Gospođo Đukić-Dejanović, hvala. Dame i gospodo, kao što smo vam i obećali, smatrajte da je ova rasprava tek početak naše priče o DRI, o transparentnosti javnih finansija, o tome kuda idu, kako i na koji način se troše pare poreskih obveznika. Takođe, ovo je tek početak kampanje koju će SRS ovde provesti do kraja i to jeste naše izborno obećanje. Na kraju, možda čak i zaveštanje za ovu godinu, s obzirom da neko zaista mora da pokrene vrlo ozbiljnu priču koja se tiče korupcije i organizovanog kriminala u državi Srbiji, a vlast to nije.
Ono što smo imali prilike da čujemo ovih dana, ovih meseci i ovih godina, gospodine Sretenoviću, a ovde se nalazi većina vaših intervjua koje ste dali medijima, jeste da država nije našla za shodno da organizuje uslove neophodne za rad DRI. Eto, vi ste 20. januara dali dnevnom listu "Politika" intervju, koji sam ja zaista sa pažnjom pročitala.
Koliko SRS vidi, vama posao neće biti nimalo lak, zato što pored materijalno-tehničkih sredstava, ovde se zaista dovodi u pitanje i kadrovska struktura onih ljudi koji će biti spremni da se pozabave takvim poslom kao što je revizija javnih finansija.
SRS takođe očekuje od vas ovde da čuje šta je država, a pretpostavljam da ste redovno u kontaktu sa onima koji su vlasni da vam daju odgovore na takve dileme, preduzima po pitanju bezbednosti i nezavisnosti onih koji će raditi u DRI, zato što vi ulazite u minsko polje, za koje je država godinama stvarala utisak da će se pozabaviti onim što jeste zaista vrlo veliki problem (nije najvažniji, ali možda po prioritetu drugi, posle nacionalnog identiteta ovog naroda i ove zemlje), a to je problem korupcije, tj. gde idu pare poreskih obveznika i na koji način.
Ukoliko se samo prisetimo da u Srbiji ima oko 12.000 naručilaca i 80.000 ponuđača, godišnje se zaključi oko 250.000 ugovora, čija vrednost premašuje 1,7 milijardi dolara. U poslednje tri i po godine poništeno je oko 800 javnih nabavki.
Početkom 2002. godine učešće javnih nabavki u bruto društvenom proizvodu Srbije i Crne Gore bilo je oko 9%. Pretprošle godine udeo javnih nabavki činio je oko 11% bruto društvenog proizvoda Srbije. Javne nabavke u EU čine oko 30% ukupne javne potrošnje, što predstavlja oko 16% bruto društvenog proizvoda EU.
U ovih nekoliko minuta pokušaću da govorim samo preciznim jezikom cifara. Ono što smo imali prilike da čujemo i pre izvesnog vremena od dr Predraga Jovanovića jeste da je nedostatak adekvatnog kadra jedan od zaista važnih faktora koji muče ne samo DRI, nego i druge institucije koje imaju antikorupcijski karakter i koje su novijeg datuma. Svakako da se nikome ne žuri da dobije efikasnog kontrolora – citiram dr Jovanovića.
Primera radi, u Crnoj Gori je 2004. godine zakon usvojen u aprilu, a već u julu je imenovan Savet i profunkcionisala je DRI. Kada poredimo zemlje u okruženju, zemlje zapadnog Balkana, mi smo, dakle, poslednja zemlja kojoj je palo na pamet da poradi na formiranju DRI. To je dovoljan odgovor.
Međutim, ono što je meni privuklo pažnju jeste takođe izjava dr Jovanovića da bi, prema njegovoj proceni, uvođenje stvarne kontrole, nasuprot formalnoj kakva trenutno postoji, svakako dodalo još minimum pet do deset odsto uštede u sektoru javnih nabavki. To je na godišnjem nivou negde između 100 i 200 miliona evra. Poseban kvalitet DRI u odnosu na ostale kontrolne institucije je što ispituje celishodnost trošenja budžetskih sredstava, što će reći da nije svejedno ako imate petoro zaposlenih, a uzmete 100 računara.
Onda dolazimo do vašeg rada, koji mi je takođe privukao pažnju, zove se Uloga DRI u proveri pravilnosti i svrsishodnosti javnih nabavki, gde vi, između ostalog, dajete predlog i definišete šta bi to DRI trebalo da radi.
Zbog građana koji će ovo da prate u odloženom prenosu, između ostalog, vi kažete - kod direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava obavlja se revizija, dakle Republike, teritorijalnih autonomija, lokalnih vlasti, organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, budžetskih fondova, Narodne banke Srbije u delu koji se odnosi na korišćenje javnih sredstava, javnih preduzeća, privrednih društava i drugih pravnih lica koje je osnovao direktni, odnosno indirektni korisnik javnih sredstava, pravna lica u kojima država ima učešće u kapitalu, drugi subjekti koji koriste sredstva, imovinu pod kontrolom i na raspolaganju Republike, teritorijalnih autonomija i lokalnih vlasti.
Moram da vam kažem da se mi potpuno slažemo sa tim. To zaista jeste referentni okvir DRI, a onda opet mogu da ponovim samo da vam želimo svu moguću sreću u ovom poslu.
Iskreno, ono što ne dovodim u pitanje jeste vaša kvalifikovanost, ali mi je pomalo čudno kako do sada niste na drastičniji način reagovali ili, slušajući svoju profesionalnu etiku, jednostavno odstupili od posla koji, prosto, ne možete da uradite. Ne zbog vaše krivice nego, jednostavno, država nema volju da se pozabavi ozbiljnom pričom u smislu antikorupcijske kampanje, kao što je formiranje i rad DRI.
Još jedan od vrlo važnih podataka, ne zato što to kaže SRS, već zato što to izjavljuju ljudi koji zaista na neki način i predstavljaju vlast, jeste izjava gospođe Verice Barać, predsednice Saveta za borbu protiv korupcije.
Evo šta je ona pre izvesnog vremena, 20. januara, izjavila – nedostatak radnog prostora je jedna od efikasnih metoda uz pomoć kojih pojedinci iz vlasti uporno sprečavaju izgradnju institucije urušavanjem postojećih.
Tako se ljudi ponižavaju, obeshrabruju i stavljaju u zavisan položaj. Pored ovih primera treba pomenuti činjenicu da se u Palati pravde pregrađuju hodnici kako bi se obezbedio prostor za rad.
Još značajniji deo njene izjave je - paradoks je u tome što je ova zemlja poklonila više hiljada najboljeg poslovnog prostora koji je bio u njenom vlasništvu.
To kaže gospođa Barać prijateljima Mlađana Dinkića. Preko 12.000 kvadrata poslovnog prostora je prvo ustupljeno bankama na korišćenje, zatim je od toga sedam i po hiljada kvadratnih metara prodato pod uslovima koje je on propisao i kome je on hteo. Ostatak je izdat u zakup po izuzetno povoljnim cenama.
Dakle, pokušaću da budem vrlo kratka na kraju, kada ovo govore ljudi koji bi trebalo da se pozabave korupcijom ispred demokratske vlasti koja je revoluciju 5. oktobra provela na talasu obračuna sa korupcijom po principu uvođenja transparentnosti u sve oblasti društva, mi smo, kao opozicija, zaista pred jednom velikom dilemom. Deset godina posle petooktobarskih promena mi nemamo revizorske izveštaje, nemamo završne račune i nemamo ideju o tome gde odlaze pare osiromašenih građana Srbije.
Samo još jedan podatak na kraju. Dakle, mi smo se potrudili da dođemo do programa donacija u periodu 2000-2008. godine na račun državnih organizacija i države same. Ukupno je pristiglo 400, skoro deset miliona dolara, za koje mi ne znamo kome su otišli i šta je rezultat konkretnih donacija po određenim projektima.
Dakle, gospodine Sretenoviću, nadam se da će poslanički klub SRS od vas čuti odgovore koji će nam pomoći u ovom početnom delu da razumemo šta je to što nas očekuje u narednih godinu, dve, tri, četiri i kakva je to država u kojoj živimo. Hvala vam.
