Narodni poslaniče, u obavezi ste da navedete član Poslovnika za koji smatrate da je povređen, ako dobijete reč preko reda i na osnovu člana 100. U toku svog izlaganja, prekinuli ste sami sebe, rekavši mi: reći ću vam koji je član, i to niste učinili.
Upozoravam vas da upotreba Poslovnika i korišćenje prava na reč podrazumeva da svako od nas poslanika poštuje poslovničku obavezu, na koji način se obraća ako dobija reč da govori o povredi Poslovnika.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Gospođo Čomić, u pitanju je član 104. Poslovnika Narodne skupštine. Znate da se vrlo retko pozivam na taj član, iz prostog razloga što je teško nekoga ubediti šta je dostojanstvo Narodne skupštine.
Narodna skupština, verovatno, ne bi mogla da štiti svoju čast, s obzirom na to da je pravno lice, ali dostojanstvo mora da ima. Svakako da je sastavni deo tog pojma – dostojanstvo Narodne skupštine, privrženost radu u skladu s Ustavom i sa zakonom i garancija koju u svakom trenutku Narodna skupština mora da pruža svima da ona radi u skladu s Ustavom i sa zakonom.
Kada izađe neko od poslanika i kaže da je za njega neinteresantna ova diskusija, da se u osnovi ove diskusije nalazi jedan nerešeni problem, da to košta, u potpunosti ga podržavam; to stvarno košta, ali ako toliko košta, to je moglo da se reši još septembra prošle godine, da ne bi koštalo toliko.
Molim vas da shvatite jednu stvar, ne postoji teoretska mogućnost da, u skladu s Poslovnikom Narodne skupštine Republike Srbije, narodni poslanici koji pripadaju jednoj političkoj stranci budu u dve ili tri poslaničke grupe.
Upravo nas u to ubeđuje gospođa Nada Kolundžija i ljudi koji vode Narodnu skupštinu. Za ovih nekoliko dana, imali ste prilike da čujete da i ovi u svetu ovu grupu od 21 poslanika doživljavaju kao da su članovi SRS-a. To stoji i na sajtu Narodne skupštine, tako ih je predstavio i RIK, na bazi svog izveštaja.
Naš poslovnik ne dozvoljava mogućnost da pripadnici jedne političke stranke, kao narodni poslanici u Narodnoj skupštini, mogu biti u dve poslaničke grupe.
Da vas podsetim, gospođo Čomić, pošto ste vi sad predsedavajući, rekli ste pre tri dana, citirao sam vas, da između poslaničke grupe i političke stranke ne postoji nikakva razlika. Vidite, najavio sam da ćemo doći dotle kada ćete primetiti da ste sami sebe doveli u vrlo neprijatnu situaciju.
Vraćam se na centralno pitanje i molim građane Republike da shvate kome ova situacija u Narodnoj skupštini odgovara. Mogu da imam stav da je ovo nelegitimno i mogu da dokažem da je nelegitimno, ali to ne odgovara SRS-u. Imamo preča posla koja treba da rešavamo u Srbiji.
Kada nađemo odgovor na pitanje kome odgovara, onda ćete videti da taj daje ovakva tumačenja, ovakva obećanja – biće, biće, zakazaćemo, rešićemo, neće nikada da reše, ne žele da reše, žele konfliktnu situaciju u Narodnoj skupštini, kako bi se dovelo u pitanje dostojanstvo Narodne skupštine, tim pre što već godinama traje medijska kampanja i atak na Narodnu skupštinu kao instituciju državnosti Republike Srbije. To svi osećate.

Narodni poslaniče, nije bilo povrede člana 104. i predsednica Narodne skupštine, ili ja, da sam predsedavala, upozorila bi narodnog poslanika da je kršio bilo koju od odredaba člana 104, a niste dali ni obrazloženje učinjene povrede.
Narodni poslanik Vladimir Milentijević želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Gospođo potpredsedniče, samo da završim, neću potrošiti tri minuta, samo da završim ono što sam započeo. Čl. 225. i 226.
Izneo sam razloge zbog čega bi trebalo da Narodna skupština raspravlja o problemu na KiM-u, pa tražim, po čl. 225. i 226, obaveštenje od predsednika Vlade i od Vlade – da li ima nameru, i kada, da zakaže sednicu Narodne skupštine da bi se raspravljalo o svemu ovome sa čime, kao srpska zajednica na KiM-u, imamo problema.
Hvala, oprostite mi za pređašnje prekoračenje.

Sednicu Narodne skupštine zakazuje predsednica Narodne skupštine, a ovlašćeni predlagač može biti Vlada ili Poslovnikom propisan broj narodnih poslanika. Samo zakazivanje sednice je na predsednici Narodne skupštine.
Reč ima narodni poslanik Dragiša Đoković, želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 104. Poslovnika, jer je ovde, pretpostavljam iz neznanja, došlo do greške. Pravnici će reći da li neznanje može biti opravdanje, da ne bi građani Srbije, oni koji gledaju ovaj TV prenos, bili u zabludi. Mogu to građani da ne znaju, nisu toliko obučeni i edukovani, ali bi mi poslanici trebalo da pravimo razliku između Evropskog parlamenta, u kome ne učestvuju predstavnici Republike Srbije, i Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. To su dve sasvim odvojene stvari. U pomenutoj rezoluciji o kojoj je pričao gospodin Milentijević radi se o Evropskom parlamentu; to je Parlament članica EU, a ne Parlamentarna skupština Saveta Evrope, za koju biramo naše delegate.
Dakle, to su potpuno odvojene stvari i na toj rezoluciji ne bismo mogli da učestvujemo, nema tamo naših predstavnika, tako da ste, gospodine Milentijeviću, potpuno promašili temu.
Izvinjavam se, nemam ništa lično, ali da ne bi bilo zabune, reč je o, ono što ste pročitali u "Politici", tekstu rezolucije Evropskog parlamenta, a ne Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, što su dva potpuno odvojena pojma, tako da građanima Srbije treba sada da bude jasnije da na tu rezoluciju, i da smo imali našu delegaciju, direktno nismo mogli da utičemo. Hvala.

Narodni poslanik Vladimir Milentijević, u trenutku kada je prvi put dobio pravo da govori o povredi Poslovnika, nije učinio povredu Poslovnika, ali jeste govorio o rezoluciji Evropskog parlamenta i nisam mogla da mu kažem da je u pitanju neistina, ili zabluda, zato što nije naveo član Poslovnika na koji se poziva, a u drugom izlasku, kada je naveo čl. 225. i 226, tek onda nisam mogla, pošto nije govorio o rezoluciji Evropskog parlamenta. Uvidom u stenogram se može videti da sam u pravu.
Reč ima narodna poslanica Lidija Dimitrijević, posle nje reč ima narodni poslanik Milorad Buha.

Dame i gospodo narodni poslanici, govorim o Predlogu odluke o izmeni stalnog sastava RIK-a.
Predlagač je u obrazloženju Predloga odluke, kao razloge za njeno donošenje, naveo sledeće: ''Posle konstituisanja Narodne skupštine Republike Srbije i obrazovanja poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini, u međusobnim konsultacijama između poslaničkih grupa, postignut je dogovor da je neophodno pristupiti izmeni sastava Republičke izborne komisije, kako bi njen sastav odražavao proporcionalni sastav poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini. Na osnovu pojedinačno podnetih predloga poslaničkih grupa za stalni sastav RIK-a, sačinjen je Predlog odluke, koji se dostavlja na razmatranje i usvajanje.''
Predlog odluke koji je dostavljen i trenutno se razmatra ni u kom slučaju ne može da bude usvojen, jer ne predstavlja sastav RIK-a koji odražava proporcionalni sastav poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini.
Zakonom o izboru narodnih poslanika, članom 33, utvrđeno je da RIK u stalnom sastavu imenuje Narodna skupština Republike Srbije, na predlog poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini. Pravo da daju predlog za imenovanje članova RIK-a imaju parlamentarne stranke koje su učestvovale na izborima. Stranke koje nisu učestvovale na izborima ne mogu prisvajati pravo da i one predlažu kandidate za članove RIK-a.
Dana 11. maja 2008. godine, održani su izbori za narodne poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Na ovim izborima je učestvovala, sa svojom izbornom listom, SRS.
Na osnovu njenih rezultata, pripalo joj je 78 mandata. Za izbornu listu SRS - dr Vojislav Šešelj glasalo je milion 219 hiljada i 436 građana Srbije. Oni su svoje poverenje ukazali listi SRS - dr Vojislav Šešelj i, na osnovu njihovih glasova, u sastavu Narodne skupštine Republike Srbije našlo se 78 narodnih poslanika.
Sada, kada je sačinjen Predlog odluke o razrešenju i imenovanju članova i zamenika članova RIK-a, ovaj predlog ne odražava proporcionalni sastav poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini. Predlog članova nije srazmeran broju od 78 narodnih poslanika SRS-a. S druge strane, za članove i zamenike članova RIK-a predloženi su kandidati koji to ne mogu postati. Oni su predloženi od nekoga ko na izborima 11. maja 2008. godine nije učestvovao, pa, prema tome, nemaju legitimno pravo niti da budu narodni poslanici, niti da formiraju poslaničku grupu, niti da predlažu nekoga za negde.
U Izveštaju o sprovedenim izborima za narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije, koji je utvrđen na sednici RIK-a od 5. juna 2008. godine, a koji je RIK dostavio Narodnoj skupštini, stoji, pod rednim brojem osam, broj glasova i broj mandata koje su dobile pojedine izborne liste.
Na prvom mestu je lista Za evropsku Srbiju - Boris Tadić, sa brojem osvojenih glasova – milion 590 hiljada i 200 glasača, i brojem mandata – 102. Na drugom mestu je SRS - Vojislav Šešelj, s osvojenih milion 219 hiljada i 436 glasova i 78 mandata. Zatim su pobrojane stranke koje su osvojile mandate, među njima su DSS - NS - Vojislav Koštunica, SPS - PUPS - JS, zatim LDP - Čedomir Jovanović, Mađarska koalicija - Ištvan Pastor, Bošnjačka lista za evropski Sandžak - dr Sulejman Ugljanin i Koalicija Albanaca Preševske doline.
Potom sledi spisak stranaka koje nisu osvojile mandate. Među njima su Pokret snaga Srbije - Bogoljub Karić, Da se selo pita - Narodna seljačka stranka - Marijan Rističević, Reformistička stranka - dr Aleksandar Višnjić, Romska partija - Srđan Šajn, Pokret moja Srbija - Branislav Lečić, Ujedinjeni Vlasi Srbije - dr Predrag Balašević, Građanska inicijativa Goranaca, Romi za Roma - Miloš Paunković, Unija Roma Srbije - dr Rajko Đurić, Vojvođanska partija - mr Igor Kurjački, Narodni pokret Srbije - Milan Paroški, Crnogorska partija - Nenad Stevović, Savez bačkih Bunjevaca - Mirko Bajić i Patriotska stranka dijaspore - Zoran Milinković.
Kao što se iz ovog zvaničnog dokumenta može videti, niti među strankama koje su osvojile mandate, niti među strankama koje nisu osvojile mandate nema naziva izborne liste koja je za članove i zamenike članova stalnog sastava RIK-a predložila Marinu Đukanović, Dejana Đurđevića i Smiljanu Stojiljković.
Dame i gospodo narodni poslanici, RIK nije mesto na koje se ide da se igra, peva, pleše, nije diskoteka, niti bioskop, niti pozorište, pa da neko tamo ide zbog zabave. RIK je stručan državni organ koji sprovodi izbore, za koji je naš predsednik dr Vojislav Šešelj rekao da je
najvažniji organ kada se raspišu izbori. Zakon o izboru narodnih poslanika, u članu 28. stavu 3, kaže da su svi državni i drugi organi i organizacije dužni da pružaju pomoć organima za sprovođenje izbora i da im dostavljaju podatke potrebne za rad. Zato u jednom ovakvom organu ne mogu u stalnom sastavu biti ljudi predloženi od strane nekoga ko sa svojom izbornom listom nije učestvovao na izborima.
Građani Srbije su jasno izrazili svoju volju i na osnovu te izražene volje, 11. maja 2008. godine, 78 mandata u Skupštini Republike Srbije pripalo je SRS-u. To što se ta činjenica ne sviđa Borisu Tadiću i DS-u, to je njihov problem, ali oni taj svoj problem žele da reše tako što pokušavaju da legalizuju diktaturu u Srbiji, ne obazirući se na to što su građani Srbije rekli svojim glasovima. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Marina Raguš, a posle nje narodni poslanik Milan Avramović. Vreme na raspolaganju Poslaničkoj grupi SRS-a je 43 minuta.

Dame i gospodo, poštovana gospođo predsedavajuća, zaista mi ne pada na pamet da ponavljam sve ono što se danas istaklo kao argument u prilog ponašanja Poslaničkog kluba SRS-a. Imali ste prilike da od magistra pravnih nauka čujete pravne argumente, koji imaju, nadam se, svoju težinu u okviru institucije sistema države Srbije.
Ja se, svakako, neću baviti time, ali ono što jeste ne samo tumačenje, nego jedan od argumenata koje SRS već sedam meseci ističe, ne zato što je ona uzrok poremećaja na političkoj sceni, to je da se jedna grupacija izdvojila iz SRS-a i desio se, zaista, poremećaj u okviru političke scene, samim tim i parlamenta, najprestižnije institucije jednog političkog sistema, kakva je Narodna skupština Republike Srbije.
Svedoci smo, a i građani, čini mi se, makar to pokazuju postojeća istraživanja javnog mnjenja, sve više uviđaju da je glavni problem u tome što SRS pokušava da se izbori samo za jednu demokratsku tekovinu srpskog, politički civilizovanog, kulturnog i obrazovanog, društva, bez obzira na situacije koje se povremeno dese, a to je izborna volja građana.
Građane Srbije treba da podsetimo na sve situacije koje su mogle da dovedu do tenzije u srpskom društvu, kada je predsednik SRS-a dr Vojislav Šešelj prvi izlazio s preliminarnim rezultatima i, ma kakva bila izborna volja, jer građani su demokratskim putem izrazili svoju volju, prvi uputio čestitke onima koji su osvojili najveći broj glasova.
Svaki put kada je dolazilo do situacije da se na bilo koji način, divljanjem vlasti, poništi izborna volja građana, upravo je predsednik SRS-a bio taj koji je na redovnim konferencijama za novinare posle obavljenih izbora vraćao sve u institucije sistema i bio protiv prekrajanja izborne volje.
Dakle, ovo je samo podsetnik, da se vidi da mi samo nastavljamo tim putem. Suština svih problema i suština blokade jeste pokušaj prekrajanja izborne volje koja se desila 11. maja 2008. godine, kada je u okviru proporcionalnog izbornog sistema, u okviru jedne izborne jedinice, a to je Srbija, SRS - dr Vojislav Šešelj izašla sa svojom listom, dr Vojislav Šešelj je bio prvi na toj izbornoj listi, i osvojila 78 mandata.
Mi smo, što je bilo do nas, u okviru institucija postojećeg sistema uradili sve. Dovoljan odgovor na to zašto ova agonija traje sedam meseci i zašto ova situacija, koja je potpuno nenormalna i liči na politički, pravni i institucionalni haos, nikome ne odgovara, upravo leži u činjenici što vlast ne radi ništa, ili ne reaguje pravovremeno, a treba samo da ispoštuje demokratske tekovine srpskog društva.
Dakle, mi smo podneli ostavke koje smo imali za tri poslanika, a ostale ostavke su nestale. Za tu situaciju, da je ne bih sada detaljno objašnjavala građanima, nadležni organi će presuditi ko je u pravu. Mi ćemo sačekati mirno, disciplinovano, odluku nadležnih organa i nadamo se da će vrlo skoro, ubrzo, taj problem biti rešen.
Građani, u suštini, ne bi trebalo da se bave time, jer jedino što se od njih očekuje jeste da izađu na izbore, izraze svoju volju i da im tu volju niko ne pokrade, a oni za koje su glasali – da daju sve od sebe da urade samo jedno što građani od njih traže, a to je da im obezbede normalnu klimu u okviru koje će obavljati svoje svakodnevne aktivnosti i živeti životom dostojnim čoveka.
Ja ću vas podsetiti, bez obzira na interpretacije koje govore o tome da se puno ne zna o razlikovanju izbornih sistema, kakav je proporcionalni – gde se glasa za izbornu listu, i većinski – gde se glasa za ime i prezime koje je istaknuto velikim slovima, a predlagač manjim, ono što slovi kao praksa, a ne govore samo srpski radikali, nego se u poslednje vreme i piše o tome.
Tako je jedan dnevni list podsetio na praksu da je u sličnim situacijama, recimo, u junu 2002. godine, predsedništvo Demokratske opozicije Srbije oduzelo mandat 21 poslaniku DSS-a, a kao razlog su navedeni neredovni dolasci na sednice Parlamenta.
Sledeća praksa je iz novembra 2004. godine, kada je DSS oduzeo mandat poslaniku Dragiši Đokoviću, koji je pre toga prešao u klub Demokratske stranke. Zbog toga su demokrate bojkotovale, da vas podsetim, sednicu na kojoj se raspravljalo o predlogu zakona o budžetu.
Sledeći primer je iz novembra 2005. godine, kada su oduzeti mandati poslanicima G17 plus Sofroniju Čonjagiću i Vesni Lalić. Tada je predsednik G17 plus, koji, istini za volju, jeste ostao dosledan tom svom stavu, rekao da su ostavke aktivirane da se spreči trgovina mandatima u Skupštini i da, što je sasvim logično, mandati pripadaju strankama.
Konačno, maja 2006. godine, Administrativni odbor je oduzeo mandate poslanicima G17 plus Kseniji Milivojević i Goranu Paunoviću. G17 plus je aktivirao njihove blanko ostavke.
Dakle, ukoliko ste se zalagali za određene demokratske tekovine dok ste bili opozicija, to očekujemo i kada ste u poziciji i vlasti. To jeste tema, odnosno srpskim radikalima nisu tema odbegli ili frakcije, koje se izdvajaju sledeći neka druga programska načela. Zaista je ovde na ispitu vlast – hoće li vlast da obezbedi normalnu političku, pravnu, institucionalnu klimu, u okviru koje ćemo pokušati da amortizujemo, ne da prevaziđemo, jer sada je već država Srbija u velikom problemu, efekte svetske ekonomske krize.
Mi ćemo strpljivo, i samo u okvirima institucija sistema, da sačekamo sledeću nedelju, narednih 10 dana, narednih mesec dana, ako treba, da vidimo kako će reagovati Administrativni odbor Narodne skupštine Republike Srbije, odnosno da li vlast ima volju i želju da obezbedi klimu u okviru koje će da se ostvari politički dijalog između svih parlamentarnih stranaka, da konačno svi krenemo da se bavimo životnim pitanjima koja se tiču svih naših građana, bez obzira na to za koga su glasali, koja ne mogu da čekaju.
Ono što je molba, na kraju, a s ove govornice je upućena samo poziciji i vlasti, jeste da što pre obezbedite uslove za normalno funkcionisanje Parlamenta, i ne samo Parlamenta, već svih institucija sistema.
Trebalo bi da bude jasno, premda u kampanji koju sprovodite protiv SRS-a u sredstvima javnog informisanja to ne može da se vidi, da je SRS opoziciona stranka. Matematički, ne pravi većinu koja može da odluči čak ni da je ova godina 2009, jer je nema. SRS nije izašla iz neke stranke i napravila poremećaj na političkoj sceni, što će reći, SRS ne može, sve i da hoće, da snosi odgovornost za novonastalu situaciju.
Odgovornost ste, drage kolege, preuzeli vi i na vama je da učinite sve da novonastalu, potpuno poremećenu i nikome na obraz ne priliči situaciju razrešite.
Konačno, na kraju, kada sam pre par dana postavila pitanje prof. Mićunoviću, logično pitanje za ovu situaciju, u smislu ko je zaista ovde u pravu – ukoliko se nešto desi, ne dao Bog, ali se desi da neko od poslanika kluba ''Napred Srbijo'' ne može da obavlja svoje poslaničke dužnosti, sa koje liste ćete nadomestiti taj mandat, prof. Mićunović je šeretski dobacio – pa, sa liste Srpska napredna stranka.
To bi trebalo da bude odgovor na sve naše dileme. Nama bi trebalo da bude odgovor. Evo, želim da ostanem, zaista, u okvirima sumnje, da nikoga ne povredim, ali izražavam sumnju da vlast stoji iza potpuno nelegitimnog položaja Narodne skupštine Republike Srbije, samim tim što se priznaje učešće onima koji na izborima nisu učestvovali. To je jedini argument i to pred građanima ne možete da branite, jer je neodbranjivo.
Konačno, SRS neće izvoditi narod na ulicu, neće pozivati međunarodne medijatore, a sve ste to, gospodo, kada ste bili opozicija, činili, s pravom, zato što je bila uzurpirana slobodno izražena izborna volja.
Mi vam to samo možemo da potvrdimo. Mi to nećemo ovaj put da radimo, mi ćemo čekati da u okviru institucija sistema ovaj problem, na krajnje legalan i legitiman način, razrešimo. Zašto to želimo? Zato što smo državotvorna i, ako hoćete, vrlo odgovorna stranka, koja se suočava svakodnevno, među sopstvenim članstvom, sa sve većom krizom.
Još jedan, konačni argument. Vrlo će nas obradovati činjenica da će menadžerski tim Srpske vlade uspeti da razreši i ovu situaciju, da konačno dovede "Fiat" u Kragujevac. Zašto? Zato što je dobar deo jeftine radne snage koja će raditi tamo, 3.000 radnika, članovi SRS-a.
Dakle, nadamo se da će oni koji su vlasni da odluče o ovome, a mi možemo samo na ovaj način da izmolimo da se radi ono što jeste u okviru postojećih institucija i zakona, što pre to razrešiti i da mi civilizovano krenemo s razrešavanjem životnih problema koji se nalaze pred svima nama. Hvala vam.