Gospođo predsedavajuća, gospođo ministre, dame i gospodo poslanici, podnela sam amandman u ime DSS na član 25, odeljak A, tarifni broj 66, i to je tzv. glava 12, spisi i radnje u oblasti poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, i moj amandman se odnosi upravo na onaj deo koji se tiče poljoprivrede.
Ono što je moje prvo zapažanje jeste činjenica da, kao i obično, Vlada Srbije nije prepoznala da u ovom slučaju u izvoznim klanicama i izvoznim objektima za izvoz ribe, pernate živine za priplod i jaja za reprodukciju ima partnere i saradnike u izvozu i da to negde na kraju te jednačine stoji visoki standard i viši standard građana ili zapravo to nije bilo mnogo briga Vladu.
Tek ono što je činjenica i što ovde vidimo jeste da je Vlada Srbije vrlo efikasno, odmah po budžetu dostavila i predlog kako da poveća administrativne takse i kako će što više da uzme ovim izvoznicima sredstava kojima treba da napuni budžet.
Dakle, moj amandman se zapravo odnosi na povećanje administrativnih taksi za rešenja po zahtevu za utvrđivanje uslova za izvoz pošiljki mesa i proizvoda, sirovina i otpadaka životinjskog porekla, odnosno rešenja po stavu 2. ovog člana, po zahtevu da izvozni objekti ispunjavaju uslove za izvoz ribe, pernate živine za priplod i jaja za reprodukciju. Znači, vrlo precizno na ovaj deo se odnosi moj amandman.
Dakle, hajde sada da potpuno pojednostavimo. U ovom vremenu kada postoji izuzetno veliki problem, tzv. globalna ekonomska kriza, koju Srbija čeka tek na kolenima, s obzirom da ovo što sada imamo nisu efekti te krize, nego efekti nesposobnosti Vlade, u tom trenutku kada je naša privreda potpuno ugrožena, naročito izvozna privreda, ovde govorimo o klanicama, čitamo makar medije i novine i vidimo da se svaki put pojavljuje priča o tome šta se radi, šta Srbija radi svojim klanicama i opet je posledica to da građani izuzetno skupo plaćaju meso.
Dakle, imamo ekonomsku krizu s jedne strane, privredu koja je potpuno ugrožena i Vlada Srbije tog trenutka želi da poveća administrativne takse za usluge koje njene službe treba da rade izvoznicima, koji su i te kako velika šansa Srbije.
U ovom trenutku govorim o ovim izvoznicima mesa, mesnih proizvoda, živine za priplod i jaja za reprodukciju, a to su izuzetno velike mogućnosti Srbije u tom delu. To je potpuno apsurdno i sramotno.
Ali, s druge strane, to je razumljivo, jer neko mora da plati to što je Srbija, odnosno Vlada Srbije poželela da se dodvori EU tzv. jednostranom primenom Prelaznog trgovinskog sporazuma. Taj prelazni sporazum će i te kako koštati Srbiju i njene građane. U ovom trenutku to možemo da merimo materijalno, ali ćemo vrlo brzo to moći da izmerimo i politički, i moralno i na svaki drugi način.
Hajde da sada pogledamo samo nekoliko činjenica i elemenata koji govore u prilog ovome što sam sada malo dotakla. U budžetu koji je bio pred nama, nema ni mesec dana, poljoprivrednicima su subvencije smanjene za 15%. Istovremeno, ta čuvena jednostrana primena Prelaznog trgovinskog sporazuma je otvorila granice Srbije za proizvode poljoprivredne iz EU.
Dakle, kada dođe na naše tržište, pošto ne plaćaju carinu, oni će biti mnogo jeftiniji u odnosu na naše proizvode. S druge strane, mi ne možemo da znamo kakva će biti zdravstvena bezbednost i ispravnost tih proizvoda, jer ono što mi znamo jeste da nam ovde dolaze, najbanalniji primer, kinder jaja za zapadno i istočno tržište, nama dolaze ona koja su za istočno tržište. Onda imamo milion sitnica, recimo sojina sačma, genetski modifikovan materijal i ostalo. Šta će da jedu građani Srbije kao prvo pitanje?
Drugo pitanje je to što će naš budžet u tom slučaju ostati kraći za 300 miliona evra i to bogami nije mala cifra, s obzirom da ta sredstva na neki način moraju biti u budžetu, to će naravno platiti ponovo naša privreda i posredno građani.
Ono što je zanimljivo, stalno slušam da su prioriteti Vlade Srbije građani Srbije i s druge strane privreda, ovih dana smo imali priliku da se predsednik Srbije, premijer i pojedini ministri susretnu sa privrednicima. Ono što su tada dobili kao povratni efekat privrednika i te kako treba diskutovati, i jednom prilikom javiću se samo povodom toga, jer je Vlada tu mogla da dobije vrlo konkretno šta je to što muči te ljude koji treba nešto da urade za građane ove zemlje, kako bi oni sačuvali svoja radna mesta.
Ono što je činjenica, niti su građani prioritet, niti je privreda prioritet. Ono što jeste prioritet to jeste EU. Mi smo EU oslobodili carina na robu koju ona dovozi u Srbiju. S druge strane, EU nije Srbiju oslobodila i srpske proizvođače tih, delimično jeste, ovim trgovinskim.
Ono što se iz ovog može zaključiti jeste da Vlada Srbije možda zapravo i ne želi da izvozi mesne proizvode, ribu, živinu, na neke druge prostore osim Srbije.
To je vrlo moguće, s obzirom da bi moglo da izveze sve ove proizvode bilo gde, u EU ili na neko drugo tržište, sva ova roba mora da ima i te kako jako dobre potvrde o zdravstvenoj ispravnosti, o kvalitetu i o poreklu.
Govorila sam i kada je bilo o budžetu o jednom paradoksu koji se zove status veterinarske službe u svemu tome i tada sam komentarisala da su tokom 2008. godine veterinarska služba, terenski radnici praktično zaštitili kompletan stočni fond Srbije od zaraznih bolesti, naravno i građane Srbije, jer ima jako mnogo zoonoza koje se prenose sa životinja na ljude.
Naravno, ono što su oni tada radili bila je preventiva, jer u veterini kada neka životinja oboli lečenje često nije moguće kod nekih bolesti, tako da je preventiva to što je izuzetno važno.
No, za rad baš tih terenskih službi Srbija i Vlada Srbije duguju toj istoj službi 700 miliona dinara, a za laboratorije, razne preglede mleka i slično duguju još oko 200 miliona dinara. Komentarisala sam i činjenicu koja je tada bila jako očigledna, sada je već nešto što vidimo, a to je da je ove godine u budžetu upravo za ove poslove sprovođenja programa mera zdravstvene zaštite životinja predviđeno 60% sredstava u odnosu na prošlu godinu.
Dakle, od 2,5 milijarde, koliko je bilo u 2008. godini, ove godine je predviđeno 816 miliona. Verovatno nećete da vraćate te dugove od 700 miliona, pa ste predvideli da ovo izgleda ovako budžet.
Šta se može postići i dogoditi? Prosto, pitanje proizvodnje bezbedne hrane u Srbiji, zatim uklanjanje klaničnog otpada, suzbijanje i iskorenjivanje naročito opasnih zaraznih bolesti životinja, sve će to doći u pitanje i mi možemo da se nadamo da ćemo od komisije EU, koja je ovih dana u Srbiji, mislim baš danas 19, i koja je sastavljena od vrlo visokih profesionalaca koji se bave bezbednošću hrane i koja treba da obiđe nekoliko izvoznika klanica, nećemo dobiti nikakav dobar povratni odgovor, što znači da nećemo moći da izvezemo ni komad mesa u EU, niti bilo gde. Jer oni bez potvrde o sprovođenju programa mera koje država mora da obezbedi, veterinarskih programa mera, oni neće dalje ni da razgovaraju.
Ono što je zanimljivo, mogu da očekujem da dobijem odgovor da ste vi zapravo hteli sa ovim povećanjem taksi da veterinarskoj službi neka sredstva upumpate kako bi ona mogla dalje da funkcioniše, ali ono što je moj problem i što je briga svih nas ovde sa ove strane, kad malo proanaliziramo budžet, vidimo da ta sredstva koja možda i postoje u budžetu nikad ne odu na onu stranu gde su potrebna, jer ovog momenta imam informaciju da recimo ministar Dulić treba da ide u Keniju sa 11 svojih saradnika, pa se plašim da se može desiti da ova sredstva odu baš u tom pravcu, jer nije jeftin put sa 12 ljudi do Kenije i nazad.
S druge strane, još nešto što je zanimljivo je činjenica da vi želite da ugasite službe koje se brinu o bezbednosti hrane u Srbiji. To je nešto što nam sugerišu mnoge laboratorije koje kontrolišu mleko, jer kažu da postoje favorizovane laboratorije, iz ministarstva stižu uputstva kojim laboratorijama mogu da se dostavljaju uzorci, kako bi njihova rešenja imala prioritet.
Još jedna stvar do koje može da dođe vrlo brzo na ovaj način, kada upropastimo sve ono što je nama jako dragoceno i vredno, a sa čim mi zaista možemo u svet, jer nema mnogo zemalja koje stočne proizvode i proizvode biljnih i ratarskih kultura mogu da ponude na ovakav način, da su zdravi, ispravni i genetski nemodifikovani, doći ćemo u situaciju da uvozimo meso i mleko vrlo sumnjivog porekla, što je činjenica, jer mi to već radimo.
Imali smo priliku da se uverimo da je jedan veliki trgovinski lanac imao problem sa sumnjivim mesom iz Argentine i Brazila. To sumnjivo meso, bez porekla, bez toga da je jasno istaknuto poreklo, prodavali su po nešto nižim cenama, po nekim tzv. akcijama preko vikenda, ali radilo se o tome da je to prvo bilo zaleđeno meso, da je bilo meso koje nije imalo istaknuto poreklo.
Ono što je istina je da je ovih dana postignut dogovor sa MMF-om i da je MMF odobrio sredstva od 402,5 miliona evra, uz komentar MMF-a da je dozvoljeni deficit povećan na 1,75% bruto društvenog proizvoda.
Ono što je istina, gospođa Banović je rekla činjenicu, da to nisu sredstva koja mogu trenutno da se troše, nego su to sredstva na stend-baju koja mogu da budu povučena kada budu potrebna, istina je da ta sredstva i te kako trebaju i da ta sredstva moraju da dođu do budžeta koji je ispražnjen vašim nesavesnim radom, jer ste tom jednostranom primenom Prelaznog trgovinskog sporazuma doveli Srbiju u situaciju da 300 miliona baci u vetar.
To znači da Vlada nije bila sposobna da obezbedi ekonomsku stabilnost zemlje bez zaduživanja. Vrlo jednostavno.
S druge strane, to zaduživanje, imamo priliku da slušamo kako nam naši ministri neprekidno šalju poruke - nemojte se, građani, zaduživati, nećete moći da vratite, neodgovorno je u ovakvim vremenima se zaduživati.
Sad dolazimo do situacije da nam se država zadužuje, da ne znamo kako će to država da vrati, a u stvari znamo, neko mora da vrati, to će vratiti građani i privreda, koja je opterećena do kraja i koja teško može da izađe na kraj sa svim ovim dažbinama koje mora da plati državi. Naravno, radi se o pozajmljenim sredstvima MMF-a, ali ona moraju da budu vraćena.
Za Srbiju nema boljih dana, sve dok ova neodgovorna vlada koja ne zna da radi svoj posao ne bude otišla sa scene i za Srbiju nema boljih dana. Naročito govorim za poljoprivredu, koja je i te kako ugrožena, koja je godinama grcala i koja je konačno na kolenima.
Ne trebaju nam naši proizvodi, dolaze nam proizvodi iz EU, oni su tako lepo upakovani, oni su sa lepim šarenim papirićima i mašnicama, kao i ova vlada. Ona je proevropska zato što je našminkana, doterana, ima izuzetnu propagandu, a iza toga nema ničega. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč? Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije pravoslavne veroispovesti, Hristos se javi.
Dozvolite mi da u svoje i vaše ime čestitam mnogim učesnicima danas koji su plivali za časni krst, a posebno onima koji su na petnaestak, možda i 20 takmičenja zauzeli prvo mesto.
Koristim ovu priliku da iznesem argumente zbog čega bi valjalo prihvatiti amandman koleginice Milice Vojić-Marković, ali bez uvrede, koleginice, samo da vam kažem, od vašeg amandmana je bolji amandman koji je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta, jer ona predlaže brisanje člana 25, pa stoga sve ove obaveze koje je Vlada predvidela ne bi opterećivale građane Srbije.
Takođe, amandman koji je podnela koleginica Donka Banović je potpuno prihvatljiv za poslaničku grupu SRS, jer se predviđa brisanje taksi koje su predviđene na izdavanje uverenja o državljanstvu. Možda vama zvuči da cifra od 11.940 dinara nije toliko velika, ali moram da vam kažem ovo što je koleginica Donka Banović govorila da je veliki broj građana Srbije koji su podneli uredno svu dokumentaciju vezanu za prijavljivanje, za dodelu besplatnih akcija.
Ona se bavila malo i statistikom, možda svaki peti građanin treba da podnese uverenje o državljanstvu. Mnogi građani odustaju, a ono košta, možda je to različito od mesta do mesta, od 480 do 600 dinara. Lično ne verujem da svi odustaju iz razloga što nemaju 600 dinara da bi uzeli uverenje o državljanstvu i prosledili ga do Agencije za privatizaciju, nego su mnogi izgubili poverenje u taj projekat i čini mi se da iz tog razloga to neće da urade.
Amandman koji je podnela koleginica Milica Vojić-Marković se odnosi na takse koje su vezane za tarifni broj 66, na rešenja po zahtevu za izvozne dozvole za klanice i druge objekte koji ispunjavaju uslove za izvoz pošiljki mesa, proizvoda, sirovina i otpadaka životinjskog porekla, kao i za rešenja po zahtevu za utvrđivanje da izvozni objekti ispunjavaju uslove za izvoz ribe, pernate živine, za priplod i jaja za priplod-reprodukcija.
Ovde smo više puta čuli da se baratalo sa cifrom od oko 300 miliona evra, koliko će budžet Republike Srbije primiti manje sredstava po osnovu jednostrane primene trgovinskog sporazuma sa zemljama članicama EU. To je jednokratno posmatrano, ali tih 300 miliona, koji će možda biti manji prihod po osnovu carina u 2009. godini, trajnije posmatrano će ostaviti mnogo teže posledice.
Naime, mnogi poljoprivredni proizvođači će biti motivisani daljom proizvodnjom ili bavljenjem poljoprivrednom proizvodnjom i izgubiće jednu utakmicu, koju inače neravnopravno vode sa zemljama članicama EU, jer su veće premije u zemljama članicama EU i dotacije za poljoprivrednu proizvodnju nego što je to u Srbiji. Videli smo da se i ove godine najavljuje ukidanje premija za neke poljoprivredne kulture.
Čini mi se, gospođo ministar, da zahtev narodnog poslanika Milice Vojić-Marković nije bio za veliko smanjenje već predviđenih taksi. One iznose oko 1.280 dinara, ali ovde nema volje da se izađe u susret narodnim poslanicima iz opozicionih političkih stranaka, ali mi ne tražimo ništa za sebe.
Naša je dužnost i obaveza da taj privredni ambijent malo upodobimo i olakšamo građanima Srbije, ali vi izgleda niste voljni za to. Puno nas otuđujete jedne od drugih i nema spremnosti da se u bilo kojem segmentu izađe u susret građanima Srbije.
Činjenica je da ste predvideli taksu od 8.730 za zadužbine, a da niste prihvatili amandman narodnog poslanika Miloša Radulovića, koji je predložio da se taj iznos smanji na 3.500, da se poveća iznos za prevoz opasnih materija na 184.580 dinara. Ukazuje da ono što ima u nameri da poboljša uslove životnog standarda, da otvori, možda, ionako mali broj radnih mesta, vi o tome ne vodite ozbiljno računa.
Činjenica da niste prihvatili ovaj amandman vezan za smanjenje taksi na zadužbine ukazuje da ne vodite računa o nečemu što bi moglo doprineti razvoju kulture, nauke i mnogo drugih stvari koje bi bile osnova za bolji život u Srbiji.
Reč zadužbina je bez sumnje nastala iz skoro zaboravljenog srpskog izraza zadužje, za dušu dato. Zadužbinarstvo u Srbiji se pojavilo na samom početku stvaranja srpske državnosti, u vreme vladavine Stefana Nemanje, oca Svetog Save, i kralja Stefana Prvovenčanog. Čitava istorija Srbije je od kraja 12. veka do danas bila obeležena velikim primerima zadužbinarstva.
To je bio, mogli bismo reći, neki oblik dobrovoljnog poreza Bogu i narodu od strane onih koji su imali najviše. Nekada je to bila privilegija kraljeva, kneževa, velikaša, dok je to u poslednje vreme postao plemenit cilj sasvim dostupan i ljudima bez plemićke titule i aristokratskog porekla.
Cilj ljudskog života je sticanje i umnožavanje kapitala Duha Svetog, Sveti Stefan Sarovski, to je rekao, trgovci sa dušom. Oni koji su umeli da zarade, ali da ne potroše, da steknu a da ne rasipaju, da uzmu više od svih ostalih, ne mislim od ostalih da uzimaju nego su snalažljiviji, vredniji, više su radili, da bi kasnije sve to što su stekli podelili sa najsiromašnijima i nemoćnima, sa onima kojima je to bilo najpotrebnije. Na njihovom trudu i darežljivosti je u stvari podignuta Srbija. Oni su njeni istinski graditelji i pravi heroji. Zato ćemo se danas, a danas posebno podsetiti nekolicine od njih.
Ilija Milosavljević Kolarac, rođen početkom 19. veka u Kolarima, selu nadomak Beograda, sa Tomom Vučićem Perišićem, vidite kakvih je bilo i Toma i Vučića, osnovao je Fond za pomoć onima koji su poginuli za otadžbinu, u početku od 250 dukata, a kasnije se taj fond svakako povećao.
Ilija Milosavljević Kolarac je osnovao dva fonda. Prvi je naimenovao za podizanje srpskih univerziteta. Drugi, Književni fond, kojim je nagrađivano pisanjem ćirilicom knjiga po celoj Srbiji, odnosno u svim srpskim oblastima. Postoji i danas jedan čovek i jedna politička stranka koji se izuzetno zalažu za očuvanje interesa svih Srba, ma gde oni živeli. Nije teško prepoznati o kojem čoveku se radi. To je prof. dr. Vojislav Šešelj i to je SRS. U svom testamentu Kolarac je napisao: "Želim da ove moje naredbe ostanu nepromenjene dok je srpstva i Srbije i da ne može ove moje naredbe preinačiti ni zakon, ni vlast države, ni ma ko drugi." Vidite šta je bila njegova poslednja želja, a kakav odnos ima ova vlada prema zadužbinarstvu.
Svakako treba pomenuti i Vladimira Lackovića, poznatog beogradskog sudiju i vlasnika ugledne advokatske kancelarije, i Milevu Lacković. To su ucveljeni roditelji, čiji je malodobni sin poginuo, pa su osnovali fond koji je dobio naziv po njihovom sinu, a fond se odnosio na prikupljanje sredstava za odevanje siromašne dece, đaka koji nisu mogli da se školuju, koji su pohađali gimnaziju i realku u Beogradu.
Zatim, Jovan Jovanović, seoski lekar u penziji, iz Vlasotinca. Fond je služio napretku nauke i umetnosti, za školovanje lekara i pravnika. Miša Anastasijević, rođen 1803. godine i živeo do 1885, rodom iz Poreča na Dunavu. Pomagao je Društvu za čitalaštvo, Narodnom pozorištu, crkavama, školama i sirotinji.
Sima Andrejević-Igumanov, rođen 1804. godine u Prizrenu. Podigao je Bogoslovsku učiteljsku školu u Prizrenu. Nikola Kiki, rođen 1841. godine, podigao je današnju bolnicu u Zvečanskoj. Aleksa i Dimitrije Krsmanović su trgovali kožom i šljivom. Šljivu su preko Trsta izvozili u Ameriku. U kući Krsmanovića 1. decembra 1918. godine, u velikom salonu, proglašeno je ujedinjenje srpskih zemalja u Kraljevinu SHS.
Velimir Viljemev, Mihajlo Todorović, pomagao je srpsku vojsku i pozorište. Zadužbina koju je uspostavio nazvao je "Velimirijanumom", a prvi upravnik te zadužbine bio je predsednik Državnog saveta, Nikola Pašić.
Milan Kujundžić, Abardar, rođen 14. februara 1842. godine na Dorćolu. Svaku godinu studija je završavao u drugim evropskim gradovima. Bio je biran za potpredsednika Narodne skupštine. Takođe je imao svoju zadužbinu.
Nikola Čupić bio je unuk čuvenog Stojana Čupića, Zmaja od Noćaja, rođenog u Šapcu 1836. godine. Poživeo je kratko. Svu imovinu, bila je znatna suma, zaveštao je svojoj zemlji, da je upotrebi za izdavanje moralnih i naučnih knjiga.
Šta mi danas radimo? Član sam Odbora za nauku i tehnološki razvoj. Nije tu profesor Šami. Kada smo razmatrali budžet predviđen za to ministarstvo videli smo da stoji za izgradnju objekata za ljude koji se bave naukom, da li na univerzitetima ili na institutima, predviđeno je hiljadu dinara.
Tada smo razmišljali šta je sa zadužbinarstvom u Srbiji? Umesto da podstičemo, da dajemo određene olakšice ljudima koji bi bili spremni, ne daje uvek najviše onaj koji ima najviše, nego onaj koji je plemenit i onaj ko želi. Mi od Delte ne očekujemo. Kada bi napravili jednu nadstrešnicu, gde bi građani Beograda ili nekih drugih gradova, dok čekaju autobuse sačuvali se, bili bi zadovoljni. Ne daju uvek oni koji najviše imaju, nego oni koji su dobri i plemeniti, a mi kroz ove takse ne podstičemo, ne iniciramo, ne otvaramo mogućnost takmičenja.
Na ovakav način ovo je dobra Vlada, Vlada propasti, ali već sledeći izbori, koji ma kada bili, gde će građani Srbije prepoznati ko najbolje i ko jedino želi da štiti njihove interese, onda ćemo na pravi način i na ovakav način, o čemu mi kroz naše amandmane i u raspravama u načelu govorimo, voditi Srbiju. Hvala vam.

Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Miroslav Marinković.

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po amandmanu gospođe Milice Vojić-Marković, radi pojašnjenja.
Što se tiče ove takse o tarifnom broju 66, za rešenje po zahtevu za utvrđivanje da izvozna klanica i drugi izvozni objekti ispunjavaju uslove za izvoz pošiljaka mesa, to se odnosi na pregled koji se vrši pri utvrđivanju ovih uslova.
Ukoliko se utvrdi da ovakav objekat ispunjava uslove, taj objekat dobija izvoznu dozvolu i ta taksa se jedanput plaća, kada se utvrđuje ovakvo stanje, činjenično stanje, i ona nije velika, s obzirom da se radi o objektima koji imaju izvozne potencijale, višemilionske.
Ne slažem se sa ovim amandmanom da treba umanjiti ovu taksu zato što se time pruža mogućnost da se sa malim novcem steknu uslovi da se izvozi ogromna količina, neograničena količina robe u Evropsku zajednicu odnosno na tržišta za koja dozvole ima.
Što se tiče komisije EU o kojoj ste pričali da je danas u Srbiji, da, tačno je, ali je ona u mlekarama Srbije, a klanice koje su dobile u prethodnoj godini pet izvoznih dozvola su taj sertifikat stekle i stekle pravo izvoza bez ograničenja, uz stalni nadzor.
Prema tome, takva vrsta dozvole, odnosno rešenja se ne izdaje višekratno, nego isključivo jednokratno, tako da smatram da ovaj amandman ne treba prihvatiti, s obzirom da se njim suštinski i finansijski ništa ne rešava.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 25. odeljak A, tarifni broj 78, amandman je podneo narodni poslanik Nenad Popović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 26. amandman je podnela poslanica Radica Jocić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Narodna poslanica Radica Jocić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, poštovani građani Srbije, na osnovu člana 145. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podnela sam amandman, u ime poslaničke grupe SRS, na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, koji se odnosi na član 26. Predloga ovog zakona.
Kao i većina amandmana poslaničke grupe SRS koji se odnose na Predlog ovog zakona, amandman glasi: "Član 26. briše se." Stav je SRS da je neprihvatljivo povećati republičke administrativne takse u uslovima globalne ekonomske krize i teškog socijalnog položaja građana Republike Srbije.
U članu 26. Predloga zakona kaže se: "Za taksene obaveze koje su nastale, a nisu plaćene do dana stupanja na snagu ovog zakona, taksa se plaća u skladu za zakonom koji je bio na snazi u vreme nastanka taksene obaveze ako je povoljniji za obveznika".
Amandman SRS nije, naravno, prihvaćen. Ovim Vlada naizgled pokazuje dobru volju, jer omogućava obveznicima da izmire taksene obaveze u skladu sa zakonom koji je za njih povoljniji.
Kakve li ironije od strane Vlade koja sebe naziva socijalno odgovornom.
U obrazloženju razloga za donošenje ovog zakona, pored usavršavanja načina plaćanja obaveza, na primer elektronskim putem, navodi se i potreba za usaglašavanjem predmeta taksene obaveze sa spisima i radnjama koji su u nadležnosti organa za čiji se rad republička administrativna taksa plaća, bilo da je reč o novim poslovima u okviru nadležnosti organa, izmeni spisa i radnji, odnosno prestanku nadležnosti organa za vršenje pojedinih spisa i radnji za koje je sada propisana taksa. Predlaže se izmena visine taksene obaveze za pojedine spise u cilju usaglašavanja sa složenošću i obimom rada organa u vezi sa njima, kao rezultati inicijativa nadležnih ministarstava i drugih organa za čiji se rad republička administrativna taksa plaća.
Pošto je jasno da se radi o taksama za uverenja, rešenja, potvrde, prepise i druge akte koji su svakodnevno neophodni mnogim građanima Srbije, kojima iznosi od 200, 300, 500 ili nekoliko hiljada dinara i nisu tako beznačajni, kako je moguće da Vlada nije prihvatila ovaj amandman kojim bi se odrekla neznatnih sredstava građana Srbije.
U isto vreme ta ista Vlada, može se slobodno reći, toleriše, sve u duhu evropskih vrednosti, korupciju, jer je Srbija na 85. mestu u svetu po indeksu percepcije korupcije, zajedno sa Albanijom i Crnom Gorom, i spada u zemlje u kojima je korupcija zastupljena u svakoj društvenoj pori. U duhu istih vrednosti, gospodin Živorad Kovačević ističe: "Protiv korupcije ne može da se vodi borba ako je ne predvodi vlast". Prema istraživanjima čije rezultate iznosi "Transparens internešnel", glavni uzrok korupcije u Jugoistočnoj Evropi je nerazvijenost političkog aparata i nedostatak institucionalne snage državnog sistema.
Da li je to isti onaj sistem državnih službenika koji trenutno broji preko 28.000 činovnika? O kom nedostatku institucionalne snage se onda radi? Koliko treba da ih bude da bi imali dovoljno snage za borbu protiv korupcije?
Obzirom da isti izvor korupciju definiše kao zloupotrebu autoriteta za ličnu korist, zamislite koliko bi para država uštedela kada bi 28.000 činovnika bilo apsolutno nekorumpirano i još krenulo u borbu protiv korupcije.
Koliko još državnih službenika treba zaposliti da bi se našao način da se 20.000 preduzeća prisili da radnicima uplati doprinose na platu, ako u budžetu piše da će naplata poreza biti 100 posto? Koliko stručnjaka treba dodatno angažovati i platiti da bi se srpsko zakonodavstvo rešilo problema tzv. povezanih lica, da ne bi vlasnici preduzeća povlačili radnike u novu firmu, pošto iz prethodne izvuku sav kapital, kako bi izbegli potraživanja zaposlenih, a onda ni država ni radnici ne mogu da naplate dug, jer je novonastala firma posebno pravno lice i ne odgovara za prethodne dugove?
Koliko državnih sekretara, trenutno ih je 6, treba da ima u Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj da bi baronu Minhauzenu omogućili da namakne pare za gromoglasno obećanih 1.000 evra od besplatnih akcija, od kojih se do kraja ove godine građanima smeši tek dvadesetak?
Stručnjaci smatraju da iz Privatizacionog registra neće biti obećanih 50 evra, već upola manje. Branko Pavlović, bivši direktor Agencije za privatizaciju, objašnjava da su isplate iz Privatizacionog registra odložene za drugi kvartal 2009. godine, jer kako se kaže, kupuje se vreme kako bi moglo da se dođe do 25 evra. Prvo su obećali 100, a sada 50, međutim, teorijski maksimum je svega 34. Ako bi slučajno isplata bila u prvom kvartalu ove godine, ne bi mogli da računaju ni na 17 evra, pojasnio je Pavlović.
Za razliku od Mlađana Dinkića, koji može ne trepnuvši da obeća šta hoće i šta mu padne na pamet, ozbiljni ljudi, kao što je na primer Danijel Cvetićanin, ekonomista, ne želi ni da komentariše Dinkićeve predizborne izmišljotine. Od 1.000 evra obećanih od akcija, mislim da nećemo dobiti više od 100. Mene sada brinu njegova druga obećanja, kao što su ona sa "Fijatom", rekao je Cvetićanin pre nešto više od dva meseca.
Kao što smo videli već u poslednje vreme, jasno je da i od tih obećanja vezanih za Fijat neće biti skoro ništa. Verovatno su to već uočili i svi građani Srbije, pa zbog toga, po poslednjim istraživanjima, G17 i ne bi prešao cenzus kada bi sada bili izbori. Narod možete slagati jednom, pa i dva puta, ali posle toga čak ni svetska ekonomska kriza ne može da vas opravda i nikakva zajednička lista da vas spase. Ko bi, posle svega što je radio i što nije, Mlađu i stavio na listu? Valjda na izbore niko još ne ide da izgubi.
Mislim da jedino još on sam umišlja da će neko i posle akcija, i posle Krišta i svih njegovih po javnim preduzećima sa astronomskim platama glasati za njegovu ekspertsku stranku, pardon, još i menadžersku. Ili možda cela Vlada sve to odobrava?
Jer, dok se u Vladi još uvek radi na pravilniku i traži se pravo rešenje kako će se ubuduće određivati plate, direktori javnih preduzeća i dalje te iste plate primaju.
Pored visine plata, taj pravilnik koji je u pripremi trebalo bi da precizira i visinu i princip isplaćivanja bonusa, upotrebu službenih automobila, korišćenja telefona, kartica i drugog, pa obzirom koliko treba da bude obiman, njegova priprema može da potraje, a za sve to vreme, novac će se iz državne prelivati u stranačke kase vladajućih stranaka i privatne džepove njihovih najbezobzirnijih aktivista.
Varate se ako mislite da su aktivisti samo oni što lepe plakate i dele flajere i letke. Ovi su za stranke mnogo važniji. Zato će verovatno priprema ovog pravilnika još prilično potrajati.
To što je pre nekoliko dana bord direktora MMF odobrio Srbiji stend-baj aranžman koji je dogovoren još u novembru prošle godine, iako izgleda na prvi pogled povoljno, u stvari znači da od predizbornih obećanja o boljem životu nema ništa, jer ovakve institucije ne pružaju neobavezujuće savetodavne usluge, već je to svakako obavezujući sporazum koji podrazumeva da u ekonomskoj politici naše zemlje za narednu godinu apsolutno ne sme da postoji nikakav prostor za poboljšanje standarda onih koji svoje prinadležnosti primaju iz državne kase. Ko će onda da živi bolje?
I pored svih nagoveštaja da će građani živeti u 2009. godini sve teže, Vlada nije prihvatila amandmane poslaničke grupe SRS i time pokušala da građanima smanji izdatke, već, naravno, razmišlja samo o sebi.
Sada kada stvarno više nema prostora za nerealna obećanja, jer su birači izgubili poverenje, svetska ekonomska kriza je dobrodošla srpskoj Vladi kao odličan izgovor za sve probleme i greške. Valjda smo zato i stekli utisak da joj se većina ministara obradovala, kao da su zaboravili da pre ili kasnije slede izbori, a pitanje je da li će na njima još jednom uspeti da prevare narod ili ne.
Posle svega im neće pomoći ni pare iz državne, ni iz stranačkih kasa. Zamislite samo da je moglo da im padne na pamet i sledeće: ovih dana možete da pratite u štampi predloge za izbor najboljeg preduzetnika u Srbiji u 2008. godini, koji organizuje "Blic", u saradnji sa Bankom Inteza.
Kao kriterijume za izbor stručni žiri navodi: profitabilnost, produktivnost, likvidnost, izvozni potencijal, broj novozaposlenih tokom godine, asortiman novoplasiranih proizvoda, uvođenje tehnoloških inovacija, orijentaciju ka zaštiti okoline i doprinos lokalnoj zajednici.
Ne želeći da umanjim stručnost navedenog žirija, a ni da obeshrabrim ovogodišnje kandidate, koristim ovu priliku da podsetim da je prošle godine ovu nagradu dobila firma "Obuća Pavle" iz Bele Palanke. Sve bi to bilo normalno da vlasnik "Obuće Pavle", uz nagradu od 30 hiljada evra, nije dobio i obavezu da novac uloži u predizbornu kampanju za predsedničke izbore na početku 2008. godine.
Dodeljena direktno iz vrha DS, nagrada je poslužila za podelu paketića i za kupovinu glasova u maloj Beloj Palanci, inače mestu sa najmanjom prosečnom platom u Srbiji. Za "Obuću Pavle" mnoge Palančanke, pominjala sam to ovde i ranije, radile su po garažama, po podrumima i u nemogućim uslovima.
Nije im uplaćivano socijalno ni penziono osiguranje, po istoj ceni šiju cipele, sandale i čizmice, mogu da zarade između 10 i 20 hiljada dinara, nemaju radno vreme, a kada je u pitanju rok, rade i danju i noću.
Ako pitate zašto, odgovoriću vam vrlo jednostavno - zato što je to jedini način da u ovoj varošici, gde ništa od privrede ne radi, zarade bar nešto da bi školovali i prehranili svoju decu. Od obućarskih firmi, ima ih preko 40 registrovanih, a država je omogućila gazdama da posluju kako hoće i rade šta hoće, sve u korist svoju i onih njihovih na vlasti.
Prosto stičem utisak da vlast ništa drugo i ne radi, osim što smišlja načine kako da pare iz državne kase prebaci do svojih ljudi, koji će im omogućiti da ostanu na vlasti dok ne smisle još neku prevaru, kao što su ove napred pomenute.
Ali, postoje glasovi koji nikada nisu i neće biti na prodaju. Koliko god da je odbornika osvajala DS u ovoj maloj varošici, nikada nije bila u normalnoj vlasti.
Od 2000. godine do danas, pet puta su rušili vlast kupovinom odbornika i uvodili privremene mere. I što bi nešto mogla da uradi lokalna vlast, uvek su tu demokrate da to onemogućavaju, da preko svojih u Beogradu onemogućavaju da bilo koja investicija, na koju mogu da utiču, dođe u ovu malu varošicu.
Privremene organe su koristili da rasporede svoje direktore, makar i vršioce dužnosti, koji za par meseci podele rešenja svojim stranačkim aktivistima, pa sledeća vlast neka vidi šta će.
Nikada o građanima nisu razmišljali, pustili su da propadnu sve privatizacije, preduzeća koja su nekada hranila Belopalančane. Pustili su da zamre poljoprivreda, da se ugase sela, a oni i dalje razmišljaju kako da onemoguće one koji su voljom građana došli na vlast.
Znamo mi da sila Boga ne moli, ali građani su tu da procene. Strašno je samo to što, ako se ovako nastavi, ne znam šta će ostati za tu sledeću vlast i šta će ona uopšte moći da uradi.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 27. amandman je podneo poslanik Marko Milenković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 28. amandman je podneo poslanik Ognjen Mihajlović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 29. amandman je podneo poslanik Dragan Stevanović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog ovog zakona i malopre sam u svojoj diskusiji rekao da ću, svakako, kroz narednu diskusiju da se pozabavim sa još jednom ili dve tarife koje se nalaze u ovom zakonu.
Ali, pre toga, gospođo ministre, iskoristio bih priliku da još jedanput apelujem na vas da prihvatite amandman gospodina Miloša Radulovića, koji se odnosi na naplaćivanje tog transporta, odnosno prolaska nuklearnih materija kroz Republiku Srbiju. To nije nimalo naivno i neprihvatljivo.
Ukoliko se plašite od novca koji biste ubrali po tom osnovu, odnosno kroz predlog koji je gospodin Radulović predvideo kroz ovu taksu, daću vam jedan racionalan način ili predlog da ga potrošite. Naime, u NATO agresiji vaših prijatelja iz EU 99. godine na području Pčinjskog okruga, iz koga dolazim, na samo dve ili tri lokacije ispaljeno je negde oko 3.500 hiljade zrna sa osiromašenim uranijumom.
Prevedeno u kilograme ili tone, to je oko 1.500 kilograma ili tona i po osiromašenog uranijuma, za čije razlaganje će trebati negde oko ne znam koliko stotina ili hiljada godina, pa ako bi država pokazala svoju odgovornost, mogla bi kroz određene mere da se pozabavi time, s obzirom da su te činjenice prilično izmenile zdravstveni karton juga Srbije i Pčinjskog okruga, iz koga, ponavljam, dolazim.
Što se tiče ovog zakona ovde bih, oslanjajući se na onu priču od malopre, spomenuo još dve taksene tarife, a to su tarife 136 i 188. Činjenica je da nisu baš u vezi sa mojim amandmanom u direktnom kontekstu, ali svakako iz svega ovoga mogu da se izvuku neki zaključci vašeg odnosa, ne vašeg nego Vladinog prema amandmanima i odnosa opozicije prema ovom zakonu.
Ovaj tarifni broj 136 odnosi se na spise i radnje u oblasti geologije, rudarstva i energetike. Stvara se jedan privid da je ovaj ceo tarifni broj visok.
Ako uzmete i pogledate cifre one se kreću u iznosu otprilike od 3.000 dinara, a najveća je 160.000 dinara. To je za izdavanje licenci za izvođenje rudarskih radova i za vršenje stručnih nadzora nad rudarskim radovima.
Činjenica jeste da je ova taksa velika, ali u principu to je samo privid. Ovo su veliki i ozbiljni profitabilni poslovi u kojima oni koji se odlučuju na istraživanje za eksploataciju u ovoj oblasti skoro sve obaveze u tom eksploatacionom, odnosno istraživačkom periodu se svedu na ove takse.
Za taj isti period eksploatacije, odnosno istraživanja za pripremu koriste našu infrastrukturu, određenih lokalnih jedinica, odnosno teritorija određenih opština, i amortizuju ih i koriste, i kada opština pokuša na neki način da za to ostvari neke prihode, oni vrlo argumentovano kažu, izvinite ali mi smo svoje obaveze prema ovoj državi izmirili kroz taksu koja je republička administrativna taksa i koja je definisana u jednoj od ovih taksi koje se nalaze u ovom tarifnom broju 136. Te firme nemaju objektivnu nikakvu obavezu prema lokalnoj zajednici sem ove koju država nameće. Međutim, postoje i one koje su ozbiljne i odgovorne. Iskustva su različita.
Dolazim iz opštine na čijoj se teritoriji rade neka ovakva istraživanja i ispitivanja i to je jedna australijsko-kanadska korporacija, koja je svakako na našu sreću u prethodnom mandatu lokalne samouprave imala izuzetan odnos sa lokalnim rukovodstvom i koja je pokazala jednu veliku korporativnu i socijalnu odgovornost.
Naime, uspeli smo da zajedno sprovedemo mnoge projekte, projektu iz oblasti socijalne priče, prosvete, za osnovne i srednje škole, za obdaništa. Međutim, to je bila njihova dobra volja, svakako ne obaveza nametnuta od države ili opštine, i nažalost takvih je malo. Smatram da je ovde trebalo da malo ozbiljnije, odgovornije i temeljitije da se ponesete, da dobro preispitate nivo, odnosno visinu ovih taksi kako bi zaštitili interes države, odnosno lokalnih sredina kroz interes države.
Svakako, tu je ovaj tarifni broj 188, gospođo ministre, koji se odnosi za izdavanje odobrenje za detaljna istraživanja podzemnih voda. Ovde ste mogli i ne biste pogrešili da višestruko podignete nominalne iznose svih taksi. Ti iznosi taksi su od 20.000 do 60.000, u zavisnosti od količine vode, odnosno od vrste vode, da li se radi o običnoj ili o mineralnoj. Ovo su izuzetno profitabilni poslovi i ko se njima bavi njega, daćete mi slobodu da se izrazim, ne treba štedeti. Mislim da kroz jedan rigorozan odnos prema njima svakako štitite interese građana bar na teritoriji opštine gde se ovi resursi izrabljuju, odnosno gde se koriste ili gde oni koji ulaze u proces ispitivanja žele da ih eksploatišu, prodaju i na njima zarađuju.
Tu je trebalo da uzmete u obzir, to vam nisu rekli, gospođo ministre, naročito su važne podzemne vode, zato što su one ne znam koliko puta bitnije od površinskih. Površinske kaptaže nestaju, podzemne kaptaže po svojoj strukturi se šire, povećavaju. To je jedan siguran, konstantan ili, kako vi Evropljani volite da kažete, održiv resurs, odnosno izvor prihoda.
Nije trebalo da budete skromni kada su ove takse u pitanju, ovde ste mogli dvostruko i trostruko veće takse da definišete, za one koji su bili u obavezi da ih plaćaju to nije bio problem, a svakako da bi oni koji bi od tog novca imali koristi, tu korist i osetili.
Ovde se javlja i problem što država nema zakonodavno rešenu materiju kojom će se naplaćivati na ime korišćenja tih resursa sa teritorije lokalne samouprave, ili nema rešenu zakonodavnu materiju ili nema rešenu primenu, pa se onda Vlada odluči na uredbe, a što je loše i pogrešno.
Te uredbe, takođe, nemaju utemeljenje u određenim zakonima, pa sredstva koja na osnovu uredbi skupljate i uzimate u budžet, na osnovu zakona koji definišu da se deo tih sredstava vraća u lokalne samouprave, vi naravno ne vraćate.
Ne vi lično, nego vaša Vlada ili vlade pre vas, ne vraćate to lokalnim samoupravama, i to u ciframa znate kako izgleda. Recimo, za 2008. godinu transferi sa republičkog nivoa vlasti na lokalni nivo vlasti u opštini Surdulica, iz koje dolazim, bio je 96 miliona.
Službe su proračunale, na ime eksploatacije vode kao elektroenergetskog i kao komercijalnog potencijala u fabrici vode, opština Surdulica je od države povratno trebala samo po ta dva osnova da dobije preko 100 miliona dinara. Bez osvrta na sve one ostale prihode koje i od države treba da dobije i sa lokalnog nivoa da ubere.
To neka vam budu neki parametri ili reperi da ubuduće, ako ste se sada opredelili da pravite ovakve greške, da ubuduće ne pravite te greške i da date nama koji dolazimo sa periferije šansu da ono što nam pripada i zadržimo, da to stavljamo u funkciju tih lokalnih sredina na jedan racionalan i adekvatan način. Vi kao Vlada štitite ekonomske i nacionalne interese kroz ove spise i kroz ove akte koje ste ovlašćeni da predlažete i da usvajate.
S obzirom da priču privodimo kraju, u ime SRS ću da privedem i svoju diskusiju i naše diskusije večeras kraju. Koliko god, gospođo ministre, ovaj zakon izgledao nebitan i banalan, Zakon o republičkim administrativnim taksama, mislim da on to nije. Vlada svojim odnosom prema ovom zakonu i prema ovim tarifama je pokazala svoj izraz banalnog političkog koncepta kojim se vodi i koji je rukovodi. Smatram, takođe, gospođo ministre, da ovako nećemo odgovoriti na sve izazove u 2009. godini. Vi ste na jedan indirektan način dali za pravo svim kritikama koje su na teret ove većine i ovog zakona došli sa strane SRS - dr Vojislav Šešelj.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 30. amandman je podneo poslanik Nikola Savić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Ako ne, onda smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima. Da li predstavnici predlagača žele da daju završnu reč? (Da.)
Reč ima ministarka u Vladi Republike Srbije Diana Dragutinović.