Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, prisutno je 119 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja tačnog broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da su u sali prisutna 92 narodna poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Gospodin Riza Halimi je sprečen da prisustvuje sednici.
Obaveštavam vas da sam, saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pozvala da sednici prisustvuju Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija i Nataša Kovačević, pomoćnik ministra finansija. Gospodin Dulić je tu kao predstavnik Vlade. Pozdravljam ih.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZIMA NA IMOVINU (nastavak u pojedinostima)
Na član 17. amandman je podneo poslanik Sreto Perić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Da, gospodin Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, Vlada je nastavila i u toku današnjeg dana da menja predstavnike, pa se stiče utisak da se menjaju ministri kao na pokretnoj traci. Gospodine Duliću, vi sa ovim nemate nikakve veze, imate ovlašćenje da danas u ime Vlade budete ovde i to je tako. Ne bi bilo loše možda da je danas pored vas i ministar Bogoljub Šijaković, gospodin Ilić je tu svaki dan i vi, kao ministri u određenim resorima, možda niste ni imali priliku da dođete do saznanja kakve katastrofalne posledice ovih sedam zakona će ostaviti po privredu i po građane Srbije, i dobro je da više ministara iz Vlade bude prisutno u Narodnoj skupštini, a ministar za finansije, koji je resorni ministar po ovom pitanju, već je svoj stav izneo.
U ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 17, koji se odnosi na član 34. osnovnog Zakona o porezima na imovinu. Član 34. ovog zakona ima pet stavova i prvi stav kaže: Obveznik poreza na imovinu dužan je da podnese poresku prijavu, sa tačnim podacima, do 31. marta u godini za koju se vrši utvrđivanje poreza na imovinu. Stav 2: Obaveza iz stava 1. ovog člana ne odnosi se na obveznike koji porez na dohodak građana za prihod od poljoprivrede i šumarstva plaća prema katastarskom prihodu. Znači, ova dva stava se ne menjaju. Stav 3: Na imovinu koju stekne, započne ili prestane da koristi u toku godine ili mu po drugom osnovu nastane ili prestane poreska obaveza, obveznik podnosi poresku prijavu u roku od 10 dana od dana nastanka takve promene. Znači, ovde onaj rok iz prvog stava ne važi, ovo je posebnost.
Stav 4. osnovnog zakona, a koji se menja, objasniću u čemu se sastoje promene: ''obveznik poreza na imovinu'', stajalo je ranije koji je podneo, pa se predlaže od strane Vlade da se briše "koji je podneo", a da se dodaju reči "koji ne vodi poslovne knjige, a podneo je", i dalje tekst sledi kao u osnovnom zakonu, ''poresku prijavu nije u obavezi da za istu imovinu podnosi novu prijavu, osim u slučajevima promene podataka sadržanih u prijavi koji su od uticaja na visinu poreske obaveze.''
Amandmanom sam predložio da se ovaj stav 4. briše, a iz razloga što je suština već sadržana u prvom stavu - obveznik, ako ne vodi poslovne knjige, obavezan je da podnese poresku prijavu do 31. marta tekuće godine za godinu na koju se odnosi. Sa ovim stavom 1. rešeni su problemi koje predlažete da se menjaju.
Ovde u obrazloženju zakona stoji da je Vlada imala dilemu da li uopšte ovu problematiku da rešava izmenama i dopunama ovog zakona ili možda uredbama, po čemu je Vlada DS bila poznata od 2001. godine do 2003. godine, kada su za najveći broj obaveza i odnosa u društvu i u pravnom sistemu Republike Srbije postojale uredbe, pa su se ipak opredelili za izmene i dopune ovog zakona, ali suština nije bilo kakva povoljnost za građane Srbije, nego samo šteta i štetne posledice.
Moram i danas da naglasim da je ova vlada vlada za propast. Čast određenom broju ministara ili možda državnim činovnicima koji rade u ministarstvima, i oni na vrlo kvalitetan način obavljaju svoju ulogu, odnosno dužnost, ali čini mi se da se ova vlada prema građanima Srbije ponaša kao da su ih odveli u neku drugu državu, s kojom se mi takmičimo u uništavanju privredne proizvodnje i svake druge aktivnosti, i tako se ponaša. Da li se radi o neznanju, nemoći ili obavezi preuzetoj prilikom formiranja ove vlade da se nanese što veći udarac privredi Srbije.
Juče smo govorili kada je na dnevnom redu bio zakon o dopunama Zakona o carinskim tarifama i oko 260 miliona evra, za koliko će budžet Republike Srbije u 2009. godini naplatiti manje prihoda, to je trenutno posmatrana štetna posledica, a ona će ostaviti daleko veće posledice u Srbiji. Jer ako ove godine, a već se to radi u kontinuitetu od 2001. godine, zadate ozbiljan i težak udarac privredi, a posebno poljoprivredi, onda će trebati znatno duži vremenski period da se to oporavi. U ovom periodu moramo ulagati više subvencija u poljoprivredu. Predviđeno je budžetom Republike Srbije za 2009. godinu 18.240.000.000, što u odnosu na ukupan budžet predstavlja veoma mala i neznačajna sredstva.
Slažem se sa poljoprivrednim stručnjacima i nekim ekonomistima koji kažu da ulaganje u poljoprivredu nije možda akumulativno. Da, potpuno sam saglasan, ali je neminovnost, to je nužda. Kako da spasimo selo, a mesto iz kojeg dolazim ima jedno selo u koje ide samo jedan učenik, a ima preko 450 stanovnika.
Poljoprivrednom proizvodnjom uglavnom se bave staračka domaćinstva, govorim za brdsko-planinska područja, a takvih situacija imamo i u izrazito poljoprivrednim krajevima naše Srbije, kada se tim poljoprivrednim aktivnostima bave staračka domaćinstva i ljudi koji nisu dovoljno edukovani za taj deo posla.
Šta bi trebalo da uradi Ministarstvo za poljoprivredu? Trebalo bi da podstiče takmičarsku aktivnost, pre svega da se takmičimo sa zemljama članicama EU, a ne da im podređujemo svoje aktivnosti i svoja prirodna bogatstva, a zatim da organizujemo takmičenje u proizvodnji u poljoprivrednim aktivnostima na svim nivoima i u svim oblastima, i da na taj način pokažemo mladim ljudima da ova država vodi računa o njihovoj budućnosti i o njihovoj perspektivi.
Ali, tu ima jedan veliki problem. Ova država, odnosno njena vlada nije donela strategiju o poljoprivrednoj proizvodnji ni posle osam godina demokratske vlasti i to je neshvatljivo. Ovim zakonom, zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezu na imovinu, vi ste pokušali da određeni deo obaveza prenesete na lokalnu samoupravu, a lokalna samouprava vapi za sredstvima, to je sasvim razumljivo.
Moram da vam navedem primer iz Ljubovije, odakle dolazim. Od osam privatizovanih preduzeća, tu je i jedno javno preduzeće, jedno glasilo. Privatizacioni prihod je bio dva miliona i 19 hiljada evra, uz ulaganje od 480 hiljada evra u nove investicije. Kad se zna da 5% od toga pripada lokalnoj samoupravi, onda možete da zamislite koliko su to beznačajna sredstva, a to mesto je veoma značajno po tome što se nalazi na granici naše države.
Još jedan problem postoji, što Vlada ima neravnopravan odnos prema lokalnim samoupravama, sve zavisno od toga ko vrši lokalnu vlast. Problemi su izašli iz tog delokruga, pa smo juče čuli ovde od narodnog poslanika iz DSS-a da slične probleme ima i grad Niš, čiji je gradonačelnik član DS-a, ali ova vlada ili Ministarstvo finansija nisu ispunili svoju obavezu, a kakvu situaciju da očekuju gradonačelnici ili predsednici opština u drugim gradovima ili opštinama Srbije gde njihove političke stranke ne učestvuju u vlasti na republičkom nivou.
Odnos prema građanima Srbije mora mnogo da se promeni i postoji odgovornost, kolege narodni poslanici, i vaša. U čemu je vaša odgovornost? Vaša odgovornost je u veoma pasivnom odnosu prema zakonskim predlozima koji dolaze iz Vlade Republike Srbije. Vi ste duboko svesni, kao što smo i mi iz SRS-a, da mnogi zakoni koji su doneti usmereni su protiv interesa Republike Srbije.
Prihvatanje misije Euleksa je najočitiji primer, iako deklarativno može da se čuje da Vlada koju vodi Boris Tadić kaže - ukoliko dođe u dilemu ili ukoliko bude problema oko pristupanja EU, ili odvajanja Kosova i Metohije od Republike Srbije, onda će naše integracije potpuno prestati sa EU.
Da bismo mogli da se integrišemo sa EU, što jeste vaša želja, mi moramo mnogo toga da poradimo kod nas. Moramo da pokažemo da radimo u interesu građana, i građani kad izlaze na izbore, oni ne poklanjaju svoje poverenje političkim strankama zato što ih predstavlja neko ko je mnogo lep, i nimalo se građani Srbije nisu zagrejali kada je predsednik Boris Tadić izašao i rekao - nema više problema, diplomatskim aktivnostima mi ćemo sada redovno dobijati gas. Od toga se ne greje.
U obrazloženju zakona o dopunama Zakona o carinskim tarifama kaže se da su naši privredni subjekti potpuno pripremljeni za ovakve carinske tarife, odnosno za jednostranu primenu trgovinskog sporazuma, da su potpuno spremni. Kako mogu da budu spremni kad ste videli da Dušan Bajatović, kao direktor Javnog preduzeća "Srbijagas", kaže da ovaj gas koji sad stiže, odnosno ove količine koje sad stižu da su dovoljne za zagrevanje samo domaćinstava, a da nijedan privredni subjekt koji kao energent koristi gas ne može da računa na taj deo.
Otkud tvrdnja da su naši privredni subjekti spremni za takvu primenu, odnosno jednostranu primenu sporazuma o trgovinskim odnosima sa zemljama EU? Prosto to nije tačno i to svi dobro znaju, to znate i vi, ali valjda vas stranačka disciplina obavezuje na to da glasate za one zakone koji samo štete građanima Srbije.
Čini mi se, gospodine Iliću, da ste jutros rekli da je ovaj budžet restriktivan. Saglasan sam s vama u jednom delu, on je restriktivan kad su u pitanju oni subjekti čija sudbina i privredna aktivnost umnogome zavisi od sredstava koja će dobiti iz budžeta, konkretno poljoprivredna proizvodnja, da, tu jeste restriktivan. Kad je u pitanju javna potrošnja za lične dohotke, za nagrade za učešće u nadzornim i upravnim odborima, tu se restriktivnost uopšte ne ogleda.
Da li možemo da računamo na ozbiljan napredak u momentu kada se naša poljoprivredna proizvodnja navodnjava samo sa 1%? Da li u takvim uslovima proizvodnje možemo da konkurišemo poljoprivrednoj proizvodnji iz zemalja članica EU?
Kakav odnos, zamolio bih kolegu Dragana da proprati ovo, Vlada Republike Srbije i Agencija za izvoz ima prema neto izvoznicima? Da li različito tretira neto izvoznike od izvoznika koji i uvoze i svoj ekstraprofit ostvaruju i na kursnim razlikama i na izrazito visokim cenama proizvoda koje one uvoze, u odnosu na neto izvoznike u čijoj proizvodnji nema uvoznih komponenti, nego je sve domaćeg porekla?
Odnos ove vlade, a i vas, kolege narodni poslanici, prema državi čiji ste vi predstavnici, građani su vam ukazali poverenje, mora da bude sasvim drugačiji i sasvim ozbiljniji.
Učinite nešto u ovoj teškoj situaciji, u ekonomskoj situaciji u kojoj se nalazi Republika Srbija, u kojoj se nalaze njeni građani, a to je da ne glasate za ovakve zakone koje predlaže Vlada, jer Vlada ima potcenjivački odnos prema Narodnoj skupštini i to je manji problem personalno posmatrano prema narodnim poslanicima, ali mi smo ovde predstavnici građana, a odnos Vlade prema Narodnoj skupštini pokazuje i stalna promena ministara, ovlašćenih predstavnika po ovim tačkama dnevnog reda.
(Predsednik: Gospodine Periću, govorite minut duže.)
Završavam. Zna se da bi po ovim pitanjima, koja narodni poslanici iz opozicionih političkih stranaka postavljaju, najadekvatnije, odnosno prave odgovore mogli da daju predstavnici Ministarstva finansija, ni u kom slučaju ministar vera, ni u kom slučaju ministar za planiranje. On može samo da nam pomogne i pokaže kako i na koji način da zaštitimo životnu sredinu, ali od negativnog političkog uticaja Vlade za propast.

Da li još neko želi o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč želi gospodin Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče i predsedavajući ovog parlamenta, gospodo ministri iz Vlade, u ime SRS podneo sam amandman na član 17, s tim što sam predložio da se posle stava 3. doda novi član 4. koji glasi: "U članu 34. stav 6. reči prijava iz ovoga člana ''podnosi se'' - zamenjuju se rečima "pojedinačna prijava za utvrđivanje poreza na imovinu podnosi se posebno za svako pravo po svakoj nepokretnosti".
Zašto smatramo da ovaj amandman treba da bude prihvaćen i da u zakonu norma bude jasna i da bude lakše primenjiva. S druge strane, treba da obuhvati svu imovinu koja podleže porezima na adekvatan i odgovarajući način. Ovako se može desiti da pojedinačna imovina nekih vlasnika ne bude podvedena pod ovu kategoriju odredaba člana 17. Zakona o porezu na imovinu.
Dame i gospodo, kada je u pitanju budžet i prihodi budžeta, veoma je važno da Srbija mora da ima parlamentarnu kontrolu budžeta. Donet je Zakon o državnoj revizorskoj instituciji. Državni revizor ne funkcioniše, niti funkcioniše ta institucija. Neko će jednoga dana napisati knjigu: "Opelo za državnog revizora".
Šta to znači? Znači, da Vlada Republike Srbije beži od državnog revizora, da organizuje investiciju državnog revizora, a Skupština Republike Srbije već godinu dana ne stavlja na dnevni red Poslovnik o radu državnog revizora i revizorske kuće.
Obišao sam kancelariju u kojoj sede četiri činovnika, a po Poslovniku za državnog revizora treba da radi 99 zaposlenih. Ko sada kontroliše budžetske korisnike - ne kontroliše niko. Ne kontroliše onaj koji je po zakonu i Ustavu, jer je državni revizor ustavna kategorija, odnosno gospodine državni sekretare u Ministarstvu finansija, molim vas onda ako nisam u pravu, a vi ste u pravu, da nam dostavite izveštaj o radu budžetskog revizora.
Vi ćete sada da izjednačite budžetsku inspekciju sa državnim revizorom. Hoćemo li onda da ukinemo budžetsku inspekciju, a da ostane četiri činovnika da kontrolišu budžet i budžetske korisnike - ne?
Hoćete li danas u Skupštini Srbije da pokažete bar jedan izveštaj i jedan završni račun od 2001. godine do danas - završni račun budžeta? Molim vas, nemojte se više braniti ćutanjem, vi treba da komunicirate sa poslanicima. Molim vas, izađite danas. Od vas tražim lično odgovor, da li je u Srbiji izrađen ijedan završni račun budžeta od 2001. godine do danas - ako jeste, dajte ga na uvid javnosti i dajte ga na uvid narodnim poslanicima?
Zašto? Vlada beži od toga da državni revizor bude alfa i omega, najvažnija institucija za kontrolu budžetskih sredstava od strane korisnika. Šta je problem? Naopako se postavljaju pitanja i naopako se usmeravaju delatnosti finansijskih službi? Mi imamo 7.000, koliko znam, poreskih činovnika koji naplaćuju porez od poreskih obveznika u Srbiji, a imamo samo 12 budžetskih inspektora.
Gospodine sekretare, može li 12 budžetskih inspektora da Skupštini dostavi izveštaj o tome u koliko su intervencija i u koliko su slučajeva izvršili budžetsku kontrolu i kod kog budžetskog korisnika, i da li su svi budžetski korisnici iskontrolisani ili nisu? Znači nisu. Ja sam onda u pravu. Gde će da stigne 12 činovnika da kontroliše 8.000 poreskih korisnika budžeta?
Uzmite samo slučaj, vama se obraćam, s obzirom da ste prisutni i da slušate naše poruke i primedbe u ovom parlamentu - hoćete li da mi date odgovor i obaveštenje danas da li je fabrika, koja je demontirana, u Pančevu "Karbamid 2" prodata, oteta, opljačkana iz Pančeva i oštećena država od onih koji su je bili kupili kao privatnici, kao suvlasnici?
Na još nešto bi vi trebalo da nam date obaveštenje, a nadam se da hoćete, jer možete odmah da okrenete službu poreskih organa - da li je plaćen porez na kupoprodajni ugovor "Karbamid 2" u Pančevu, čija je knjigovodstvena vrednost bila 45 milina evra, a prodata je za 32,5 miliona evra; da li je plaćen porez na promet nepokretnosti ili porez na promet pokretnih stvari?
Dakle, molim vas, ako možete da nam date obaveštenje zbog toga što 1.500 radnika traži obaveštenje - da li je državi plaćen porez ili nije? Znači, nije.
Prema tome, ako nije, sada se postavlja pitanje da li može ili ne može - ako ne može, ne može. Sada se postavlja pitanje šta je radila carina? Ko je dao saglasnost za izvoz jedne fabrike koja vredi 45 miliona evra? Ko je dao saglasnost - Agencija, direktor Agencije za privatizaciju? Što nije obavestio Vladu?
Što Vlada nije sprečila taj kriminal koji se dogodio, najveći kriminal u Srbiji u 2006. godini, kada je privatizovana pančevačka Azotara? Lokalna samouprava nije mogla ništa tu - nije bilo u njenoj nadležnosti. To je bila država, koja je morala da kontroliše gde idu sredstva.
Drugo, da li neko može da demontira jednu novu fabriku koja je trebalo da bude u proizvodnji i da ostane onome ko je preuzeo obavezu da i država ima koristi, i s druge strane da se nastavi proizvodnja, a ne da se prekine proizvodnja veštačkog đubriva. Tu su problemi, sve finansijske prirode.
Drugo, prava radnika su u pitanju. Dobro je, ali čini mi se da su neki mediji i ova skupština su izvršili pritisak na Agenciju za privatizaciju, pa je došlo do raskida tog ugovora. To se pokazalo da je ispravno kako radnici ocenjuju.
Sada se postavlja drugo pitanje - ko će da plati nastalu štetu, materijalnu, dakle materijalnu štetu državi i ko će da nadoknadi materijalnu štetu radnicima koji su pretrpeli zbog ovakve nezakonite prodaje i ovakvog skandala koji se dogodio?
Ovo je jedinstven slučaj u Srbiji da su došli mafijaši iz inostranstva i mafijaši zaključili ugovor, i mafijaši prekinuše proizvodnju veštačkog đubriva, poljoprivrednici Srbije ostaše bez veštačkog đubriva.
Godinu dana fabrika ne radi. Mafijaši demontiraše najsavremeniju fabriku. Evo, gospodin Dulić verovatno ima saznanja da je Karbamid 2 bio usmeren i usklađen u procesu proizvodnje sa amonijakom, čime bi se smanjila 50% zagađenost u Pančevu, u odnosu na sadašnje stanje i ono prethodno.
Lokalna samouprava je više puta ukazivala, nije vredelo. Odbornici SRS su u gradskom parlamentu na poslednjoj sednici ovo pitanje takođe postavili. Ali, ponavljam, mediji su u ovom slučaju pozitivno reagovali. Agencija za privatizaciju je shvatila svoju grešku i dobro je što je raskinut ugovor.
Ali, sada tražimo da se radnicima isplate zarade zaostale i smatramo, mada ima i nekih komentara u Vladi Republike Srbije, da se postavlja pitanje ekonomičnosti nastavka proizvodnje fabrike azotnog đubriva u Pančevu. Ljudi moji, ima li neko logiku, ima li Vlada logiku? Mora da razmišlja Vlada o individualnim poljoprivrednim proizvođačima.
Šta se događalo? Godinu dana suvlasnik, kupac u privatizacionom procesu uvozi đubrivo preko svoje firme i prodaje ga skuplje u odnosu na đubrivo koje bi se proizvodilo u Azotari u Pančevu.
Prema tome, sada je na potezu Vlada, pošto je fond preuzeo obaveze i država, da reši pitanje i te probleme koji se odnose na Azotaru u Pančevu. Molim vas, državni revizor mora da podnosi redovno izveštaje Narodnoj skupštini i Vladi.
U nekim zemljama na zapadu, državni revizor u EU podnosi četiri puta godišnje izveštaje o reviziji budžeta, kontrolu budžetskih korisnika. Ukazujemo da je veliki problem zašto nema završnog računa od 2001. godine?
Vladi je izostala kontrola budžetskih korisnika na lokalu. Vi kažete - imamo mi budžetske inspektoru i budžetsku inspekciju republičku, i imate detaširane po regionima, koji u opštinama i okruzima vrše nekakvu kontrolu. U tu kontrolu nisam siguran.
Siguran sam i verujem samo državnom revizoru, pod čijom će ingerencijom da bude ovo o čemu danas mi govorimo kada je u pitanju budžet i set budžetskih zakona koji su, kako je rekao kolega Krasić, pre svega zakoni materijalnog prava, materijalne prirode. Ovo nisu ni uputstva, ni pravilnici, niti uredbe, ovo su zakoni sa zakonskom snagom. Oni moraju biti poštovani.
Ogromna sredstva je Vlada poklonila profiterima u oblasti agrara. Vi danas imate, gospodo iz Vlade, najveću kriminalnu aferu u agraru. To ću vam dokazati na sledećem primeru.
Uzmite samo slučaj zakupa poljoprivrednog zemljišta, o čemu sam postavio više pitanja Vladi tj. Ministarstvu za poljoprivredu. Samo dva zakupca u opštini Pančevo duguju u evrima, i to Miroslav Aleksa duguje 208 hiljada evra, a Siniša Radovančev 819.000. Šta se događa? Ovi ljudi učestvuju sada u kupovini najvećeg i najvažnijeg poljoprivrednog dobra tj. Stari Tamiš Pančevo, koji ima 4.000 hektara poljoprivrednog zemljišta.

Da li još neko želi po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 17. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima Nataša Jovanović.

Gospodine Jojiću, zaista ste briljirali po malopre iznetim argumentima i amandmanu i ostaviću vam vreme da nastavite dalje, s tim što sam se javila zbog činjenice da gospodin Krasić samo trenutno nije u sali.
Vi znate da je on, kao jedan od najboljih pravnih stručnjaka u našoj zemlji, i šef tima za odbranu predsedniku predsednika prof. dr Vojislava Šešelja. U toku je svedočenje bivšeg ministra odbrane i nekada načelnika VMA Zorana Stankovića pred Haškim tribunalom, tako da gospodin Krasić u kancelariji gore prati.
Nadam se da ćemo večeras u 22.00 sata, kao što su građani Srbije i navikli, na Drugom programu RTS moći da pratimo snimak ovog izuzetno interesantnog svedočenja, što zanima i vas, to pouzdano znam, i kolege iz DS i kolege iz drugih stranaka, jer se već privodi kraju iznošenje onih stvari koje su želeli kao neku krivicu da nametnu tužioci antisrpskog Haškog tribunala protiv našeg predsednika.
Ali, kako vreme odmiče, mislim da je ostalo još nekih 15 sati, vidi se da je to lažna optužnica, da nema apsolutno nijednog svedoka optužbe koji se do sada pojavio, a uglavnom su svi zapravo postali tokom svedočenja i na izvestan način, neki otvoreno, a neki svojim iskazom, svedoci odbrane i mi možemo da očekujemo da će zarad, pre svega, budućnosti našeg narod i sve dece u Srbiji prof. dr Vojislav Šešelj, i kao političar i kao pravni stručnjak, da dokrajči i pobedi Haški tribunal, i da se, to su naše želje, ali videćemo, vrati i bude kao što je oduvek bio naš vođa i kolega svih vas u skupštinskim klupama NS RS.
Što se tiče zakona o porezima na imovinu, mi smo juče otvorili jednu temu koja se tiče, gospodine Duliću, pre svega funkcionisanja novouspostavljenih organa poreske uprave odnosno odeljenja poreske uprave koje treba da sprovode ovaj posao, zato što je rok bio do kraja 2008. godine da se ta odeljenja uspostave i sada imamo problema.
Jutros sam pažljivo slušala i vas gospodine Iliću, stvarno ne znam na koga ste mislili. Juče sam pratila sve argumente koje su iznosili srpski radikali, niko od nas nije pominjao da oni najsiromašniji građani neće biti po članu domaćinstva izuzeti, odnosno da im neće biti umanjen porez.
Verovatno na neke druge, ali što se tiče srpskih radikala mi to nismo imali kao argument, mi smo samo rekli da lokalne samouprave imaju i te kako mnogo problema zbog nejasnoća u pravilnicima koji se dostavljaju od strane ministarstva.
Nazdravlje ministre, vidim da ste prehlađeni, što znači da ste ipak otvarali prozore, a nas ste podučili uoči praznika da moramo da zatvaramo prozore, da bismo štedeli, da gasimo sijalice i da dobro zaklopimo šerpe kada kuvamo ručak, ali nadam se da će brzo ta prehlada da vas prođe. Vidite, niko nije imun na ove temperature.
Što se tiče samog funkcionisanja tih poreskih odeljenja, juče sam iznela kao primer opštinu Aranđelovac i sve te suvisle primedbe koje smo mi inkorporisali kroz ove naše amandmane, načelnika poreskog odeljenja gospodina Ljubiše Mladenovića, a ovaj amandman koji je podneo gospodin Zoran Krasić upravo se tiče ažuriranja poreskih prijava od strane lokalne samouprave.
To ću da vam pročitam, gospodin Krasić je predložio, u osnovnom tekstu zakona člana 34, a sada izmene i dopune člana 17, da se izuzme od stava 4. koji vi menjate samo u delu koji se tiče obveznika poreza na imovinu, i kažete - koji ne vodi posebne knjige, a podneo je poresku prijavu, nije u obavezi da za istu imovinu podnosi novu prijavu, osim u slučajevima promene podataka sadržanih u prijavi koji su od uticaja na visinu poreske obaveze.
Gospodin Krasić traži da se doda novi stav i kaže da izuzetno od stava 4. ovog člana obveznik je dužan da podnese novu poresku prijavu nadležnom organu, ukoliko skupština jedinice lokalne samouprave donese odluku od podnošenju novih poreskih prijava, radi uspostavljanja nove ili ažuriranja postojeće evidencije obveznika poreza na imovinu.
Zbog čega to? Zbog činjenice da u mnogim lokalnim samoupravama, kada je u pitanju prvobitna namena nekog objekta, ovde se govori o onome ko stvara prihod, ko ima poslovni prostor, neko je iz prostora za stanovanje neku jedinicu pretvorio u stambeni prostor, i vi znate da toga ima, a sticajem okolnosti, tako se zadesilo, srećnih okolnosti po tu porodicu i tog pojedinca, jer mnogi ljudi su ostali bez posla i to im je osnovni izvor prihoda.
Juče sam pred ministrom vera, on je to razumeo, razumećete sada i vi, kao neko ko je ovlašćen ispred Vlade Srbije, govorila o tim primerima, samo sam se tada vezivala za element obračuna poreza, odnosno za način kako se umanjuje amortizacija, ali ovde je sada isti slučaj.
Kada bi se prihvatio, a niste prihvatili, amandman koleginice Lidije Dimitrijević, da na osnovu predloga gradskog, odnosno opštinskog veća, opština utvrđuje cenu kvadratnog metra, jer je to izvorni prihod finansiranja lokalne samouprave, kada biste to prihvatili, a ovo je sada logičan sled onoga što smo mi krenuli od početka, što predlaže gospodin Krasić. Onda je normalno da opština, ako bi to uradila, ako bi ona utvrdila koja je to prosečna tržišna vrednost, jer to je jedan od četiri elementa za obračun poreza, dakle, prosečna tržišna cena, puta površina, puta koeficijent kvaliteta, puta koeficijent lokacije, ako bi zaista lokalna samouprava imala aktivnu ulogu u tome, onda je normalno da jednog dana donese odluku da ažurira evidenciju svih poreskih obveznika, naročito ovih koji ostvaruju ovaj prihod i zbog toga je kolega Krasić podneo ovaj amandman.
Međutim, očigledno je da se vi samo deklarativno zalažete za decentralizaciju i za efikasniju naplatu poreza organa lokalne samouprave, jer od tog poreza na imovinu, gospodine ministre, gospodo narodni poslanici, finansiraju se svi oni tekući poslovi, odnosno izvorni delokrug koji ima lokalna samouprava.
Juče sam vam rekla, 230 miliona u Kragujevcu, toliko se godišnje ubira od poreza na imovinu, projektovano za 2009. godinu. Toliki nije budžet mnogih malih opština u Srbiji. To je misaona imenica za neke beogradske opštine, znate šta je 230 miliona. Šta dobijaju Kragujevčani od toga? Ništa. Ušminka malo centar grada, rekla sam vam juče da ovaj Stevanović, koji juče tamo sa ovim svojim zamenikom se slika i dalje obmanjuje građane oko Fijata. Vidite da nema ništa od ovog modela, punto će da se proizvodi u nekom većem obimu, ali od onih laži, prevara, obmana, 300 hiljada, novi model, na desetine hiljada radnih mesta, nema ništa.
Prema tome, prihvatite ovaj amandman kolege Krasića, kako biste omogućili lakšu naplatu i bolje funkcionisanje odeljenja poreske uprave koji, poput ovog primera u Aranđelovcu, znaju i odgovorno su preuzeli posao, kako treba da rade.
I ne samo to, nego zbog takvog njihovog načina rada imamo taj slučaj i u Surdulici, imamo slučaj i u Leskovcu i mnogo je efikasnija naplata poreza na imovinu. Za ove gradove ne znam, ali za Aranđelovac znam, u odnosu na 2007. godinu stepen naplate je povećan za 47%. Izvolite, kolega Jojiću, još pet minuta. Hvala.

Gospodin Petar Jojić po ovom istom amandmanu, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, trebalo bi da imam mnogo više vremena, mogao bih pet sati o ovome da pričam, koliko poreskih obveznika treba kontrolisati u ovoj državi, da bi konačno Vlada, država i građani Srbije znali gde idu pare poreskih obveznika.
Ako mi dozvolite, predlažem da Narodna skupština prihvati amandman koji je podneo narodni poslanik, gospodin Zoran Krasić. On, pre svega, poboljšava tekst zakona, na pravilan način reguliše naplatu i kontrolu poreza i imovine.
Gospođo predsedniče, ako mi dozvolite, želim, pošto imam retku priliku, da postavim jedno pitanje i zatražim obaveštenje od gospodina Ilića, državnog sekretara, pa mi dozvolite da napomenem i zatražim obaveštenje, da date izveštaj o kontroli sledećih korisnika budžetskih sredstava: 17 uprava Vlade Republike Srbije, 14 agencija, 11 fondova, pet direkcija, devet zavoda, šest službi, četiri inspektorata, tri kancelarije i tri saveta.
To su korisnici budžeta. Dakle, sve je ovo u vezi amandmana i sve je u vezi sa kontrolom finansijskih sredstava koja se prikupljaju i prelivaju u onu, kako kažu Francuzi, kožnu torbicu Vlade, a to je budžet.
Imamo glomaznu administraciju, najglomazniju na svetu. Imamo 111 republičkih organa i fondova, a imamo 25 ministarstava. Veoma glomazna, a ovoj državi bespotrebna administracija. Ona guli kožu poreskim obveznicima. To je problem. Sirotinja plaća, najviše se od sirotinje naplaćuju porezi.
Tražim izveštaj i obaveštenje od vas, vi ste prisutni, imate informacije sve, da li možete da mi date obaveštenje i narodnim poslanicima za sledeće korisnike budžetskih sredstava, da li je izvršena kontrola njihovog finansijskog poslovanja i utroška sredstava u 2008. godini, i to: predsednik Republike, Vlada, kabinet, predsednik Vlade, prvi kabinet potpredsednika Vlade, kabinet potpredsednika Vlade za evropske integracije, kabinet potpredsednika Vlade za privredni razvoj, kabinet potpredsednika Vlade za socijalnu politiku, generalni sekretar Vlade, Kancelarija za saradnju sa medijima, Savet za borbu protiv korupcije, Služba za upravljanje kadrovima, Služba Koordinacionog tela Republike za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđu, Avio-služba, Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja, Ustavni sud, pravosudni organi, Vrhovni sud Srbije, Upravni sud, Apelacioni sud - za njega su tek određena sredstva za tekuću godinu, i za Državno veće tužilaca, Visoki savet sudstva - za njega takođe, Tužilaštvo za ratne zločine, Republičko javno pravobranilaštvo, opštinski sudovi, trgovinski sudovi, okružna javna tužilaštva, opštinska javna tužilaštva, Veće za prekršaje, opštinski organi za prekršaje, Zaštitnik građana, Državna revizorska institucija, Ministarstvo spoljnih poslova, Diplomatsko-konzularna predsedništva, Ministarstvo odbrane, Inspektorat odbrane, Vojna služba bezbednosti, Vojna obaveštajna služba, MUP, BIA, Ministarstvo finansija, Uprava carina, Poreska uprava, Uprava za trezor, Uprava za otplate kamata i glavnice, Uprava za igre na sreću, Uprava za duvan, Uprava za sprečavanje pranja novca, Devizni inspektorat, Uprava za slobodne zone… (Predsednik: Imate još 30 sekundi.) Ministarstvo pravde, Uprava za izvršenje zatvorskih sankcija.
Hvala. Nastaviću malo kasnije, kad budem imao za to priliku. Hvala, gospođo predsedniče.

Gospođa Aleksandra Janković ima reč po ovom amandmanu. Izvolite.

Javljam se da podržim amandman gospodina Krasića, kolege iz SRS-a, jer on definitivno garantuje efikasniju naplatu poreza na imovinu i bolje funkcionisanje odeljenja poreske uprave.
No ono što je mene inspirisalo u ovom amandmanu, a tiče se lokalne samouprave, jeste činjenica kojoj prisustvujemo već nekoliko dana u Beogradu. Kao psiholog navikla sam da tolerišem, a vrlo često i da razumem vrlo neobična, ekscentrična, tipična ponašanja i stavove. Mislila sam da me zaista ništa više ne može iznenaditi.
No učešće u srpskoj političkoj sceni donosi sasvim nova iskustva i ne bi me začudilo da to bude doprinos proširenju aktuelnih opisanih psihopatoloških kategorija. Pre svega, mislim na ponašanje predi me začudilo da to bude doprinos proširenju aktuelnih opisanih psiho - patoloških kategorija. Pre svstavnika vlasti, a posebno Vlade, koja funkcioniše kao da je skroz austistična i odvojena od naroda, do te mere da ne čuje, ne vidi i ne reaguje na životne probleme većine ljudi.
Posebno je paradoksalno da oni koji su nekada napadali Miloševića da je vlastodržac, koji niti sluša, niti zalazi u svoj narod, a obraća mu se preko strogo kontrolisanih medija, sada sede u Vladi koja po svojoj bahatosti i neinteresovanju za ljude je daleko prevazišla i najgore vlastodršce.
Ispada da je Sloba bio mala beba za ove nove hermetičare, koji se ponašaju kao da je narod Srbije sa zemlje, a oni dolaze iz nekog udaljenog sazvežđa, predla beba za ove nove hermetičare, koji se ponašaju kao da je narod Srvođeni dr "Spoukom".
Premijer Srbije nije od stupanja na dužnost putovao nigde, osim na otvaranje Delta centra u Crnoj Gori. Šta ima i da putuje kada ga niko ni ne zove, jer se čovek ne meša mnogo u svoj posao, već više funkcioniše kao čuvar Vlade u zimskom periodu.
Poput jedne čuvene doktorke, koja se reklamirala da akupunkturom leči sve bolesti, od kijavice do šizofrenije, sve probleme kod nas rešava lepi Bora, kako ga od milja zovu pripadnici marketinškog tima. To je jedna osoba u ulozi predenije, sve probleme kod nas rešava lepi Bora, kako ga od milja zovu pripadnici markentinšsednika. Heroj novogodišnje krize je rešio gas, i to ne samo za nas, nego i za Bosnu. Ako se izuzme neometano izvođenje Severinine pesme "Gas, gas", neće baš biti da je lepi Bora problem rešio.
Šta se događa? U Beogradu su baš u noći kada je proslavljana Srpska nova godina počele su restrikcije struje i ne samo u prigradskim opštinama, već i u centralnim beogradskim opštinama, kao što su Zvezdara i Voždovac. Struje nije bilo oko Novog groblja. Nije bilo u naselju Braće Jerković.
Na sve to antisrpski orijentisana beogradska vlast poslovično je gadljiva prema dočeku Srpske nove godine, iako je svi oni slave, doduše po klubovima i mestima, gde prosečna srpska noga sa prosečnom platom nije ni kročila. Narod kao narod, neposlušan i naviknut da svoje slavi i kada je zabranjeno, batrgao se po ledu okovanim gradovima u Srbiji.
Problem leda usred januara spada u onu čuvenu sintagmu - ništa nas ne može iznenaditi. Jedina preporuka koja je dolazila iz strogo kontrolisanih medija je bila - ne napuštajte mesto stanovanja bez preke potrebe. Doduše u hladnim stanovima, mraku, besparici, beznađu, sumračnom raspoloženju, kao u neko novo ledeno doba, za koje se čak ni svetska ekonomska kriza ne može smatrati odgovornom.
Čak i oni koji su poslušali savete da se ne izlazi na trgove, da se ne posećuju prijatelji, rodbina i dalje komšije, već sutradan, a posebno danas su se suočili sa užasnim saznanjem da ipak ima preke potrebe za napuštanje mesta stanovanja.
U strahu za sopstveni posao, posebno u uslovima kada bez elementarne empatije i solidarnosti, neki novi poslodavci ne mare za to kako će zaposleni stići, makar nosili polomljenu nogu u ruci, ljudi su stizali na posao sa čarapama na cipelama, to je onaj stari antikliz recept, često neefikasan, u cokulama, hodajući po očišćenim kolovozima, umesto po zaleđenim trotoarima, jer su šanse da vas udare kolo skoro identične onima da polomite neki od udova, kičmu ili glavu ako hodate po trotoaru.
Zaposleni u ovoj skupštini, osoblje koje ima dramatično niske plate, od recimo petnaestak hiljada, plata spremačice sa srednjom školom, uz 80 dinara za sat prekovremenog rada, molilo nas je da bar spomenemo kolike teškoće su imali da dođu na posao.
Za razliku od vlastodržaca, nemaju ni novca, ni fensi automobile, a i ako voze neki krš obično nemaju para da kupe zimske gume.
U srpskoj prestonici jutros su bile raščišćene samo glavne ulice, posebno one koje povezuju dve politički strateške važne tačke, ovu skupštinu i Vladu. Nema crvenog tepiha za "special guest stars" od ministara, ali je bar put fin kada su u tranzitu do Skupštine. Čim se malo izmaknete od ovog pravca nastupa haos, te broj preloma i povreda je dosegao džinovske dimenzije.
Ako je ovako sa radno sposobnim stanovništvom, šta tek da kažemo za nesrećne penzionere, koji inače pate od osteoporoze, ali često i usamljenosti, pa moraju ipak da izađu i sami se snabdevaju? Šta sa bolesnicima, jer virusi opet haraju? To je kao iz crnjaka: povraćaš, boli te svaki mišić, kreneš u dom zdravlja i polomiš nogu. Ako je ovakva situacija u srpskoj prestonici, koja je uvek malo ušminkana u odnosu na ostatak Srbije, šta je tek u nekim udaljenim, slabo naseljenim brdsko-planinskim krajevima?
Nikome iz Vlade na pamet nije palo da se apeluje na poslodavce da u ovakvim danima pokažu razumevanje za teškoće svojih radnika i da ne koriste baš ledeno doba kao vreme za treniranje strogoće. Oni stignu u dobro zagrejanim automobilima, sa zimskim gumama od tričavih 1.000 evra, navijaju svoje precizne "roleks" satove, koje su dobili od kumova, a onda prete i ucenjuju radnike da ako još jednom zakasne deset minuta neće dobiti ni platu. U Srbiji je sve moguće, pa i da se otkaz dobije zbog leda. Takav mobing, takvo šikaniranje na poslu mi smo to davno apsolvirali i prevazišli.
Kada smo već kod amandmana koji se tiču lokalne samouprave, zašto onda gradonačelnik Beograda, a zapravo čuveni vlasnik svih marketinških agencija i medijskog prostora, koga mladi zovu "mister Brns", po ugledu na onog iz "Simpsonovih", koje isto tako lokalni bos, nije apelovao na poslodavce da pokažu razumevanje prema zaposlenima u trenutku kada je stvarno neophodna svaka tolerancija i solidarnost.
Ako nema dovoljno ekipa i ljudi da bacaju so, što nije pozvao narod da dođe pred na poslodavce da pokažu razumevanje prema zaposlen Skupštinu grada i uzme po šaku soli pa da posipa pre nego što hoda. Verovatno da ovakve akcije, koje bi uključile narod, za gradsku vlast nisu baš bezbedne, jer bi taj isti narod vatreno pozdravio one koji su uz nižu cenu nafte povećali cene prevoza, telefona i komunalija. Urgentni centar u Beogradu je prepun, 300 preloma po danu. Slično je u Čačku, Lučanima, Užicu, a o manjim gradovima, selima i zaseocima i da ne govorim.
Sinoć je na RTS-u gostovao čuveni doživotni ministar zdravlja dr Tomica Milosavljević, koji se nijednom rečju nije osvrnuo na alarmantnu situaciju u zdravstvenim institucijama zbog ovih teških vremenskih prilika.
Tačno, tema je bila korupcija u zdravstvu, ali baš u ovako teškim okolnostima, gde je konkurencija skrkanih velika, korupcija se pojavljuje u svoj svojoj veličini. Ko ima, doći će na red pre onih 290. Za njega se naći gipsa, zavoja, poveski, a ko nema neka ga Bog sačuva.
Valjda je zato juče bio ministar vera, a danas, posle uspešnog sađenja jelki sa gospođom Borkom Vučić, pojavio se ministar za prostorno planiranje i ekologiju. To je manje važno. U ovom trenutku bitno je da je čovek ortoped. Vidim da je trenutno odsutan i verujem da je otišao da pomogne nekom od poslanika ili nekom od zaposlenih, jer je teško bilo doći u ovu skupštinu, i u to ime htela sam da građanima Srbije pokažem kako u Skupštinu dolaze opozicioni poslanici.
Dakle, zbog poštjer je teško bilivanja dostojanstva ove skupštine, ne mogu da se oblačim kao gospodin Čanak, ali u ovome sam stigla u Skupštinu, a sada imam pristojne cipele, zbog poštovanja ovog visokog doma. U svakom slučaju mislim da je Vlada možda izašla iz svog autizma time što nam je danas poslala ortopeda, ali apelujem na vas da postanete ponovo ljudi, da vodite račuožda izašla iz svog autizma time što nam je danas poslala ortopeda,na o životnim potrebama onih koji su glasali za odgovornu vlast. Vi ste sve samo ne odgovorna vlast i vlast koja pripada ovom narodu. Ovaj narod ne zaslužuje ovakvu vlast.