Zahvaljujem,  gospodine Markićeviću.

Reč ima Radojko Obradović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DSS. (Nije u sali.) On će to pravo verovatno iskoristiti kasnije.

Gospodin Dragan Todorović, predsednik poslaničke grupe SRS, ima reč. Izvolite.

        Dame i gospodo narodni poslanici, ovoj državi, nažalost, ne može da pomogne ni jedna jedina institucija, pa ni ova revizorska komisija, koja je, iako je formirana, namerno opstruisana od strane zvaničnih organa samo sa jednim jedinim ciljem, a to je da se onemogući da ona radi. Jer, i takva kakva jeste, formirana voljom većine u parlamentu Skupštine Srbije, verovatno bi morala da izađe sa svim činjenicama koje su vezane za kriminal i korupciju u ovoj državi.
I Srbija ne može da krene napred sve dok taj najveći problem u Srbiji postoji, dok se ne reši pitanje korupcije i kriminala u kome učestvuju pojedinci iz najviših struktura vlasti. I to su nesporne činjenice.
Ono što je posebno interesantno, pokazaću vam na primeru da vlast ne može da se na neki način pravda time da nema dovoljno informacija, da nema podataka jer bi, navodno, oni krenuli da se obračunaju sa kriminalom u sopstvenim redovima. Pokazaću vam na osnovu dokumenata i na osnovu jednog od najpoznatijih slučajeva teškog kriminala i zloupotreba službenog položaja od strane najviših državnih funkcionera da je izvršena jedna od najvećih pljački u Srbiji.
Svi ste manje-više upoznati sa slučajem Nacionalne štedionice - banka. Sećate se, kada je osnovana, kako su stali u red, pa svi pred televizijske kamere, da krenu da ulože u Nacionalnu štedionicu i, koliko znam, tom prilikom je prevaren i tadašnji predsednik Vlade Zoran Đinđić. Kada je shvatio da je u pitanju prevara, bilo je već kasno.
Onog momenta kada je došlo do problema unutar Vlade, sećate se onih čuvenih izjava ''Laki je malo nervozan'', kada je posle izbora 2003. godine došlo do promene vlasti, pokrenuti su neki postupci da se istraži sve što je vezano za Nacionalnu štedionicu. Moram da vam kažem da je taj posao dobro urađen. Ovde je izveštaj MUP-a Srbije, UBPOK, od 24. februara 2004. godine, primljen u pisarnicu Vlade Republike Srbije 12. jula 2004. godine, zaveden pod brojem 07-5135/04.
Ovaj izveštaj je dosta precizan kada je u pitanju prevara vezana za Nacionalnu štedionicu. Tu su na prvom mestu apostrofirani Mlađan Dinkić, tadašnji guverner NBJ, posle toga ministar finansija, i ministar finansija u to vreme (2001, 2002, 2003. godine) Božidar Đelić.
Samo da vas podsetim da je Narodna banka izdala dozvolu za rad Nacionalnoj štedionici - banci 26. decembra 2001. godine. Pregled prve osnivačke emisije, odnosno akcionara, u to vreme ih je bilo 13 - "Jugoslovenska banka za međunarodnu ekonomsku saradnju", "Beopetrol", "Jugarant banka", "Toza Marković", "Apatinska Pivara", "Ce market", "DDOR Novi Sad", "Kopaonik osiguranje", "Sintelon", "Štedno-kreditna zadruga", "Energoprojekt holding a.d.", "Energoprojekt niskogradnja" i "Eurosalon" – to su bili osnivači Nacionalne štedionice - banke.
Onda je banka, na sednici održanoj 20.5.2002. godine, donela odluku o izdavanju druge emisije akcija Nacionalne štedionice u ukupnoj nominalnoj vrednosti od 180 miliona dinara. Tom prilikom, kaže, najveći kupci druge emisije akcija su bili preduzeća "Skvadra", "Pima", "Principal eksport-import" i "Dajners klub", svi iz Beograda. Pomenuta preduzeća su kupila akcije banke prodajom deviznih sredstava banci sa svojih deviznih računa otvorenih kod ove banke.
Naime, banka je 13.09.2002. godine primila uplate na svoj devizni račun kod "Evroaksis banke" u Moskvi od nalogodavca, firme "Koprom" iz Beča, u iznosu od 600.000 evra u korist preduzeća "Dajners klub", sa svrhom uplate dokapitalizacije, iznosa od 600.000 evra u korist preduzeća "Principal", sa svrhom uplate - dokapitalizacija.
Istoga dana je po nalogu "Koproma" iz Beča izvršeno plaćanje dodatnih 600.000 dolara u korist preduzeća "Pima", sa svrhom uplate - avans za robu i 600.000 dolara u korist preduzeća "Skvadra", sa svrhom uplate - avans za robu.
Taj avans za robu bio je predviđen, navodno, za kupovinu kukuruza i jednom i drugom preduzeću, ali zato što su cene kukuruza u to vreme bile mnogo više, nije se, navodno, isplatilo da se kupi i oni su doneli odluku da za ove pare kupe akcije Nacionalne štedionice - banke.
Što se tiče preduzeća "Pima" d.o.o., registrovano je kod Okružnog privrednog suda u Beogradu. Osnivači su firma "Pluto internešenel ltd" sa Sent Vinsenta sa 90% osnivačkog kapitala i Jelena Lazarević i Savković Zoran, oboje iz Beograda, ulica Vase Pelagića broj 10, sa po 5% osnivačkog kapitala.
Firma "Pluto internešenel" registrovana je u Sent Vinsentu, Grenadinska ostrva. Osnivači su Vlada Lazarević, Olivera Lazarević i Vojin Lazarević, svi sa prebivalištem u Kotoru, Crna Gora.
"Pima" je 13.9.2002. godine od firme "Koprom" naplatila avans u iznosu od 600.000 dolara. Sredstva su prebačena na devizni račun preduzeća "Pima" i za te pare su kupljene akcije Nacionalne štedionice. Međutim, kažem, do realizacije ovog posla oko prebacivanja 600.000 nije došlo zbog rasta cene kukuruza na domaćem tržištu. Isti razlog je naveden i kod preduzeća "Skvadra", ali je zato "Pima" dobila akcije u procentu od 20,66%.
Uvidom u dokumentaciju preduzeća "Skvadra" iz Beograda utvrđeno je, kao i u slučaju preduzeća "Pima", da je 6. septembra sklopljen ugovor sa preduzećem "Koprom" iz Beča o isporuci šest hiljada tona kukuruza. Zato su prebacili tih 600.000 dolara.
I ovde se pokazalo da nije mogao da se ostvari taj posao, kupovina kukuruza, zato što je cena skočila, ali su za te pare kupljene akcije Nacionalne štedionice.
Dana 29.4.2002. godine je pod brojem 175/02 zaključen ugovor o prenosu akcija Nacionalne štedionice-banke između Štedno-kreditne zadruge samostalnih privrednika Srbije iz Beograda i "Ekspres gradine".
Dana 14.11.2002. godine zaključen je ugovor o kupoprodaji 21 osnivačke akcije Nacionalne štedionice-banke između Jugoslovenske banke za međunarodnu ekonomsku saradnju a.d. iz Beograda, koju zastupa direktor Darko Čukić, i Republike Srbije, koju zastupa Božidar Đelić, ministar finansija i ekonomije.
Ovom odlukom je Republika Srbija postala vlasnik nad 21 komadom redovnih upravljačkih akcija vrednosti tri i po miliona dinara. Kupovinom ovog paketa akcija Republika Srbija postaje vlasnik 13,83% akcija Nacionalne štedionice-banke.
Posle druge emisije udeo akcionara u Nacionalnoj štedionici se menja. Republika Srbija ima 13%, "Pima" Beograd 13%, udeo "Jubmes banke", "Dajners kluba" itd. se smanjuje, a Skupština banke na 5. sednici 27.2.2003. donosi odluku o izdavanju treće emisije akcija Nacionalne štedionice u ukupnoj nominalnoj vrednosti od 300 miliona dinara. Pomenuta sednica je održana u prisustvu, vodite računa o ovome - predstavnika Republike Srbije.
Kupci treće emisije bili su preduzeća: "Mali kolektiv" iz Beograda i "Elim" iz Beča. Kupovina akcija je izvršena na osnovu otkupa deviznih sredstava. (Ne čitam vam ceo ovaj izveštaj zato što bi za to trebalo dosta vremena, upoznajem vas samo sa nekim osnovnim stvarima.)
Firma "Elim" na svoj nerezidentni račun kod Nacionalne štedionice - banke uplaćuje preko "Evroaksis banke" iznos od 1.528.660 evra i ovlašćuje banku da sa svog računa izvrši otkup deviza i da pomenuta sredstva prenese na račun Nacionalne štedionice, na ime kupovine akcija treće emisije.
Preduzeće "Mali kolektiv" registrovano je kod Okružnog privrednog suda u Beogradu pod tim i tim brojem, vlasnik i osnivač je "Juropen marketing", Britanska Devičanska Ostrva (sve ostrvo do ostrva), 90% osnivačkog kapitala ovog preduzeća je Vuka Hamovića iz Beograda.
Pogledajte, posle ove treće emisije naglo se menja procenat i učešće akcionara u Poštanskoj štedionici-banci. Srbija od svojih 13% vrednosti Nacionalne štedionice-banke ostaje na 10,05%, ali "Mali kolektiv", "Elim" Beč, "Dajners klub", "Skvadra" i "Principal eksport-import" postaju vlasnici 54,22%, a Republika Srbija ni jednim jedinim potezom ili gestom nije zaštitila svoje interese.
Kaže se - na skupštini akcionara, na sednici održanoj 27.2.2003., na kojoj je bio prisutan i Budimir Lončar, predstavnik Republike Srbije, jednoglasno je doneta odluka o raspisivanju treće emisije akcija. Konačni podaci o uspešnosti treće emisije akcija sa imenima kupaca i iznosom akcija koje su kupljene saopštene su na sednici Upravnog odbora 09.9.2003., na kojoj pomenuti predstavnici Vlade Republike Srbije nisu bili prisutni, jer su obojica bila na godišnjem odmoru. Interesantno je da su baš obojica bila na godišnjem odmoru.
Nakon što je Skupština SRJ usvojila novi zakon o platnom prometu, kojim se poslovi platnog prometa od 1. januara 2002. godine prenose na poslovne banke, to su NBJ, ZOP, koji je zastupao Živko Nešić, generalni direktor, i Nacionalna štedionica-banka, koju je zastupao Bojan Stanivuković, generalni direktor, zaključili su ugovor o poslovnoj saradnji broj 2/7-164 dana 21.2.2002. u cilju osposobljavanja zaposlenih u Narodnoj banci Jugoslavije, Zavodu za obračun i plaćanje, za obavljanje drugih poslova, te rešavanje socijalnog statusa zaposlenih.
Shodno zaključenom ugovoru, NBJ, ZOP upućuje svoje radnike na obuku u Nacionalnu štedionicu.
Zamislite ovaj apsurd. Radnici ZOP-a, koji su sigurno imali radnog staža 10 godina i više, upućuju se u instituciju koja je tek počela da radi, navodno na obuku. Kaže - radi osposobljavanja za rad na šalterskim poslovima sa stanovništvom, uz obavezu da za vreme obuke radnici ostaju u radnom odnosu u NBJ, ZOP.
Zamislite na šta su sve bili spremni i šta su radili. Pošalju radnike, drže ih u NBJ, plaćaju im plate, doprinose i sve to, a oni se obučavaju u Nacionalnoj štedionici, koja je potpuno privatna institucija, koja nema nikakve veze sa državom. Do koje mere su beskrupulozni i na šta su sve bili spremni da rade. Kaže - do kraja obuke, 1.4.2002. godine, da zasnuju radni odnos koji uspešno završe kurs u Nacionalnoj štedionici.
Kaže - shodno navedenom ugovoru, 28.10.2002. godine NBJ, koju zastupa Mlađan Dinkić, guverner, i Nacionalna štedionica-banka, koju zastupa Bojan Stanivuković, generalni direktor, pristupaju zaključenju sporazuma kojim su se saglasili da Nacionalna štedionica-banka koristi poslovni prostor bivše filijale NBJ, ZOP taksativno navedene u prilozima broj jedan sporazuma, sa nameštajem i opremom u tom poslovnom prostoru preuzetim u viđenom stanju, pazite ovo - u periodu od tri godine.
Pored toga, sporazumom je definisano da Nacionalna štedionica-banka poslovni prostor, nameštaj i opremu koristi bez nadoknade, uz obavezu plaćanja svih troškova održavanja (struja, komunalije). Čudi me da su pristali i ovo da plaćaju.
Dana 16. januara 2003. godine Vlada Republike Srbije donosi Zaključak o preuzimanju imovine koju koristi NBJ, ZOP i zaposlenih u Zavodu, kojim odlučuje da se za neposrednog korisnika nepokretnosti i drugih sredstava u državnoj sredini koje je koristila NBJ odredi Ministarstvo finansija i ekonomije. Ovim zaključkom Vlada Republike Srbije obavezuje Ministarstvo finansija i ekonomije da u roku od 60 dana Republičkoj direkciji za imovinu dostavi pregled navedene imovine.
Na osnovu pomenutog zaključka, Ministarstvo finansija i ekonomije donosi odluku o kriterijumima za podelu troškova korišćenja poslovnih zgrada čiji je neposredni korisnik Ministarstvo finansija i ekonomije, a koje je koristila NBJ, ZOP, a ministar finansija i ekonomije Božidar Đelić donosi odluku o upravljanju poslovnim zgradama čiji je neposredni korisnik Ministarstvo finansija i ekonomije, a koje je koristila NBJ, ZOP - Upravi za javna plaćanja i Poreskoj upravi.
Shodno tome, ovlašćeni predstavnici Poreske uprave su pristupili zaključivanju pojedinačnih ugovora o podeli troškova korišćenja poslovnog prostora u filijalama sa Nacionalnom štedionicom-bankom.
(Predsednik: Vreme.) Izvinjavam se, ako možete da oduzmete od vremena koje ima poslanička grupa SRS (Predsednik: Može, izvolite.) da bih završio, mislim da je interesantno, da se napokon ove informacije jedanput za svagda čuju i da shvatite da kriminal postoji, da je otkriven, ali da vi ne radite ništa.
Kaže - Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije, ''Službeni glasnik RS'', broj 32/97. Kako je ZOP bio u sastavu NBJ, i ova imovina, po samom zakonu, predstavlja sredstva u svojini Republike Srbije. U skladu sa članom 5. zakona, nepokretnosti u državnoj svojini mogu se dati na korišćenje uz naknadu ili bez naknade isključivo korisnicima nepokretnosti u državnoj svojini.
Kao korisnici ovim zakonom su označeni: državni organi i organizacije, organi i organizacije jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javne službe, javna preduzeća i ustanove i druge organizacije čiji je osnivač Republika, odnosno teritorijalne jedinice. Nikako, ni pod kakvim uslovima nije mogla da se da Nacionalnoj štedionici-banci, apsolutno nikako, a ovo je uradio Božidar Đelić, kao ministar finansija u to vreme.
Član 8. stav 3. ovog zakona propisuje da o davanju na korišćenje, odnosno u zakup nepokretnosti koje koriste državni organi i organizacije odlučuje Vlada Republike Srbije. Predlog ovog zaključka daje Republička direkcija za imovinu Republike Srbije, kojoj se obraća državni organ ili organizacija. U razgovoru sa Dragomirom Umićevićem, zamenikom direktora Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije dobijena je informacija da se NBJ, ZOP nije obraćala ovoj direkciji sa zahtevom za davanje na saglasnost za korišćenje, odnosno zakup poslovnog prostora prilikom zaključenja sporazuma o korišćenju poslovnog prostora sa Nacionalnom štedionicom-bankom.
Takođe, ministar finansija Vlade Republike Srbije nije se obraćao Direkciji ovakvim zahtevom u smislu davanja saglasnosti prilikom donošenja odluke o podeli troškova korišćenja poslovnih zgrada čiji je neposredni korisnik Ministarstvo finansija, a koje je koristila NBJ, odnosno ZOP.
Da vas podsetim na onaj čuveni duel na televiziji, između Božidara Đelića i Mlađana Dinkića, kada je ''pukla tikva'', kada su se pominjale i babe, i dede, i ujne i, sećate se, ''ne diraj mi majku'' itd. Ali, kada je u pitanju Nacionalna štedionica, onda ni jedna jedina reč. Sad vam je jasno odakle ''vojvodi od Meridijan banke'' 11 miliona evra za akcije u Meridijan banci. Ovaj izveštaj UBPOK-a nedvosmisleno govori, da sad rezimiramo sve, da su većinski vlasnici Nacionalne štedionice, koji imaju ukupno 54,22% kapitala, šest privatnih firmi koje kontrolišu of-šor kompanije, da su osnivači četiri većinska akcionara Nacionalne štedionice of-šor kompanije.
Osnivač su postala dva akcionara, isto lice, odnosno vlasnici su međusobno povezani, čak su na istoj adresi, iste prostorije koriste, isti telefon. Jasno vam je šta se krije iza ovog.
Ono što je ključno, sve transakcije su izvršene preko jedne banke, Evroaksis banke iz Moskve, i ista grupa ljudi, kroz of-šor firme, kontroliše Nacionalnu štedionicu i Evroaksis banku iz Moskve.
Nacionalna štedionica je osnovana 26. decembra 2001. godine, a svega dvadesetak dana posle osnivanja, na predlog tadašnjeg guvernera Narodne banke Mlađana Dinkića, Nacionalna štedionica je dobila veliko devizno ovlašćenje, kao i monopolsko ovlašćenje, da jedina od svih banaka isplaćuje građanima dug po osnovu stare devizne štednje. Radi se o sumi od četiri i po milijarde evra, čija se isplata obezbeđuje iz budžeta Republike Srbije.
Dokapitalizacija Nacionalne štedionice izvršena je samo na papiru, a realan novac je ostao u Moskvi, što znači da ovaj postupak nije sproveden da bi se povećao potencijal Štedionice, već samo da bi se ostvarilo vlasništvo nad Štedionicom.
Onda, 17. marta 2006. godine ministar finansija Mlađan Dinkić i generalni direktor Eurobanke EFG Nikolas Nanopulos potpisali su ugovor o kupovini akcija za 35 miliona evra. Na konferenciji za novinare Dinkić je naveo da je država u Nacionalnu štedionicu uložila 5,1 milion evra, i to 1,2 miliona u novcu i 3,9 miliona u nekretninama. Samo se ne kaže kada je to urađeno, ko je ovo odobrio i na koji način je država Srbija došla do ovolikog učešća, a ja sam vam pročitao koliki je procenat bio posle izdavanja treće emisije akcija.
On je rekao da će akcije biti plaćene po najvećoj ceni do sada postignutoj u privatizaciji bankarskog sektora. Ali, kakve veze ima Nacionalna štedionica sa privatizacijom? To je privatna štedionica, privatna banka, i to nema nikakve veze sa državnom bankom. Laži, laži i obmane sve vreme.
Kaže - komentarišući navode o privilegijama za pojedine manjinske akcionare, Dinkić je rekao da su sve optužbe na njegov račun bile isključivo političke i da je, kao ministar finansija, jedina osoba odgovorna za dokapitalizaciju bankarskog sektora, a on je za to nadležan tek od 2004. godine.
Tu je u pravu. Pre toga je bio nadležan ministar Božidar Đelić, ali će jednoga dana morati da odgovaraju i jedan i drugi.
Sada ujedno postavljam poslaničko pitanje – da mi se dostavi ugovor na osnovu kojeg je država postala vlasnik u iznosu od 5,1 milion i da se navedu koji su to prostori pripali Nacionalnoj štedionici na osnovu kojih je država Srbija dobila ulog od 5,1 milion evra.
Nije se stalo samo na izveštaju UBPOK-a. Ovde je izveštaj Narodne banke Republike Srbije, na osnovu Zaključka Vlade Republike Srbije broj 422-8530/2003-04, gde je traženo da se proveri sve vezano za poslovanje, odnosno rad Narodne banke Jugoslavije u vreme kada je guverner NBJ bio Mlađan Dinkić. Taj izveštaj je poslala tadašnji guverner gospođa Kori Udovički, pod brojem KG br. 27. Moram da vam pročitam ovaj izveštaj, da vidite kako je Mlađan Dinkić radio kao guverner NBJ.
Kaže - plasmani deviznih sredstava u periodu 2000-2002. obavljeni su na bazi odluka Savezne vlade o deviznoj politici i projekciji platnog bilansa usvojenih na predlog Narodne banke, a u okviru kojih je bilo projektovano i rukovanje deviznim rezervama Narodne banke. Posebno podvlačim ovo vezano za devizne rezerve Narodne banke. Već sam vam objasnio ove poslove vezane sa Evroaksis bankom iz Moskve.
Nastavlja dalje Kori Udovički - u skladu sa ovim odlukama, Narodna banka Srbije plasirala je depozit kod Veksim banke iz Moskve, sadašnje Evroaksis banke iz Moskve, kao jedine banke sa mešovitim kapitalom u pomenutom periodu, isključivo uz instrukciju guvernera u formi pismene saglasnosti, što se odnosilo na deponovanje, povećanje i povlačenje, odnosno na iznos, ročnost i valutnu strukturu depozita.
Ovde Kori Udovički objašnjava šta je cilj deviznih rezervi. Kaže - primarni cilj plasiranja deviznih rezervi jeste obezbeđenje njihove sigurnosti, bitan kriterijum plasmana je i njihova likvidnost, a tek na trećem mestu je njihova rentabilnost. Ovo je važno - karakteristike Evroaksis banke nikako ne odgovaraju međunarodno prihvaćenim standardima kroz koje se ovi kriterijumi sprovode. Ona nema rejting, a njena veličina je u potpunom neskladu sa veličinom depozita koji je Narodna banka Srbije u njoj držala.
Dakle, držanje deviznih rezervi Narodne banke Srbije u Evroaksis banci nije bilo u skladu sa kriterijumima opreznog i odgovornog poslovanja modernih centralnih banaka. Držanje rezervi mimo ovih kriterijuma otvara pitanje - zašto ili sa kakvim ciljem su ova sredstva držana u Evroaksis banci? (Zbog čega i s kojim ciljem, pročitao sam vam, vezano za kupovanje akcija u Nacionalnoj štedionici-banci.) Postojeća dokumentacija o plasmanu Narodne banke Srbije u Evroaksis banci je štura, a postojeća dokumentacija o daljim plasmanima Evroaksis banke prekida se sa 1.9.2002. godine.
Dalje, Narodna banka Srbije ne poseduje dokumenta o bilo kakvoj obavezi Evroaksis banke ili NBS u pogledu daljih plasmana deviznih rezervi koje su se od 22.7.2003. nalazile deponovane u Evroaksis banci. Evroaksis banka nije upoznala sadašnjeg guvernera Narodne banke Srbije sa postojanjem takvih obaveza. Međutim, iz postojeće dokumentacije može se zaključiti da su bar do 1.9.2002. ova sredstva, pazite sad - reinvestirana u privredu Srbije, uz saznanje Narodne banke Srbije.
Takvo plasiranje sredstava rezervi centralnih banaka u potpunoj je suprotnosti sa odgovornim upravljanjem rezervama, iz dva razloga. Prvo, rezerve se moraju plasirati tako da su što izolovanije od bilo kakvih faktora koji mogu da potresaju poslovanje domaće privrede, jer rezerve se i koriste za ispomoć domaćoj privredi ili prevazilaženju bilo kakvih udara. Dakle, one moraju biti raspoložive onda kada su sva druga sredstva u zemlji ugrožena, što naravno nije slučaj ako su reinvestirana u zemlju. Drugo, ovakvo dalje plasiranje rezervi omogućava neprovidno favorizovanje pojedinih privrednih subjekata ili banaka u zemlji. Da je to tačno pokazaću vam na sledećem dokumentu.
Ne postoji nikakav trag o kriterijumima kojima se Narodna banka Srbije rukovodila u izboru krajnjih korisnika sredstava ili o meri u kojoj su na taj izbor uticali.
Da ne čitam sve, kaže - napokon, s obzirom da plasman deviznih rezervi u Evroaksis banci nije u skladu sa principima rada modernih centralnih banaka, neophodno je objasniti zašto se po preuzimanju dužnosti i utvrđivanju postojanja ovih sredstava guverner opredelila za njihovo postepeno povlačenje. Razlog je što su depoziti NBS predstavljali veoma veliki deo izvora sredstava Evroaksis banke.
Kaže dalje - odluke o otvaranju računa u banci od 25. decembra 2002. godine doneo je tadašnji guverner Mlađan Dinkić. Otvoreni su računi NBJ kod sledećih 18 banaka, kod kojih su novčana sredstva uključena kao depoziti po viđenju, pa između ostalog i Nacionalna štedionica-banka, kao da je to državna banka.
Kaže - početno stanje sredstava na dan 1.1.2003. godine iznosilo je 797 miliona itd., a na dan 20. 4. 2003. svedeno je na 499 miliona. Držanje sredstava Centralne banke u poslovnim bankama u depozitima po viđenju nije u skladu sa principima poslovanja modernih centralnih banaka.
Ovaj izveštaj, kao i izveštaj UBPOK-a, bez ikakve dileme govori da je država morala da radi svoj posao i da su svi oni koji su odgovorni za ovaj najveći kriminal, pre svega Mlađan Dinkić i Božidar Đelić, morali da odgovaraju u skladu sa zakonom Republike Srbije.
Postavljam jedno poslaničko pitanje, da mi se odgovori – da li je Mlađan Dinkić 13.12.2002. uputio pismo Veksim banci u Moskvi, gospodinu M. Mirkoviću, predsedniku, gde ga obaveštava da je NBJ, u sklopu svoje politike rukovanja deviznim rezervama, spremna da jedan deo sredstava uloži u ovu banku, i to u iznosu od deset miliona, po tržišnim uslovima. Sećate se ovog pređašnjeg izveštaja Kori Udovički o tome zašto se ne ulažu devizne rezerve u ovakve banke kao što je Evroaksis banka, baš zbog toga što može da dođe do zloupotrebe.
Evo, ovde je pismo viceguvernera Radovana Jelašića koje upućuje guverneru NBJ.
Vrlo je interesantno i nisam verovao da mogu da dođem do ovakvog dokumenta. Verovatno je Radovan Jelašić shvatio da je vrag odneo šalu ili u to vreme još nije ušao u sve poslove, pa je hteo da se obezbedi za svaki slučaj.
On kaže - iz izveštaja o izvršenom sagledavanju finansijskog poslovanja jedne banke, misli se na jednu banku u Srbiji, sačinjenog od strane zajedničkog tima predstavnika NBJ i USAID-a, uočeno je da je Banka delimično obezbedila sredstva za izdvajanje minimalne devizne rezerve kod NBJ za srednje ovlašćenje iz sredstava kredita dobijenog od Veksim banke iz Moskve u iznosu od 1,25 miliona maraka.
Kaže - s tim u vezi, a u cilju omogućavanja NBJ da potpuno raspolaže deviznim rezervama po osnovu izdvojene minimalne devizne rezerve, predlažem da se sva devizna sredstva preneta po ovom osnovu u poslednja dva meseca na devizni račun NBJ kod Veksim banke iz Moskve prenesu na račun NBJ kod neke od prvoklasnih banaka u zapadnoj Evropi. Viceguverner svom partijskom kolegi guverneru kaže da Veksim banka u Moskvi nije banka u kojoj Srbija treba da drži svoje devizne rezerve.
Postavio sam poslaničko pitanje da li je tačno da je Mlađan Dinkić obavestio da bi prva tranša, odnosno prvi iznos bio deset miliona dolara u Veksim banci. To je bilo 13.12.2000, ali već 22.4.2002. godine od gospodina Mlađana Dinkića traži saglasnost Olivera Ilinčić, generalni direktor, a ovde je, kaže, saglasan guverner Mlađan Dinkić da se depozit kod Veksim banke poveća na 45 miliona.
Onda 9.1.2003. sada generalni direktor Gordana Matić takođe traži saglasnost od Mlađana Dinkića da se kod Evroaksis banke u Moskvi poveća depozit na 55 miliona i Mlađan Dinkić daje saglasnost i na ovo povećanje. Dalje, 20.6.2003. ponovo generalni direktor Gordana Matić traži saglasnost od guvernera Mlađana Dinkića da se depozitni plasman poveća kod Evroaksis banke u Moskvi na 60 miliona dolara i, normalno, Mlađan Dinkić daje saglasnost i na ovaj zahtev.
Evo, dame i gospodo poslanici, crno na belo, ne političke priče, ne rekla-kazala, sve je dokumentovano, apsolutno sve. Ovo je jedan od najvećih kriminala koji je izvršen u Srbiji od 2001. godine, koji su istražili državni organi Srbije, i to sve u vreme dok ste vi na vlasti. Menjale su se vlade, što bi neki rekli, agregatna stanja nisu bila, ali imate sve vreme ovu dvojicu ljudi koji samo prelaze iz jedne u drugu vladu. Jedan je sad ministar, drugi je potpredsednik Vlade i ministar, a ovakav kriminal su učinili u Srbiji.
Postavite sami sebi pitanje. Znam da se najveći broj poslanika u Skupštini Srbije, listom mogu to da kažem, korektno bavi svojim poslom, da nema nikakve veze sa ovim, ali sada bar imate čistu informaciju, apsolutno 100% tačnu, o pljački koja je izvršena od strane Mlađana Dinkića i Božidara Đelića.
Sve dok ta dvojica budu u državnim institucijama, a ne da, pre svega, odgovaraju za ovo što su uradili, od Srbije nema ništa.
Kakva Evropa, ljudi moji, šta je s vama? Vidite kako su prošli Bugari. Njih su primili u Evropu, ali, zbog korupcije i svega onoga što se dešavalo, normalno da su im zatvorili sve ventile. Vi mislite da u Evropi ovo ne znaju? Znaju. Mislite da će oni ovo prihvatiti, da ćete vi sa Mlađanom Dinkićem i sa Božidarom Đelićem...?
Postavljam pitanje i Borisu Tadiću, predsedniku Republike Srbije i predsedniku DS – kako on to misli da se obračuna sa kriminalom (rekao je prvo u sopstvenim redovima)? Kako je moguće da on to može da kaže posle ovih činjenica vezanih za Božidara Đelića, potpredsednika Vlade Republike Srbije?
Dokle god državni organi koji su nadležni za ovo ne krenu da rade svoj posao, od ove države nema ništa. Ili dok građani Srbije potpuno ne shvate da sa vama ne samo nema Evrope, nego da će se nastaviti potpuni sunovrat ove države do potpunog sloma. Jer, ovo je dokaz da vi državu ne možete da izvedete iz ove ekonomske i socijalne bede u kojoj se nalazimo, da ne možete da se obračunate sa korupcijom i kriminalom.
I nemojte više da obmanjujete građane Srbije. Krenite, sa ovim slučajem, da otvorite sve stvari, krenite da procesuirate i tek tada možete da očekujete poverenje građana Srbije. Ja vam se zahvaljujem.

Reč ima gospodin Radojko Obradović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DSS.

Gospođo predsednice, gospodine Stevanoviću, gospodine predsedniče Saveta Državne revizorske institucije, dame i gospodo narodni poslanici, današnja sednica je izuzetno značajna iz više razloga. Prvo, izglasavanjem ova dva poslovnika, ova dva akta, stvorićemo uslove da dve izuzetno važne nezavisne institucije počnu da rade.
Druga važna stvar je da smo ovu sednicu zakazali, praktično, potpisima svih narodnih poslanika, da je inicijativa potekla od jedne opozicione stranke, da su tu inicijativu podržale sve stranke i vladajuće većine i sve stranke opozicije. Pokazalo se da ovaj parlament može oko važnih stvari da radi drugačije nego što je uobičajena praksa.

Gospodo poslanici, gospodin Obradović bi hteo da vam se obrati. Pretpostavljam da ne sedimo samo iz formalnih razloga, nego nas interesuje šta bi on hteo da kaže na ovu temu. Molim vas da usmerimo svoju pažnju ka njemu i njegovom kazivanju.

Koliko je ova sednica važna, govori podatak da smo čekali osam godina i da je bilo potrebno da se izaberu pet vlada i četiri različita skupštinska saziva da bismo na kraju imali sednicu na osnovu koje se stvaraju uslovi za rad.
Koliko je važan državni revizor govori jedna od posebnih odluka, a vezano je za protokol. Po državnom protokolu, najvažnije funkcije u Republici Srbiji su predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine, predsednik Vlade, guverner i predsednik Saveta Državne revizije. Po protokolu, tih pet funkcija su najuvaženije.
U proteklih osam godina mnogo je truda uloženo u podizanje kapaciteta izvršne vlasti, stvaranjem brojnih agencija i drugih tela, kroz brojne procese edukacije i brojne seminare. Najviše truda je uloženo da se podignu kapaciteti i da izvršna vlast počne da funkcioniše na malo drugačiji način.
Narodna skupština, parlament Srbije, praktično je ostao da funkcioniše na identičan način, kao što je funkcionisao i pre 10 ili 15 godina. Bez obzira što je skoro svakim novim zakonom nadležnost parlamenta povećavana, bez obzira što je parlament dobijao nove kontrolne funkcije, sama organizacija i unutrašnje uređenje parlamenta, kao i institucije koje treba parlamentu da pomognu, ostale su na potpuno istom nivou.
DRI je jedna od osnovnih institucija koja treba da nam pomogne da uvedemo red u javne finansije, ali i jedna od najvažnijih institucija koja treba da pomogne parlamentu u vršenju kontrolne funkcije. Tako je svuda u svetu, nema razloga da ne bude i kod nas. Taj proces, nažalost, ide suviše sporo. Osam godina je trebalo da se donese zakon, da se izabere Državna revizorska institucija, da se usvoji poslovnik, a svoje prostorije, nažalost, DRI još uvek nema.
Možda nije previše važno šta je sve bilo u tih osam godina, mada treba sve analizirati da bismo otklonili greške koje nas možda čekaju u budućnosti. Mnogo je važnije na koji način i kojom dinamikom će DRI početi da radi svoj posao. Deo poslova kojima treba da se bavi pomenuo je i gospodin Todorović, ali ono što je naša obaveza i što u Srbiji nije urađeno praktično osam godina jeste završni račun budžeta.
Parlament je imao obavezu da to radi angažujući nezavisne institucije sve dok nije konstituisana DRI, ali od trenutka kada su izabrani članovi Saveta jedna od osnovnih obaveza DRI je završni račun parlamenta i mišljenje o predlogu budžeta. Osnovno pitanje na koje treba da dobijemo odgovor u narednim danima je kada je realno da očekujemo da DRI počne da radi svoj posao, da počne da radi završni račun budžeta.
Ono što je izuzetno važno je da DRI, jer je to jedina institucija, ne može i ne treba da zameni institucije koje već postoje, ni MUP, ni tužilaštvo, nijedan drugi organ koji već radi svoj posao, ali nijedan od tih organa ne može da analizira efikasnost trošenja državnih para. Nijedan organ ne može da kontroliše svrsishodnost trošenja državnih para. To je zadatak državne revizije. Kada će ona na to biti spremna, to u velikoj meri zavisi od nas.
Praksa u svetu je pokazala da nijedna državna revizija bez jake i bezrezervne podrške u parlamentu, i od strane vlasti i od strane opozicionih stranaka, ne može da radi svoj posao. Ono što posebno ohrabruje jeste da je ova sednica zakazana potpisima svih poslanika. To raduje zato što možemo da očekujemo da će DRI u svom radu verovatno imati podršku svih narodnih poslanika. Vlast će te izveštaje koristiti na svoj način, opozicija će ih čitati na svoj način, ali je izuzetno važno da što pre počnemo da dobijamo sva ta važna dokumenta.
Bez obzira koliko je teško bilo doći i do zakona, i do članova Saveta, do poslovnika, koliko je teško doći do prostora, to je mnogo lakši posao od onoga koji nas čeka. Uveren sam da će Državna revizija imati podršku svih nas, a sa druge strane, insistiraćemo da dobijemo kvalitetne dokumente koji će nam mnogo jasnije dati uvid u to kako se državne pare troše.
Što se tiče poslaničke grupe DSS, mi ćemo podržati oba akta. Danas pričamo o Poslovniku DRI. Mi ćemo podržati akte Poverenika za informacije u nadi da ćemo vrlo brzo imati i sva ta druga akta o kojima govorimo i da ćemo mnogo jasnije moći da kontrolišemo rad izvršne vlasti.

Gospodin Slobodan Maraš ima reč, izvolite.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodo iz DRI, hteo sam u ime LDP da kažem nekoliko reči povodom ove tačke dnevnog reda. Mi smo sa zadovoljstvom prihvatili inicijativu DSS da u dnevni red uđu ove tačke. Naravno, prihvatila je to i vladajuća koalicija i nadam se da je ovo znak spremnosti pre svega vladajuće koalicije da se DRI omogući da radi svoj posao, a pre svega u interesu građana.
Naravno, gospoda koja su prethodno govorili pomenuli su koji su to poslovi koje bi DRI morala da uradi, ali je gospodin Obradović napomenuo da DRI fali još nešto da bi proradila, a to su prostorije. Mi smo sa ove govornice više puta pričali i evidentno je da se odnos prema instituciji koja zaista mora da bude jedna od najznačajnijih u državi vidi na način na koji se prema njoj odnosi vladajuća većina, izvršna vlast.
Gospodine Sretenoviću, iako ste izabrani od jedne vladajuće većine, iako ste došli na predlog neke druge političke partije, evidentno je da sada imate podršku svih narodnih poslanika i svih poslaničkih grupa da svoj posao počnete da radite.
Znam da će vama biti teško, odnosno postoje pretpostavke da će se, zbog toga što kod privatnih revizorskih kuća kvalitetni revizori imaju velika primanja, malo ko prijaviti, ili malo ko adekvatan, sami ste izjavljivali da se bojite da neće biti dovoljno kvalitetnih ljudi koji će moći da vrše svoj posao u okviru revizije.
Mislim da ste tu u zabludi, iz prostog razloga što verujem da ima puno časnih ljudi koji se bave tim poslom i koji su spremni da zaista zarad jednog višeg interesa taj posao rade i za, uslovno rečeno, manja sredstva.
Malopre je gospodin Obradović spomenuo završni račun budžeta Republike Srbije. Mislim da to svi željno iščekujemo da vidimo. Željno iščekujemo da vidimo i završne račune javnih preduzeća. Vi ste u jednom od vaših obraćanja rekli da ne verujete da ćete to moći ove godine da uradite.
Svi mi znamo, a znate i vi kakvi su izveštaji koji stižu, o stepenu korupcije koja vlada pre svega u državnim organima, odnosno javnim preduzećima itd. i da je to veliki kamen spoticanja na našem evropskom putu. Dok god to ne budemo rešili, bićemo u velikom problemu. Osnovni način da to rešimo je da vidimo završni račun, da revizija bude urađena na veoma dobar način, a pretpostavljam da će ljudi koji će raditi u Državnoj revizorskoj instituciji kao profesionalci to moći da urade.
Žao mi je što nije tu gospodin Šabić, uz njegovu veliku pomoć ćete moći da radite dobar posao. Sigurno će biti pritisaka, i onih koji će biti veoma ozbiljni, ali imate ovde 250 poslanika koji će verovatno svaki put stati iza vas. Ono što očekujemo od vas je da, u skladu sa zakonom, dobijamo izveštaje u vremenskim periodima kada je to predviđeno, pre svega na Odboru za finansije, a i svi narodni poslanici.
Želimo vam puno uspeha u radu. Nadamo se da će ovaj poslovnik, plus dobra volja vladajuće većine da vam se daju prostorije u kojima ćete moći adekvatno da radite, dobar izbor kadrova koji će se zaposliti u vašoj instituciji, omogućiti da ova institucija radi svoj posao, a siguran sam da ćemo svi iz ove sale i budući poslanici svom snagom čuvati dignitet vaše institucije.
Malo me samo brine situacija koja se desila pre neki dan na odboru. Birali smo petog člana DRI, umesto gospođe koja je podnela ostavku, i na pitanje jednog od poslanika - na koji vremenski period biramo - oni koji su je predložili, vladajuća većina, nisu imali adekvatan odgovor, odnosno pretpostavljali su da je na to i to vreme.
Pozivam vas da se svaki put kada imate neki problem obratite Odboru za finansije i, u krajnjoj liniji, svim poslaničkim grupama. Želimo da svoj posao uradite na najbolji mogući način.
Ponavljam, ovo je prvi korak ka tome. LDP će u Danu za glasanje naravno podržati ovaj, kao i onaj drugi predlog koji se nalazi na dnevnom redu, a od vas zavisi da li ćete biti predmet kritike i za ovom govornicom. To ukoliko ne budete, a nadam se da se to više nikada neće desiti, radili posao na način koji će biti, pre svega, za državu najbolji. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine Maraš. Za reč se javila gospođa Nada Kolundžija.

Nado, izvinite, gospođa Pop-Lazić se javila po Poslovniku. Najpre ona, pa onda vi.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, danas smo imali konsultacije oko 13.00 časova vezano za prepodnevni deo sednice. Sećate se, a i javnost je primetila, da smo se bavili uglavnom Kosovom i Metohijom. Doneli smo izvesne zaključke na tom sastanku kod predsednika Skupštine. Cilj je bio da sačekamo odluku Skupštine zajednica opština KiM, da vidimo kakve su zaključke oni doneli i da onda Skupština eventualno zauzme stav po pitanju tih zaključaka.
Gospođo predsednice, trebalo je da vam ministar dostavi te zaključke i mislim da bi bilo primerenije da ih vi pročitate nego što ću sad ja to učiniti, ali zaista mislim da je neophodno. To je šest tačaka i ako svoje izlaganje produžim za minut, molim vas za razumevanje jer Skupština zajednica opština KiM očekuje od nas da povučemo neke poteze. Dozvoljavate li?
(Predsednik: Dozvoljavam, gospođo Pop-Lazić, sve vreme da govorite duže, a posebno kada je tako značajno pitanje. Izvolite.)
Hvala vam puno.
''1. Skupština zajednica opština KiM već sada može da konstatuje da misija Euleks nije opravdala svoj dolazak. Poslednji događaji u Kosovskoj Mitrovici o tome najbolje svedoče. Niti je misija neutralna, niti može da garantuje vladavinu prava, što Srbi najbolje osećaju. Dolazak Euleksa je izazvao odlazak Unmika, što ostavlja posledice na bezbednost Srba, i umesto rekonfiguracije Unmika očekujemo njegovu revitalizaciju, makar u onim mestima gde žive Srbi.
2. Realizacija dogovora o šest tačaka nije ni na vidiku. Zato je važno da Beograd sa Unmikom što hitnije ovo obećanje pretvori u delo. Razgovori na ovu temu sa Prištinom, kako Zapad želi da navede Beograd, za nas Srbe na KiM su apsolutno neprihvatljivi, jer to bi značilo svojevrsno priznanje nezavisnosti Kosova. Jedini razgovori sa Prištinom mogu da budu statusni.
3. Skupština zajednica opština KiM najoštrije osuđuje osnivanje tzv. vojske Kosova u režiji NATO pakta i zemalja Zapada. Očekujemo da vlast u Beogradu pokrene žestoku političku borbu za anuliranje jedne ovakve odluke. Zadržavanjem na pismima i verbalnim osudama problem se ne rešava. Očekujemo i da naša vlast najenergičnije zahteva povratak do 1.000 srpskih vojnika i policajaca na KiM, predviđeno na osnovu Rezolucije 1244, čime bi se poboljšala bezbednost Srba u južnoj srpskoj pokrajini.
4. Skupština zajednica opština KiM zahteva od Vlade u Beogradu da zbog svog antidržavnog političkog delovanja smeni sa funkcija Olivera Ivanovića i Radu Trajković. Neargumentovane i nedokazane tvrdnje da Srbi bacaju bombe na Srbe ugrožavaju vitalne nacionalne i državne ciljeve na KiM. Istovremeno Skupština zajednica opština KiM zahteva da Odbor za bezbednost Skupštine Srbije rasvetli nemile događaje i nasilje koji su se dešavali u vreme novogodišnjih praznika u severnom delu Kosovske Mitrovice.
5. Permanentno smanjivanje finansija prema KiM, bilo kroz plate ili investicije, ne daju podršku opstanku Srba na KiM. Paradoks je da je režim Slobodana Miloševića, bez obzira na mnogo teže finansijske teškoće, više odvajao za KiM nego što danas čini tzv. demokratska vlast. Mnogo je važnije za interese ove zemlje izgraditi tri bolnice u Gračanici, Kosovskom Pomoravlju i Štrpcu, nego skijališta po zemlji Srbiji.
6. Skupština zajednica opština KiM poziva predsednika Skupštine da 17. februara, na godišnjicu samoproglašenja tzv. republike Kosovo, održi skupštinu u Kosovskoj Mitrovici. Na samoj sednici bi se poništili svi pravni akti ove paradržavne tvorevine, a lokacijom održavanja sednice Skupštine Srbije pokazali bismo celom svetu da će se država Srbija boriti za očuvanje svog teritorijalnog integriteta i suvereniteta."
Gospođo predsednice, daću vam kopiju ovog faksa. Pretpostavljam da ćete to umnožiti za sve poslaničke grupe. Zaista bi trebalo ponovo da sednemo i dogovorimo se o potezima koji su neophodni na osnovu ovog zahteva Skupštine zajednica opština KiM, šta je ono što je u nadležnosti Vlade, šta je u nadležnosti parlamenta, pojedinih odbora, a u ovakvoj situaciji, verujte, i predsednik Republike je dužan da se zauzme i sa svim političkim faktorima razgovara o ozbiljnosti situacije na KiM.
U ime SRS se pridružujem zahtevima Skupštine zajednica opština KiM, pogotovo u ovom delu gde se insistira na tome da održimo jednu skupštinu u Kosovskoj Mitrovici, i to bi zaista, na transparentan način, pokazalo da je to teritorija naše države, a toliko, mislim, možemo da učinimo.
Kao što vidite, poslanici su mirni kada je nešto važno na dnevnom redu. Nekada ih nešto interesuje, nekada ih ne interesuje. Nekad im je nešto poznato, nešto manje poznato. Na različite načine reaguju ili ometaju govornika. Mene sada, kao što vidite, niko nije ometao, iako me je onaj koji se poziva na to da je stalno ometan opet na jednim konsultacijama kod vas nazvao neznalicom i idiotom i nekim ko sedi sa kretenima, budalama i idiotima. Eto, poštovane kolege narodni poslanici, tako vas doživljava Tomislav Nikolić. Zahvaljujem se, gospođo predsedavajuća.