Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Trećeg vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 90 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 89 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sednici sledeći narodni poslanici: Nikola Krpić, Slavica Đukić-Dejanović, Riza Halimi, Laslo Varga, Nikola Novaković i Sava Čojčić.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ODLUKE O UTVRĐIVANjU SASTAVA STALNIH DELEGACIJA NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE U MEĐUNARODNIM PARLAMENTARNIM INSTITUCIJAMA (nastavak)
Tokom jučerašnjeg radnog dana zastali smo u raspravi po redosledu narodnih poslanika, a prema prijavama za reč u jedinstvenom pretresu o Predlogu odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta, s tim što je narodni poslanik Dragan Stevanović izrazio želju da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se u skladu sa članom 226. Poslovnika o radu Skupštine Republike Srbije. Hteo bih da dobijem informaciju od Ministarstva zdravlja, pa bih vas molio da stenogram mog izlaganja pošaljete, gospođo Čomić, ako može već u toku dana, s obzirom na to da stvari nisu nimalo naivne.
Naime, ja sam u protekloj nedelji već spomenuo i otvarao neke probleme koji postoje na teritoriji opštine Bujanovac, koji nisu nimalo za potcenjivanje.
Problem je što se to dešava paralelno sa nekim neprijatnim događajima na Kosovu, pred kojima Vlada objektivno zatvara oči, i neposredno posle hapšenja koja su se dogodila u Preševu, a to su hapšenja terorista koji su u toku oružanih sukoba delovali na Kosovu.
Naime, prošle nedelje sam spomenuo da u Domu zdravlja u Bujanovcu postoji problem i o tom problemu je, da kažem, dokument poslat u poslaničku grupu SRS.
Evo o čemu se radi. Sindikati zdravstvenih radnika i farmaceuta i sestrinski sindikati, sindikati iz Doma zdravlja u Bujanovcu, uputili su jedan dopis u kojem su obavestili poslaničku grupu SRS da su se odlučili na štrajk opomene zbog činjenice da su im uskraćena neka prava na koja se Vlada odlučila u decembru mesecu 2001. godine.
Naime, zbog činjenice da u Bujanovcu nema dovoljno stručnog kadra lekari specijalisti, uopšte zdravstveni radnici, morali su da dolaze iz drugih opština sa teritorije Republike Srbije kako bi usluge koje moraju da se pruže građanima opštine Bujanovac bile na jednom adekvatnom nivou.
Vlada je 2001. godine, zaključkom broj 121-14320/2001-2 od 18. decembra, odlučila da za 50% poveća primanja, odnosno plate zdravstvenih radnika u Bujanovcu kako bi kroz to povećanje mogli da pokrivaju putne troškove dolaska na radno mesto. To se, naravno, ne odnosi samo na lekare i zdravstvene radnike srpske nacionalnosti, ovo se odnosi i na zdravstvene radnike koji su Albanci i koji putuju u Bujanovac iz Niša, Kosovske Kamenice, Gnjilana, Vranja, Surdulice i Preševa.
Bez ikakve odluke Vlade i bez ikakvog obaveštenja Republički zavod za zdravstveno osiguranje, Filijala u Vranju, za protekli mesec je prebacio sredstva u Dom zdravlja u Bujanovcu umanjena za 50%.
Zbog svega toga zdravstveni radnici u Bujanovcu su se opredelili za štrajk upozorenja, koji će trajati jedan sat dnevno. To će trajati sve dok ne obave svoje razgovore sa Vladom, odnosno predstavnicima Vlade i ukoliko im zahtevi ne budu u tim pregovorima ispunjeni opredeliće se za štrajk sve do ispunjenja njihovih zahteva.
Zbog svega toga, zbog činjenice da se radi o jednom trusnom području kad je politička situacija u Srbiji u pitanju, tražim odgovor i informaciju od Ministarstva zdravlja na osnovu čega su, i vođeni kojim kriterijumima, odlučili da uskrate ova sredstva koja su od 2001. godine zdravstvenim radnicima u Bujanovcu bila isplaćivana?

Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta, a posle nje narodni poslanik Nikola Lazić. Vreme na raspolaganju poslaničkoj grupi SRS je 58 minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što počnem da obrazlažem Predlog odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama smatram da je vrlo bitno da se, radi javnosti Srbije, vratim na tri ključne tačke dnevnog reda koje su bile na sednici ovog parlamenta. Jedna je ...
(Predsedavajuća: Izvinite, narodna poslanice. Molim narodne poslanike da se utišaju i da obezbede narodnoj poslanici da u redu i miru završi svoje izlaganje.)
Gospođo Čomić, meni zaista ne smeta i nemate razloga da opominjete narodne poslanike, ko želi da čuje, čuće. Javnost čuje i to nam je najbitnije.
Dakle, kada smo ovde imali Predlog zakona o budžetu skrenuli smo pažnju vladajućoj koaliciji sa koliko zakašnjenja smo dobili taj zakon. Vi ste tada, vladajuća većina, pokušali da opoziciju okrivite za to ako budžet eventualno ne bude donet na vreme, iako ste vi kasnili, odnosno Vlada Republike Srbije, sa Predlogom budžeta punih 40 dana.
Imali smo Zakon o izmenama Zakona o putnim ispravama, koji je bio na dnevnom redu poslednjeg dana kada je trebalo da stupi na snagu, i opet ste hteli da opoziciju u Skupštini okrivite i to, uz dobru podršku medija, isključivo SRS, i za jedno i za drugo, da smo mi odgovorni ako građani Srbije za novogodišnje praznike ne budu mogli da putuju po belom svetu.
U isto vreme imali smo i izmene Zakonika o krivičnom postupku, gde bi takođe nastao kolaps u pravosuđu da nije bilo razumevanja SRS, jer se ne bi znalo ko vodi istragu, s obzirom na zavrzlamu koja je nastala zato što ste ovaj zakon dostavili bukvalno poslednjeg dana kada je trebalo da bude izglasan.
Sad imamo predlog ove odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija i opet su već nekoliko dana mediji puni priča o tome kako SRS pravi opstrukciju i kako zbog nas delegacija Skupštine nije otišla u Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope. To, naravno, apsolutno nije tačno. Govorile su kolege poslanici prethodnih dana o tome. Naravno, svima je jasno da je za to isključivo odgovorna skupštinska većina.
Radi javnosti opet želim da skrenem pažnju da smo mi ovaj predlog u parlamentu dobili 20. januara 2009. godine zvanično, a rok za usvajanje ove delegacije, ako bismo išli na novu delegaciju – čuli ste već da je mogla da ide i ona postojeća delegacija da je to dozvolio gospodin Mićunović – po Poslovniku Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, mi smo ovaj predlog morali da usvojimo sedam dana pre početka ovog sadašnjeg zasedanja. To nikako nije bilo moguće, s obzirom na datum kada smo mi u parlamentu dobili ovaj predlog.
Gospođa Čomić je u nekoliko navrata prethodnih dana, s obzirom na to da vodi sednicu parlamenta, rekla i naglasila dve interesantne stvari koje ja želim da prokomentarišem. Jedno je da Savet Evrope očekuje od nas sastav delegacije. Rekli ste, gospođo Čomić – sastav delegacija je kasnio, jer nije bilo dogovora između šefova poslaničkih grupa. Ja vas pitam da li je postignut dogovor tog 20. januara kada ste vi nama dostavili predlog na razmatranje i usvajanje? Ne, nije. Znači, to vam nije bio argument kojim ste mogli da ubedite narodne poslanike i građane Srbije.
Takođe ste rekli da se od nas očekuje odluka o tome ko predstavlja Skupštinu Republike Srbije posle poslednjih održanih parlamentarnih izbora. To ste dobro rekli i to je upravo ono što mi poslanici SRS tražimo i na čemu insistiramo, dakle, na rezultatima poslednjih parlamentarnih izbora.
Da ne govorimo sada samo o ovoj delegaciji Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, evo, recimo, pozovu, vi usvojite ovaj predlog, vi skupštinska većina, jer vi to možete, i ode naša delegacija u ovom sastavu u Parlamentarnu skupštinu Crnomorske ekonomske saradnje; tamo je ispred ZES-a ovde predložen gospodin Aleksandar Vlahović, čovek koji ima dosta parlamentarnog iskustva i koji, opšte je poznato, ima dosta i ličnih veza u belom svetu, a svakako i poslovnih. Recimo, na toj skupštini pita ga neko od kolega iz neke evropske zemlje ili neko od zvaničnika Parlamentarne skupštine Crnomorske ekonomske saradnje i kaže – je l' te, Vlahoviću, ko vam je ovaj Dejan Mirović? On će da kaže – to je gospodin iz Srpske radikalne stranke. Aha, lepo, koliko je ta stranka osvojila mandata 11. maja na izborima? Gospodin Vlahović će morati da kaže da je to 78 mandata. E pa dobro, onda će da ga pitaju, ko vam je ova Jorgovanka Tabaković? On će morati da kaže – član je neke Srpske napredne, ili kako se već zove, stranke. Onda će ovi iz te parlamentarne skupštine da kažu – dobro, a koliko je ta stranka osvojila mandata na poslednjim parlamentarnim izborima? Onda će Vlahović morati da kaže – ta stranka uopšte nije učestvovala na izborima, njih je u parlamentu legalizovao Boris Tadić u okviru realizacije projekta "uvođenje diktature u Srbiji". To je ono što je istina i to je ono što su činjenice.
Na dnevnom redu Parlamentarne skupštine Saveta Evrope između ostalog je i tema – kako unaprediti demokratiju. Bilo bi zaista vrlo interesantno da je naša delegacija ovih dana tamo pa da im objasnimo kako se to unapređuje demokratija u Srbiji, kako se gazi izborna volja građana i kako je Skupština Republike Srbije voljom Demokratske stranke, zapravo, u neustavnom stanju već nekih pet meseci.
Zato imamo u medijima objavljeno mišljenje gospođe Nade Kolundžije da će ona lično da se zalaže za to da poslanici SRS ne mogu da učestvuju u ovoj delegaciji zato što mi kršimo sva pravila Saveta Evrope. Ne znam da li je gospođa Kolundžija kada je to rekla mislila na glasanje iz Bodruma, na glasanje iz Soluna, na isključivanje cele poslaničke grupe DS iz parlamenta, na vreme kad smo u parlamentu imali 308 umesto 250 narodnih poslanika, ili na ovo neustavno i nelegalno stanje sada, za koje je apsolutno odgovorna vladajuća većina.
Juče smo vas više puta pitali da li možete i ko će da nam da konačno odgovor kojim strankama pripadaju neki narodni poslanici. Evo, ja sam sa skupštinskog sajta skinula sastav Odbora za poljoprivredu gde stoji da je Oto Kišmarton član SRS, da je Mašić Zoran član SRS, da je Saša Maksimović član SRS. Ovakvom informacijom vi vređate i SRS i, pretpostavljam, ove ljude koji nisu članovi SRS. Oni su se opredelili da to više ne budu i mi sa tim nemamo nikakvih problema.
Znamo šta je vaš problem. Problem je član 102. stav 2. Ustava Republike Srbije koji jasno govori o tome da su poslanici (neću da citiram član, nego ću da ga prepričam, svi ga već znate) vlasni da svoje mandate ponude stranci koja ih je uvela u parlament, kao što sinoć reče gospodin Ristić, koji sada izlazi, da on ovde u parlamentu zastupa interese svoje stranke, kaže - "koja me je u parlament delegirala sa svoje liste". To je upravo ono na čemu mi iz Srpske radikalne stranke insistiramo; hoćemo da predstavljamo Srpsku radikalnu stranku sa 78 mandata, koliko smo dobili na poslednjim izborima.
Vi to, naravno, ne možete da uradite ni zbog Ustava, a ne možete to da obelodanite na taj način, a ni zbog Izveštaja o sprovedenim izborima za narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije koji je objavljen u "Službenom glasniku" i koji je 5. juna 2008. godine usvojen jednoglasno u RIK-u. Tu lepo piše da je lista Za Evropsku Srbiju osvojila 102 mandata, SRS 78, DSS - NS 30, SPS - PUPS - JS 20, LDP Čedomira Jovanovića 13, Mađarska koalicija 4, Bošnjačka lista za evropski Sandžak 2 i Koalicija Albanaca Preševske doline 1. To su podaci koje je usvojila Republička izborna komisija i koje niko ne može da obara. Ovo je ono što pravi problem vama iz vladajuće većine, zašto ono što želite da radite u parlamentu i što već radite u parlamentu ne smete da objavite na skupštinskom sajtu.
Član 239. stav 2. takođe vas obavezuje. Gospodo, stav 2. tog člana jasno kaže da predlog odluke o sastavu stalnih delegacija iz stava 1. ovog člana podnosi predsednik Skupštine, u konsultaciji sa predsednicima poslaničkih grupa, vodeći računa o zastupljenosti političkih stranaka i zastupljenosti polova.
Očigledno je da imate obavezu da poštujete proporcionalni odnos političkih stranaka jer na izbore ne izlaze poslaničke grupe, već političke stranke.
Pitam gospodu iz Demokratske stranke – može da se desi da Srđan Milivojević, poznati borac za demokratiju, odluči da više ne može da trpi ovakve nedemokratske odnose u svojoj koaliciji i da se odvoji sa nekih 10-15 poslanika iz ove ZES grupe, kada usvojite ovakvu odluku, da li ćete tu odluku da stavljate ovde sa izmenama i dopunama da biste i toj novoj grupi omogućili da nas zastupa u nekoj od parlamentarnih skupština? Naravno da nećete, jer za to nemate pravnog osnova, kao ni u ovom slučaju.
Dakle, gospodo, to je pravni postulat koji zna svaki brucoš na pravnom fakultetu, iz jednog neprava ne mogu se izvlačiti druga prava. Sama činjenica da ste vi iz vladajuće većine priznali poslanički klub Tomislava Nikolića i ove satnije oko njega ne daje vam pravo da im dozvolite da učestvuju, da predstavljaju Skupštinu u bilo kojoj međunarodnoj instituciji.
Pošto sam potrošila dosta vremena, samo jedna poruka gospođi Slavici Đukić-Dejanović, gospođi Čomić i gospođi Kolundžiji, one to najčešće koriste, a i ostalima koji to koriste – ne postoji nikakav sukob između, kako vi kažete, sadašnjih i bivših članova SRS. Nikakvih sukoba u SRS nema.
Vi biste želeli da ih ima, ali ih nema. Postoji samo sukob između legalno izabranih poslanika SRS i vladajuće većine, koja nam ne dozvoljava da nas u parlamentu zastupa 78 narodnih poslanika, koliko su želeli građani Srbije.

Reč ima narodni poslanik Nikola Lazić, a posle njega narodna poslanica Aleksandara Janković. Vreme na raspolaganju poslaničkoj grupi DSS je sedam minuta.

Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, učešće pri međunarodnim parlamentarnim skupštinama predstavlja priliku da naši poslanici u domenu parlamentarne diplomatije zastupaju i brane državne i nacionalne interese.
Ovom prilikom bih želeo da se ukratko osvrnem na događaje ovih dana vezane upravo za učešće naših poslanika u međunarodnim parlamentarnim skupštinama.
Naime, predsednica parlamenta nas je prošle nedelje, u petak, informisala da je na osnovu sugestije predsednika Odbora za inostrane poslove donela odluku da naša delegacija pri Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope ne učestvuje na njihovom redovnom zasedanju.
Dakle, to nije bila odluka Odbora, već odluka predsednika Odbora. Mislim da je tu predsednica parlamenta napravila grešku, jer Odbor za inostrane poslove ne može i ne sme biti jedan čovek.
Ovom prilikom je greška veća, jer predsednica parlamenta nije neiskusan parlamentarac, ima iskustvo u radu Odbora za spoljne poslove parlamenta Srbije i Crne Gore, pa zna kako u tim situacijama stvari funkcionišu.
Moram da iskažem svoje razočaranje činjenicom da Srbija, od kada je samostalna država, mislim i dok je postojao parlament SCG, prvi put neće imati delegaciju na zasedanju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.
Ovim neučestvovanjem rizikujemo nekoliko stvari. Naravno, prva je da se naš izostanak protumači kao činjenica da mi delegaciju pri Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope nemamo, čime bi i neki naši predstavnici izgubili određena mesta pri forumima i komitetima ove organizacije.
Takođe, činjenica je da su prekjuče verifikovani mandati postojećoj delegaciji pri Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, čime se pokazalo da je ova procena predsednika Odbora za spoljne poslove bila netačna i da je donela štete našim državnim i nacionalnim interesima.
Drugo, predsednica parlamenta je izjavila da izostanak naše delegacije na ovom zasedanju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i nije neka velika šteta, s obzirom na činjenicu da će na ovom zasedanju samo biti data informacija vezana za rezoluciju o Kosovu, a da će o njoj rasprava biti tek nekoliko meseci kasnije.
Mislim da ipak jeste šteta to što će naša delegacija izostati, jer svako ko poznaje pravila rada i procedure međunarodnih parlamentarnih skupština, u konkretnom slučaju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, zna da već od samog predstavljanja rezolucije, što će učiniti švedski poslanik gospodin Von Sidof, kreće niz formalnih i neformalnih koraka i konsultacija vezanih za oblikovanje, promenu, usmeravanje te rezolucije. Dakle, to je jedan dugotrajan proces i on se ne odvija samo na jednom zasedanju. Siguran sam da će tokom prvog čitanja nacrta rezolucije već biti najave određenih, tzv. usmenih, amandmana.
Naravno, odsustvo naše delegacije ovom prilikom može biti protumačeno kao nezainteresovanost ili kao slabost države, ili kao oboje.
Samo onaj ko ne razume ili ne želi da razume procedure Parlamentarne skupštine Saveta Evrope smatra da ovo i nije neki problem što mi nećemo prisustvovati ovom zasedanju, a bojim se da među onima koji takve stvari izjavljuju ima i onih koji imaju bogato iskustvo pri međunarodnim parlamentarnim skupštinama i generalno u međunarodnim kontaktima. Dakle, onda se postavlja pitanje da li je to neznanje ili je to loša volja, a možda je i nešto treće.
Sa prezentacijom ove rezolucije koincidira nekoliko stvari: na primer, formiranje tzv. bezbednosnih snaga Kosova, odnosno formiranje kosovske vojske, kao i najava da će promoteri tzv. nezavisne države Kosovo biti nekadašnji medijatori u procesu pregovora o budućem statusu Kosova Alber Roan i Volfgang Išinger. Ti ljudi je trebalo da budu neutralni posrednici, a mislim da sama činjenica da će oni biti promoteri nezavisnosti Kosova govori o tome koliko su neutralni.
Takođe, iz evropskog parlamenta je najavljeno da će krajem februara biti usvojena rezolucija o Kosovu.
U svetlu svega ovoga, umesto da naša delegacija igra aktivnu ulogu, da je otišla na zasedanje Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i uključila se u oblikovanje rezolucije koja treba za nekoliko meseci da bude usvojena, ovim činom se Skupština odlučila da se samoizopšti iz ovog procesa. Mislim da bi ovde najadekvatniji termin bio nešto što je vladajuća koalicija vrlo rado koristila u predizbornoj kampanji, a to je reč - samoizolacija.
Kako stvarno može da se igra aktivna uloga govori primer rada na rezoluciji Parlamentarne skupštine Saveta Evrope o Kosovu, koju je svojevremeno predložio lord Rasel Džonston i koja je zahvaljujući angažovanju kako šefa delegacije gospodina Miloša Aligrudića, tako i većine poslanika koji su učestvovali u delegaciji izmenjena u tolikoj meri da je postala sama sebi kontradiktorna. Dakle, od prvobitne namere da ona promoviše nezavisnost Kosova došlo se do toga da u toj rezoluciji postoje stavke koje predviđaju da rešenje za Kosovo mora biti na bazi kompromisa, u skladu sa Poveljom UN itd. Čak je ta rezolucija svojevremeno bila i predmet razgovora predsednika Rusije sa različitim državnicima.
Generalno govoreći, državu mnogo više košta neučestvovanje na ovako važnim skupovima, pogotovo posle godina izolacije, kada smo zaista kretali ispočetka. Još jednom da ponovim, samoizolacija u koju smo gurnuti u ovoj konkretnoj prilici neće nikome doneti dobro.
Na kraju ću samo još izraziti razočaranje zbog toga što učešće naše delegacije na bilo kom međunarodnom forumu, u ovoj konkretnoj situaciji u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, ne zavisi od institucija, već od volje jedne osobe, ko god ta osoba bila.
To predstavlja korak unazad u jačanju institucija, ali to je očigledno izbor vladajuće većine, kao što je njihov izbor da državni i nacionalni interesi u ovoj situaciji budu podređeni partijskim.

Reč ima poslanik Petar Jojić. Želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pre par dana sam postavio poslaničko pitanje koje se odnosi na uvoz prehrambene robe koja se ne proizvodi u Republici Srbiji. Postavljam bezbroj pitanja, međutim, gospođo potpredsednice, odgovori na ta pitanja nisu potpuni. Svi odgovori koje dobijam od nadležnih resora, Vlade Republike Srbije i drugih subjekata kojima su upućeni jako su površni, ne odnose se na temu, niti na ono pitanje koje sam postavio; ili, ako se odnose, sa brojnim su nedostacima i skriveni među zvaničnim podacima.
Nažalost, Vlada i nadležno Ministarstvo za trgovinu ne odgovaraju, ali moram reći da je danas državna televizija, Televizija Srbije, kao javni servis, prvi put, takoreći, dala odgovor na poslaničko pitanje. Istražitelji, novinari sa RTS-a su jutros u prvom jutarnjem dnevniku objavili informacije, i time odgovorili na ona pitanja koja sam postavio, koje se odnose na uvoz prehrambene robe u Srbiju. Novinari sa RTS-a, koje treba podržati, objavili su da je Srbija u 2008. godini uvezla meso za prerađevine. Znate kakvo đubre mangupi mogu da uvezu kada je u pitanju meso za prerađevine? Tim mangupima je omogućeno da uvoze bilo šta i da prave prerađevine, a u njima može da se nalazi bogzna kakav otpad iz EU. Srbija je dala 40 miliona evra prošle godine za uvoz mesa. Ima li Srbija uslove za proizvodnju mesa? Ima uslove da proizvede i viškove, da izvozi robu vrednu stotine miliona evra.
Radio-televizija Srbije je objavila da je dato deset miliona evra za uvoz paradajza, da uvozimo šljive, da uvozimo šargarepu, jabuke, krompir i sve ono što se u Srbiji može proizvesti.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, navedite član Poslovnika za koji želite da kažete da je povređen.)
Članovi 225, 226. i 104. Molim, gospođo potpredsedniče, tražim odgovor jer je ovo veoma važno pitanje za naše građane. Ako sam potrošio vreme, ponovo ću se javiti, a vama se zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Milan Avramović. Želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, javljam se u skladu sa čl. 225. i 226. Poslovnika o radu, da ne bi bilo nekih zabuna, ali odmah ću da vas upozorim da ću pročitati jedan član Ustava Republike Srbije, da mi ne biste izrekli meru opomene, pošto je to ovde praksa.
Radi se o članu 55. Ustava Republike Srbije koji kaže: "Jemči se sloboda političkog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja i pravo da se ostane izvan svakog udruženja.
Udruženja se osnivaju bez prethodnog odobrenja, uz upis u registar koji vodi državni organ, u skladu sa zakonom. Zabranjena su tajna i paravojna udruženja. Ustavni sud može zabraniti samo ono udruženje čije je delovanje usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajamčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje."
U skladu sa pomenutim članovima postavljam pitanje. Pošto je poznato da su formirane bezbednosne snage Kosova i da su članovi tih bezbednosnih snaga tzv. vojnici OVK ili UČK, za šta postoje mnogobrojni dokazi, doneo sam i slike na kojima se ovi teroristi pojavljuju u uniformama UČK, a ti isti teroristi se pojavljuju i u ovim bezbednosnim snagama Kosova, postavljam pitanje za nadležne organe, tj. za Ustavni sud, pošto je opštepoznata činjenica da su upravo ovi teroristi 17. marta 2004. godine izvršili najgora zlodela nad srpskim stanovništvom na Kosovu i Metohiji, da li je Ustavni sud, u skladu sa Ustavom i zakonom, na bilo koji način pokušao da deluje kako bi zabranio ovu paravojnu formaciju koja krši ustavni poredak Republike Srbije? Ako nije, postavljam pitanje zašto nije i kada će to uraditi, s obzirom na to da ne treba imati puno pravničkog znanja i dokaza, koje već posedujemo svi mi, da se radi o paravojnoj formaciji koja ruši ustavni poredak Republike Srbije?
Zbog toga vas molim da u što hitnijem roku dobijem odgovor i da Ustavni sud što pre reaguje na pojavljivanje ovakve paravojne formacije na teritoriji države Srbije. Hvala.