Gospodine Martinoviću, vi ste odustali? Niste. Izvolite, imate reč.

Gospođo Đukić-Dejanović, nisam odustao, ali neću se više javljati za reč, mislim da više nema ni potrebe. Građani Srbije su sve videli i sve su čuli. Nadam se da imaju bolju moć rasuđivanja nego pojedini narodni poslanici.
Gospodine Mileniću, zaista ne znam detalje vaše političke, profesionalne biografije. Možda ste i zadužili Srbiju nekim kolosalnim delima. Ako jeste, zahvaljujem vam se. Možda nisam toliko obdaren filozofskim umom kao vi, ali imam neki zdrav, običan ljudski razum. DOS je u raznim varijantama i u raznim agregatnim stanjima na vlasti od 2000. godine. Jedna fraza koju ponavljate besomučno, to je o famoznih 10 godina Miloševićeve strahovlade. Evo, vi ste sada na vlasti još malo pa duže nego pokojni Slobodan Milošević.
Ako je stvarnost zaista tako sjajna kakvom je vi predstavljate, ako ste zaista toliki ekonomski patriota, ako ste zaista narodni heroj, u ekonomskom smislu, vi, vaša partija ili grupa građana, šta li je, i vaša vladajuća koalicija, onda mi nije jasno odakle silni nezadovoljni radnici u Srbiji, odakle žene koje štrajkuju ispred Predsedništva Srbije, odakle ratni veterani, odakle pretnje generalnim štrajkom, odakle svaki dan poslanički klub SRS pun ojađenih ljudi kojima ste od 2000. godine, navodno, doneli blagostanje? Ili nisam u pravu ja ili, gospodine Mileniću, niste u pravu vi.
Smaknite ispred očiju plavo-žute zastave EU, izađite na ulice Srbije, na ulice Beograda, pa ćete videti, zaključićete i sami, nadam se, pametan ste čovek, ko od nas dvojice nije u pravu.
Što se tiče Haškog tribunala, ne znam da li ima potrebe trošiti reči. Gospođa Čomić nije tu, kaže da se Ratko Mladić i Goran Hadžić skrivaju od pravde. Haška pravda je, u stvari, suštinska nepravda. Ta haška pravda ubila je, gospođo Đukić-Dejanović, vašeg bivšeg predsednika Slobodana Miloševića. Čoveku nisu dopustili da se na adekvatan način leči. Ta haška "pravda" već šest godina krši ljudska prava Vojislava Šešelja, haška "pravda" je osudila Milana Martića na 40 godina zatvora zato što je, navodno, vršio ratne zločine, a ta ista haška "pravda" je pustila na slobodu Nasera Orića i Ramuša Haradinaja. Gospodine Mileniću, sada vi sami odlučite da li ste za pravdu ili ste za nepravdu.

Gospodin Srđan Spasojević po amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući uvaženi ministre, podržavam amandman Zlate Đerić i gospodina Martinovića o svemu ovome što su pričali. Javio sam se da iskoristim mogućnost vašeg prisustva da vam postavim nekoliko pitanja i da vam ukažem na određene probleme koji postoje kod individualnih proizvođača.
Verujte, primena SSP će biti izuzetno bolna za građane Srbije, a posebno za individualne proizvođače. Pre nekoliko dana govorio sam o tome koliko je muke pred individualnim proizvođačima niz Moravu, od Trstenika ka Kruševcu, kada je u pitanju proizvodnja paprike, izuzetno loša godina koja je bila. Sada ću vam reći koliko problema imaju individualni proizvođači u brdsko-planinskim predelima, a pre svega planina Kopaonika, Rudna, Goča odakle dolazim, a naravno planine Golije.
Radi se, pre svega, o proizvodnji mlečnih proizvoda, pre svega sira. Više građana sa tog područja mi se javilo, a i lično sam obišao te krajeve od Duge Poljane, ka Sjenici, sela Štavalj, Brnjica, Stup i druga mesta. U tim selima Srbije žive izuzetno stari ljudi, koji poslednje atome snage koriste ne bi li obezbedili egzistenciju kroz proizvodnju sira.
Kada uđete u te mlekare, nadam se da znate šta je mlekar, jedna izuzetno poražavajuća stvar je da su po hiljade kilograma sira trenutno na lageru, da ljudi na minus 20, minus 30, koliko je u tim područjima, jednostavno izuzetno teško održavaju taj sir da se ne pokvari, a to im je jedina egzistencija.
Naravno, jedini izlaz za njih je da se pojavi neki prekupac, nakupac, a koji dođe sa kamionima ili kako se to popularno kaže, na poček odvozi taj sir i posle šest meseci do godinu dana dođe ili ne dođe. Javljaju se česte prevare i nikada se ne vrate ni one kace u kojima stoji sir, niti ti ljudi dobiju svoj novac. Veliki je to problem.
Nadam se da ćete kao resorni ministar nešto učiniti da pomognete tim ljudima. Mislim da država treba da zaštiti te ljude koji žive u izuzetno teškom položaju. Mnogo je tamo mladih ljudi, a oni mladi ljudi koji se vrate, a to je veoma sporadično, susreću se sa istim teškoćama.
Verujte da je to izuzetno bolno, poražavajuće, da pored države koja može da pomogne tim ljudima pojavljuju se šverceri koji najčešće prevare te ljude. Ljudi se obraduju kada se oni pojave posle šest meseci da bi uzeli novu nabavku i kada donesu novac koji su im uzeli. To je nešto što je neprihvatljivo. Hoćemo u Evropu, a ne možemo da organizujemo da pomognemo individualnim proizvođačima.
Gospodine ministre, nemojte samo biti ovde u Beogradu. Prošetajte malo i vi tim krajevima Rudna, Goča, Golije, ivanjičkog kraja, da vidite s koliko muke ti ljudi dolaze do tog proizvoda. Oni su najčešće ljudi preko 70 godina, iako na izdisaju i praktično na kraju svog životnog veka, trude se da obezbede neke proizvode elementarne za život.
Mi iz NS možemo donekle da budemo zadovoljni i izuzetno smo uradili puno za te ljude u tim krajevima izgradnjom puteva i mogućnošću da ti ljudi lakše svoje proizvode eventualno dopreme do gradova. Sigurno da smo u tom segmentu pomogli. Ne možemo da budemo zadovoljni resornim ministrima iz poljoprivrede i trgovine koji jednostavno ne vode brigu apsolutno o ljudima koji žive u tim krajevima. Slično je i sa selima u ravničarskim krajevima. Ipak, dostupnost pijace i velikih gradova je nešto povoljnija situacija za te ljude. Verujte, svi istu muku muče.
Prema tome, molio bih vas da u što kraće vreme, s obzirom da ide nova sezona, nova rodna godina, ti ljudi jednostavno će doći u situaciju da prosipaju mleko, jer više neće imati gde da ga stave, jer proizvode od ove i prošle godine apsolutno nisu u mogućnosti da plasiraju na tržište zbog svih ovih problema koje sam ovde rekao.
Zaista sam izašao dobronamerno u ime tih ljudi, koji se javljaju i koji mole da se sa ove govornice apeluje na državu preko resornih ministarstava da pomognu.
Mislim da je to vaša dužnost da uradite, da obiđete i da vidite kakvi su to problemi. Ne samo da je njihova egzistencija ugrožena, već apsolutno njihova kupovna moć za bilo šta će biti ugrožena, jer svoje proizvode neće moći da plasiraju. Prema tome, molio bih vas da što pre reagujete i pomognete tim ljudima koji žive u izuzetno teškim okolnostima.

Narodni poslanik Branko Ružić podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 24. doda novi član 24a.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Gospodin Kasalović. Izvolite.

Poštovana predsednice, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, smatramo da prilikom izmene i dopune Zakona o akcizama, kada se definiše nova struktura akcizne politike za period do 2012. godine, treba da pokušamo da u izmenama i dopunama predložimo novo poglavlje u Zakonu o akcizama.
Upravo ovim amandmanom, odnosno predlogom da se posle člana 24. Predloga zakona uvede novi član i novo poglavlje, u smislu da se reguliše obračunavanje i plaćanje posebne naknade za budžetski fond, inače, u ovom trenutku osnovanog Zakonom o duvanu.
Naravno, fond i sredstva su bitna, i ubiranju ovih sredstava, jer se upotrebljavaju za realizaciju preventivnih programa za sprečavanje bolesti koje su povezane sa konzumiranjem duvanskih proizvoda. Taj tzv. pušački dinar u ovom trenutku je regulisan ovim zakonom.
Jedan od ciljeva uvođenja akciza i akcizne politike jeste i praktično pokrivanje određenih javnih troškova, u ovom slučaju zdravstvenih .
Naravno, da je na ovaj način i ovako regulisana po svojoj prirodi ova posebna naknada, iako destiniran prihod, po svojoj suštini akciza i smatramo da ju je mesto u Zakonu o akcizama, i da će se praktično na taj način izvršiti brže, jednostavnije i efikasnije ubiranje ovih sredstava.
To nije nešto što je novo, nije nešto što je nepoznato i u teoriji. Podsetiću samo da je svojevremeno i nekada postojala posebna republička taksa na duvanske prerađevine i alkoholna pića, koja je bila uvedena radi obezbeđenja nedostajućih sredstava za isplatu penzija. Naravno, i tada po svojoj suštini je ta taksa u stvari predstavljala akcizu. Ovde vidimo jednu određenu paralelu.
Naravno da u našem amandmanu, vodeći računa i o efektu o kome sam govorio u prethodnim amandmanima koje smo podneli, dakle o regresivnom efektu, ovde predlažemo i različite iznose koji bi se uplaćivali u ovaj fond za ove namene, radi se o nominalnim, specifičnim stopama.
Naš predlog ide u pravcu da se do iznosa najpopularnije cenovne kategorije cigareta, uključujući i tu kategoriju najpopularnijih, plaća iznos u visini od dva dinara po paklici, za cigarete koje su u kategoriji cigareta do 50% veće od iznosa najpopularnije cenovne kategorije u visini od četiri dinara po paklici i za cigarete koje su u kategoriji cigareta preko 50% veće od iznosa najpopularnije cenovne kategorije plaćanje je u visini od 20 dinara po paklici.
Na ovaj način bi se ubralo znatno više sredstava nego do sada za ove vrlo humane namene, dakle, radi preventivnog delovanja protiv bolesti zavisnosti od duvana. Takođe, u ovom predlogu vodili smo računa da ubiranje tih sredstava ide više na teret srazmerno jačoj ekonomskoj populaciji, dakle onima koji konzumiraju znatno skuplje cigarete.
U ovom trenutku ta taksa je u iznosu od jedan dinar za sve vrste cigareta. Smatramo da je ovo mnogo bolje i praktičnije rešenje.
Obzirom da su i naredni amandmani u setu ovog predloga, iskoristio bih priliku i ne bi se više javljali povodom narednih amandmana, da samo ukratko kažem da su praktično logičan sled ovog amandmana i obezbeđuju uglavnom da se i ovaj deo realizuje na način da se predlaže ubiranje u rokovima i na način kao što se to radi i kod akciza. Naravno da predviđamo i stavljamo u isti režim kaznenih odredbi kao i akcize.
Predlažemo da se prvo usklađivanje takse amandmanom na član 29. vrši u januaru 2010. godine i poslednjim amandmanom, da bi sve ovo imalo svoju logiku, predlažemo da danom stupanja na snagu ovih amandmana prestane odredba člana 70. Zakona o duvanu. Predlažem da se ovaj čitav set zakona usvoji, jer zaista ima humanu namenu i mislim da bi se na ovaj način postigli mnogo bolji rezultati u smislu preventivne borbe protiv bolesti zavisnosti od duvana.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 25. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Dušan Bajatović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 26. amandman je podneo poslanik Zoran Kasalović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 29. amandman je podneo poslanik Dušan Bajatović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Zoran Kasalović podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 29. doda novi član 29a.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnici predlagača žele da daju završnu reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O REPUBLIČKIM ADMINISTRATIVNIM TAKSAMA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Lidija Dimitrijević, Boris Aleksić, Milan Avramović, Jadranko Vuković, Milan Škrbić, Vladan Jeremić, Nataša Jovanović, Petar Jojić, Sreto Perić, Dušanka Plećević, Dušan Marić, Momir Marković, Aleksandar Martinović, Bojan Mladenović, Gordana Pop-Lazić, Marina Raguš, Paja Momčilov, Zoran Krasić, Dejan Mirović, Milovan Radovanović, Dragan Živkov, Slađan Mijaljević, Mirko Munjić, Srboljub Živanović, Vjerica Radeta, Radica Jocić, Marko Milenković, Ognjen Mihajlović, Dragan Stevanović, Nikola Savić, Aleksandar Pejčić, Nikola Lazić, Milan Lapčević, Miloš Radulović, Milan Dimitrijević, Donka Banović, Milica Vojić-Marković i Nenad Popović.
Pisanim putem narodni poslanik Milica Vojić-Marković, povukla je amandman na član 5. Predloga zakona. Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima. Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Gospođo Dimitrijević, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS je na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, koji ima 30 članova, podnela 30 amandmana. Svaki naš amandman odnosi se na po jedan član Predloga zakona i svi su identične sadržine, to jest svojim amandmanima predložili smo brisanje svih članova Predloga zakona.
Time smo iskazali naš principijelni stav prema ovom predlogu zakona, a on je da se srpski radikali ne slažu sa povećanjem republičkih administrativnih taksi u uslovima ekonomske krize i teškog socijalnog položaja građana Republike Srbije.
Moj amandman na član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama konkretno se odnosi na brisanje objašnjenja značenja pojedinih izraza upotrebljenih u Zakonu o republičkim administrativnim taksama.
Kako sam već rekla, SRS svojim amandmanima iskazuje svoj stav prema čitavom Predlogu zakona i predlažemo brisanje svih članova. Kada se već predlaže brisanje svih članova, nepotrebno je ostaviti ovaj prvi član, u kome je objašnjeno značenje pojedinih izraza.
Narodni poslanici SRS smatraju da smo ovde da radimo u interesu svih građana Republike Srbije, a ne protivno njihovim interesima i zato predlažemo da u ovom teškom trenutku, kada nas je zahvatila svetska ekonomska kriza, Vlada Republike Srbije odustane od povećanja iznosa republičkih administrativnih taksi.
Svaka odgovorna vlada mora da vodi računa o građanima svoje države. Koliko je ova naša vlada neodgovorna prema svojim građanima pokazala je odlukom o jednostranoj primeni Prelaznog trgovinskog sporazuma, iako je verovatno i njima jasno da nas Evropljani ne žele u njihovoj Uniji, da ne žele čak ni da Srbija stekne status kandidata za članstvo, već im je Srbija potrebna kao tržište i doskora prostor na kome će, po mizernim cenama, u postupku privatizacije preduzeća u društvenoj svojini kupovati ta preduzeća.
Na pitanje zašto se Vlada Republike Srbije odlučila na čin kakav je jednostrana primena Prelaznog trgovinskog sporazuma odgovora nema. Da li je u pitanju prevelika želja da se naši vladari dodvore EU, ili su u pitanju neki drugi interesi, građani Srbije ne mogu da dobiju odgovor od Vlade.
Još jedan veliki problem Vlade je to što unutar nje ne postoji saglasnost oko jedinstvenog programa za prevazilaženje efekata svetske ekonomske krize, jer ministar ekonomije, Mlađan Dinkić, i premijer, Mirko Cvetković, imaju sasvim drugačija viđenja ovog problema.
Premijer Cvetković je rekao da je Vlada Srbije usvojila okvirni plan mera protiv krize koji će, ukoliko bude potrebno, svakog meseca biti revidiran. Reč je o dokumentu - Ekonomska kriza i njen uticaj na privredu Srbije - okvirni program mera.
Premijer ističe: ''Vlada Srbije je dala principe za borbu protiv ekonomske krize, a u okviru njih je i kontinuitet, odnosno to da se do te mere stalno dopunjuju. Program mera postoji, a označen je kao okvirni upravo zbog ovog principa kontinuiteta, što znači da ćemo svakih mesec dana imati verovatno neke izmene.''
S druge strane, ministar Dinkić kaže da će Vlada Srbije doneti, znači tek doneti, program zasnovan na dogovoru s privrednicima, sindikatima i bankarima. Na osnovu ovih izjava ekonomisti su zaključili da Vlada Srbije nema konkretni plan za sučeljavanje sa krizom.
Svesna činjenice da zbog jednostrane primene Prelaznog trgovinskog sporazuma može doći i sigurno će doći do smanjenja priliva prihoda u budžet, ministar finansija, gospođa Dragutinović, počela je polako da priprema javnost za još jednu nepopularnu meru, povećanje poreza na dodatu vrednost.
U Ministarstvu finansija kažu da će tek krajem marta znati da li je neophodno raditi rebalans budžeta, a da je povećanje PDV-a nešto što može doći kao mera. Ovo tek krajem marta rečeno je kao da će mart biti kroz dve godine, a ne kroz svega dva meseca.
Opravdanje za ovu najavljenu meru pronalazi se u poređenju sa zemljama u regionu. Navodi se da je PDV u Grčkoj, Rumuniji i Slovačkoj 19%, Bugarskoj, Mađarskoj, Italiji i Sloveniji 20%, u Hrvatskoj i Poljskoj 22%. Međutim, valja istaći da su stope PDV-a u nekim drugim zemljama Evrope niže. U BiH, kao i u Crnoj Gori, 17%, u Španiji 16%, u Engleskoj 15%.
Ekonomski analitičari ističu da se u razvijenim evropskim zemljama od direktnih poreza sakuplja samo 30% poreskih prihoda, dok ostatak dolazi od oporezivanja bogatstva. Kod nas se 70% poreskih prihoda ostvaruje direktnim oporezivanjem potrošnje, a to ukazuje na činjenicu da što smo siromašniji imamo veće poresko opterećenje.
Povećanjem poreske stope od 2,5%, sa 18 na 20,5, pokrio bi se deficit od 47 milijardi dinara u budžetu, koji je inače posledica pogrešnih proračuna naplate poreza u ovoj godini. Ova mera za posledicu bi imala rast nivoa cena za 2,5%, povlačenje poslovanja iz legalnih tokova, odnosno rast sive ekonomije, smanjenje proizvodnje, pad zaposlenosti, dodatni pritisak na kurs dinara. Nažalost, najveći pritisak od povećanja PDV-a imali bi građani i to oni najsiromašniji.
Još jednu stvar treba naglasiti. Pre no što država dodatno poveća poreze, trebalo bi da se pobrine za adekvatnu naplatu postojećeg PDV, jer ne postoji dobar institucionalni okvir za kontrolu plaćanja PDV-a, jer je mnogo toga izvan sistema.
U uslovima svetske ekonomske krize Srbiju je zadesio još jedan veliki problem, vrednost dinara počela je vrtoglavo da pada. Ovo predstavlja problem i za građane i za privrednike. Zbog inflacije od oko 30% u protekle tri godine, a jačanja deviznog kursa za oko 10%, došlo je do neslaganja između kretanja inflacije i kursa, i ovo naprasno usaglašavanje je nešto do čega je moralo doći. Trenutak da se ovo dogodi nije mogao biti gori.
Intervencijama Narodne banke Srbije samo u decembru prošle godine devizne rezerve smanjene su za 892,4 miliona evra. Višim kursom evra izazvano je povećanje cena proizvoda koji se uvoze za 5% do 15%. Međutim, izazvano je povećanje cena i domaćih proizvoda, jer neki domaći proizvođači koriste pojedine sirovine iz uvoza.
Najteža posledica ekonomske krize sigurno je masovno otpuštanje radnika. Lekari su još pre nekoliko godina upozorili na to da je jedan od najjačih stresova upravo gubitak posla i upoređuju ga sa teškom bolešću, pa čak i sa gubitkom člana porodice.
Mnogo smo puta za ovom govornicom govorili o otpuštanjima radnika u čitavoj Srbiji, o prinudnim kolektivnim odmorima usled smanjenja proizvodnje i zatvaranja proizvodnih pogona. Samo ću podsetiti da je u leskovačkoj fabrici "Zdravlje" pre nekoliko meseci u samo jednom danu bez posla ostalo 194 radnika.
Želim samo da iznesem još jedan neverovatan podatak o jednom događaju iz još jedne leskovačke fabrike. Radi se o fabrici "Kloting", u kojoj je u septembru jednoj zaposlenoj radnici isplaćena zarada u iznosu od 1,93 dinara, ili po tadašnjem kursu 0,021 evro. Druga radnica koja je zahtevala da se plaća prekovremeni rad otpuštena je, uz obrazloženje da navodno nije stručna, iako se tim poslom bavila tri decenije.
Pojava mobinga sve je češća nad zaposlenima u Srbiji. Istraživanja su pokazala da 4/5 zaposlenih, zbog izloženosti mobingu, ima psihičke probleme na radnom mestu. U najvećem broju slučajeva na mobing se žale osobe starije od 50 godina, čak 44%. Mobing je najzastupljeniji u privatnom sektoru, čak u oko 68% prijavljenih slučajeva. Otprilike, podjednako su ugroženi i žene i muškarci, tačnije žene nešto više, u 56% slučajeva.
Među ugroženima najviše je zaposlenih sa srednjom školom, 68%, a sa završenim fakultetom 28%. Mobing se najčešće koristi kao metod pritiska da bi zaposleni sam napustio preduzeće.
Nasuprot ovome, u Srbiji imamo jednu vrlo čudnu neprirodnu pojavu, direktori javnih preduzeća primaju astronomske plate. Na inicijativu narodnih poslanika SRS ovde u Narodnoj Skupštini, Vlada Srbije je onako glasnije najavila da će direktorima javnih preduzeća primanja biti smanjena. Međutim, pravilnik o javnim preduzećima još uvek nije završen, a Vlada nije precizirala kada bi do završetka ovog pravilnika moglo doći.
Ideji o smanjivanju plata direktora prethodila je odluka o smanjenju nadoknada za članove upravnih odbora i nadzornih odbora, koje su takođe bile abnormalne. Plate menadžera u javnim preduzećima kreću se do 700 hiljada dinara, ali i više. O tome smo već puno govorili za ovom govornicom, pa to neću ponavljati.
Predlog Vlade je da se plate menadžera u svim javnim preduzećima svedu na nivo premijerske, a to je oko 120 hiljada dinara. Kada će se ovo dogoditi, još uvek se ne zna.
Da zaključim, u uslovima kada se Srbija suočava sa problemima svetske ekonomske krize, kada Vlada nema jedinstveni program za prevazilaženje efekata ekonomske krize, kada se od strane ministra finansija najavljuje povećanje stope PDV-a za 2,5%, kada vrednost nacionalne valute pada, kada zaposleni svakodnevno ostaju bez posla, kada su poskupljenja svakodnevna, poskupljenja lekova, cene fiksne telefonije, prehrambenih proizvoda, tehničke robe, kada direktori javnih preduzeća imaju plate kolike nemaju ni menadžeri u zemljama EU, kada Vlada donosi odluku da jednostrano primenjuje Prelazni trgovinski sporazum - srpski radikali predlažu Vladi Republike Srbije da odustane od povećanja nameta svom narodu.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Gospodin Krasić. Izvolite.

Moram da skrenem pažnju javnosti, svima onima koji se obraćaju državnim organima i na bazi tih zahteva, dobijenih rešenja, izdatih uverenja itd, oni postaju obveznici plaćanja takse, i da je Vlada rešila 2009. godine da značajno poveća iznos tih taksi.
Naravno, oni su iskoristili priliku da jednim propisom urede i one diplomatsko-konzularne takse, koje su nekada bile u nadležnosti saveznih organa. To se nalazi u tabeli D ovog predloga zakona. Tu se u stvari radi o potpuno novom zakonu, sve je promenjeno praktično, ali kroz formu izmena i dopuna menja se ceo, kompletan zakon. U tabeli A se nalaze takse koje se plaćaju državnim organima u Republici Srbiji i došlo je stvarno do značajnog povećanja.
Znači, povod je da se propisom Republike Srbije uredi i diplomatsko-konzularna taksa i drugi povod je da se naimenovanje po tarifnim brojevima usaglasi sa odredbama zakona, materijalne prirode i procesne prirode, kod kojih je došlo do promene naziva akta ili naziva same administrativne takse za šta se plaća. Sada ću da iskoristim samo jedan primer da ukažem koliko to povećanje iznosi.
Ako se uporede ove izmene koje se predlažu sa postojećim tekstom, može doći do zabune, jer ima razlike i u samim nazivima. Pokušao sam da nađem nešto što bi moglo da bude uporedivo. Uzeću kao primer, recimo, iz novog tarifnog broja, broj 6, gde se kaže: "Za žalbu organu, ako ovim zakonom nije drugačije propisano, taksa je 300 dinara". Nešto slično je u postojećem zakonu: "Za žalbu protiv rešenja koje donosi organ, ako ovim zakonom drugačije nije propisano, 170 dinara".
To je uporedivo po imenovanju, bez obzira što su različite tarifne oznake, ali se odnosi na istu obavezu koja se plaća.
Znači, sa 170 na 300 dinara, a ako bi se išlo dubinski, onda bi se videlo i kod uverenja, i kod potvrda, i kod molbi i kod zahteva itd, da dolazi do značajnog povećanja. Negde je to povećanje 10, negde 20%, a negde je i po nekoliko stotina posto povećanja.
Mi smatramo da ne možete da računate na nas da ćemo da damo podršku za ovako nešto, tim pre što je ovo menjano i 2008, i 2007. i 2006. godine, vršeno je usaglašavanje. Pretpostavljam da je to za poslednje tri godine usaglašavanje iznosa taksi bilo za procenat inflacije, verovatno za rast cena na malo, verovatno je to pratilo. Ali, ako ste sad za 100%, inflacija nije 100%.
(Vjerica Radeta, sa mesta: To je odokativno.)
Odokativno? Ne bih rekao da je baš ni odokativno, nego je potreba da se obezbede sredstva toliko jaka, tako da ste vi to sada sveli na fizička i na pravna lica koja se obraćaju državnim organima. Neću da prigovaram onom delu gde se određuju takse za rešenja o berzi, za ovo drugo itd, gde se radi o pravnim licima koja, da bi obavljala neku delatnost, moraju da imaju poprilično veliki osnivački kapital i gde verovatno taksa ima neko opravdanje, da bude daleko veća.
Ali, kod ovih najčešćih komunikacija između građanina i državnog organa, mislim da ste morali da vodite računa da to povećanje ne bi smelo da bude toliko. Da ste rekli da je povećanje za nekih 9%, kolika je bila inflacija u 2008. godini, onda bi to donekle moglo biti i podnošljivo.
Sada moram malo da pokušam da vas, ne vas iz Vlade, pošto tu nemam uspeha u ubeđivanju, ali da obavestim građane o čemu se praktično radi. Znate, nije sasvim svejedno da li vi 1. januara neke godine imate na računu 100 dinara i da li to imate 31. 12, kao što nije sasvim svejedno da li će onih 100 dinara na početku godine imati istu vrednost i 31. decembra te iste godine.
Ako imate 100 dinara na štednji kod neke banke, onda vam banka garantuje neku kamatu. Ta kamata bi morala da pokrije izgubljenu vrednost. Kaže se - ako je kamatna stopa viša od 4% na godišnjem nivou, u stabilnim uslovima računa se da je onaj koji je dao pare na štednju zaradio. Znači, to su neki relativno prihvatljivi uslovi, gde verovatno inflacija ne ide više od 2% na godišnjem nivou.
Pod uslovima kada imate inflaciju ovako dovučenu nekako do 9%, onda se postavlja pitanje kolika treba da bude ta kamatna stopa u toku godine da bi se sačuvala vrednost onih 100 dinara na početku godine. Ovo pričam samo da bi se shvatilo da sve ima neku svoju vrednost i sve ima neku svoju cenu. Ima vrednost i ima svoju cenu.
Ako se u odnosu na 31. decembar 2008. godine, kada je taksa bila 170 dinara, od 1. februara, kada stupi na snagu ovaj zakon, znači samo za mesec dana, ona poveća skoro 100%, sa 170 na 300 dinara, onda se postavlja pitanje - da li je izgubljena vrednost u novcu tolika da toliko treba da se diže?
Naravno, kada se radi o onim zahtevima kada se građani najčešće obraćaju organima uprave i državnim organima, da bi pre svega dobili neko uverenje ili neko rešenje, da bi njime dokazali neku činjenicu za ostvarivanje nekog svog prava pred nekim drugim organom, onda mora da se postavi ovo pitanje - da li je to u ovim uslovima prihvatljivo, ako će cene energenata da idu, ako troškovi života rastu, ako realno zarade padaju, ako se na ovaj način povećavaju ove administrativne takse. Naravno, svi mi moraćemo da se u toku godine obratimo nekom državnom organu i da platimo neku republičku administrativnu taksu. Ako ništa drugo, onda makar kada registrujemo putničko vozilo. Ako u toku 2009. godine treba da menjamo pasoše, treba neko da izvadi novu ličnu kartu, onda izračunajte koliko ćete dati samo na ta uverenja. Nula, za promenu.
Izvinjavam se, ako sam pogrešio. Svi se obraćamo i moraćemo da platimo. Mislim da je to neprihvatljivo. Znam da ste izvršili neku promenu u nazivima obaveza. Verovatno ste tu izbacili nešto, ali ko će da prati, ima 300 i nešto tarifnih brojeva. Pokušao sam na nekoliko primera da vidim da postoji ta velika razlika. Ako je ovo tačno što ste rekli, nemam razloga da ne sumnjam, da ovo gde se vrši zamena neće biti neko novo opterećenje, onda je to dobro. Generalno smo protiv toga da se povećavaju republičke administrativne takse.