Poštovane kolege, poštovani građani, izneću stav poslaničkog kluba Napred Srbijo o Poslovniku Državne revizorske institucije i odmah ću reći da ćemo mi biti uzdržani prilikom glasanja o ovom poslovniku. Ne zato što imamo krupnih primedbi na sam poslovnik, već zato što zakon iz kojeg je proizišao poslovnik ima niz nedostataka koji mogu onog ko u ime Državne revizorske institucije bude radio ovaj posao učiniti neuspešnim a da on za to nije kriv, i to iz više razloga.
Pitam se da li može partijski profilisan organ da sačuva čast struke, odnosno da li će oni sa najvišim zvanjima i licencama, koje su stranke predložile, a samo formalno preko odbora, imati profesionalne časti da prave stvari označe nezakonitim ili netačnim u izveštajima i na mestima gde budu radili kontrolu.
Moj najveći strah i razlog naše rezervisanosti što ćemo za ovaj poslovnik biti uzdržani je to što su toliko široko definisane nadležnosti da one, jednostavno, moraju da ugroze efikasnost rada ovog organa. Ali, ja se iskreno nadam da ćete vi, gospodine Sretenoviću, kao prvi čovek ove institucije, smelošću da sami odredite prioritete, izbeći zamku u koju vas uvlači sama širina, po zakonu definisana, posla koji imate.
Državna revizorska institucija treba da se bavi kontrolom: Narodne banke, političkih stranaka, svih fondova, javnih preduzeća, međunarodne pomoći i donacija i kontrolom svih fizičkih i pravnih lica koja imaju bilo koju vrstu poslovnog odnosa sa nekim državnim organom ili javnim preduzećem. Svakome je jasno da bi trebalo da imate nadljudske sposobnosti i ogroman broj ljudi koji su zaposleni ili onih koje ćete angažovati po ugovorima da bi očekivanja koja javnost ima od vas i one nadležnosti koje vam je zakon definisao uopšte mogli da ispunite.
Znači, nijednog trenutka nemam ličnu sumnju u bilo kog pojedinca. Ali, mislim da nije slučajno što je ovako široko definisana nadležnost Državne revizorske institucije, jer nemogućnost da se odgovori ovim obavezama u svakom trenutku može poslužiti političkim partijama koje su ove ljude predložili da ih optuže za neefikasnost i kao takve smene sa mesta na kojima se nalaze. Daj bože da se to ne desi postojećem sastavu Saveta Državne revizorske institucije.
Sasvim je poznat sindrom da vas zatrpaju poslom da ne biste videli šta je najbitnije, ali zato izražavam nadu da ćete vi, a to zaključujem po tome što ste krenuli sa kontrolom od budžeta, zaista imati snage, a imate i našu podršku, da definišete prioritete i krenete sa poslom tako da Državna revizorska institucija ne bude oklevetana neuspehom u javnosti. Čak i da vi postignete posao koji vam je zakonom definisan i da vam ovaj poslovnik omogući da ga radite, bojim se da u onom drugom koraku ne doživimo zajednički neuspeh, a koji zavisi od toga da li će neko snositi odgovornost za nezakonito trošenje novca u javnom sektoru, a po vašem izveštaju.
Ako niko ne bude odgovarao, postaviće se pitanje šta je svrha Državne revizorske institucije. Da se ne ponovi praksa gde su utvrđene nepravilnosti po Zakonu o javnim nabavkama gde je jedan od sudova, kada se upustio u ocenjivanje te nezakonitosti, svoju kaznenu meru sveo na opomenu jer bi novčana kazna za prekršioca bila teška, jer je to državni organ pa, eto, štitimo državu time što onoga ko je u ime države učinio nezakonitost ne kažnjavamo.
Hrvatska se već suočila s tim problemom i ovo je opasnost koja realno stoji čak nad budućim rezultatima Državne revizorske institucije u smislu izvesnosti kazne za onoga koji nezakonito bude raspolagao javnim sredstvima.
Imam generalno primedbu na vreme kada je zakon donošen i na rešenja koja su u njemu definisana zato što su se autori zakona više rukovodili time da ličimo na svet, da imamo zakon i da se ne razlikujemo od drugih, samo zato što imamo tu institucionalnu pretpostavku da kontrolišemo trošenje javnih sredstava.
Međutim, suština našeg postupanja, kao odgovorne države, po pitanju ulaska u EU, po pitanju kontrole i ovog zakona koji smo kao poslednja država (računajući zemlje u okruženju, EU i svet) ustanovili je sledeća: da li mi treba da vršimo kontrolu trošenja javnih sredstava zato što tako rade i drugi ili zato što vodimo računa o svakom javnom prikupljenom porezu i sredstvima zbog nas samih, dajući primer odgovornog trošenja javnih sredstava.
Znači, ne zbog sistema ugledanja, ne zato što to rade drugi, nego što je ovo jedini način da se izborimo sa korupcijom kao najgorim vidom načina trošenja javnih sredstava, ali i nezakonitim trošenjem javnih sredstava.
Molim javnost, molim stručnjake da ne preteruju sa očekivanjima kada je u pitanju Državna revizorska institucija u smislu obuhvata kontrolisanih subjekata. Nećete vi moći da stignete u svako javno preduzeće, ali ako se svi slažemo da riba smrdi od glave, ako mi budžet, koji je polazna osnova i mesto odakle kreću i pare i pojave, i novac koji se uliva i način na koji se troši, vi ćete kontrolom, ali i kaznama, odnosno potezanjem odgovornosti za one koji u ime države troše novac, drugima dati dobar primer, ili što bi naš narod rekao "strah ovce čuva".
Znači, strah od moguće i izvesne kazne za svakog onog ko ne troši novac na pravi način treba da pokažete vi, načinom kako ćete raditi vaš posao. Da li vam zavisnost koju imate u finansijskom smislu i obezbeđivanju uslova da to radite to omogućava? Odgovor je ne. Plate koje su vam definisane, sredstva koja su vam na raspolaganju, to vam ne omogućuju.
U ime poslaničkog kluba Napred Srbijo zaista sam zahvalna gospođi Dragutinović za usvajanje amandmana na korišćenje prostora u državnoj svojini, gde Vlada odgovara za određivanje prioriteta korišćenja u smislu - važna nam je Državna revizorska institucija, ne može sedeti u slobodnoj sali u Skupštini Republike Srbije.
Upravo sam time bila rukovođena i to je bilo obrazloženje amandmana u trenutku kada sam takav amandman podnela. Zaista očekujem da ono što nemate u startu, visinu plata, ali vi ih ne možete imati jer se one određuju u odnosu na predsednika i potpredsednike Skupštine...
I neka javnost čuje da su one izuzetno male. Kada se upoređuju vaši revizori, ono što bi trebalo da prime, i plate komercijalnih revizora, znate li kakav je odnos plata?
Revizor u Državnoj revizorskoj instituciji bi trebalo da ima između 80.000 i 90.000 dinara, vrhovni organi, a plate komercijalnih revizora se kreću u veličinama od tri do pet hiljada evra po revizoru.
Pa vi sad vidite motivisanost za bavljenje ovim poslom i da li mi treba ovakvoj instituciji da omogućimo uslove za rad u prostornom, institucionalnom i finansijskom smislu, ili ćemo im ostaviti da rade po sopstvenoj savesti. Nije dobra država koja nema uređene institucije, već njen rad zavisi od volje i savesti pojedinaca.
Posebno želim da ukažem pažnju na sledeće. Ako se pitate koji je posao Državne revizorske institucije, reći ću vam na jučerašnjem primeru priče oko penzija, mogućnosti da se one povećaju, kako je moguće da se mi sporimo, a postoje navodno nesporni podaci. Oni koji kažu da nema nijednog završnog računa, nisu obavešteni. Mi smo, kao poslanici, dobili dva - za 2007. i 2006. godinu. Zaista nismo o njima raspravljali, ali imamo neke podatke da bismo mogli da vidimo šta je planirano a šta realizovano.
Kada uporedite plan, budžet za 2006. i 2007. godinu, srešćete se sa najmanje dva zapanjujuća podatka, koliko je sredstava namenjeno kao transfernih Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje i podacima koji su zvanično izašli iz te iste Vlade koja je taj završni račun dala. U 2008. godini za penzije je trebalo obezbediti 380 milijardi dinara. Od toga je, po tim podacima, 104 trebalo da se iz budžeta, kao transfer (znači, jedna četvrtina penzija se finansira iz budžeta), usmeri u te namene. Kada otvorite tu knjigu sitnu koja se zove završni račun i plan, vi dolazite do razlike od preko 20 milijardi dinara.
Kako je moguće da se to desi? - pitate se vi. Objasniću vam na primeru poslaničkih paušala. Od 2006. do 2009. godine se za poslaničke paušale, na stavci 417, budžetira 70 miliona dinara više nego što to zaista treba. Poslanički dodatak, tzv. paušal, koji iznosi 30.000 dinara, puta 250 poslanika, puta 12 meseci i plus porez - iznosi 138 miliona dinara. U budžetu, kao planu, piše 210, a u realizaciji piše ono što je zaista isplaćeno - 138 miliona dinara.
Obaveštavam građane da 70 miliona dinara 2007, 2008, a 2006. godine je ta razlika 30 miliona, na kraju godine, kad se nama ne isplati, odlazi nekuda. Poslanicima pljuvanje, šamari, novinski natpisi, a ja pitam gde je 70 miliona dinara koji se pišu uz poslanike, a vrate Vladi da uradi s njima ko zna šta.
Šta je sa 70 miliona uočenih problema, a koliko je što ne vidimo, jer nemamo završni račun, npr. za 2008. godinu, što nemamo podatke o tome šta je završni račun fondova i svega onog što se iz budžeta finansira? – na to pitanje tražićemo odgovor od Državne revizorske institucije.
Ono što se zove odgovornost ekonomiste, pa i mog kolege Vujadinovića, koji je juče objašnjavao odnos penzija i plata, govori o tome da se delimičnim iznošenjem čak istinitih podataka stvara potpuno pogrešna slika u javnosti.
Gospodine Vujadinoviću, u odnosu na šta - plata? Da li po švajcarskom ili kom modelu, do kog meseca, u kom trenutku? Predsednik države ima pravo da kaže - moj tim kaže.
Kolege koje nisu ekonomisti imaju prava da kažu – ja nisam ekonomista, ta mi materija nije bliska, ja se u to ne razumem, rekli su mi. Ali, vi, ja, Državna revizorska institucija, mi ne smemo zbog političkih poena da žrtvujemo profesionalnu čast, čak i kad delimično iznosimo istinite podatke.
Celinu podataka, da se zna da li su penzije, onih 10% povećanja, finansirane iz nekih privatnih fondova ili su rezultat veće stručnosti ove Vlade ili boljeg gazdovanja sredstvima, bilo bi moguće dobiti samo kad bismo imali jedan celovit izveštaj Državne revizorske institucije i ja to od nje očekujem. Ali je najmanje što očekujem da kažete da je to usklađivanje penzija rezultat zahteva pete i šeste revizije MMF, koji je tada tražio nov zakon o stečaju, izmenu osnova penzija onog sistema, ali i izmenu Zakona o privatizaciji, koji je ionako loš.
Možda mi možete reći - dobra su bila zakonska rešenja, ali su ona zloupotrebljavana u praksi. Od Državne revizorske institucije očekujem da se te zloupotrebe otkriju, a danas se pitam kakvi su to novi zahtevi od strane MMF-a o kojima se ćuti. Kaže se samo 1,5% deficita od bruto društvenog proizvoda i strukturna reforma. Ta strukturna reforma je dovela do ovog nivoa zaposlenosti koji danas imamo.
Ali, niste nam rekli da je taj MMF 28. maja prodao 403 tone zlata, zbog svoje likvidnosti, da bi mogao nama da pomogne. Hoće li pomagati u našu korist ili u korist kreditora koji su ga osnovali - to je njihov problem. Naš je da ne radimo neophodne mere u njihovom interesu i po nalogu, po pritisku, nego u sopstvenu korist.
Kada kažem da Državna revizorska institucija treba da ima finansijske uslove da radi, očekujem da, ako se upoređuje sa Skupštinom, i Skupština ima te uslove za rad, a ne da joj izvršna vlast udeljuje za troškove i za rad, jer ništa ne poništava slobodu čoveka kao nedostatak novca za život ili njegovo ograničavanje.
Očekujem da sve moguće probleme na koje ćete nailaziti rešavate bolje nego što vam piše u čl. 47. i 49. ovog poslovnika, gde u članu 47. kažete (sitnicu iznosim) da ćete vaša mišljenja objavljivati u priručnicima i stručnim časopisima. A kojim i po kom kriterijumu? Prvo u nekom drugom, pa onda u nekom trećem. Na ovim sitnicama favorizovanje može da bude loš primer za ugledanje.
Ako nije dosledno izvedena klauzula zabrane konkurencije iz ugovora o radu, gde se zloupotrebljavaju povlašćene informacije, pa smo imali slučaj Đelića, pa imamo mnoge slučajeve, zašto ste vi ovako nežno rekli - da onaj koji je radio u Državnoj revizorskoj instituciji ne može da zloupotrebljava podatke do kojih je došao radeći taj posao? Ne piše koliko dugo, ne piše kako će biti kažnjen ako zloupotrebi te podatke.
Znači, ako se borite za zakonitost trošenja, morate krenuti od sebe. Imaćete našu podršku u tome, ali kada budete pokazali da tu podršku zaslužujete. U ovom trenutku se od poslaničkog kluba Napred Srbijo ona svodi na uzdržanost po ovom poslovniku. Hvala.
(Za sve vreme govora narodnog poslanika Jorgovanke Tabaković poslanici SRS lupaju o klupe.)
