Da li još neko želi reč? Da. Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.

Gospodo narodni poslanici, nije neočekivano da je Vlada pribegla povećanju akciza na robu koju smatra luksuzom, iako naravno nije obuhvaćena sva roba koja se može smatrati luksuzom u našim uslovima. S obzirom da smo imali budžet koji ima ogroman deficit, trebalo je posegnuti za novim sredstvima, ali je pitanje - kako će se te pare trošiti?
Dakle, ako budu povećane akcize na duvan, motorni benzin, dizel gorivo, pivo, gde će te pare otići? Mene naročito interesuje šta će se desiti sa sredstvima ubranim od akciza na duvan zbog naših proizvođača duvana?
Ovo pitanje je pre svega upućeno Ministarstvu poljoprivrede, s obzirom na izjave koje ovih dana stiže iz Ministarstva poljoprivrede, a naši proizvođači duvana su veoma zabrinuti i traže odgovor na to pitanje. Bilo bi logično očekivati da deo tih sredstava bude vraćen proizvođačima duvana, jer je to veoma važan segment poljoprivredne proizvodnje.
Ministar poljoprivrede ovih dana govori o tome da će te subvencije biti ukinute, iako je svojevremeno donet zakon kojim je obećano proizvođačima duvana da će biti subvencionisani do 2012. godine. Naravno, računajući na to i na pravnu sigurnost mnogi su se zadužili, mnogi su uzeli kredite, proširili svoju proizvodnju i sada se nalaze u jednoj bezizlaznoj situaciji.
Dakle, mi sada očigledno, tj. Vlada hoće da uništi proizvođače duvana. Zašto? Samim tim domaći duvan će biti skuplji ako nije subvencionisan od sveg onog duvana koji može da se nabavi u zemljama iz okruženja.
Šta će se dalje dogoditi? Prerađivači duvana, uglavnom su to sada strane kompanije kod nas, uvoziće taj duvan iz inostranstva. Čak i ona odluka da se 50% duvana mora nabaviti od domaćeg proizvođača, od strane svih onih koji proizvode cigarete u našoj zemlji, stavljena je po strani.
Razmislite, molim vas i skrenite pažnju ministru poljoprivrede i Vladi u celini - da li je to dobro? Da li ćemo na jednoj strani dobiti, a na drugoj strani izgubiti? Pored toga, nas upozoravaju proizvođači duvana da jedan broj, poveći broj radnika, kažu da je to negde oko 10.000 radnika, može da ostane bez posla.
Ako je ovo neka vlada kontinuiteta, setite se, evo pitajte gospodina Đelića šta je govorio kada smo privatizovali Duvansku industriju. Govorio je - da je to izuzetno dobra šansa da mi budemo kao zemlja veliki proizvođač duvana i da će to imati znatno veliki uticaj na našu poljoprivrednu proizvodnju.
Prema tome, nemojte da šaljete loše poruke, ne samo našim poljoprivrednicima ili proizvođačima duvana. Na ovaj način, i stranim investitorima - gde je danas jedno, sutra drugo, prekosutra može da bude treće. Dajte da neka odluka, neka zakonska odredba, neka vaša strategija bude važeća ne samo za jednu Vladu, nego za jedan duži vremenski period, kako bi ljudi, koji u ionako teškim uslovima uzimaju kredite, zadužuju se, ulažu u nešto, vide neku svoju budućnost u nekoj proizvodnji, da bi mogli zasigurno da računaju da od tog posla mogu da imaju takav i takav profit ili da za toliko i toliko godina mogu da vrate ono što su uložili.
Čini mi se da bi to našoj privredi dalo jedan poseban zamajac, a ovako zaista zbog te nesigurnosti je verovatno i mnogo sredstava koja stoje neuložena na pravi način, kako bi se dalje reprodukovala i stvarala novu dobit. Kao što vidite, kada je ova nesigurnost u bankarski sistem zbog celokupne krize u svetu došla i zakucala i na naša vrata, mnogi oni koji su imali neka sredstva i koji su možda želeli da ih ulože u nešto - prvo su ih povukli iz banaka.
Sve je to uticalo dalje na celokupnu monetarnu situaciju. Onda im i ne pada na pamet da taj novac, koji sada drže verovatno po kućama ili po trezorima ili ne znam gde, da ga ulože u nešto, jer nisu sigurni da taj novac može da bude oplođen i da mogu uloženo da vrate.
To je jedini motiv onoga koji ima novac i koji hoće da započne neki biznis - za određeni period pet-deset godina, nije važno, negde pre, negde sporije, zavisi kojom delatnošću želi da se bavi, da vrati ono što je uloženo i da onda naravno ima i neki profit i da od toga ima koristi i država.
Ne treba da gušimo proizvođače i privredu nego da joj dajemo podsticaj, upravo u ovim trenucima kada je država u krizi, odnosno kada je manjak sredstava koje možemo da uberemo da bismo budžet punili. Kao što vidite, to rade sve zemlje u Evropi. Morali bismo i mi da nađemo snage da uradimo tako nešto i da se okrenemo sebi i svojim resursima, ako želimo da krizu što bezbolnije i sa što manje ožiljaka preživimo. Hvala vam.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 21. amandman je podnela poslanica Zlata Đerić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Ima reč narodna poslanica Zlata Đerić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, podnela sam amandman na član 21, kojim se menja član 40g u stavu 1. reči "14,50 din. po komadu" menja se i glasi "20,00 dinara po komadu". U stvari, na šta se odnosi ovaj član?
Mislim, gospodine ministre, da biste vi mogli ovde blanko čak, onako, ovo da usvojite odmah, bez konsultovanja sa Vladom, jer je ovo jedan od retkih amandmana koji možete da usvojite, a da nikog ne oštetite, čak da doživite velike simpatije građana, zato što se ovo odnosi na povećanje akciza na cigare i cigarilose.
Kod nas je mali broj građana, jako mali, moglo bi se reći zanemarljiv broj građana koji koristi ovu vrstu duvana, ona je enormno skupa, ali oni toga troše mnogo i mogu to da plate. Jer to nisu pušači iz strasti, to nisu iz one kategorije pušača koju je malopre pominjao kolega Krasić, koji to moraju da rade iz nekih drugih razloga, to nisu cigarete za kojima često ljudi posežu iz nervoze.
Nepušač sam i volim da analiziram pušače i njihove navike, mislim da su ovo pušači - egzibicionisti. Da oni to koriste više da bi pokazali neku moć, nadmoć, da bi pokazali svoje materijalno stanje i blagostanje. Setite se da je gospodin Broz, nekadašnji drug, posle je prešao u druge kategorije, vrlo rado se pojavljivao sa svojim tompusom. Danas nekoliko ljudi, malo su marginalizovani u politici, vrlo rado se slikaju sa tompusima, i mislim da čak i ovo minimalno povećanje koje sam predložila možete odmah da usvojite - oni to neće ni primetiti, a biće ipak neka stavka u budžetu koja će se povećati.
Ako bude još inflacija, njima ni ovo povećanje neće značiti ništa, tako da zaista smatram - da bi ovaj amandman trebalo usvojiti ne čekajući dan za glasanje, nego ovako na ove moje reči, koje vidim da su naišle na odobravanje kod ostalih poslanika. Hvala lepo.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Ako ne, na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 24. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama. Naime, članom 24. dodaje se član 40e, koji glasi - Vlada će urediti izvršavanje ovog zakona na teritoriji AP Kosovo i Metohija za vreme važenja Rezolucije Saveta bezbednosti Organizacije UN br. 1244. Predložio sam da ovaj novi član 40e u stvari glasi - Vlada će urediti izvršavanje ovog zakona na teritoriji AP Kosovo i Metohija u skladu sa Ustavom Republike Srbije i Rezolucijom Saveta bezbednosti UN br. 1244.
SRS smatra da je ova formulacija daleko bolja. Još uvek traje borba za teritorijalni integritet Republike Srbije, iako je najveći broj država članica EU priznao protivpravno proglašenu nezavisnost tzv. republike Kosovo. Dok se vodi ta borba, naravno, pre svega diplomatskim i političkim sredstvima, u svakom propisu koji donosi Republika Srbija obavezno mora da se naznači da su Kosovo i Metohija u sastavu Republike Srbije u skladu sa Ustavom i sa Rezolucijom 1244.
Rezolucija 1244 nije prestala da važi, nije zamenjena nekom novom rezolucijom Saveta bezbednosti i mislimo da je ova formulacija bolja i zato što se, ukoliko se prihvati ovo što predlaže Vlada, može steći zaključak da će Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244, koja pored našeg ustava predstavlja jedinu pravnu vezu Republike Srbije sa jednim njenim delom, a to je Kosovo i Metohija, jednog dana možda i prestati da važi, i da će nastupiti kao pravno stanje ovo sadašnje faktičko stanje, a to je protivpravna nezavisnost Kosova i Metohije.
Dakle, smatramo da je i u ovom zakonu o akcizama neophodno naglasiti da su Kosovo i Metohija u sastavu Republike Srbije, pre svega, u skladu sa Ustavom i u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti, koja garantuje teritorijalni integritet Republike Srbije na celokupnoj njenoj teritoriji.
Koristim, gospodine Milosavljeviću, vaše prisustvo da pitanje povećanja i smanjivanja republičkog budžeta, koje je vrlo aktuelno ovih dana, u stvari još od kraja prošle godine kada smo počeli raspravu o budžetu za 2009. godinu, a koja je kasnila više od mesec dana, ne zbog krivice parlamenta, odnosno zbog krivice opozicionih partija, nego zbog krivice Vlade koja ga je dostavila tek početkom decembra, a imala je obavezu da to uradi 1. novembra.
Budući da je aktuelno pitanje budžeta, prihoda, rashoda, ko će imati više para, ko će imati manje para, ko treba da steže kaiš, ko ne treba da ga steže, ko će trošiti više nego u 2008. godini, mislim da je pitanje vrlo zanimljivo. Nema neposredne veze sa samim akcizama, ali ima i te kako veze sa budžetom Republike Srbije i posebno sa prihodnom stranom, a i rashodnom stranom budžeta za 2009. godinu.
Naime, krajem prošle godine, Akcioni tim Vlade Republike Srbije za okončanje saradnje sa Haškim tribunalom raspisao je, gospodine ministre, vama je to svakako odlično poznato, novčanu nagradu za informaciju koja bi dovela do pronalaženja i lišenja slobode lica optuženih za ratne zločine tokom oružanih sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije.
Na ovoj novčanoj nagradi, odnosno raspisu novčane nagrade, nalaze se imena dva Srbina. Mladić Ratko, otac Neđo, rođen 12. marta 1942. godine.
Uzgred budi rečeno, ova informacija vam nije tačna. Dakle, čovek je rođen 1943. godine, što je priznao i ovaj vaš Bruno Vekarić. Kaže, Božanović i Kalinovik, Bosna i Hercegovina, nagrada, gospodine ministre, ni više ni manje, milion evra, i to u dinarskoj protivvrednosti.
Drugi čija je glava ucenjena kao na divljem zapadu, Hadžić Goran, otac Branko, rođen 7. septembra 1958. godine, Vinkovci, Republika Hrvatska.
On po vašem mišljenju vredi malo manje, 250 hiljada evra, ali takođe u dinarskoj protivvrednosti.
Sada se postavlja ovde nekoliko pitanja. Pre svega, sa kojim pravom Akcioni tim Vlade Republike Srbije može bilo kome da obećava bilo kakvu nagradu?
Akcioni tim, gospodine ministre, ispravite me ako grešim, nije bilo kakav državni organ. Državni organ je ministarstvo.
Možda bih razumeo da ste ovlastili ovog vašeg Vukčevića da on u ime Specijalnog tužilaštva za ratne zločine ovako nešto uradi, da ste ovlastili neku vašu agenciju kojih ima bezbroj, pa budući da ništa ne rade, onda hajde da raspisuju nagradu za Ratkom Mladićem, ali da to čini Akcioni tim Vlade Srbije, jedno pomoćno telo koje uopšte nije ni Ustavom predviđeno, niti bilo kakvim zakonom, zaista je samo po sebi skandalozno.
Sada jedno pitanje koje se tiče samog budžeta. Iz kojih fondova, sa kojih budžetskih pozicija mislite da skinete ovih, hajde da kažemo da obojica budu locirani gde se nalaze, odnosno da nađete denuncijante koji će da vam kažu gde se nalaze i da isplatite 250 hiljada evra?
Sa koje budžetske pozicije ćete da skinete ove pare?
Zaista, da li država Srbija ima legalne budžetske prihode i rashode ili pak ova vlada pored legalnih budžetskih prihoda i rashoda raspolaže i sa nečim, u istoriji se to zvalo dispozicioni fondovi, i samo ministar, predsednik Vlade, šef države, mogao je da zna koliko tu para ima i za koje namene će da se troše.
Tako da sada postavljam vama, gospodine ministre, poslaničko pitanje - da li će ovih milion i 250 hiljada evra, ako uopšte budete u poziciji da ih isplaćujete, biti isplaćeno iz budžeta Republike Srbije, sa kojih pozicija, a ako neće biti isplaćeno iz budžeta, pitam da li ova vlada, da li DS ili neka druga partija vladajuće koalicije, da li predsednik države Boris Tadić raspolažu nekim tajnim dispozicionim fondovima kojima samo oni mogu da raspolažu?
U vezi sa ovim, gospodine ministre, meni se neodoljivo nameće jedna istorijska paralela. Ubeđen sam da će makar neki narodni poslanici iz ove vladajuće koalicije da me shvate o čemu ću sada da govorim. Tu, pre svega, mislim na narodne poslanike iz SPO.
Dakle, Vlada Srbije, ne samo ova, nego i sve prethodne dosmanlijske vlade od 2000. godine, hvali se kako ste vi u političkom smislu sledbenici velikih evropskih demokratskih tekovina. Bilo je pre godinu dana, godinu i po dana velika polemika o tome da li se u Srbiji javlja fašizam, ko je fašista, ko je antifašista.
Vi koji sada činite vladajuću koaliciju, vi ste unapred za sebe obezbedili monopol najvećih antifašista, ne samo u Srbiji, nego i u svetu.
Hteo bih da vas podsetim, gospodine ministre, na jednu vrlo ružnu praksu iz naše tragične istorije, nije to bilo tako davno, pa vi sada sebe pronađite da li ste na strani onih koji su se borili protiv fašizma ili ste baš na strani onih koji su promovisali fašizam i u Evropi i ovde u Srbiji.
Nemački komandant Srbije 21. jula 1943. godine general Paul Bader raspisao je nagradu od 100.000 rajhs maraka u zlatu, zaista, gospodine ministre, svaka sličnost sa vama je slučajna, ali izgleda da se istorija potrudila da bude namerna, raspisao je 100.000 rajhs maraka u zlatu, koje će dobiti onaj koji dovede, kaže se, živog ili mrtvog, vođu bandi Dražu Mihailovića.
Gospodine ministre, da biste oprali savest denuncijantima, cinkarošima, ljudima koji će, eventualno, zbog novaca, ovih koje obećavate, da učine tako podlu stvar, pa da izdaju gde se nalazi Ratko Mladić i Goran Hadžić, da biste im oprali savest, vi se služite jednim falsifikatom. To je dosije koji navodno poseduje BIA i ovaj akcioni tim o tome kakav je Ratko Mladić. Svi borci Vojske Republike Srpske, ceo narod Republike Srpske, svi iskreni srpski rodoljubi i patriote znaju da je general Ratko Mladić bio, pre svega, veliki čovek, veliki vođa i veliki junak i da nikada nije komandovao - juriš, nego je uvek govorio svojim borcima - napred i za mnom.
Brojni pripadnici vojske Republike Srpske mogu da vam posvedoče da je bio na prvim linijama fronta, da je nekoliko puta ranjen i da se zaista junački držao od 1992. do 1995. godine kada su trajali oružani sukobi na teritoriji BiH, a i pre toga na teritoriji Republike Srpske Krajine, kada je bio komandant Kninskog korpusa. I ne postoji ni jedna pisana ili usmena naredba u kojoj general Ratko Mladić nalaže činjenje bilo kakvih ratnih zločina, zločina genocida, kršenje međunarodnog humanitarnog prava itd.
Da biste oprali savest tom eventualnom denuncijantu i cinkarošu, posegnuli ste za falsifikatom. Taj falsifikat zove se dosije Ratka Mladića, koga, navodno, poseduju BIA i Akcioni tim. Kakav je Ratko Mladić po tom dosijeu? Jedan dnevni list, neću da kažem koji je u pitanju, krajem decembra prošle godine objavio je deo tog dosijea i po tom dosijeu Ratko Mladić je paranoik, kukavica, nečovek koji ponižava svoje saradnike, svoje bivše ratne drugove, čovek koji uživa u materijalnom bogatstvu, hedonista, materijalista itd. Dakle, sasvim suprotno od onog Ratka Mladića koga poznaje cela Republika Srpska. Niste se vi prvi dosetili, gospodine ministre, da perete savest denuncijantima. Ovaj vaš kolega, nemački komandant Srbije, dosetio se pre vas. On je prao savest tog Srbina koji će da izda Dražu Mihailovića na sledeći način, ovo je objašnjenje zašto treba uhvatiti Dražu Mihajlovića.
Kaže: "Otupavivši od razvratnog života, ovaj smešni hvalisavac bacio je zemlju u neopisivu bedu i nesreću. Kao engleski plaćenik nije radio ništa drugo nego pomagao da se unište najviša nacionalna dobra (zamislite, Nemac se brine o najvišim nacionalnim dobrima Srba) koja su narodu oduvek bila visoka i sveta (zamislite kakav patetičan stil).
Zato će onaj koji dovede živog ili mrtvog Dražu Mihailovića ne samo dobiti obećanu nagradu, nego će poštedeti svoju zemlju biča nečovečnog krvavog terora," - u potpisu nemački komandant Srbije, general Paul Baden.
Gospodine ministre, niste istoričar, nisam ni ja, ali pismen ste čovek, intelektualac ste, razmislite na kojoj se strani nalazite - na strani demokratije, autentičnih evropskih antifašističkih tekovina, ili na onoj drugoj strani.
Pomažete EU time što olakšavate budžet Republike Srbije za 250 do 300 miliona evra koje bi ova država mogla da ubere od carina. Jednostrano primenjujete Prelazni trgovinski sporazum, iako EU ne pada na pamet da to učini i ne zna se kada će početi postupak ratifikacije SSP-a i ovog prelaznog trgovinskog sporazuma, a o tome kada će on da se primenjuje, to je neka izgleda vrlo daleka budućnost.
Vi olakšavate budžet za 250 miliona evra, namičete veće dažbine građanima Srbije tako što povećate akcize na cigarete, pivo i benzin, ali s druge strane ste vi vrlo izdašni, obećavate nekakve tajne nagrade od milion, odnosno 250.000 evra, a uopšte se ne zna iz kojih budžetskih ili parabudžetskih fondova.
Pa bi bilo dobro, gospodine ministre, da odgovorite i narodnim poslanicima i građanima Srbije - je l' vi razmišljate o interesima građana ili mislite da vodite i dalje prema njima pljačkašku politiku?
Jer, ovo je čista pljačka. Ako vi smanjujete budžet za 250 miliona evra, i time direktno otežavate ekonomsku poziciju građana Srbije, a s druge strane spremni ste da denuncijantima dajete ukupno 1.250.000 evra, onda zaista ne znam o čemu se radi.
Pošto ste vi ministar iz DS, koristim priliku da ponovo postavim jedno poslaničko pitanje, koje opet ima veze sa budžetom. Javna je tajna da je DS, ističe mi vreme, gospođo Čomić, završavam za minut, u izborima 11. maja, odnosno izbornoj kampanji 11. maja, pa i na sam dan izbora 11. maja, posebno u Vojvodini, masovno delila one paketiće.
Vuk Jeremić se ovde hvalio, kada smo raspravljali o poverenju Vladi, njegov jedini argument je bio - dobro, vi sad možete nas da kritikujete, ali mi smo pobedili, imamo stabilnu većinu i biće onako kako mi kažemo. Tada smo vam rekli - jeste, pobedili ste, ali tako što se delili paketiće, tako što ste direktno korumpirali biračko telo.
I tada sam postavio pitanje - iz kojih budžetskih ili parabudžetskih fondova ste kupovali te paketiće? Da li su ministri iz svog džepa punili te paketiće, u šta sumnjam, ili ste uzeli državne pare i za državne pare sprovodili, na potpuno protivustavan i protivzakonit način, izbornu kampanju DS.
Budući da do danas nisam dobio odgovor na ovo poslaničko pitanje, koristim ovu priliku, gospodine ministre, da vam ponovo postavim pitanje i zaista bih vam bio vrlo zahvalan kad biste mi na to pitanje odgovorili.

Reč ima poslanik Saša Milenić.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, osećam, kao građanin Srbije, potrebu da ukažem na povredu dostojanstva ovog doma, u kojem se prave upravo prezentovane istorijske paralele, s pretenzijom na identitet i nekakvu ekvivalenciju.
Kakva je ličnost generala Mladića, zaista ne znam, nisam ni preterao zainteresovan da je razotkrivam, ali njegovo vojno, političko delo u datim istorijskim okolnostima i trenutku ni na koji način nije uporedivo sa istorijskim delom i misijom generala Dragoljuba Mihailovića.
Da vas podsetim da je neustrašivi heroj iz Prvog svetskog rata, kao mladi poručnik, zatim visoki vojni ataše, obaveštajac koji je predano služio u vojnoj diplomatiji svojoj zemlji, koji 41. godine ne prihvata kapitulaciju i Ravnu goru u tom trenutku čini jedinim slobodnim mestom u fašistički okupiranoj Evropi, eksplicitno se suprotstavljajući fašizmu, zapravo ceo svoj učinak vojnog delovanja sažima u ideji nacionalnog antantizma.
Upravo ta vrsta zapadne vojno-političke orijentisanosti srpske moderne tradicije je ono čemu je suprotstavljeno ukupno vojno-političko delovanje pomenutog generala Mladića i mislim da je takva vrsta paralele ne samo neodrživa, nego i uvredljiva po nacionalnu istoriju, čije dostojanstvo moramo čuvati.

Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić. Vaš zahtev za replikom je diskreciono pravo predsedavajućeg. Kad završi poslanica, onda ćete dobiti reč.

Reklamiram čl. 225. i 226. i tražim odgovor na pitanje. Obzirom da je istaknuta poternica i istaknuta nagrada za onoga ko da informaciju o Ratku Mladiću milion evra i za Gorana Hadžića 250.000 evra, interesuje me, odnosno dužni smo da to odgovorimo građanima Srbije, pošto ta sredstva nismo videli u budžetu, da mi odgovore nadležna ministarstva - iz kojih sredstava misle to da isplate, ili su to neka tuđa sredstva koja bi nam onda dala odgovore na mnoga druga pitanja?
Dakle, u kom budžetu, koja sredstva i ko isplaćuje ta sredstva onim građanima Srbije koji se budu opredelili da na ovaj način zarade, mada mislim da u Srbiji neće naći nekoga ko to hoće da uzme?