Ovo je prilika da vas informišem da će ova skupština i te kako aktivno propratiti inicijativu koju smo danas imali i realizovati je. Sutra u 12.00 časova će biti održana sednica Odbora za KiM. Na tu sednicu će, naravno, biti pozvani svi ministri koje ste danas spomenuli. Ovo je u skladu sa inicijativom ove skupštine. Tako da će tema koju ste vi ovde pokrenuli praktično biti preneta na rad Odbora.

Gospođa Nada Kolundžija ima reč. Izvolite.

Uvažena gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospodo iz Državne revizorske institucije, želim da kažem da će poslanička grupa ZES glasati za oba akta, imajući u vidu važnost te dve nezavisne institucije za stvaranje demokratskog društva u kome ćemo ostvariti osnovne funkcije, a to su pitanje kontrole javnih finansija, dostupnost informacija od javnog značaja, kao i zaštita podataka o ličnosti.
Upravo ceneći važnost ovih dokumenata i želeći da oni što pre budu usvojeni, nećemo koristiti svoje vreme za raspravu. U Danu za glasanje glasaćemo za sve ove akte. Hvala vam.

Zahvaljujem. Reč ima gospodin Petronijević, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS-JS.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena predsednice, poslanička grupa SPS-JS je potpisnik zahteva za održavanje ove vanredne sednice i glasaće za odluku o davanju saglasnosti na poslovnik o radu Državne revizorske institucije.
Najkraće, Državna revizorska institucija je najviši državni organ revizije javnih sredstava u Srbiji. Tako je rekao Ustav. Drugo, donet je Zakon o Državnoj revizorskoj instituciji. Obrazovan je Savet Državne revizorske institucije. Treći uslov se na ovaj način ispunjava, donošenjem poslovnika, odnosno odluke o davanju saglasnosti Skupštine na poslovnik Državne revizorske institucije kojim se reguliše način i postupak kako se vrši ta revizija. Naravno, uz očekivanja da se što pre reše i prostorni i materijalni uslovi, očekujemo od Državne revizorske institucije vrlo brzo rezultate rada.
Nema u Srbiji nikoga ko neće reći da je kontrola trošenja javnih sredstava prioritet broj jedan. Imamo situaciju i iskustvo da osam godina Skupština nije imala mogućnost da razmatra, da svoju ocenu, svoj sud o trošenju javnih sredstava u Republici Srbiji.
Sada je prilika, kada se do kraja osposobljava Državna revizorska institucija, kada se stvaraju uslovi da se izvrši revizija finansijskih izveštaja, ne samo budžeta i ne samo organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, već i javnih preduzeća koja su takođe subjekt revizije i lokalne samouprave, da Skupština odigra svoju, pored zakona takođe veoma značajnu funkciju, a to je kontrolna funkcija.
Na hiljade primera smo slušali prethodnih godina, a i sada, o načinu trošenja tih sredstava. Sada je prilika da se na jedan uređen i organizovan način to do kraja razjasni. Podsetiću vas da je, kada se vrši kontrola trošenja budžetskih sredstava, u Poslovniku precizno navedeno da izveštaj o utrošku sredstava sadrži tačno koliko je odobreno, koliko je utrošeno, gde je utrošeno i obrazloženje zašto je to tako.
Podsetiću vas na još jedan važan detalj koji Savet Državne revizorske institucije stavlja pred čin vrhunske odgovornosti. Oni su sada ti koji su, a ne mi ovde, pregledom tih izveštaja, revizijom tih izveštaja, kada ustanove da su povređena materijalna prava, da se sredstva nisu trošila na način kako treba, da postoje elementi za prekršajni i krivični postupak, obavezni da pokrenu prekršajni krivični postupak. Za toliko će se smanjiti potreba u Skupštini da mi poslanici pojedinačno iznosimo primere, tražimo da se to utvrdi itd.
Dakle, ovo je važan dokument za važnu instituciju, koji stvara uslove da ona radi, a Skupštini Srbije otvara mogućnost da se pozabavi takođe važnom funkcijom - kontrolnom funkcijom. Da se ne bih ponovo javljao, mi ćemo podržati, bez obzira što je to druga tačka dnevnog reda, takođe i akte koji su nam predloženi od strane poverenika za informacije. Da zaključim, SPS-JS glasaće za odluku o davanju saglasnosti na poslovnik o radu Državne revizorske institucije. Hvala lepo.

Zahvaljujem, gospodine Petronijeviću.

Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika podnele poslaničke grupe DSS i SRS.

Dajem reč narodnom poslaniku Milanu Lapčeviću iz poslaničke grupe DSS. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, poštovana gospodo iz Državne revizorske institucije, gledaću da budem što je moguće koncizniji i kraći, da iznesem par opservacija koje se tiču ovog vrlo važnog državnog organa koji će napokon, posle toliko godina, uvesti, nadam se, reda u trošenje javnih sredstava.
Zakon o državnoj revizorskoj instituciji je donet 2005. godine, a po tom zakonu izabran je Savet Državne revizorske institucije septembra 2007. godine. Kako je i zakonom predviđeno, DRI je krajem godine, odnosno u decembru, podnela Narodnoj skupštini poslovnik o radu na saglasnost. Nažalost, on je tek sada, posle više od godinu dana od kada je podnet taj poslovnik o radu, došao na dnevni red parlamenta, a to je jedan od osnovnih preduslova za funkcionisanje ovako važne institucije.
Zašto je ova institucija toliko važna? Važna je zato što će ona kontrolisati trošenje para svih poreskih obveznika, odnosno trošenje javnih finansija. Do sada to, nažalost, nije bila praksa u Srbiji, jer se država uvek angažovala na prikupljanju para od poreskih obveznika, ali zato niko nije vodio računa gde se te pare od poreskih obveznika troše, gde one zaista idu.
Onda nije ni čudo zašto je toliki stepen korupcije u ovoj državi i zašto se Srbija nalazi, nažalost, na 86. mestu po stepenu korupcije, što je veoma nezavidan položaj, a samim tim i šalje jednu veoma lošu sliku o našoj zemlji kao o nepouzdanoj zemlji, u kojoj vlada korupcija, u kojoj nije poželjno investirati i razvijati poslove.
Verujemo da će uspostavljanjem ovakvog instituta kontrole državnih finansija stepen korupcije biti znatno manji i da će koristi biti višestruke.
Sam podatak da će Državna revizorska institucija kontrolisati više od osam milijardi evra, koliko iznosi srpski budžet, da će kontrolisati trošenje i svrsishodnost trošenja para u javnim preduzećima, da će kontrolisati javne nabavke u Srbiji, koje su zvanično preko dve milijarde evra, a nezvanično se na javne nabavke u Srbiji godišnje potroši više od četiri milijarde evra, a procena je nezavisnih stručnjaka da čak 15-25% od sredstava koja se troše za javne nabavke, nažalost, ode u onu sivu zonu, u korupciju i pranje para.
Državna revizorska institucija će državu Srbiju koštati u 2009. godini oko 190 miliona dinara ili, prevedeno u onu čvršću valutu, dva miliona evra. Sa ta dva miliona evra nekih pedesetak državnih službenika ili revizora, ili možda nešto više, treba da kontroliše više hiljada budžetskih korisnika.
Pomenuo sam budžet Srbije koji je težak osam milijardi evra, javne nabavke preko četiri milijarde evra i sredstva koja imaju javna preduzeća u Srbiji, koja su sigurno veoma visoka.
Biće jako puno problema u radu te institucije, iz više razloga. Jedan od osnovnih problema će biti veoma veliki broj budžetskih korisnika, kako sve te institucije kontrolisati i kako doći do pravih podataka.
Postoje i oni tehnički problemi, o kojima smo više puta pričali u ovoj skupštini, a tiču se osnovnih uslova za rad, prostora i opreme koju moraju da imaju državni revizori da bi mogli kvalitetno i valjano da obavljaju svoj posao.
Takođe će biti problem i dovoljan broj kvalitetnih kadrova koji će s jedne strane biti osposobljeni da rade posao državne revizije, s druge strane dovoljno kredibilni i pošteni da taj posao rade kako treba, a s treće strane da budu i motivisani da taj posao rade za, čuli smo ovde, veoma ponižavajuću platu, od nekih šezdesetak hiljada dinara.
Bojim se da ćemo već u startu imati ogroman problem da privučemo kvalitetne i poštene ljude koji će taj posao raditi za taj novac, te sam siguran da je ovo, ukoliko želimo, a siguran sam da svi želimo da iskorenimo tu pošast korupcije u državi, posao sličan onome koji je radio Eliot Nes nekada u Americi.
Za takav posao moramo da imamo kredibilne, poštene ljude, koji jako dobro znaju šta rade, ali zato, da bi kvalitetno uradili posao i da bi sami ostali pošteni, moraju da budu jako dobro plaćeni. Sa platom od 60.000 dinara bojim se da nećemo imati takav efekat, a to znači da nećemo imati ni kvalitetnu kontrolu državnih sredstava, a to opet dalje znači da nećemo ni smanjiti stepen korupcije u zemlji.
Kakva će korist biti od ovakve institucije? Sigurno višestruka. Ako uzmemo, recimo, da samo 10% procene korupcije u javnim nabavkama bude smanjeno, to će biti čitav budžetski deficit Republike Srbije u 2009. godini. Ako Državna revizorska institucija svojom kontrolom, pored, naravno, onog preventivnog faktora, bude tako kvalitetno radila da smanji stepen korupcije u zemlji za samo 10%, to će biti velika korist za našu državu. Ne samo konkretno u finansijama, ne samo u više realizovanih projekata, već i u poziciji u svetu, boljoj slici Srbije kao zemlji u kojoj se tačno zna za šta se ubiraju sredstva, a za šta se konkretno troše, i ako ima zloupotreba, ko ih čini.
Na ovoj instituciji je, i na vama, gospodo iz Revizije, ogromna odgovornost, ali sam siguran da ovakvom podrškom u parlamentu, skoro jednoglasnom, imate tu inicijalnu podršku da krenete u ozbiljno raščišćavanje rasipanja državnih para tamo gde im nije mesto, a na vama je da tu šansu iskoristite.
Na kraju, moraćete, naravno, da imate i lične hrabrosti da to radite. Uvek će biti problema sa onima koje kontrolišete, uvek će vlast biti ta koja će spoticati one koji budu radili taj posao i vršiti pritisak da se nešto što je nezakonito sakrije, a na vama i na onima koji će konkretno raditi reviziju ostaje da se ličnom hrabrošću, poštenjem i kredibilitetom izborite da ova institucija doprinese opštem boljitku ove države. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Vladan Jeremić, SRS, izvolite. Nema ga. Gospođa Marina Toman, izvolite. SRS ima 39 minuta.

 Dame i gospodo, Zakon o Državnoj revizorskoj instituciji usvojen je u novembru 2005. godine i njime je bio predviđen rok od šest meseci da ovo telo bude formirano i počne da radi. DRI je, mimo svih zakonskih rokova, osnovan tek 27. septembra 2007. godine, a svima je poznata činjenica da je ovaj najviši organ za kontrolu, planiran da kontroliše devet i po hiljada budžetskih korisnika, od osnivanja, praktično, u blokadi.
Srbija je jedna od retkih zemalja u svetu koja nema eksternu državnu reviziju javnih finansija, što znači da nema kontrolu trošenja budžetskih sredstava, ni kontrolu javnih finansija, javnih fondova i javnih preduzeća. Ako ne zbog nečeg drugog, onda barem zbog činjenice da je imaju sve zemlje EU, zagovornici evropskih integracija trebalo bi da se zapitaju da nisu malo preterali u opstrukciji u njenom formiranju i radu.
SRS je podržala inicijativu da se poslovnik DRI danas nađe na dnevnom redu jer je očigledno da Vlada za tako nešto ne da nije imala sluha, već ni volju, a to potvrđuje činjenica da su svi razumni rokovi odavno prošli. Da nije bilo vremena da se tako nešto ranije uradi, samo je vešto izbegavanje istine. Istina je da Vladi i nekim drugim budžetskim korisnicima ne odgovara da DRI počne rad. Jedno je napraviti zakon pa ga usvojiti, a druga je stvar njegova primena u praksi. Mnogi zakoni u ovom parlamentu su usvojeni, međutim, svedoci smo da su oni zapravo samo mrtvo slovo na papiru.
Možemo da kažemo da to što Vlada kaže - da, mi smo za to da imamo eksternu državnu reviziju javnih finansija jer bi to omogućilo, navodno, njihovu transparentnost, racionalnost u trošenju, suzbijanje korupcije - ništa, ama baš ništa ne znači ako se ovako ponaša i nipodaštava jedan vrlo važan zakon, Zakon o državnoj revizorskoj instituciji. To samo pokazuje nedostatak političke volje vladajuće koalicije, ne samo ove već i one prethodne, da se omogući kontrola rada Vlade i javnih preduzeća, organizacija obaveznog socijalnog osiguranja i drugih budžetskih korisnika.
Na koji način se troše državna sredstva - ključno je pitanje za racionalnije trošenje istih sredstava. S druge strane, borba protiv korupcije bi se (a, ako se ne varam, svi se u ovom parlamentu za to zalažu, neki iskreno, neki ne) pomerila sa mrtve tačke ukoliko bi se znalo kako se troši državni novac. Vlada svojim ponašanjem jasno stavlja do znanja da želi da izbegne uspostavljanje mehanizma kontrole, odnosno uspostavljanje rada ove institucije.
SRS je podržala predlog da se poslovnik nađe na dnevnom redu. Međutim, kada je u pitanju sam poslovnik, moramo da iznesemo neke zamerke. Govoriću samo o jednom njegovom segmentu. Pre svega, poslovnik ne omogućava potpunu samostalnost i nezavisnost u odnosu na subjekte koje Državna revizorska institucija kontroliše. Ne omogućava adekvatnu širinu kontrole jer nedovoljno precizira ovlašćenja Državne revizorske institucije.
Takođe, sporne su odredbe koje se odnose na angažovanje spoljnog stručnjaka. Smatramo da mu se pridaje prevelika važnost i dodeljuje veoma značajna, ponekad u reviziji presudna uloga, pa se postavlja pitanje kakva je onda svrha bivstvovanja državnih revizora.
Tako poslovnik u članu 26, koji se odnosi na predlog izveštaja o reviziji, u stavu 1. tačka 5) predviđa da se, ako je nalaz revizije iz predloga izveštaja o reviziji osporen ili ako je u odnosu na mišljenje spoljnog stručnjaka izražena sumnja u njegovu ispravnost, taj nalaz smatra spornim. Vrlo zanimljivo rešenje (Zar ne?) na osnovu koga može da se postavi pitanje - ne stvara li ono mogućnost, odnosno prostor za korupciju i mito, odnosno može li se u potpunosti isključiti mogućnost da je spoljni revizor namerno osporio neki izveštaj zastupajući nečije interese? Mislim da ne može.
Član 29. ide korak dalje i omogućava da generalni državni revizor može da angažuje po istom pitanju veći broj spoljnih stručnjaka. Ko će to da plati? Pogotovo pošto po zakonu za spoljnog stručnjaka može biti imenovan i strani državljanin. Ko će to da plati ako nema para ni za samu DRI i ako predsednik Saveta Radoslav Sretenović javno izražava svoju zabrinutost da neće moći da pronađe adekvatan broj stručnih kadrova pošto su plate niske? Na sredstva iz pretpristupnih fondova mislim da ne možete da računate. Na osnovu kojih kriterijuma će se birati spoljni stručnjaci?
Ako se sagleda sve ono što se do sada dešavalo u vezi sa DRI, možemo da kažemo da je sve ovo jedna najobičnija farsa, gomila apsurda, začaran krug iz koga, nažalost, ovakvim ponašanjem Vlade, ne može da se izađe. Vlada je ta koja je po zakonu dužna da obezbedi uslove za rad Državne revizorske institucije, prostor, opremu i sredstva za rad. Poslovnik će biti usvojen, ali pitam se šta će biti sa kadrovima i prostorom.
Dame i gospodo poslanici, zar činjenica da prostor nije obezbeđen ni posle više od godinu dana ne govori da Vlada zaista nije ozbiljna u svojoj nameri da Državna revizorska institucija zaživi? Iako je u oktobru DRI dobila prostorije u bivšoj Palati Federacije, odnosno u današnjoj Palati Srbije, ona je još uvek smeštena u sali za konferencije Doma Narodne skupštine. Kada se izanaliziraju pojašnjenja i objašnjenja nadležnih zašto je to tako, čovek prosto ne zna da li da se smeje ili da pokuša da sakrije ovu državnu sramotu.
Naime, kada je Državna revizorska institucija pokušala da se useli u dobijene prostorije, shvatila je da tamo već postoje stanari, odnosno službenici Ministarstva za ljudska i manjinska prava. Premijer Cvetković je navodno obećao da će problem biti rešen do kraja januara. Međutim, mi to moramo da uzmemo sa rezervom pošto ministar Čiplić izjavom od 12. decembra o tom problemu govori da bi mogao da bude rešen tek za tri meseca. Verovali ili ne, ministar Čiplić tvrdi sledeće: Nakon što smo dobili obaveštenje da će u 15 od 30 prostorija da se useli Državna revizorska institucija, mi smo, naravno želeći to da poštujemo, shvatili da u delu prostorija uopšte nismo smešteni.
Ministar Čiplić tvrdi da prostorije koristi MUP, Služba za upravljanje kadrovima, Ministarstvo za KiM. Znači, ne postoji uvid ko koristi određene prostorije.
Da li ovakvo ponašanje liči na ponašanje jedne odgovorne i ozbiljne državne administracije? Plašim se da ne. Da li je moguće da nadležni ne znaju u kojim kancelarijama sede njihovi službenici? Da li je moguće da će iseljavanje iz tih prostorija da traje tri meseca? Takođe, mislim da će biti problem i sa kadrovima. Ako se ne varam, činjenično stanje je takvo da DRI trenutno zapošljava svega dva revizora. Konkurs je raspisan 7. novembra, do pre neki dan još uvek niko nije primljen.
Koliko god da je javnost u početku blagonaklono gledala na povremeno oglašavanje gospodina Sretenovića, u javnosti se, međutim, iskristalisalo jedno pitanje - zašto ste pristali da godinu i po dana učestvujete u ovoj farsi? Ako ste videli da nisu obezbeđeni uslovi za rad, zašto niste podneli ostavku? Vaš odgovor da ne možete vi da naređujete Vladi je apsolutno neprihvatljiv. Ne možete, ali od prvog čoveka jedne takve institucije kao što je DRI očekuje se energičnija reakcija.
Javnost je očekivala, gospodine Sretenoviću, da pokažete veći autoritet. Jedan od subjekata kontrole DRI će biti Vlada. Ako će prvi čovek DRI da javno izjavljuje kako ga je Vlada više puta lažnim obećanjima izigrala i pri tom ništa ne preduzima, kako ćete se nositi sa pritiscima koji će sigurno nastati kada krene revizija? Interesuje me šta su gospodin Sretenović i njegove kolege radili u proteklom periodu. Takođe bih volela da vidim program revizije za narednu godinu.
Inače, interesantan je odgovor predsednika Saveta gospodina Sretenovića na jedno novinarsko pitanje, odnosno konstataciju da se od Državne revizorske institucije očekivalo da reaguje kada se pričalo o aferama u javnim nabavkama kada su u pitanju Železnice i NIS. Vi ste odgovorili: "Moramo da se pridržavamo programa koji Savet usvaja početkom godine". Zaista je neverovatan odgovor ako poslovnik predviđa da Savet može u toku godine da izmeni ili dopuni program.
Pre nekoliko meseci, kada se celokupna javnost zgražavala nad informacijama o malverzacijama, kriminalu i korupciji u javnim preduzećima, predsednik Saveta je, posle malo premišljanja, izjavio da će revizija javnih preduzeća doći na red tek kada se stvore mogućnosti: "Imamo svoj plan. Naš prioritet su četiri tačke: budžet Srbije, fondovi socijalnog, penzijskog, zdravstvenog osiguranja, Nacionalna centralna banka u pogledu korišćenja javnih sredstava iz budžeta. Javna preduzeća nisu naš prioritet".
Znači, DRI ima svoj program i plan, i predsednici upravnih odbora i direktori javnih preduzeća u kojima caruje korupcija, u kojima se krši Zakon o javnim nabavkama i niz drugih zakona, mogu izvesno vreme još uvek da uživaju jer je sigurno da neće biti kontrole.
Svima je jasno da je posla zaista mnogo. Međutim, ipak mora da se obrati pažnja i na javna preduzeća u kojima postoje naznake da je došlo do kršenja zakona.
Takođe, predsednik Saveta gospodin Sretenović tvrdi da je za reviziju budžeta neophodno šest meseci i da bi revizija mogla da bude gotova u avgustu. Interesuje me – revizija kog računa, da li za 2007. ili za 2008. godinu? Ako završite reviziju za 2007. godinu, pošto vam je potrebno šest meseci za reviziju, znači da neće biti vremena i za reviziju za 2008. godinu. Zaista, mnogo je pitanja koja traže odgovor.
Na kraju, da završim, sve ovo što se dešava oko formiranja i rada Državne revizorske institucije ne može nikako da se opravda da se ovakve institucije formiraju najmanje tri godine, već je u pitanju politička volja da ova institucija u punom svom obliku nikad ne zaživi.

Zahvaljujem. Gospodin Aleksandar Martinović ima reč. Imate 26 minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, na pitanje da li će Državna revizorska institucija da ispuni očekivanje građana Srbije i da uradi posao koji joj Ustav i zakon stavljaju u nadležnost, u ovom trenutku ne može niko da odgovori.
To zavisi, pre svega, od samih članova Državne revizorske institucije. Ako budete dosledno poštovali Ustav i zakon, ako budete stručni, savesni, profesionalni i odgovorni, ako poslušate savet apostola Pavla da ne gledate ko je ko i ako ste spremni da se zamerite onima koji trenutno vrše vlast u Srbiji, političkim vlastodršcima, njihovim mentorima, tajkunima itd., onda će DRI opravdati smisao svoga postojanja, odnosno obaviće sve one zadatke koje joj Ustav i zakon propisuju kao njenu nadležnost.
Ali, ako budete samo fasada, ako budete samo dekor aktuelnom režimu, ako postojite samo zato da bi se ispunila puka forma Ustava i zakona, onda od Državne revizorske institucije država Srbija i njeni građani neće imati ikakve koristi.
Budući da dolazim iz Vojvodine, koja je proteklih meseci postala poprište političke borbe oko novog statuta AP Vojvodine, dužan sam da saopštim nekoliko informacija koje će za Državnu revizorsku instituciju verovatno biti veoma značajne.
Dame i gospodo iz Državne revizorske institucije, mesecima, ako ne i godinama, građani Vojvodine se obmanjuju i lažu da će živeti bolje ako budu što više nezavisni od centralne Srbije i režima u Beogradu. Seje se potpuno neistinita priča da građani u Novom Sadu, Subotici, Kikindi, Sremskoj Mitrovici, Zrenjaninu, Somboru i drugim opštinama i mestima Vojvodine žive teško zato što ih pljačkaju isto tako siromašni građani Vranja, Kruševca, Valjeva, Šapca, Negotina, Beograda itd.
Režim Bojana Pajtića u Vojvodini je onaj isti ''žuti'' režim koji vlada ovde u Beogradu i celoj Srbiji, a kaže građanima Vojvodine otprilike ovako - živećete bolje, lepše i komfornije pod uslovom da budemo što manje zavisni od režima u Beogradu. A taj režim je isti i u Novom Sadu i u Beogradu.
Gospodo iz Državne revizorske institucije, vi ćete, naravno, imati mnogo posla u celoj Srbiji, i u državnim organima i u javnim preduzećima. Bilo bi dobro da obratite pažnju na jednu instituciju koja u Vojvodini ima prilično mračnu ulogu. Njena uloga je da u vreme predizborne kampanje duva u jedra Demokratskoj stranci u Vojvodini i da joj olakšava pobedu na izborima. To je Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine.
Ako budete ozbiljno krenuli da vršite reviziju poslovanja državnih organa i uopšte subjekata javne vlasti, a tu mislim i na institucije AP Vojvodine, onda ćete kod ovog fonda imati pune ruke posla. Zato što je taj fond jedna poluprivatna ustanova koja služi vlastodršcima u Novom Sadu. Niko ne zna kako, po kom osnovu, odlaze pare iz Fonda za kapitalno ulaganje Vojvodine.
Fond za kapitalna ulaganja vam je, inače, institucija koja šakom i kapom deli pare podobnim tajkunima DS u Vojvodini, bez bilo kakvih tendera. I sad imate jednu paradoksalnu pojavu. Možete sve to da proverite. Ovog puta nisam pominjao i neću da pominjem konkretne cifre i imena itd., ali ako budete insistirali, mogu te informacije da vam dam.
Dakle, sad su opštine u Vojvodini u jednoj smešnoj situaciji. Opštine ne mogu da nabave šoljice za kafu, a da ne raspišu tender. Ne mogu da nabave bilo kakav birotehnički materijal, a da ne raspišu tender. Ne mogu da kreče zgrade u kojima se nalaze opštinski organi, a da ne raspišu tender.
Ali, kod Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine nije tako. Onaj ko je ''dobar'', ko je ''prijatelj'', ko je ''na istoj političkoj talasnoj dužini'' sa onima koji danas vrše vlast u Vojvodini, može da dobije posao da, recimo, asfaltira ulice i puteve u Vojvodini bez bilo kakvih tendera. Znate šta se dešava? Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine direktno uplaćuje pare izvođaču radova, na njihov žiro račun. Proverite to kod ovih koji sede danas u Izvršnom veću Vojvodine i videćete da je tako. Izvođaču radova se direktno uplaćuje novac na njihov žiro račun.
U toj situaciji, gospodo iz Državne revizorske institucije, ko može da proveri koliko je para zaista otišlo u asfaltiranje ulica i puteva, a koliko je otišlo u privatne džepove, u kupovinu skupocenih automobila, stanova, lokala, ne samo ovde u Srbiji, nego i širom sveta?
Zaustavite ono što radi Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine, zato što apsolutno niko nema kontrolu kako taj fond u stvari funkcioniše, kuda odlaze te pare, kome i po kom osnovu.
Apsolutno se ne poštuje Zakon o javnim nabavkama. Jednostavno, Fond je stvoren samo zato da se u vreme predizborne kampanje noću na dan izbora, veče uoči izbora, asfaltiraju ulice i putevi, a pri tome je kvalitet izvedenih radova katastrofalan.
Ulice se asfaltiraju (to mogu da vam kažu poslanici iz Vojvodine, ne moraju čak da dolaze iz redova SRS) noću, po temperaturama ispod nule, po blatu, čak se i ne operu, jednostavno se na blato nabacuje asfalt, ali se onda kaže – vidite, građani, kako radi DS; ako budete glasali za DS, dobićete nove puteve, ulice itd. Završe se izbori, ne prođe ni mesec dana, a put propadne. Ali, ko vas pita? DS je pobedila na izborima.
Imali ste ovde Vuka Jeremića, ministra inostranih poslova, koji je, kada smo raspravljali o poverenju Vladi, onako pun sebe, slavodobitnički poručio poslanicima opozicije - možete vi nas da kritikujete, možete da nam prebacujete mnogo toga, ali mi smo pobedili na izborima.
Jeste, pobedili ste na izborima, tako što ste na dan izbora delili paketiće. I time morate da se pozabavite. Kako je moguće da ministri koji sede u Vladi Srbije na dan izbora dele paketiće građanima ne bi li glasali za stranku kojoj ti ministri pripadaju? Pitajte, proverite da li ministri iz svojih džepova kupuju te paketiće. Jedan od tih paketića sam donosio ovde, u Skupštinu Srbije. Na stotine hiljada takvih paketića podeljeno je po celoj Srbiji, a naročito u Vojvodini.
Pitajte ministre, gospodo iz Državne revizorske institucije, da li oni te paketiće pune sopstvenim parama ili su najpre opljačkali narod i narodu oteli stotine hiljada i miliona evra i onda im dođu na dan izbora i donesu paketić koji možda vredi tri, četiri ili pet hiljada dinara i kažu – evo, to je poklon DS i Borisa Tadića, da glasate za listu koja se zove Za evropsku Srbiju ili Za evropsku Vojvodinu.
Dakle, proverite pre svega kako posluje Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine. To vam govorim zato što se mesecima seje jedna vrlo opasna laž da će građani u Vojvodini da žive bolje ako Vojvodina dobije maltene status federalne jedinice.
Evo, ovih dana, danas, pojedini beogradski dnevni listovi objavili su kako se ti veliki autonomaši i borci za prava građana Vojvodine u stvari ponašaju. Ima ovde čak i nekih poslanika Lige socijaldemokrata Vojvodine koji uopšte nisu u Izvršnom veću Vojvodine, niti su pokrajinski sekretari, niti su zamenici, niti su pomoćnici, niti su zaposleni u Izvršnom veću Vojvodine, ali zato svakoga dana u Skupštinu Srbije dolaze službenim automobilima Izvršnog veća Vojvodine i uredno na blagajni naplaćuju dnevnice kao da su došli svojim automobilom.
E, takvima, koji su osnovali Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine, koji zloupotrebljavaju pravo na nadoknadu putnih troškova koje imaju narodni poslanici, usta su puna statuta Vojvodine, Evropske unije, oni pričaju priče o Vojvodini kao demokratskoj evropskoj regiji itd. Dakle, pozabavite se malo tim pitanjima.
Mislim da bi bilo dobro, gospodine Sretenoviću, ako nam već Ministarstvo finansija izbegava da da odgovor, pokušajte vi da nam pomognete ili zamolite vašeg kolegu Rodoljuba Šabića, poverenika za informacije od javnog značaja, da nam kaže odakle je Vlada Srbije misli da isplati onoga ko dostavi informacije o tome gde se nalaze Ratko Mladić ili Goran Hadžić.
Iz kojih izvora, sa koje budžetske pozicije, ko će da plati porez na tu nadoknadu koja se dobije u iznosu od milion, odnosno 250.000 evra u dinarskoj protivvrednosti? Na ta pitanja još uvek nismo dobili validan odgovor.
Što se tiče samog poslovnika, gospodine Sretenoviću, ja sam sada u nedoumici da li je poslovnik akt koji reguliše unutrašnja pravila rada jednog organa ili je to jedan materijalno-pravni propis. Ako čitate ovaj poslovnik, videćete da on sadrži brojne odredbe kojima je mesto u zakonu o Državnoj revizorskoj instituciji, a ne u poslovniku.
Znate, poslovnik je jedan interni akt, koji sadrži, pre svega, pravila postupanja, odnosno unutrašnja pravila rada jednog organa. Ovde imate čitav niz materijalno-pravnih odredaba koje treba da stoje u zakonu o DRI, a ne u Poslovniku. Zaista moram da vam skrenem pažnju na neke očigledne pravničke nedostatke ovog dokumenta.
Član 6 – Institucija u poslerevizionom postupku. Ovo je sad jedna vrlo rogobatna formulacija, ali hajde, recimo da znamo šta znači. Kaže - donosi akta: 1) zahtev za preduzimanje mera. To nije pravni akt, gospodine Sretenoviću. Zahtev za preduzimanje mera nije pravni akt. Dalje, 2) obaveštenje Narodnoj skupštini - isto nije pravni akt, 3) poziv za razrešenje odgovornog lica - isto nije pravni akt, 4) saopštenje za javnost - tek to nije pravni akt.
Onda imate u članu 9. stav 1. tačka 8. Zaista vas molim da obratite pažnju na jezik kojim je pisan ovaj poslovnik. U tački 8) kaže - odazivni izveštaj je izveštaj o otklanjanju otkrivenih nepravilnosti ili nesvrsishodnosti.
"Odazivni izveštaj" - pitajte narodne poslanike koji su bili u vojsci i oni će vam reći da je ovo vojna terminologija. Ovako se sporazumevaju stražar i komandir straže - odziv i lozinka. Šta će vam ovaj ''odazivni izveštaj''? Možda neki ''povratni izveštaj'' ili nađite neki adekvatan termin. Ovo je potpuno vojna terminologija, kojoj nije mesto u poslovniku o radu DRI.
Karakterističan je i ovaj član 43. On je tipičan primer da ovaj poslovnik u većoj meri sadrži materijalno-pravne odredbe, nego one koje se tiču pravila postupanja same DRI: ''Prilikom savetovanja korisnika javnih sredstava i subjekata revizije, pružanja stručne pomoći Narodnoj skupštini, Vladi i drugim državnim organima, kao i davanju mišljenja na zakone iz oblasti javnih finansija, Institucija čuva svoju revizionu nezavisnost''.
Ovo je tipično materijalno-pravna odredba, nema veze sa internim pravilima postupanja DRI.
''Savetovanje ne sme poprimiti vid komentarisanja ili ocenjivanja donetih revizionih izveštaja''. I ovo je tipična materijalno-pravna odredba, od kojih, inače, vrvi ovaj poslovnik.
Naravno, SRS zaista podržava početak delovanja DRI. Dobro je da se donese, makar i ovakav, poslovnik. Bolje ovakav, nego nikakav. Bolje da Državna revizorska institucija počne da radi, nego da je uopšte nema ili da postoji samo na papiru.
Sada, gospodo iz DRI, od vas sve zavisi. Ako ste spremni da pogledate istini u oči i da se hrabro suočite sa brojnim finansijskim malverzacijama, kojima je, na žalost, bogat politički život u Srbiji, ova institucija ima izgleda da uspe. Ako budete postojali samo zato da se ispuni slovo Ustava i zakona, onda ćete biti obična fasada.
Onda od vašeg rada i postojanja, uz sve vaše stručno znanje, koje zaista ne želim da dovodim u pitanje, građani Srbije neće videti nikakvu korist, Srbija će i dalje biti tamni vilajet u kome će vlastodršci da rade sve što im je volja, a državni organi će biti tu samo kao puki posmatrači nečega čega nema nigde, ni u jednoj državi EU, kojoj vi, gospodo, barem na rečima, težite.