Amandmanom kojim se posle člana 18. dodaje novi član 18a.  podnela je narodni poslanik Vjerica Radeta.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili Amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč želi gospođa Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada se govori o Predlogu zakona o porezima na imovinu i svim ovim zakonima kako se u medijima predstavljaju kao budžetski zakoni, a naravno da nisu, neophodno je prisetiti se onoga što smo mi poslanici SRS govorili u vreme kada se raspravljalo o Predlogu zakona o budžetu i amandmanima na taj zakon.
Mi smo podsećali da donošenje zakona o budžetu bez ovih pratećih zakona je poprilično besmisleno, jer zapravo ako nemate zakone kojim se puni budžet, onda i samo postojanje budžeta kao takvog nema neku posebnu svrhu. Naravno, to što smo mi tada govorili nije prihvaćeno i nije shvaćeno ozbiljno, ali već posle Nove godine puni mediji su bili upravo takvih naslova i takvih tekstova.
Mi danas, odnosno već dva-tri dana imamo na dnevnom redu takve zakone i da malo krenem otpozadi, od poslednjeg člana, to je član 26, koji kaže da ovaj zakon stupa na snagu 8 dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Onaj prvi predlog, koji je išao uz budžet, predviđao je da zakon stupi na snagu 30. decembra 2008. godine, jer ako se to ne desi, nastaće smak sveta.
Nije se desilo, a trebalo bi da ovde imamo nadležnog ministra, koji je u stanju da komunicira sa poslanicima na ovu temu i da nam objasni šta se to desilo zato što ovaj zakon nije stupio na snagu onda kada je bilo predviđeno u njegovom prethodnom tekstu.
Sledeći unazad član 25. kaže da se odredbe članova 1, 2, 3. 4, 16. i 17. ovog zakona primenjuju od 1. januara 2009. godine. Sada ovde bi bilo dobro da se u ovu raspravu uključe bar pravnici iz vladajuće većine u parlamentu, pa da malo ovako kao stručnjaci porazgovaramo o retroaktivnoj primeni člana 25, koji zapravo podrazumeva retroaktivnu primenu šest članova ovog zakona.
Naravno, retroaktivnost u nekim izuzetnim slučajevima je moguća sa određenim obrazloženjem i zaista kada ona ima svrhu. Ovo što je predviđeno u članu 25. bukvalno nema nikakvu svrhu. Zapravo ne može da se primenjuje i sada ću, pre svega zbog javnosti, da podsetim šta neki od ovih članova predviđaju, da bih vam dokazala da je ovaj član 25. potpuno neprimenljiv.
Naravno da sve ovo ima vrlo bliske veze sa amandmanom koji sam podnela, koji se odnosi na dodavanje novog člana, jer taj član 18a. mogao je da bude i 25a, jer predlažemo da se uvede nešto što niste predvideli, a što je svakako neophodno da bi se i ovaj zakon i neki prethodno doneti zakoni mogli da primenjuju.
Šta ste rekli u razlozima za donošenje ovog zakona po hitnom postupku? Kažete - zakonom se, između ostalog, uređuje i izuzimanje hartija od vrednosti i udela u pravnom licu iz predmeta oporezivanja porezom na nasleđe, poklon i porezom na prenos apsolutnih prava.
Ovo čitam da bih vas podsetila na ono na šta vas je juče podsećao i kolega Krasić, da smo mi, srpski radikali, godinama unazad svaki put kada je donošen budžet za narednu godinu i prateći zakoni u budžetu insistirali upravo na ovome i eto, hvala bogu, da ste makar sa zakašnjenjem od nekoliko godina prihvatili ove naše predloge do sada izražavane kroz amandmane.
Dalje kažete - nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo bi da ima štetne posledice na tržište kapitala, a time i na rad organa i organizacija. Pitanje na koje bi neophodno bilo da nam da odgovor ministar finansije je upravo - šta se dešava zato što zakon nije donet, jer ovo je pripisano iz onog zakona koji je bio krajem 2008. godine na dnevnom redu, i šta se desilo zato što zakon nije donet po hitnom postupku, jer je ovo vrlo ozbiljno predviđeno da bi moglo da ima štetne posledice na tržište kapitala, a time i na rad organa i organizacija?
Pitanje za gospođu Dianu Dragutinović jeste - da li su nastupile te štetne posledice na tržište kapitala, jer zakon nije donet, a time i na rad organa i organizacija?
Ako jesu nastupile posledice, da vidimo najpre kakve posledice su u pitanju, a onda i ko je odgovoran zato što su te posledice nastupile. Ili ste se vi šalili, ili hteli da uplašite narodne poslanike, da navrat-nanos donesemo ove zakone, da ne bi bili odgovorni za ovo za šta je odgovorna Vlada Republike Srbije.
Prokomentarisaću samo dva člana, čl. 2. i 5, u odnosu na ovu retroaktivnost o kojoj sam govorila, a odnosi se na član 25. Predloga zakona. Ako je u stanju neko, da li vi, gospodine Duliću, ili resorni ministar makar naknadno, da mi objasni kako je ovo najpre pravno moguće, žao mi je što kolega, predsednik Zakonodavnog odbora, Vlatko Ratković nije ovde, pošto on vrlo često utvrđuje, odnosno donosi odluke zajedno sa skupštinskom većinom, da odbija neke amandmane iz ovog ili onog razloga, zašto nije reagovao na ovaj član 25. Predloga zakona, zašto nije pogledao i zašto sve kolege pravnici nisu pogledali i skrenuli pažnju Vladi Republike Srbije bar na ova dva člana?
Kažete u članu 1. koji se odnosi na član 2. osnovnog zakona da se porez na imovinu plaća na sledeća prava na nepokretnosti, pa ste izbrisali pravo plodouživanja, pravo stanovanja, samo ste pravo upotrebe brisali, pravo vremenskog korišćenja "tajm šering", kako stoji u zagradi.
Ako se ovo primenjuje od 1. januara, ako je danas 15. januar, ako će ovo biti usvojeno 20 i nekog januara, koja je onda svrha da i ovaj član 25, kao i ostali članovi, ne stupa na snagu 8. dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku. Još drastičniji je primer člana 5, a član 5. je zapravo član 2, odnosi se na član 5. osnovnog zakona.
Gospodine Iliću, pretpostavljam da ste vi taj stručnjak koji je u Ministarstvu za finansije ovo radio, i član 5. stav 2. kaže - visinu tržišne vrednosti nepokretnosti utvrđuje nadležni poreski organ, to ste brisali, pa ste umesto toga stavili - organ jedinice lokalne samouprave je nadležan za utvrđivanje, naplatu i kontrolu izvornih prihoda jedinice lokalne samouprave, u daljem tekstu organ jedinice lokalne samouprave.
Ovo je i veza sa mojim amandmanom i ovo je u redu što stoji u ovom zakonu, ali pitanje Vladi Republike Srbije, a onda i lokalnim samoupravama koje moraju da postupaju u skladu sa zakonom - šta se dešavalo, ko je utvrđivao visinu tržišne vrednosti nepokretnosti od 1. januara do danas ili do dana kada će zakon biti utvrđen? Ako je to radio nadležni poreski organ, koji je sada organ jedinice lokalne samouprave, onda je radio nezakonito, jer ovaj zakon nije stupio na snagu do 1. januara 2009. godine. Jesam li u pravu, gospodine Iliću? Jesam.
Ne možete u zakon da unosite formulacije reda radi, da bi bila zadovoljena forma. Morali ste da kažete ono što je faktičko stanje. Kasnili ste sa ovim zakonom, kao što ste kasnili sa budžetom, kasnimo sa primenom ovih zakona i nema potrebe da član 25. postoji na ovaj način.
Kad smo kod organa jedinice lokalne samouprave, koji utvrđuju visinu tržišne vrednosti nepokretnosti po ovom zakonu, predložili smo da se posle člana 18. Predloga zakona, a u članu 36a, posle stava 1. doda stav 2, koji glasi da na zahtev jedinice lokalne samouprave poreska uprava dostavlja podatke u vezi sa nepokretnostima i druge raspoložive podatke od značaja za utvrđivanje poreza na imovinu u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.
Rekli smo u obrazloženju, stav SRS je da na osnovu inicijativa poreskih odeljenja na terenu, govorile su moje kolege o tome i juče i danas, lokalnim samoupravama treba dati mogućnost da same utvrđuju cenu prosečnog kvadratnog metra, što bi bilo prirodno, jer je to sada lokalni prihod. Zaista nema ništa prirodnije, nema ništa zdravorazumskije od ovoga.
Ako lokalne samouprave rade ovaj posao, ako je to njihov prihod, zašto bi se neko na nivou Republike Srbije bavio time i na osnovu kojih parametara ćete vi utvrđivati ove podatke? Valjda na osnovu toga što ćete tražiti podatke iz lokalnih samouprava.
Potpuno nepotrebno mešanje države u lokalne samouprave, potpuno nepotrebno u ovom delu. To nema nikakve veze sa decentralizacijom, naprotiv, vi se stalno kunete u decentralizaciju, ali to morate i da pokažete.
Ako ne biste prihvatili ovaj amandman, najpre vrlo komplikujete ovaj posao, složićete se sa tim, i dovodite lokalne samouprave u situaciju da oni opet ne mogu ni da utvrđuju svoje prihode, oni raspolažu njima, ali onoliko koliko im vi utvrdite i koliko im vi date. To nije dobro rešenje.
Vi ste meni, Vlada Republike Srbije, ovde dali odgovor da se amandman ne prihvata iz razloga što se uređivanje prenošenja nadležnosti za utvrđivanje, naplatu i kontrolu izvornih prihoda jedinica lokalne samouprave i s tim u vezi dostavljanja raspoloživih podataka od starne poreske uprave jedinicama lokalne samouprave radi ostvarivanja prenetih nadležnosti ne vrši zakonom kojim se uređuje oporezivanje imovine.
Bilo bi dobro da nam kažete kojim se to zakonom vrši, u koji zakon ste vi uneli ovu odredbu, koju sam u ime poslaničke grupe SRS predložila da se unese u ovaj zakon? Kao pravnik vam tvrdim da je ovom članu mesto upravo u ovom zakonu. Vi niste rekli u obrazloženju da ovo nije dobar amandman i nemate neko mišljenje suprotno onom što stoji u amandmanu.
Samo može da bude u pitanju neki vaš hir, nećemo baš da prihvatimo amandman nekog poslanika SRS, pa ćemo onda opet ovde da se bavimo nekim izmenama i dopunama nekog trećeg zakona.
Pričaćemo o tome opet pet dana i opet će opozicioni poslanici biti odgovorni zato što učestvuju u radu parlamenta, odnosno medijski će biti odgovorni, a mi znamo da to nismo, jer mi ovde jesmo zato da bismo učestvovali u radu parlamenta.
Predlažem vam, vreme mi je za amandman isteklo, samo još jednu rečenicu, gospodo iz Ministarstva i vama gospodine Duliću da vašoj koleginici predložite da prihvati ovaj amandman i vi kolege iz skupštinske većine da glasate za njega, jer ni Vlada nije rekla da ovo nije dobar amandman, nego mu traži neko drugo mesto, možda u ovom vašem zakonu, gospodine Duliću, što ga čitate.

Zahvaljujem. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 19. amandman je podneo poslanik Dragan Stevanović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Gospodin Stevanović želi reč, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 19, a dozvolićete mi gospođo Đukić-Dejanović samo minut ili dva vremena, od svog vremena na koje imam po amandmanu, da iskoristim za nešto što sam pokrenuo pred kraj 2008. godine, a to je, čini mi se da sam poslednji dan zasedanja spomenuo predstavnicima Vlade jedno pitanje u opštini Bujanovac.
Naime, tamo su lokalne vlasti, koje drže Šiptari, naumile da smene i dva preostala direktora javnih preduzeća. Tada su političke stranke Srba u Bujanovcu postigle konsenzus i na jedan politički primeren način prekinule su sednicu Skupštine. Sednica je odložena za januar, otprilike tada sam rekao oko 15. januara.
Dužan sam da obavestim javnost, predstavnike Vlade i vas narodne poslanike da se ta sednica održala juče i juče je lokalna skupština u Bujanovcu smenila preostala dva direktora javnih preduzeća, Srba, u tom gradu. Opet je zbog problema, kako ga definišu sve političke stranke, a predstavljaju Srbe u tom gradu, postignut konsenzus i sve političke stranke su napustile sednicu skupštine. Kako će se dalje određivati, pretpostavljam da će biti stav dogovora, ali oni svakako više neće učestvovati u radu lokalnog parlamenta.
Zbog toga bih, a i zbog činjenice da nam u narednoj godini treba jedna politička, a pre svega i svaka druga stabilnost, apelovao na vas koji predstavljate Vladu da iskoristite mehanizme koje kao država i vlast imate, da se zainteresujete za političke interese Srba koji su dole postigli konsenzus, da reagujete i da se u ovom smislu određujete prema Srbima isto onako kako se na jedan adekvatan i dobar način odnosite prema manjinama koje žive u Vojvodini i svim ostalim delovima Srbije. To je jedno.
Druga stvar za koju smatram da je jako važna, a treba da vam se kaže, Srbi su manjina u opštini Bujanovac postali veštački. Nije sada umesno da otvaram pitanje kada i kako zbog političkog jedinstva koje su dole postigli, pa vas još jednom molim i insistiram da reagujete dole kako biste interesima Srba izašli u susret.
Što se tiče ovog amandmana, podneo sam amandman koji je u principu tehničke prirode, da se overeni ugovori u nadležne poreske organe šalju u roku ne od 10, odnosno u roku od 15 dana iz diplomatsko-konzularnih predstavništva.
Vlada je u svom obrazloženju, između ostalog, rekla i sledeće - diplomatsko-konzularno predstavništva imaju obavezu da nadležnom poreskom organu dostavljaju primerak ugovora na kojem su izvršili overu potpisa ugovorača u istom roku u kome su dužni da dostavu vrše i drugi organi. Ti drugi organi su organi u Srbiji. To su sudovi. Pored toga, ovaj rok je ocenjen kao primeren, imajući u vidu savremena sredstva komunikacije i razmene podataka.
Ako je Vlada odredila da je rok za dostavu tih ugovora u Srbiji 10 dana, verovatno se nekim kriterijumima vodila. Nemoguće je da za isti vremenski rok stigne neki papir iz suda u jednom te istom gradu, kao što će doći iz konzularnog predstavništva iz bilo koje druge države, recimo Australije ili Kine, sasvim je svejedno odakle.
Nije čest slučaj da organi suda, opštinski organi ili neki drugi republički organi budu u istoj zgradi gde i lokalna samouprava. Naravno, SRS smatra da te organi treba ne samo administrativno, nego politički, čak i fizički odvojiti jedne od drugih, ali ako ste se opredelili da 10 dana ti organi imaju rok da dostave to nadležnim organima ili poreskim, ili jedinicama lokalne samouprave, onda ste objektivno mogli da prihvatite da rok za diplomatsko-konzularna predstavništva bude duži od 10, odnosno da bude, kako sam predvideo, 15 dana.
Ako ste svesni savremenih tehnologija i sredstava komunikacije mogli ste da skratite taj rok na pet dana, pa da ovo bude primereno, da za diplomatsko-konzularna predstavništva bude 10 dana.
To je još jedan dokaz koliko je pristup ovom zakonu s vaše strane bio površan. Bio je površan, to sam rekao i u načelnoj raspravi, samo zato što je ovo prihod lokalne samouprave. Državu, odnosno Vladu Republike Srbije ovi prihodi ne interesuju zato što su to prihodi lokalne samouprave.
To otvara mnogo problema. Nisu samo problemi tehničke prirode problem za sprovođenje ovog zakona. Postoje mnogi drugi problemi i okolnosti. O nekima ću sada da govorim i da ih spomenem, koji se objektivno postavljaju kao problem koje država u proteklih osam godina ne samo da nije uredila, uopšte se istima nije bavila.
Još jedna stvar koja će ukazati na površnost pristupa ovome, pogledajte šta ste u obrazloženju za ovaj zakon napisali. Predlagač zakona najpre u obrazloženju sam sebi postavlja pitanje - zašto je donošenje zakona najbolji način za rešavanje problema?
Onda daju odgovor - "Donošenje zakona je najbolji način za rešavanje problema iz razloga što se radi o zakonskoj materiji koju je jedino moguće menjati i dopunjavati odgovarajućim izmenama i dopunama zakona". Šta je pisac hteo da kaže? Bolje da se ne čita, nego da se čita. Površno je i nažalost šturo. Prvi problem s kojim ćemo se susresti, kada je zakon, odnosno porez o imovini u pitanju, jeste koliko će građana u narednoj godini biti solventno, koliko njih će moći da plati ovaj porez.
Pitam vas, gospodine Iliću, vi ste tu, da li će ovo moći da plaćaju radnici "Sintelona" iz Bačke Palanke, radnici bivši Robnih kuća "Beograd", "Beka", "Trudbenika"? Gospođa ministar Dragutinović kaže da u narednoj godini treba da očekujemo milion nezaposlenih. Kako će i iz kojih sredstava ti ljudi plaćati porez na imovinu? Ili ćemo, naravno, kako zakon daje za pravo, ići u prinudnu naplatu? Šta ćemo im uzimati: trosede stare 20-30 godina, dvosede, frižidere, televizore itd. To je prvi problem s kojim ćemo se susresti kada je porez na imovinu u pitanju i ići će na teret lokalne samouprave.
Sada ide jedno pitanje koje je otvorila gospođa Radeta, a to je problem fiskalne centralizacije. Nikada država nije bila centralizovanija kada su finansije u pitanju od 2000. godine pa naovamo, a puna su vam usta decentralizacije. Svako od vas koji sedi iza vas, a imao je iskustva u funkcionisanju lokalne samouprave to vrlo dobro zna i vrlo je dobro kao odgovoran državni službenik na lokalnom nivou osetio na svojim leđima.
Bilo je inicijativa i razgovora, pozivali ste predsednike opština i sugerisano vam je stotinu puta šta nije dobro i s kakvim se problemima susrećemo. Na sve to ostali ste gluvi, nažalost. Zato što se bavite visokom politikom. I to ne samo da je u suprotnosti sa decentralizacijom o kojoj pričate i koju zagovarate, nego i sa principom policentričnosti. Takođe, jednim od elementarnih principa kada je razvoj i Srbije, i regije, i Evrope i celog modernog sveta u pitanju. Baš vas briga za sve to.
Sa čime se još lokalna samouprava susreće? Pre nekoliko dana sam ovde spominjao, postoji jedan zakon, odnosno to je Zakon o finansiranju lokalne samouprave kojim je predviđeno da deo sredstava, odnosno sredstva koja se ubiru na osnovu korišćenja prirodnih resursa sa teritorije opštine idu u jedinica lokalne samouprave. Vlada je donela uredbu i to usmerila na budžet Republike Srbije, lokalne samouprave koje imaju resurse, koji se dobro koriste i dobro unovče, ne mogu da koriste dinar od tih sredstava.
Apelujem na vas da tražite da se uredba stavi van snage. Znate zašto? Gospodin Krasić je juče nešto spomenuo da država treba da zadrži kontrolu na tom, da kažem, finansijskom delovanju i ponašanju lokalne samouprave. Slažem se, svaka sloboda, to sam već jednom rekao, koja nema limita pretvori se u anarhiju.
Ali, vidite, vi svojom uredbom uskratite opštinu za ozbiljne prihode. Konkretno, da ne idem dalje, iz svoje opštine ću navesti primer, na teritoriji opštine Surdulice posluje "Koka kola" i Vlasinske hidroelektrane. I jedni i drugi koriste vodu, jedni kao elektroenergetski potencijal, a drugi kao komercijalni resurs kao potencijal. Dinar jedan od korišćenja tih dobara opština nema.
Šta se onda doseti lokalna samouprava, ne samo iz koje dolazim, nego širom Srbije, to svi ovde znaju. Onda se oni opredele da svoja izvorna, lokalna davanja, odnosno lokalne takse i firmarine podignu do neba.
Znate, kada su lokalne samouprave u pitanju i finansiranje lokalnih samouprava, zbog neodgovornog odnosa države politički konsenzusi na lokalnom nivou se uvek nađu. I za firmirane koji su izvorni prihodi lokalne samouprave, a koja takvim proizvođačima i takvim profiterima treba da se stave na vrat, uvek se konsenzus nađe i uvek su visoke. Ti koji profitiraju na osnovu tih resursa mnogo zarađuju i nije im problem to da plate, plate to i ućutkaju sve ostale.
To je nešto što vi prenebregavate, što okrećete glavu od toga, objektivno svi koji dolaze ovde kao, da kažem, bivši ili sadašnji funkcioneri sa lokalnog nivoa nemaju sagovornika u Vladi da se ove stvari reše. Osam godina nemaju sagovornika u Vladi, to je problem. Kada biste se time bavili, sve bi bilo drugačije, i sve bi bilo lakše, prvo Vladi u Beogradu, a onda svima nama po Srbiji.
Šta je još problem? Gospodin Dulić nije tu. Problem će biti što Srbija u dve trećine opština nema uređen katastar. To je jedan od problema. Osam godina pričate o evropskim standardima. Ako apstrahujete Hag i sve ono što ti iz Brisela traže od vas, kada počnete da pričate o normalnim stvarima, o stvarima koje vas objektivno kvalifikuju i definišu kao kompatibilne za Evropsku uniju, to su planska dokumentacija i katastar nepokretnosti.
Kako država koja nema katastar nepokretnosti da ima uvid u imovinu? Šta je njeno, a šta je privatno? Na osnovu čega će se utvrditi koliki je iznos i šta kao porez na imovinu treba da se naplati? Obećavate to tek 2010. godine, i u 2010. godini naplata poreza po ovom osnovu takođe će biti problem i grcaćemo i zbog toga.
Da ne govorimo o Direkciji za imovinu. Direkcija za imovinu, pa nema goreg i neefikasnijeg državnog organa od Direkcije za imovinu, nema.
Imaju predmete koji stoje po nekoliko godina, za koje neće da se udostoje da odbiju onoga koji je poslao zahtev ili traži neku uslugu od njih, a kamoli da pozitivno nešto reše, da uvećaju imovinu države Srbije ili da omoguće onome ko je zainteresovan da stiče, da širi svoju imovinu, kako bismo mogli sve ovo da naplaćujemo i da na osnovu tih prihoda živimo i funkcionišemo normalno i kao ljudi.
Vi, nažalost, prodajete maglu, prodajete fikciju, pričamo o Evropi, o evropskim standardima i sve se to svodi samo na puku priču, na izmaglicu, na nešto što je objektivno apstraktno, nije ni na jedan način opipljivo. Postoji mnogo problema, postoji mnogo stvari koje objektivno treba i mogu da se po ovom pitanju otvore.
Takođe, smatram da postoji još jedna stvar tehničke prirode, i time ću završiti, na koju bi hteo da vam sugerišem. Nažalost, nisam stigao, zakasnio sam, mislio sam da je i po tom pitanju trebalo podneti neki amandman, ali mislim da ste ovde, u ovom članu, mislim da je to član 37, trebalo da predvidite da organi nadležni za overu potpisa ugovarača, pored toga što su obavezni da dokumente overene šalju poreskim organima, da to šalju i u jedinice lokalne samouprave.
Znači, slaće ih? To je dobro zato što će se time omogućiti jednostavno ažuriranje i ozbiljan i odgovoran pristup sređivanju baze podataka, na osnovu kojih će se opet imati uvid u to koliki je prihod ostvaren, da li je sve obuhvaćeno i šta smo uradili. Zahvaljujem.

Da li još neko želi o ovom amandmanu? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnici predlagača žele da daju završnu reč?
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Narodna skupština će u danu za glasanje odlučiva o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O AKCIZAMA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Vjerica Radeta, Jovan Palalić, Arsen Đurić, Miloš Radulović, Aleksandar Pejčić, Gordana Pop-Lazić, Momir Marković, Srboljub Živanović, Milan Lapčević, Miroslav Petković, Nenad Popović, Miroslav Markićević, Zoran Krasić, Donka Banović, Milutin Jeličić, Milica Vojić-Marković, Dejan Mirović, Zlata Đerić, zajedno Milica Vojić-Marković i Zoran Šami, Đorđe Milićević, Branko Ružić, Aleksandar Martinović, Dušan Bajatović i Zoran Kasalović.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora. Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela poslanik Vjerica Radeta.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Gospođa Radeta ima reč. Izvolite.

Gospođo predsednice Narodne skupštine, malopre ste upravo pokazali koliko je besmisleno što nam ovde dolaze neki dežurni ministri, naravno i oni mogu i treba da budu ovde, ali je neophodno da ovde bude resorni nadležni ministar, to je ministar finansija, da bismo mogli normalno da razgovaramo o predlozima ovih zakona koji se odnose na punjenje budžeta.
Vi ste malopre, po već unapred pripremljenom sinopsisu, pročitali da li predstavnik predlagača želi završnu reč, da nešto kaže, a i sami znate da ovde, čak i da je gospodin Dulić u sali, da on nažalost ne može da govori, može, ali ne može na pravi način da govori o predlozima ovih zakona i o svim amandmanima o kojima smo govorili na onaj prethodni zakon.
Zašto je još neophodno da ovde bude gospođa Diana Dragutinović? Zato što, i bojim se da su upravo to razlozi zbog kojih ona nije tu, želim i zbog narodnih poslanika, i zbog javnosti i zbog svega onoga što smo mi poslanici Srpske radikalne stranke govorili i radili poslednjih dana ove prethodne 2008. godine, i gospođi Dragutinović smo postavili više pitanja i dobili od nje određena obećanja, ali evo već 15. dan smo u ovoj 2009. godini nema nikakvog odgovora od Ministarstva
Sada želim da to još jedanput iniciram i da, pošto je prošlo svo dozvoljeno i uobičajeno vreme za odgovor na ova pitanja, insistiram da se gospođa Dragutinović požuri u odgovoru na naša pitanja.
Najpre, gospođa Diana Dragutinović nam je ovde krajem prošle godine rekla, mislim da je to bilo pretposlednjeg radnog dana, kada sam je pitala šta se dešava sa budžetskom inspekcijom koju je obećala da će poslati na Aerodrom "Beograd", a vezano za poslovanje Aerodroma, za eventualne zloupotrebe od strane Bojana Krišta, a opet sve u vezi sa onim o čemu smo govorili ovde više dana, kada su čak i predstavnici vladajuće koalicije rekli da zaista treba to da se ispita i da jednom budemo načisto sa tim.
Gospođa Diana Dragutinović, ministar finansija, rekla je dva dana pred kraj rada u prošloj godini da će budžetska inspekcija na Aerodromu završiti svoj posao 31. decembra 2008. godine. S obzirom da je prošlo već dve nedelje od toga, naravno, obaveza Ministarstva je bila da narodnim poslanicima dostavi te podatke, ali pošto od toga nema ništa, insistiramo, dok traje rasprava o ovim predlozima zakona, očekujemo da će i Diana Dragutinović jedan dan biti dežurni ministar, pa će možda ovde da svrati, do tada da nam pripremi ovaj odgovor.
Takođe je gospođa Dragutinović rekla da će i u Ministarstvo vojske biti upućena budžetska inspekcija, a vezano za ono što smo mi inicirali u vezi sa Ponošem, sa njegovim izjavama, sa poslovanjem tog ministarstva, resornog ministra Dragana Šutanovca, koji je takođe u medijima rekao da želi da finansijska inspekcija ispita poslovanje njegovog ministarstva.
Znate, ne možete da se ponašate tako neozbiljno i neodgovorno, vi to kažete, vaše novine to objave i mislite da ste time završili posao. Ne, mi ne zaboravljamo ono što smo započeli i mi ćemo i dalje da insistiramo na svim tim podacima. Zato, gospođo, kažite gospođi Diani Dragutinović da požuri s tim.
Imala sam, takođe, jedno pitanje za gospođu Dianu Dragutinović, zapravo, to sam je pitala možda negde 27. ili 28. decembra, govorili smo o budžetu, zamolila sam je da odmah da odgovor na to pitanje, jer je sasvim sigurno to morala da zna odgovor, a juče je "Kurir" pokrenuo tu temu, o kojoj smo mi već ovde govorili, pitala sam gospođu Dianu Dragutinović, a sada pitam i nju, i predsednika Vlade i predsednika Republike: u kojoj stavci budžeta su, ako su, predviđena sredstva od milion i 250 hiljada evra, plus plaćanje poreza, jer smo to naknadno u novinama saznali, a koja se odnose na isplatu nekog eventualnog "cinkaroša" koji bi nekome iz vlasti rekao gde se nalaze Ratko Mladić i Goran Hadžić?
Naravno, nadam se i mi smo ubeđeni da do te isplate nikada neće doći, ali moramo da znamo, građani Srbije moraju da znaju, jer to su pare građana Srbije, koje kroz sve ove zakone ubacujete u budžet. Građani Srbije, sasvim sigurno, nisu spremni da svoj novac izdvajaju za "cinkarenje" nekoga kome bi palo na pamet da za neke pare, kao što je nekome palo na pamet da za velike pare izda Radovana Karadžića, verovatno postoji još neko ko bi bio spreman da to uradi i kada su u pitanju Ratko Mladić i Goran Hadžić.
Mi želimo da znamo gde su te pare predviđene ili, ono što je najlogičniji zaključak, planirate od onih pet miliona, koje biste dobili od one američke raspisane nagrade, da izdvojite tih milion i 250 hiljada plus porez, a onda se postavlja pitanje ko bi uzeo ostatak tih para, ko je uzeo pet miliona evra kojima je bila ucenjena glava Radovana Karadžića i ko je uzeo, davno još, pet miliona dolara kojima je bila ucenjena glava Slobodana Miloševića?
Dakle, to su pitanja koja će vas, gospodo iz skupštinske većine, pratiti dokle god ste skupštinska većina, a kada to ne budete, ako do tada ne dobijemo odgovore na sva ova pitanja, svakako ćemo sami da pronađemo te odgovore.
Dakle, molim gospođu Dianu Dragutinović, kad bude dežurni ministar, da svrati do Skupštine da bismo porazgovarali o ovim pitanjima.
Dobro vam juče reče gospodin Dragan Todorović, kako lako izdvajate sredstva za "cinkaroše", za lovce na srpske glave, kako vam ne pade na pamet da nekada izdvojite neki dinar, sa čime bi se većina onih koji pune budžet Srbije, a to su građani Srbije, svakako složili, za one koji su vršili zločin nad Srbima? Naravno, to vas malo interesuje ili gotovo i da ne interesuje.
Kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, opet bi nam trebala gospođa Diana Dragutinović, da vidimo da li se ona šalila ili je ozbiljno mislila kada je rekla da, pored povećanja akciza, država namerava da dopunjava budžet i povećanjem PDV-a.
Neki od ministara, takođe kroz medije, rekli su da to nije tačno, ali ako to kaže resorni ministar, onda to mora ozbiljno da se shvati i mi smo to ozbiljno i shvatili.
Želimo da se gospođa Dragutinović pojavi i da nam kaže da li ćemo mi to u Srbiji da radimo nešto što ne radi nijedna država u svetu sada, u vreme ekonomske krize, da povećavamo PDV, da još više građanima, koji su već i realno u nemaštini, a posebno u velikom strahu od onoga čime nam se preti i šta nas čeka u skoroj budućnosti, da li je moguće da će država da se drzne i da poveća PDV, što bi proizvelo poskupljenje svih proizvoda i što bi se, na kraju, sve sručilo na onog krajnjeg potrošača, običnog građanina države Srbije.
Upozoravamo vas na vreme da se ne igrate ovim narodom i da Vlada mora da razmišlja o rešavanju ovog problema i da se podsetimo na ono što je svojevremeno rekao Đelić, da će velika ekonomska kriza u svetu dobro zapravo doći Srbiji, da će svi strani investitori da pohrle u Srbiju. Nikada nije objasnio zbog čega.
Podsetila sam se pre neko veče u emisiji na jednoj televiziji, direktno su preneli podsećanje, Boris Tadić je takođe rekao, sa onako osmehom na licu, kako je otprilike lepo što se dešava ova kriza u svetu, jer ona nikako ne može dotaći Srbiju. Gospodo iz vlasti, trebalo bi da odgovorite na sva ta pitanja kako se to ipak desila kriza u Srbiji, ako su nas predsednik države i jedan od potpredsednika Vlade ubeđivali da to u Srbiji ne može da se desi, što niko živ nije mogao da veruje niti je verovao. Ne možete olako da dajete i iznosite takve stavove i takve izjave.
U razlozima za donošenje ovog zakona po hitnom postupku kažete, donošenje zakona po hitnom postupku je neophodno imajući u vidu da su efekti predloženih izmena i dopuna ovog zakona ugrađeni u Zakon o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu. Ovo je tačno.
Pitanje na koje nismo dobili odgovor, ko je odgovoran zašto mi nismo i o Zakonu o budžetu i o ovim pratećim zakonima raspravljali u roku? Zašto ovaj posao nismo završili do 15. decembra? Zašto je Vlada Republike Srbije kasnila 40 dana sa predlozima ovih zakona? Ko je odgovoran zbog toga?
Kažete dalje vi iz Vlade, nedonošenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama po hitnom postupku imalo bi štetne posledice po ostvarivanje budžetskih prihoda, a samim tim i na rad organa i organizacija. Ili odnekle prepisujete, pa u svaki zakon stavite ovu rečenicu ili je ovo stvarno istina. Šta god da je, neodgovorno je i neozbiljno je. Ako prepisujete, onda to nije dobro. Ako je ovo istina, što izgleda da bi moglo da bude, onda se opet postavlja pitanje i postavljamo pitanje, ko je odgovoran i najpre koje su to štetne posledice po ostvarivanje budžetskih prihoda nastale, koje su to štetne posledice nastale na rad organa i organizacija, i naravno, ko je odgovoran zbog tih posledica. Ili tih posledica nema, pa vi onda lažete narodne poslanike i građane Srbije da su nam ovi zakoni ovako preko potrebni.
Niste prihvatili amandman koji sam podnela na član 1. Predloga zakona, kako kaže Vlada, amandman se ne prihvata iz razloga što se predloženim članom ne vrši povećanje iznosa akciza, već se samo vrši preciziranje postojećih pojmova u Zakonu o akcizama. Ova vaša evropejska praksa da u sve zakone unosite odredbu koja objašnjava šta znači koji pojam u zakonu je nešto potpuno imbecilno, ali dobro, to nije tema kada je ovaj zakon u pitanju. Moj amandman, kao i amandmani ostalih poslanika SRS govore o našem, a završiću za par sekundi, pošto je isteklo vreme, govore o stavu SRS kada je u pitanju povećanje akciza.
Ne smete da povećavate akcize ni na gorivo, ni na ostale proizvode koje ste ovde predvideli, jer će to povući poskupljenje svih namirnica, svih roba široke potrošnje, svih usluga. Znate da je to uvek tako. Vas baš briga, vi ćete se potruditi na ovaj način da iz džepova građana popunite budžet... (Predsednik: Vreme.) da se ta sredstva samo prošetaju kroz budžet za budžetske korisnike, a građani od toga, kao uopšte od ove štetočinske vlade, nemaju nikakve koristi. Hvala.

Da li još neko želi po ovom amandmanu?
Na član 3. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Jovan Palalić, Arsen Đurić, Miloš Radulović i Aleksandar Pejčić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman narodnih poslanika Jovana Palalića, Arsena Đurića i Miloša Radulovića. Zakonodavni odbor smatra da su amandmani pravno mogući.
Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 3, u kojem se u Predlogu zakona predviđa povećanje akciza na derivate nafte. Kada dolazi do povećanja akcize na derivate nafte, neizbežno dolazi do poskupljenja derivata nafte, a što izaziva lančanu reakciju i poskupljenja niza proizvoda u Srbiji, što u uslovima krize u kojoj se sada nalazimo jeste direktan udar na standard građana.
Sasvim sigurno ovakva jedna odluka ni na koji način ne doprinosi da se saniraju posledice ove ekonomske krize koja polako zahvata i Srbiju i čija će se kulminacija desiti u toku 2009. godine. Pre nego što uopšte damo komentar na ovaj amandman, potrebno je reći šta je osnovni motiv predlagača zakona da ovakvu jednu normu ugradi u Predlog zakona.
Više puta u toku jesenjeg dela zasedanja smo raspravljali o štetnosti odluke Vlade Republike Srbije o jednostranoj primeni Prelaznog trgovinskog sporazuma. To je čista politička odluka, potpuno nejasna sa stanovišta jedne odgovorne politike koju treba da vodi Vlada Republike Srbije, u situaciji kada pokušava da se gradi partnerstvo sa EU, koje je duboko narušeno priznavanjem od strane jednog većeg broja država EU samoproglašene nezavisnosti Kosova.
To je dovelo do velikih političkih turbulencija i u Srbiji, kada je u pitanju opravdanost potpisivanja SSP, a pogotovo činjenica da je ta ista EU odlučila da, postavljajući niz uslova Srbiji, najviše ovaj uslov za saradnju sa Haškim tribunalom, ne želi da počne sa primenom Prelaznog trgovinskog sporazuma.
U toj situaciji donosi se jedna odluka, koja je potpuno neverovatna, da Vlada Republike Srbije, ne analizirajući prethodne privredne efekte, ekonomske efekte takve odluke na privredu i ekonomiju Srbije, pokušavajući da iz vrlo nejasnih razloga učini ili pošalje poruku EU da ona vodi politiku koja ima cilj pridruživanje EU, donosi odluku o jednostranoj primeni Prelaznog trgovinskog sporazuma koji, kako smo videli prilikom rasprave o budžetu i prilikom rasprave o nepoverenju Vladi, ima za direktnu posledicu gubitak u prihodnoj strani budžeta, a što direktno, što indirektno, iznosi 300 miliona evra. Zbog niza drugih stvari koje su uticale da budžet bude ovakav kakav jeste, a po nama vrlo loš, Vlada pokušava dodatnim nametima na standard građana da reši taj problem tzv. punjenja budžeta u ovoj godini. Onda ulazimo u problem, to je predlaganje povećanja akciza na derivate nafte.
Želim samo još da istaknem da smo bili suočeni u toku jeseni sa nizom vrlo čudnih nesistematičnih, parcijalnih, ad hok poruka i mera o tome da je Vlada donela program i plan kako će da sanira štetne posledice ekonomske krize. Odmah posle nove godine dobijamo izjave najviših predstavnika Vlade da tog plana nema, da Vlada nema mere i tek treba da izađe pred javnost Srbije sa merama kojima će da definiše svoju politiku odgovora na ekonomsku krizu.
Mi smo ovde u toku jesenjeg zasedanja više puta ukazivali na to da je oko ove važne teme potreban neposredan, stalan i čvrst dijalog između Vlade i Narodne skupštine, između svih političkih predstavnika u Srbiji, između Vlade i predstavnika privrede i raznih drugih strukovnih udruženja.
Ali, sem deklarativnih izjava da će do takvog dijaloga doći, ostali smo uskraćeni za jednu ozbiljnu i duboku raspravu o tome kakva 2009. godina treba da bude. U situaciji smo da Vlada donosi loš budžet, donosi lošu političku odluku o jednostranoj primeni SSP, izaziva niz loših ekonomskih posledica po čitav niz grana u Republici Srbiji, direktno ugrožava životni standard građana i onda ovakvim predlozima, kao što je povećanje akciza na derivate nafte, dodatno podstiče poskupljenja i ugrožava životni standard građana. Odsustvo mera jasne strategije Vlade Republike Srbije kada je u pitanju odgovor na ekonomsku krizu samo govori o haotičnosti i nespremnosti, i odsustvu i kvaliteta kadrovskog i uopšte političkog potencijala unutar Vlade da ovakav jedan odgovor da. Retke su vlade u Evropi i svetu koje su dočekale januar bez utvrđenih mera kojima će se odgovoriti na ekonomsku krizu.
DSS je izašla sa predlogom mera kojima je želela da otvori debatu u javnosti i da podstakne da se o tome raspravlja, međutim Vlada Republike Srbije je na sve ozbiljne inicijative reagovala ćutanjem, da li su tu u pitanju samo nespremnost ili su u pitanju različiti interesi, politički sukobi ili različite izjave kako treba odgovoriti na ekonomsku krizu, to je sada pitanje sa kojim ćemo se verovatno vrlo brzo suočiti kada građani to direktno osete po svom džepu.
Nedopustivo je kasno, a to govore i privrednici u Srbiji, da Vlada tek u januaru razmatra donošenje takvih mera. U situaciji smo da imamo povećanje akciza, povećanje kamatnih stopa, najavu povećanja PDV-a, što nigde u svetu u ovom trenutku ne radi nijedna ozbiljna i odgovorna vlast. I onda se pitamo zašto su građani u velikoj zabrinutosti i zašto su građani na ivici panike, jer nemaju nikakvo ubeđenje, nikakvo uveravanje od strane odgovornih ljudi u ovoj državi koji vrše vlast da će to stanje biti sanirano ili bar ublaženo.
Naravno, različite poruke, od toga da nećemo živeti gore do toga da nećemo biti goli, bosi i gladni, do toga da će ove godine biti samo zaustavljeno eventualno otpuštanje, što je potpuno nerealna politika, a da nikakvih ozbiljnijih investicija i programa razvoja u Srbiji neće biti, dodatno uznemiravaju građane i sasvim sigurno unose nespokojstvo u mnoge porodice u Srbiji. Cilj ovog amandmana jeste da se ovakav jedan predlog kao što je povećanje akciza apsolutno otkloni, on je uvod u masovna poskupljenja s kojima ćemo se suočiti vrlo brzo.
Zaista je potrebno da Narodna skupština kroz diskusiju o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama upravo ukaže to građanima Srbije, da povećanje akcize na naftne derivate, iako je smešno i potpuno neverovatno obrazloženje Vlade, da to ne mora biti nužno, iako svi znamo da je to apsolutno nužno, i da to navodno zavisi, kako se kaže u obrazloženju odbijanja amandmana, od cenovne politike privrednih subjekata.
To je zaista obrazloženje koje niko ko se ozbiljno bavi politikom u Srbiji ne može da prihvati. To je samo obrazloženje da bi se napisalo nekakvo obrazloženje, ali naravno nijednog narodnog poslanika u Narodnoj skupštini ne može da ubedi.
Odsustvo jasne politike odgovora na ekonomsku krizu, povećanje akciza i samim tim niza cena osnovnih životnih namirnica i osnovnih životnih potreba građana, visoka kamatna politika koja otežava poslovanje u Srbiji samo su dokazi da ova vlada ne da nema odgovor na ovo što se za 2009. godinu sprema, nego nema ni viziju kako i na koji način da izađe pred ovaj narod i da ih ubedi, ne da neće biti gladni, goli, bosi, nego da ima elementarne mogućnosti da bilo šta preduzme. I zato ova vlada mora što pre da ode. Hvala.

Reč ima gospodin Miloš Radulović.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što nemam nikog da pozdravim ovde od predstavnika Vlade, nijedan ministar nije prisutan i to pokazuje na najgori način kako se oni odnose prema ovim vrlo bitnim zakonima koji u suštini kreiraju život svih građana Srbije u 2009. godini.
Samo delegiranje i prisustvo pojedinih ministara ovde kada smo imali raspravu koja je još u toku, koja se odnosi na veoma važan set zakona koji u suštini određuju i sam Zakon o budžetu, pokazuje kakav odnos prema samom budžetu i koliko sama Vlada veruje u ovaj budžet, kao i vladajuća većina.
DSS je više puta ukazivala na opasnost od predstojeće ekonomske krize. Odmah sa prvim signalima još početkom leta DSS je izašla sa predlogom određenih mera kako treba sprečiti, odnosno umanjiti efekat te krize.
Međutim, na predlog zakona koji smo ovde izneli i sa kojim smo izašli pred ovu skupštinu i pred građane na samom Odboru za finansije gospodin državni sekretar Ilić, koji nije ovde prisutan, optužio je DSS da širi paniku i da vrši defetizam, što na neki način mene upućuje na to ili je gospodin Ilić zlonameran ili nije kompetentan da adekvatno odgovori, odnosno uvidi sve ono što može da predstavlja opasnost za punjenje budžeta i, ponavljam još jednom, za nešto što kreira život građana u 2009. godini.
Podsetiću vas da je DSS izašla sa čitavim jednim setom predloga zakona i očekivali smo da će da bude više sluha u vladajućoj koaliciji da se ti zakoni ovde uzmu u razmatranje, a da budem iskren i verovao sam da se ti zakoni ovde mogu, zahvaljujući i skupštinskoj većini i opoziciji, i da usvoje.
Ponavljam još jednom, ovde smo svi narodni poslanici, predstavnici građana, i svi mi, pre svega, treba da radimo u interesu samih građana.
Izašli smo sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci još 13.11.2008. godine, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana 6. novembra, Predlogom odluke o obrazovanju komisije za praćenje svetske ekonomske krize, jer svaka ozbiljna zemlja je upravo formirala jednu takvu komisiju, koja bi na najbolji način sagledala posledice ekonomske krize i dala predloge, odnosno najbolja rešenja za sprečavanje negativnih efekata od te krize.
Dali smo Predlog zakona o osiguranju depozita još 8. oktobra 2008. godine i onda smo imali tu čuvenu sednicu Odbora za finansije, gde je gospodin Ilić optužio DSS da širi paniku i defetizam među građane Srbije.
Kada smo kod Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, DSS i poslanici DSS-a dali su određeni broj amandmana, iz prostog razloga što smatramo da svako povećanje akciza u ovom trenutku predstavlja jednu veliku opasnost za sve građane Srbije.
Konkretno, dao sam amandman na član 3, koji definiše da se povećavaju akcize na motorni benzin sa 27,50 na 42 dinara, na dizel sa 16,66 na 26 dinara i na tečni motorni gas za pogon motornih vozila sa 10 dinara na 13 dinara.
Smatramo da je ovo sasvim nepotrebno i da predstavlja jedan veliki udarac na džep svih građana, pogotovo ako se uzme struktura cene benzina, gde se vidi da akcize predstavljaju veliki deo same cene benzina, a sa ovim povećanjem akciza taj iznos bi prešao 50% od cene benzina. To je najveći iznos ne samo u okruženju, nego i u Evropi.
To predstavlja, ako bi se gledalo na sve segmente društva, veliki udarac na životni standard svih građana Srbije, jer tih 14 milijardi dinara koje se predviđa na ovakav način da se nadomeste u suštini su mala cena za sve ono što piramidalno, da tako kažem, uzrokuje povećanjem cene, jer to bi se odrazilo na cene ne samo benzina, nego manje-više cene svih proizvoda.
Suština zašto se uopšte pristupilo povećanju ovih akciza je upravo jednostrana primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, odnosno Prelaznog trgovinskog sporazuma, jer na neki način treba nadomestiti rupu u budžetu od oko projektovanih 20 milijardi, a u suštini to je negde, kako su eksperti DSS-a izračunali, oko 350 miliona evra.
Jednostrana primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju je nešto što jedino Srbija hoće da učini, odnosno primeni, jer ne postoji nijedna druga zemlja koja je pristupila procesu pridruživanja Evropske unije a da je jednostrano primenjivala neke odrednice i neke obaveze iz tog pridruživanja.
To u suštini ima nesagledive posledice po građane Srbije, jer pre svega utiče na one proizvode koji se oslobađaju carine i koji su u suštini najvećim delom i zastupljeni u paleti proizvoda koje Srbija pre svega izvozi, mislim na poljoprivredne proizvode. Podsetiću vas da je samo u 2008. godini Srbija u prodaji poljoprivrednih proizvoda imala suficit od 450.000 evra i da je to jedna od retkih grana gde uopšte Srbija ima neki pozitivni spoljnotrgovinski bilans.
To se strahovito odražava i na veliki broj građana, kada kažem građana, pre svega mislim na poljoprivredne proizvođače, jer veliki broj građana Srbije je pre svega usmeren i zavisi isključivo od poljoprivredne proizvodnje. Na ovaj način biće ugrožena njihova egzistencija i to je sasvim suprotno od onoga za šta se zalaže ova vlada, a to je socijalno odgovorna Vlada, jer dovešće do nelojalne konkurencije, dovešće do nekontrolisanog priliva poljoprivrednih proizvoda iz Evrope, koji će u velikoj meri da utiču na ambijent poslovanja i privređivanja poljoprivrednih proizvođača u samoj Srbiji.
U suštini šta je cena i šta je razlog da mi bespogovorno izvršavamo sve uslove koje postavlja pred nas Evropska unija? To je pre svega obaveza koju je ova vlada zadala i koju mora da ispuni, a to je obaveza prema uvozničkom lobiju i nekim zemljama koje su pre svega uticale na formiranje ove vlade, a uvoznički lobi je tu našao i svoj veliki interes, pre svega u tome da nekontrolisano uvoze velike količine tih proizvoda, da urušavaju domaću proizvodnju i da na taj način kroz velike marže stvaraju veliki dobitak. Njima nije uopšte u interesu državni interes, kod njih pre svega preovlađuje lični interes, interes za bogaćenjem i mi svi, a pre svega građani Srbije, taoci su takve njihove politike, politike koju u suštini je ova vlada i obavezna da sprovodi.
Podsetiću samo na odbranu kursa dinara, gde je potrošeno preko milijardu i 400 miliona evra, gde su se smanjile devizne rezerve sa 10 milijardi na 8,4 milijarde evra, gde su se uglavnom ta sredstva prelila na račune tih ljudi koji su i odredili kako će da izgleda ova vlada i koji određuju politiku ove vlade.
Uvoznički lobi, ponavljam još jednom, ostvariće još veću dobit eliminisanjem konkurencije kroz povećanje marži, a poljoprivrednici i građani Srbije ovu trku neće moći da izdrže. Sve će to da se reperkutuje i na ostale građane Srbije, jer neće da budu u stanju da pokrivaju troškove koji iza toga stoje, povećanje cena, rast inflacije.
Kada pričamo o rastu inflacije, treba pomenuti i projektovani bruto društveni proizvod, koji je prošle godine bio 7%, za ovu godinu 3%. Međutim, već od nekih predstavnika Vlade se priča da će da bude za 0,5% manji, a od nekih eminentnih eksperata i ekonomista već sada se priča i zauzima se stav da taj rast bruto društvenog proizvoda ne može da bude veći od 0,7%.
Sve to uzrokuje povećanje nezaposlenosti. Sa skupim kreditima se već susrećemo. U više navrata sam pričao o skupim kreditima i kako se to odražava na privredu Srbije. Međutim, ti krediti već sada dostižu kamatne stope od 26, pa kod nekih banaka ide i do 44%. Očigledno je da ne postoji nijedan privredni subjekat koji to može da izdrži.
Mi smo u takvoj situaciji da imamo jednu ogromnu nelikvidnost privrednih subjekata. Prema zvaničnim podacima, obaveze između privrednih subjekata su preko 823 milijarde dinara, što je više nego što je i projektovani budžet Republike Srbije.
Nagoveštava nam se i povećanje PDV-a i to će da bude još jedan udarac (Predsednik: Vreme.) završavam, na građane Srbije. Dok sve zemlje i EU, a i zemlje u okruženju razmišljaju o smanjenju poreza na dodatu vrednost, ova vlada razmišlja o povećanju PDV-a iz prostog razloga što treba da pokrije budžetske rupe. (Predsednik: Vreme.)
Ova vlada je nesposobna, neodgovorna i medijskom blokadom prikriva svoje loše rezultate i nesposobnost i svu krivicu svaljuje upravo ovde na poslanike Narodne skupštine Srbije iz opozicionih stranaka. Doći će dan da će morati da polaže račune pred građanima Srbije.
(Predsednik: Zahvaljujem gospodine, govorite minut duže.)