralne Srbije, i severnog dela Srbije, Vojvodine, da vidi da i dalje ima oko 40% nepooranog zemljišta. Seljak je na ivici egzistencije. Nema više para odakle da izdvoji. Strašno je da vam dođe neko iz staračkog domaćinstva i pita da li možete da mu pozajmite 20 litara nafte, pa bar ono što mu je hitno da na proleće uradi, što mora da krajem marta poseje, pa da to uradi. To je katastrofa. Ovakvo razmišljanje jedne Vlade, razmišljanje ministra finansija, razmišljanje ministra poljoprivrede više ne može. Ne može seljak ovo više da izdrži i ne može da trpi, zahvaljujući tome što vi niste u stanju da stanete na put toj agrarnoj mafiji ili poljoprivrednoj mafiji.
Izvinjavam se ovim jadnim seljacima koji uspeju da u tom zakupu državnog poljoprivrednog zemljišta uzmu po neki hektar, nego oni što uzimaju na stotine hektara, da ne kažem na hiljade, a ne plate ni dinara. Gde je ta garancija koju je moralo Ministarstvo poljoprivrede da uzme od svakoga ko je licitirao zemlju i sada je pusti? Samo od opštine Zrenjanin imali biste dodatnih 550 miliona, jer je svega ubrano 75 miliona. Hvala.

 Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo poslanik Nenad Popović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospodin Nenad Popović.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, gospodine državni sekretaru, dame i gospodo, još tokom rasprave o budžetu za ovu godinu ukazali smo na njegove osnovne mane, a prije svega to je deficit, smanjenje subvencija poljoprivredi i privredi, nedostatak investicija i potpuna nerealnost, odnosno preveliki optimizam Vlade u projekcijama prihoda budžeta.
Zbog svega toga takav budžet je neodrživ i on predstavlja izvor nestabilnosti, neizvesnosti za cijelu privredu u ovoj godinu.
Ovaj prijedlog je direktna posledica ovog budžeta. Problem je što je najveći prihod ovog budžeta zasnovan na prihodu od PDV-a, i to na nivou od 338 milijardi dinara, što predstavlja rast od 10% u odnosu na prethodnu godinu.
Ako imamo u vidu kretanja u našoj privredi, ne samo u našoj nego i u svjetskoj privredi, gde vidimo da se smanjuje proizvodnja, praktično sva proizvodnja, praktično sav izvoz, na taj način i neto uvoz, mislimo, ono što smo i rekli kada je bila rasprava o budžetu, da su ovi izvori prihoda apsolutno nerealni.
Reći ću nekoliko primera gde ćemo videti da je to nerealno. Cijena čelika je pala više od dva puta. Cijena nafte je pala sa 140 dolara za barel na nekih 40 dolara, a očekuje se da će u ovoj godini biti rekordan minimum u poslednjih deset godina, možda čak i 25 dolara za barel.
Naravno, cijene kukuruza i žitarice su takođe duplo manje nego prošle godine. Kada padnu cijene tada se i pad PDV-a multiplikuje. Zaista ne vidim nikakvo mjesto tim projekcijama da će doći do rasta PDV-a i siguran sam da će se desiti ono što je govorio guverner Narodne banke Srbije, da će morati da dođe do rebalansa budžeta, ali ne krajem godine, već verovatno u prvom kvartalu, ako ne i ranije.
Pored svega toga, imamo i ovu suludu odluku Vlade Republike Srbije o jednostranoj primeni trgovinskog sporazuma sa EU, zbog čega ćemo u sledećoj godini imati direktan gubitak od carina za blizu 300 miliona evra.
Kada uzmemo sve te aspekte u obzir, šta će Vlada da radi. Ona će da poveća namete, povećaće primanja budžeta od akciza za 14 milijardi dinara, odnosno 15% u odnosu na prošlu godinu. Šta to znači? Praktično se povećava namet građanima i privredi i time se direktno utiče na pad životnog standarda i konkurentnost. Visina akcize na naftne derivate direktno utiče na srpsku privredu i njenu konkurentnost.
Ovaj amandman, osim što se bavi zaštitom interesa građana, on se prije svega bavi zaštitom privrede i poljoprivrede takođe. Zašto sam predložio samo ovo povećanje? Jer na taj način ne bi došlo do rasta. Tražio sam da se akciza za motorni benzin poveća sa 27,5 na 35 dinara, za dizel gorivo sa 16,66 na 21 i za tečni gas sa 11 na 12 dinara. To je povećanje za oko 20 procenata.
Ali, u ovom trenutku građani to ne bi apsolutno osetili jer je taj nivo akciza već dostignut sa cijenama koje su danas na tržištu.
Ukoliko se ovaj amandman ne usvoji, moram da kažem, Srbija će konačno, ponoviću ovo što sam govorio sa rasprave o budžetu, postati evropski lider po učešću akciza u ceni naftnih derivata u Evropi.
Iako me moja vrlo poštovana gospođa ministarka pokušala da demantuje da nije tačno da imamo najveći udio akciza u Evropi, proverio sam sve te podatke i ponovo stojim iza toga da Republika Srbija danas ima najveći udio akciza u Evropi u cijeni naftnih derivata.
Danas nije više 44%, kao što sam govorio, nije, jer je tada cijena bila 77 dinara za litar, danas je cijena 72,13 dinara. Jednom prostom matematikom, ako oduzmemo PDV, imamo cijenu i akcizu od 61,12 dinara po litru. Po još uvek važećem Zakonu o akcizama, akciza na motorni benzin iznosi 35,91 dinar po litru. Kada se uzmu u obzir ovi podaci, tada se vidi da akciza učestvuje u ukupnoj ceni prije oporezivanja sa 58,7%, dok su troškovi proizvodnje onoga u rafineriji 36,3%, promet je 5%, ukupno 41,3, i pri nepromenjenim drugim uslovima, ako se to ne desi, akciza će u narednom periodu u cijeni naftnih derivata učestvovati sa 61%. Ovoliko učešće akciza u cijeni je i za najrazvijenije zemlje EU nekonkurentno.
Nije ovde problem na ministru finansija ili na državnom sekretaru, oni su korektno i profesionalno uradili svoj dio posla. Ovde je problem generalnog koncepta ove vlade, koja je sastavljena samo da bi zadovoljila ovaj koalicioni sporazum koji su napravili pri sastavljanju.
Takođe, koristio sam u stvari "Market opservatori" Evropske komisije iz novembra i decembra ove godine i došao sam do svih ovih podataka za sve zemlje, od Češke i Slovačke, Mađarske, Slovenije, Bugarske, Grčke, Kipra, Rumunije i zemalja u okruženju, Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Mnogo bih više voleo kada bismo mi bili evropski rekorderi u izvozu, u produktivnosti, u investicijama, u novim radnim mestima, a ne u nivou javne potrošnje. Još jednom ću ponoviti da je ovo najskuplja vlada i najveća vlada u Evropi.
Naravno, sa ovakvim cenama naftnih derivata mnoga saobraćajna i transportna preduzeća će izgubiti bitku od svojih konkurenata iz regiona i na taj način imaćemo veliki problem sa radnim mjestima. Iako se Vlada zalaže za čuvanje radnih mjesta, još jednom ću ponoviti da je ovo povećanje akciza na naftne derivate direktno u suprotnosti sa svim željama da se podigne konkurentnost srpske privrede.
Naravno, ne treba govoriti i o akcizama na dizel. One se povećavaju čak više nego benzin. To bi možda i imalo neku logiku kada bismo mi ovde imali evropski kvalitet, odnosno zadovoljavali standarde evro pet. Ali, naš je dizel najnekvalitetniji u cijelom regionu i njegovo približavanje dizela prodajnoj ceni benzina je vrlo, vrlo opasno.
Kroz dvije godine, kada NIS bude proizvodio evro pet, logično će biti da država i drugi vlasnik Gaspromnafta podignu cenu, jer se povećao i kvalitet, šta ćemo onda reći? Da koristi svoj monopolski položaj na tržištu ili ćemo se setiti ovoga zaista najvećeg povećanja akciza na naftne derivate.
Još veći problem mislim da je u poljoprivredi. To je visina akcize na dizel. Ona ima još jedan negativan efekat, a to je - cijena goriva D 2 se približava ceni najkvalitetnijeg dizela. Sada srpski seljak je primoran da kupuje skup dizel po cijeni od 54,63 dinara.
On dobija takođe, po ovom novom budžetu, manje subvencije nego prošle godine. Znači, imamo povećanje cene dizela, a sa druge strane seljak ima manje subvencije i nema nikakvih odredbi od oslobađanja bar dela akciza i PDV-a za one koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom.
Mislim da bi to bila jedna mjera koja je mogla makar malo da ublaži ovaj namet na poljoprivrednike, ali nažalost ako uzmemo da je cijena evro dizela 58,23 dinara, cijena dizela D 2 za registrovana poljoprivredna domaćinstva ne bi smjela da bude veća od 40 dinara. To je ono što bi seljak danas mogao da plati.
Na ovaj način se, nažalost, kažem, potpuno udara na srpsku poljoprivredu, a ako bi cijena bila niža, ako bi akcize bile manje, to bi bila direktna podrška svim građanima Republike Srbije. Na taj način, razvijajući poljoprivredu, smanjujemo troškove svim građanima Republike Srbije, jer im omogućavamo da dobijaju jeftinije poljoprivredne proizvode.
Naravno, postoji jedno opravdanje, u obrazloženju sam video da dio prihoda od akciza odlazi na finansiranje održavanja putne mreže preko Javnog preduzeća "Putevi Srbija". To zaista nije istina. U prošloj godini prihodi od akciza na naftne derivate su 61 milijardu dinara ili oko 700 miliona evra. Samo 13% od naplaćenih akciza je direktno usmereno na pokrivanje troškova Javnog preduzeća "Putevi Srbija".
Gdje odlazi ostatak prihoda od akciza za gorivo? Naravno, odlazi u javnu potrošnju i za popunjavanje ovog deficita. Nažalost, znamo svi probleme sa kojima se suočavaju "Putevi Srbija" ovih dana i ne treba ponavljati, tako da opravdanje da će dio ovoga biti usmereno ka njima je samo propaganda.
Moram samo da dodam jedan podatak. U doba kada su svi smanjivali akcize, u vreme najvećih skokova nafte na tržištu naša vlada to nije uradila. Moram samo da kažem, kada je skakala nafta, Slovenci su smanjili akcize, u avgustu, kada je cena nafte bila najveća, za 4,1 evro cent ili za 11%, takođe i druge države, jedino naša država nije smanjivala tada akcize. Vidimo sada da je na taj način pogoršala život svih građana Srbije. Samo toliko o socijalno odgovornoj vladi.
Dodao bih još jednu vrlo važnu stvar koja se danas pominjala u štampi, to je ovo pitanje koje su sindikati postavili rukovodstvu "Zastave" i "Fijata". Još jednom ću ponoviti vrlo principijelan stav DSS da je "Fijat" dobrodošao u Srbiju i uvek će biti dobrodošao, ali na istim uslovima kao što dolaze svi evropski ili zapadni, ili istočni investitori.
A na ovaj način šta se dešava? Pričalo se o milijardama, data su obećanja, jako mi je žao građana Kragujevca, došlo se do toga da se priča o povećanju proizvodnje "zastave 10", ili kako su je sada ponovo nazvali "punta".
Moram samo da kažem da ova proizvoda "punta" koja će se povećati sa četiri na pet hiljada ili na šest, da je to ugovor još iz 2004. godine, iz vremena kada je na vlasti bila Vlada na čelu sa premijerom Vojislavom Koštunicom. Mi smo tada, poslije 12 godina zastoja u saradnji, potpisali ugovore o rešavanju problema sa starim dugom od 42 miliona evra, od kojih je 30 miliona bilo otpisano, dok je preostalih 12 miliona vraćeno na osnovu prodaje povezanih preduzeća "Zastave", ali uz garancije države.
Tada je dogovoreno sa "Fijatom" da se u kragujevačkim pogonima započne montaža "punta", "zastave 10", što je zahtevalo kupovinu opreme za najsavremeniju proizvodnju automobila. Vlada je odobrila tada sredstva u visini od 15 miliona evra, kako bi se kupila ova savremena oprema za tehnološko opremanje po "Fijatovim" standardima i uložila.
Plan je bio da se godišnje, znači, još 2004, 2005. godine, u Kragujevcu proizvodi oko 16.000 "punta" godišnje. Pri tome, moram da kažem, "Zastava" nije bila privatizovana, i dalje je bila u državnom vlasništvu.
Na osnovu tadašnjeg aranžmana i vrlo uspešnog početka proizvodnje "zastave 10" ili "punta" došlo je i do interesovanja "Dženeral motorsa" za "Zastavu". To je bio jedan od prijelomnih događaja u "Zastavi", doneta je odluka da se početkom 2009. godine, znači sada, započne sklapanje potpuno novog modela "opela".
Tada je Vlada Srbije izdala i odobrenje za početak uvoza opel astre bez carine, tri do pet hiljada automobila. Posle toga, u predizbornoj kampanji dolazi do ove hiperprodukcije obećanja - desetine hiljada radnih mesta, 700 miliona evra ulazi u Kragujevac, svi kooperanti dobiće milione evra da rade. Nažalost, ništa se nije desilo.
U decembru potpredsednik Vlade nam govori da čekamo pismo potpredsednika "Fijata", koji će nam reći šta će biti u budućnosti. Pazite, ne predsednika "Fijata", nego čekamo pismo potpredsednika "Fijata". Do danas pismo nije došlo.
Šta se dešava? Ovde danas na velika zvona predstavnici Ministarstva ekonomije, predstavnici ove vlade su juče bili u "Zastavi" i najavljuju povećanje proizvodnje "punta", koji se proizvodi u "Zastavi" od 2004. ili 2005. godine. Ni jedne jedine riječi o tome kada će doći tih 200 miliona evra osnivačkog kapitala "Fijata", ni riječi koji će se automobil proizvoditi, ni riječi o tome da li postoji biznis plan.
Ponovo postavljam pitanje, ovo ću tražiti svaki put kada izađem za govornicu, dajte nam da vidimo biznis plan.
Razgovaram sa ministrima u Vladi, krste se, niko ne zna koji će automobil da se proizvodi, niko ne zna šta će da se radi, kada će da bude vraćena investicija.
Nema nikakve bankarske garancije za ispunjenje posla, a zatvorili ste liniju za "Zastavu". Evo, samo toliko da kažem, da ova vlada nema nikakav koncept kada je u pitanju ekonomija i da smo jedina država koja nema još uvijek program za izlazak iz krize. Kažu "radimo na programu". Dok sve druge države implementiraju program, mi ga još uvijek nemamo.

Još neko po ovom amandmanu? Izvolite, gospodine Krasiću.

Gospodine Novakoviću, nekada sam dizao ruku, ali kada ste počeli da kažnjavate zbog odredbi Ustava koje čitam, onda moram anonimno da se javim. Ali, mene je sunce ogrejalo danas, sada vi predsedavate, nema tu onih gospođa, one imaju nešto protiv mene.
Gospodin Popović je pokušao nešto da objasni, otprilike se njegova priča svodi na to i kada bi se akciza povećala za 20%, to bi bilo mnogo manje nego ovo što predlaže Vlada. Verovatno bi se povećali prihodi po osnovu akcize, a ne bi došlo do ugrožavanja kako položaja domaćinstva, tako i privrede.
Međutim, moram da vam skrenem pažnju, jer sam se nekada i ja opekao na ovim temama, svaka promena cene, pa bez obzira na strukturu te cene i da li se neki od tih parametara u strukturi cene promenio, izaziva rast cena na malo, kako onaj direktni uticaj što ima, tako ima i ono indirektno. To se izražava u praćenju rasta cena na malo, kroz jednu kategoriju koja se zove "ponder".
Svaka promena kod energije neminovno povlači rast cena na malo. Ako možemo očekivati rast cena na malo, kada je u pitanju ovaj zakon, zbog toga što direktno utiče povećanje nominalnog iznosa akcize, i ako imamo u vidu činjenicu da je ovo tržište sirove nafte poprilično nestabilno, da je moguće da dođe i do značajnijeg rasta, onda gorivo, kao energent, obzirom na te "pondere" koje ono vuče, može da prouzrokuje daleko veći rast cena na malo, a istovremeno u 2009. godini vodiće se politika zamrzavanja plata.
Nekada davno, kada su bili neki ljudi koji su se malo bolje razumeli u ekonomiju, onda je bilo govora o tome da plate mogu da rastu, ali da prate produktivnost itd. Sada nema toga, sada kaže zamrzavanje, smanjivanje, snižavanje. Onda imamo dva dijametralno kontradiktorna procesa: rast cena na malo i realni pad zarada.
U takvim uslovima stradaju, pre svega, najsiromašniji, u takvim uslovima stradaju oni koji ne mogu da obezbede trajna sredstva, znači socijalno ugrožene kategorije. Neko će da kaže "ne mora da voze kola". To može da bude opravdanje, ali po sistemu "sit gladnom ne veruje".
Moram da skrenem pažnju na još neke zakone koji se danas nalaze na dnevnom redu ovog zasedanja, gde se pojedine kategorije i pojedine situacije oslobađaju poreskih obaveza, a tiče se nečega što je prihod. Onda je stvarno enigma da li tu ima prostora za bilo kakvu normalnu ekonomsku politiku. Očekuje se realni pad, i nominalni i realni pad zarada, i očekuje se na nestabilnom tržištu energenata verovatno rast cena.
Koju poruku mi treba da damo građanima? Koju poruku treba da damo onima kojima je dizel gorivo uslov za obavljanje poljoprivrede i bilo koje druge privredne delatnosti? Pre nekoliko dana je bilo na televiziji, kada je neko najavio da bi moglo da dođe do povećanja stope PDV, pa su pitali jednog čoveka koji se bavi poslom - šta to znači konkretno u njegovom poslu, a on je rekao - to moram da prevalim na krajnjeg kupca mojih proizvoda.
Zašto? Verovatno zato što nema unutrašnjih rezervi. Razmislite samo kako bi se u ovoj situaciji ponašao onaj ko je apsolutni monopolista. Mi imamo čak i tu kategoriju. Nema konkurencije, ima toliku snagu, toliku jačinu, toliko je prisutan na tržištu, toliko je zauzeo tržište, da nema realnu konkurenciju. On će da diktira. Za njega će svaka promena maloprodajna cena derivata nafte da bude izgovor da zida svoju cenu, a onda će Vlada da kaže da svi moramo da stegnemo kaiš.
Sada mi objasnite jednu situaciju, kako će da stegne kaiš onaj sa četvoročlanom porodicom, gde dva člana ili samo jedan član radi, pa neka prima i iznad prosečne zarade u Republici Srbiji, kako on može da namiri svoje najosnovnije potrebe?
Ako su to najosnovnije potrebe, uzmimo šta je trošak stanovanja, sa infrastrukturom, pogledajte malo vaše račune, voda, struja, grejanje, iznošenja smeća, ekološka taksa, taksa za vazduh, taksa za život, taksa za ovo, taksa za ono, školarine, razmislite koju poruku mi treba da damo odavde građanima - gde da nađu prostor da obezbede od prvog do prvog? Ne mogu da im dam poruku, nemam tu formulu.
Vlada mora da da formulu, da nađe formulu kako će onaj koji radi u metalskom kompleksu, koji ima tu i tu prosečnu zaradu, a znate po statistici kolika je u metalskom kompleksu, da obezbedi za svoju četvoročlanu porodicu mesec dana života. Na bazi tih prihoda, uz uzimanje svih ovih faktora, promene ovih poreskih propisa, koji će neminovno biti namet fizičkim licima.
Uzmite u obzir i poreske propise koji predviđaju svojevrsne sankcije za docnju, kašnjenje, da ne pričamo utaju. To je posebna kategorija. Jednostavno, kada predložite ovakav zakon morate da nađete vrlo kvalitetno i ubedljivo objašnjenje, koje može da bude pouka za sve građane kako, na bazi prosečnih prihoda, da organizuju svoj život za mesec dana.
Molim vas, zaobiđite beogradski krug dvojke. Zaobiđite ove što rade u stranim firmama, ove koji rade pri ambasadama, diplomatsko-konzularnim predstavništvima itd. Uzmite periferiju Beograda i uzmite bilo koje drugo mesto u Republici Srbiji.
Imate statističke podatke od Crne Trave, Novog Sada do Beograda, i po delatnostima, po nomenklaturi šta je prosečna zarada, koliko obuhvata, koliko ima zaposlenih, sve to uzmite u obzir i dajte objašnjenje kako ljudi da obezbede kućni budžet za mesec dana.
Izuzetno bih vas cenio da ste izašli ovde, pa kao u vreme Zelenovića ili Mirka Marjanovića, tabla za pačiće male, kreda, pa se kaže, ovo je prihod, ovo su troškovi, ovo ostaje, ovo može da se pokrije, ovo ne može da se pokrije, ovde se uzima kredit pod ovim uslovima, ovakvim uslovima itd, dajte uputstvo za preživljavanje. Možda ne na taj način, ali sve druge države iz EU, a vi jurite bezglavo ka EU, onda se malo ponašajte kao oni tamo. Oni imaju neku odgovornost prema svojim građanima.
Oni u Nemačkoj koji su na vlasti, oni su shvatili da su u obavezi da na teritoriji Republike Nemačke obezbede što kvalitetniji život.
Njih uopšte ne interesuje Srbija, Crna Gora, Kosovo i Metohija, Vojvodina, Bugarska itd. Zašto? Građani Nemačke su glasali za njih, dali im pravo da četiri godine vrše vlast u ime njih i da im obezbede normalan život.
Ajde malo se ponašajte evropski i demokratski, kao što sam vam otprilike objasnio kako to izgleda. Ne, ovde ćete nama da pričate, evo 700 miliona, evo ovo.
Da li može neko iz Vlade Republike Srbije da nam kaže da li postoje pristupni fondovi EU. Na papiru postoje. I faktički? A koliko ćete ove godine da uzmete iz tih pristupnih fondova?
Hajde malo ovako: kada? Kada? Kada na vrbi rodi grožđe. Zašto bi vam dali kada oni imaju rupu u svojim budžetima. Gospodine Iliću, Nemačka i Francuska, mimo standarda koji su propisali u Mastrihtu, imaju deficitarno budžetsko finansiranje više od 5% bruto društvenog proizvoda. Uopšte ih ne interesuje taj njihov dogovoreni standard oko tri.
Njih ne interesuju ti standardi. Pričao sam vam, nema Nataše Vučković, ona je vodila delegaciju, bili smo u Komisiji za evropske integracije francuske nacionalne skupštine. Otvoreno ljudi kažu, mi smo napravili ovu komisiju da kontroliše šta se radi tamo u Briselu i Strazburu kada se izglasavaju ovi propisi. Mi u Francuskoj primenjujemo ono što nama odgovara, ono što nam ne odgovara to za nas ne postoji, ne interesuje nas uopšte.
Irci isto kažu, doduše oni kažu za Mlađana Dinkića - ko je rekao da smo mi čudo, aman.
Oni se hvale kako su digli nivo obrazovanja pre 10 godina, nivo obrazovanja, a prošle ili pretprošle godine su nam se hvalili kako su prvi put u istoriji počeli da vrše direktan prenos njihove skupštine i sednica senata. Ljudi nama drže predavanje o demokratiji, neko ko kaska za nama 30-50 godina.
Jeste Duliću, pusti ti Sonju Liht, pusti nju, ti si njena neuspela investicija.
Sve ono što je ona finansirala, to je neuspelo. Možete vi da se smeškate, smeškajte se, odite do Smederevske Palanke, Velike Plane, krenite od Bubanj Potoka na tamo, naiđite na prvo naseljeno mesto, uđi u kuću nekog domaćina pa mu se lepo nasmeškaj, znaš kako će da mu bude drago, pa zubima bi te pojeo.
Pričate kako je lepo, fino, sve samo što nije krenulo. Čekaju još onih 6,5 milijardi od 5. oktobra 2000. godine. Čekaju. Kada dolaze milijarde iz inostranstva to je 6,5, kada se priča šta je napravljena šteta Saveznoj skupštini, onda Batić kaže dva futera i tri zavese, a Mićunović napravi poseban fond za rekonstrukciju zgrade Savezne skupštine i neću da pričam o milionima, reko sam da neću. Pitajte Mlađana Dinkića, on je poslao finansijsku policiju koja je sve utvrdila, nisam ja. Usaglasite vaše priče.
Najveća bruka u zapadnoj Evropi i u Americi jeste da predsednik države, predsednik vlade, političar laže, gleda birače u oči i laže ih.
To može da se desi, gospodine Novakoviću, samo jednom. Da li znate zbog čega? Zato što mu je to prvi i poslednji i nikada više niko neće da glasa za njega. Kažnjavaju.
Ali znate zašto kažnjavaju? Zato što je pretežno privatna svojina, pa svaka glupost vlade pogađa imovinu građani kao vlasnika. Ovde kod nas Labudove pesme, hoćeš u zdravstvo učlani se u G 17, hoćeš ovamo učlani se u ovu stranku, hoćeš ovamo učlani se u ovu stranku. Nikada mi nećemo izaći iz društvene krize ako tako se razmišlja. Nikad, zapamtite. Zato snosimo posledice svog glasa.