Poštovana predsedavajuća, uvaženo predsedništvo, uvaženi predstavnici Vlade, cenjene kolege narodni poslanici, pored ustavnog osnova za donošenje seta ovih zakona potrebu za njihovim usvajanjem nalaže i punopravno članstvo Republike Srbije u organizaciji UN i u drugim međunarodnim organizacijama i asocijacijama.
Potreba za novim zakonskim rešenjima u ovoj oblasti počiva i na činjenici prilagođavanja našeg zakonodavstva savremenim normama koje je utvrdila EU, a čijem članstvu naša zemlja teži.
Ustavom Republike Srbije sva pitanja koja razrađuju predlozi zakonskih rešenja iz ovog seta su načelno regulisana, o čemu je svoju ocenu dala i Evropska komisija za 2008. godinu, koja navodi da je Ustav Republike Srbije sva pomenuta pitanja pravno utemeljio, ali da okvirni zakoni još uvek nisu usvojeni, što dovodi po izveštaju ove komisije do zloupotrebe u praksi. Zbog toga Republika Srbija kao pravno odgovorna i uređena država ova pitanja treba zakonski da reguliše i zbog toga je set ovih zakona potrebno usvojiti. Zato smatramo da se u skladu sa pomenutim standardima mora zakonski regulisati i pitanje međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima koje obuhvata izručenje okrivljenog i osuđenog, preuzimanje i ustupanje krivičnog gonjenja, izvršenja krivične presude u stranoj državi, kao i ostale oblike međunarodne pravne pomoći.
Ovim zakonom trajno će se ukloniti mnoge nedoumice i nesporazumi, koji karakterišu našu stvarnost proteklih godina u proteklom periodu. Ujedno, usvajanjem ovog zakona na najbolji mogući način razradiće se ustavna načela koja regulišu ovu oblast. U oblasti međunarodnih standarda za sprečavanja pranja novca i finansiranje terorizma potrebno je usaglasiti naše zakonodavstvo sa Konvencijom UN, protiv nezakonitog prometa opojnih droga i psihotropnih supstanci iz 1988. godine, Konvencijom protiv organizovanog transnacionalnog kriminala iz 2000. godine, Konvencijom o suzbijanju terorizma koju je Republika Srbija potvrdila u julu 2002. godine.
Na usvajanje ovog zakona obavezuje i Konvencija Saveta Evrope o pranju, traženju, zapleni i konfiskaciji prihoda stečenih kriminalom iz 1990. godine, koja je ratifikovana 2002. godine, kao i Varšavska konvencija iz 2005. godine, koju je Republika Srbija potpisala iste godine. Po mišljenju Poslaničkog kluba SPS-JS Predlog zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma je u potpunosti usaglašen sa navedenim konvencijama i u skladu je sa najvećim standardima u ovoj oblasti, tako da reguliše složena pitanja savremenog sveta.
Na kraju, želim da istaknem da je dosadašnja zakonska regulativa o matičnim knjigama bila doneta u bitno različitom pravnom uređenju i da su mnogi zakoni koji regulišu ovu oblast, posebno u delu koji se odnosi na utvrđivanje porodično pravnog statusa deteta, državljanstva Republike Srbije itd, bili dosta neusklađeni. U tom smislu, Predlogom ovog zakona eliminišu se sve pomenute neusklađenosti, a oblast upisa u matične knjige, njihovog čuvanja i izdavanja izvoda regulišu se u skladu sa najvišim standardima savremenog zakonodavstva.
Poslanička grupa SPS-JS smatra da će usvajanjem ovog zakona biti na najbolji način regulisano pitanje matičnih knjiga. Istovremeno, svi pomenuti zakoni iz ovog seta bitno popravljaju našu pravnu regulativu i zato će naša poslanička grupa u danu za glasanje podržati predloge ovog zakona. Hvala. (Aplauz.)

Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić, posle nje narodni poslanik Dejan Radenković.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo ministar i članovi Vlade, Nova Srbija, ima dosta primedbi, pre svega, na ovu proceduru sazivanja sednice i na to što je zakon o diskriminaciji tako naprasno, tako neobjašnjivo i tako da kažemo na jedan drzak način skinut sa dnevnog reda, a četiri godine se na tom zakonu vrlo ozbiljno radilo i svi znamo da je to jedan od zakona koji jeste uslov za tu famoznu belu šengen listu.
Prethodno se slično desilo sa zakonima o ekologiji, i oni su skinuti sa već zakazane sednice, odnosno otkazana je već zakazana sednica, gde su oni bili tema dnevnog reda.
Predati su amandmani i sve je bilo spremno da se zaista uđe u jednu ozbiljnu diskusiju. Nešto ranije se to ponovilo sa zakonom o udruženjima.
Ono što sada već postaje praksa, a trebalo bi u stvari da bude presedan da se upravo ti evropski zakoni, koji treba da budu most ka ulasku u Evropu u koju se zaklinjemo i tvrdimo da Evropa nema alternativu, a ipak mislim da Srbija nema alternativu, bar za nas, da se ti zakoni stave na dnevni red a ne da se svaki put poneki od njih izvuče, stavi van domašaja javnosti, izvuče iz vidokruga javnosti iz bilo kog razloga, i onda je to odlaganje onoga što pričamo da mora da se desi i za šta se zalažemo.
Očekujem da bar ovi zakoni koje smo na neki način ophrvali da budu pred nama, budu ozbiljno razmotreni, da amandmani budu ozbiljno i razmotreni od strane predlagača i usvojeni, bar oni koji su garancija da će zakon biti bolji.
Smatram da smo kao poslanička grupa i do sada bili vrlo konstruktivni. Predlagali smo amandmane koji su bili i kvalitetni i potrebni, dokaz za to je upravo to što su mnogi i usvajani. Tako smo učinili i ovaj put i očekujem, zaista, razumevanje, pre svega, gospodina ministra Markovića jer smo podneli bitne amandmane na zakon o matičnim knjigama. Vidim da su sličnog razmišljanja bile i druge poslaničke grupe.
Ono što u ovim zakonima, bar u ovoj prvoj tački dnevnog reda, imamo da primetimo, jeste da ima nekoliko nedostataka, mada ne možemo da sporimo da su zakoni prilično kvalitetni.
Kod zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma ima jedna bitna stavka koja je morala da bude drugačije regulisana, a to je trajnost čuvanja podataka.
Predviđeno je zakonom da bude najmanje 10 godina, a ne zna se koliko je najviše. Takvi podaci moraju se čuvati trajno, bar na jednom mestu, zbog svega onoga što će se kasnije događati, zbog nekog mogućeg praćenja, zbog svih događaja koje smo imali u bliskoj prošlosti, a koje Evropa ima u svom iskustvu, bilo bi važno da smo te podatke zakonom regulisali da se trajno čuvaju.
Što se matičnih knjiga tiče, matične knjige su nacionalno blago. Matične knjige sadrže ono najvažnije, najvažnije podatke koje nas čine narodom i koje su ono što nas određuje. Pozdravljam ove promene u donošenju zakona o matičnim knjigama. Neka rešenja su vrlo kvalitetno uređena.
Podneli smo dva amandmana. Očekujem da budu oba od strane ministra prihvaćena, čak već kada budu obrazlagani, zato što je sličan amandman koji smo podneli na član 18. kao poslanička grupa, amandman koji se tiče ispisa podataka za lica koja su rođena u nekoj drugoj državi, nekom drugom gradu, da se podaci ne ispisuju samo ćiriličnim pismom i na srpskom jeziku nego da budu paralelno upisani ti podaci, ime države, ime mesta, grada, i na jeziku i pismu države u kojoj je lice rođeno.
Jer, priznaćete postoji mnogo država u svetu gde naši građani žive, gde se rađaju, gde se prijavljuju kao naši državljani, vode se u našim matičnim knjigama, u knjigama rođenih, u knjigama venčanih, u knjigama umrlih i prilično su smešni neki nazivi ako ih budemo pisali ćirilicom.
Takođe, imali smo amandman na član 44. koji se tiče uništenja ili nestajanja matičnih knjiga. To je nešto što zahteva ozbiljan rad. Predviđeno je dosta toga zakonom, biće dosta toga regulisano i podzakonskim aktima, mislim da se tome vrlo ozbiljno i pristupilo u izradi zakona, ali ono što smo smatrali da je važno predvideti to je da pri obnavljanju uništenih ili nestalih knjiga, mislim da je to potpuno prihvatljivo, prateći dokument obnovljene matične knjige mora da bude zapisnik, spis koji govori o uslovima, o detaljima, o počiniocima koji su prouzrokovali ili svim onim okolnostima pod kojima je došlo do nestanka ili uništenja matičnih knjiga. Jer matične knjige su, pre svega, i bitni dokumenti za istoriju jednog naroda, jedne države, pa i ovakva dokumenta govore o tome. Upravo slučaj Kosova i član 6. koji je preuzet iz prethodnog Zakona o matičnim knjigama, dakle, nastavljen, govori o tome.
Mi moramo da vodimo matične knjige van neke teritorije upravo iz tog razloga što želimo da izbegnemo njihovo nestajanje, njihovo uništenje, jer su matične knjige jedan od najvažnijih dokumentacionih resursa jednog naroda. Zaista, žao mi je što ministar Marković nije tu, znam da on vrlo pomno to prati i vrlo odgovorno tome pristupa. Očekujem to razumevanje.
Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Dejan Radenković, a posle njega narodni poslanik Nebojša Ranđelović.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko, ispred Poslaničke grupe SPS - JS baziraću se iz ovog seta zakona više na Predlog zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.
Razlozi za donošenje ovog zakona proizilaze iz neophodnosti da se spreče štetne posledice po rad organa i organizacija koje su nadležne za borbu protiv pranja novca, finansiranja terorizma i drugih oblika kriminala, a pre svega organizovanog, i finansijskog kriminala i korupcije.
Naime, naše članstvo u Egemont grupi, međunarodnoj organizaciji za finansijsko obaveštajne službe, u okviru koga Uprava razmenjuje podatke sa još 108 država sveta, podrazumeva što skorije usaglašavanje zakonodavstva sa međunarodnim standardima, naročito u oblasti sprečavanja finansiranja terorizma.
Zadržavanje punopravnog članstva u Egemont grupi je od presudnog značaja i za rad svih organa koji su nadležni za borbu protiv kriminala, imajući u vidu da su pranje novca i finansiranje terorizma u najvećoj meri međunarodna krivična dela i da se borba protiv njih na nacionalnom planu ne može zamisliti bez efikasnije međunarodne saradnje.
Ako Republika Srbija ne donese zakon kojim se propisuju preventivne mere u borbi protiv finansiranja terorizma i međunarodne razmene podataka na tom planu članstvo Uprave u ''Egemont'' grupi biće suspendovano, tako da će se na taj način obustaviti celokupna veoma intenzivna i razgranata međunarodna saradnja i razmena informacija. A, ostanak u članstvu u Egemont grupi zavisi od usvajanja zakona koji će obuhvatiti preventivne mere protiv finansiranja terorizma i dati mogućnost Srbiji da razmenjuje podatke sa stranim finansijsko – obaveštajnim službama.
Komitet Saveta Evrope ''Manival'' vršiće procenu mere i radnji koje Republika Srbija preduzima u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma.
Taj postupak procene i ocene koju naš sistem bude dobio su od izuzetne važnosti za državu, te je neophodno da od početka tog postupka Republika Srbija usvoji i ovaj zakon, kao i da otpočne njegova primena, kako bi se procenili njegovi pozitivni efekti.
Pored toga, donošenje novog zakona je jedan od preduslova i prioriteta koji su postavljeni u okviru procedura donošenja seta zakona za ukidanje viznog režima sa Evropskom unijom, te se iz tih razloga i predlaže njihovo što hitnije usvajanje.
Moram da naglasim da je kao punopravna članica Ujedinjenih nacija Republika Srbija u obavezi da usaglasi i svoju zakonsku regulativu sa ratifikovanim konvencijama te međunarodne organizacije. Predlogom zakona ne predviđa se obrazovanje novih, već korišćenje postojećih resursa i kapaciteta kod nadležnih državnih organa.
Za primenu ovog predloga zakona potrebno je obezbediti sredstva iz budžeta Republike Srbije. Budući da je opredeljenje naše zemlje punopravno članstvo u Evropskoj uniji, Srbija se nalazi u procesu usaglašavanja i prilagođavanja zakonskih propisa, sa zahtevima i standardima Evropske unije. Predlog ovog zakona je u potpunosti usaglašen sa standardima, tj. propisima Evropske unije.
Osnovni cilj donošenja novog zakona je sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma, sastoji se u unapređenju postojećih sistema otkrivanja i sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma i usaglašavanju zakona sa svim međunarodnim standardima u ovoj oblasti. Znači, poslanička grupa SPS - JS će podržati ovaj zakon, u načelu, kao i ostale zakone iz ovog seta. Hvala. (Aplauz.)

Reč ima narodni poslanik Nebojša Ranđelović, a posle njega narodna poslanica Milica Radović.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženo predsedništvo, poštovani predstavnici Vlade, kao predstavnik LDP, podvući ću još jednom, LDP će podržati ovaj set zakona. Razlozi za to su više nego jasni, sadržani su u onome što se zove tekst Ustava Republike Srbije i onome što se zove obrazloženje tekstova ovih predloga zakona, naime, stoji eksplicitno – potvrđivanje Evropske konvencije o međusobnom pružanju pravne pomoći u krivičnim stvarima, Evropske konvencije o ekstradiciji, Konvencije Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, Konvencije Ujedinjenih nacija protiv nezakonitog prometa opojnih droga i psihotropnih supstanci, Konvencije protiv organizovanog transnacionalnog kriminala, i da ne nabrajam dalje i da ne ponavljam obrazloženje, dakle, nema strategije pristupanja evropskim integracijama, bez ovog seta zakona. Možda se mogu podvući neke nedoslednosti o ulozi advokature u jednom od ovih zakona, ali to po nama nije od suštinskog značaja. Možda bismo mogli da kritikujemo i to što se u ovom paketu raspravlja i o zakonu o matičnim knjigama, ali i to nije od suštinske važnosti. Jednostavno, na sve ovo nas obavezuje član 16. Ustava i nužno je toga se pridržavati.
Naravno, istakao bih i to da nam je žao što se prilikom donošenja izmena i dopuna Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije nije više vodilo računa o predlozima LDP, jer smo mi baš apropo ovoga o čemu sam sada govorio imali amandmane koji ubrzavaju postupak donošenja zakona koji se tiču evropskih integracija. Dakle, nama je žao što Vlada nije imala sluha za ono što je baš u korist i što potpomaže efikasnije vršenje ovog posla oko koga smo se svi danas složili i okupili.
Vezano za ovo o čemu sam govorio, o čemu je govorio i kolega Andrić, jeste i nešto što se može nazvati paradoksima LDP. To ne bih nazvao samo paradoksima LDP, već paradoksima čitave političke javnosti države Srbije. Naime, mi koji smo vodili antiustavnu kampanju, a i sada i uvek tvrdimo da je ovaj Ustav katastrofalno loš, insistiramo na pridržavanju ustavnih normi i na poštovanju Ustava, jer bez obzira što je takav kakav jeste, jeste jedini i dužni smo da ga poštujemo i nužno je poštovati ga.
Shodno tome i pitanje, ako već insistiramo na poštovanju člana 16, zašto ne bismo insistirali i na poštovanju člana 21. ovog Ustava koji se tiče zabrane diskriminacije i koji ukazuje na nužnost, dakle, neophodnost, direktne primene ustavnih normi? Shodno tome i pitanje za vladajuću koaliciji i Vladu – koje su to nepoznate sile uticale da se povuče zakon o diskriminaciji, kada je i njemu mesto u paketu ovih zakona o kojima danas raspravljamo? Dodao bih i korektnost Ministarstva pravde. Predstavnik Ministarstva pravde je na izuzetno korektan i detaljan način dao objašnjenja o svemu ovome što nam je danas posao, uzimajući u obzir i zakon o diskriminaciji.
Juče na Zakonodavnom odboru, gde je, maltene, postignut konsenzus o svim ovim pitanjima, čak o zakonu o diskriminaciji nije ni bilo izdvojenih mišljenja, pa odatle toliko iznenađenje zbog čega je došlo do povlačenja ovog zakona. Naravno, apel i pitanje vladajućoj većini – zašto se dozvoljava da Ministarstvo pravde bude ''jedna slamka među vihorove'', a onda se na volšeban način povlači jedan zakon bez koga nema evropskih integracija?

Reč ima narodna poslanica Milica Radović, a posle nje narodni poslanik Mirko Munjić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospodo ministri, pre nego što počnem sa analizom predloga zakona koji su danas na dnevnom redu, moram da izrazim svoje nezadovoljstvo zbog činjenice da su danas spojene tačke dnevnog reda koje nisu smele da budu spojene, prvenstveno zbog toga što ih ne spaja ništa zajedničko. Šta zakon o zabrani diskriminacije, koji je, istine radi, povučen, ima sa sprečavanjem pranja novca, odnosno finansiranja terorizma ili šta zakon o matičnim knjigama ima zajedničko sa pružanjem međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima?
Naravno da je razloga za spajanje tačaka možda i moglo da bude. Meni je bilo potpuno logično da su spojeni, primera radi, zakon o pružanju međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima sa zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma i sa svim drugim konvencijama koje su danas na dnevnom redu, jer bi to predstavljalo deo iste celine i bilo bi, u krajnjem slučaju, i logično da se spoje. U krajnjem slučaju je i sam cilj ovakvih zakona i donošenje ovakvih zakona njihovo usaglašavanje sa međunarodnim standardima i uopšte sa svim postojećim međunarodnim konvencijama u ovoj oblasti.
Pre nego što se osvrnem na zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma, pitala bih nadležnog ministra da mi odgovori na pitanje – koji će sud biti nadležan za postupanje po međunarodnim zamolnicama, pitanje se odnosi na beogradske sudove, s obzirom na činjenicu da je do sada to bio Prvi opštinski sud i on i danas ima takvu nadležnost?
Ovo pitanje se postavlja prvenstveno zbog činjenice da Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava tek treba da počne da se primenjuje. Upravo iz tog razloga smatram da mi odgovor na ovo pitanje nemamo i da ne bi bilo loše ukoliko bi nam nadležan ministar dao taj odgovor.
Kada se pogleda Predlog zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, ono što prvo upada u oči jeste njegova preobimnost i u određenim situacijama njegova nejasnost koja iziskuje i iziskivaće dodatna tumačenja. Da bi jedan zakon bio lako sprovodljiv u praksi neophodno je da njegove odredbe budu jasne, da ne postoji potreba za dodatnim tumačenjima i ono što je u ovom slučaju najgore, to je da ne postoji potreba da jedan član upućuje na drugi, odnosno na treći član, kao što je primer sa ovim zakonima na više mesta.
Prvenstveno, mislim da ono što treba izbeći jeste stvaranje konfuzije kod lica koja treba da primenjuju ovaj zakon. Bolje je da to učinimo sada nego kada bude kasno.
Zakon se, pored sprečavanja pranja novca, bavi i sprečavanjem finansiranja terorizma, ali rekla bih vrlo skromno, samo kroz faktičko definisanje terorističke organizacije i lica koja se podvode pod pojam terorista.
Znači, nemamo nekog ozbiljnijeg pristupa ovoj materiji i zbog toga se čini, bar se meni čini da je on u ovom slučaju donet pro forme.
Jedna od velikih zamerki ovom predlogu, zakona bar što se tiče Poslaničke grupe DSS, jeste glava 3. koja se odnosi na radnje i mere koje su advokati i advokatska ortačka društva dužna da preduzimaju kada su u pitanju radnje otkrivanja, odnosno sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma.
Mišljenja sam da nikako ne bi smelo advokate i advokatska ortačka društva izjednačavati sa obveznicima u smislu ovog zakona. Ne može se njima nametati da preuzimaju ove mere, prvenstveno zbog toga što to može bitno da se odrazi na celishodnost njihovog poziva, prvenstveno imajući u vidu prirodu advokatskog poziva i specifičan odnos između advokata i njegovog klijenta.
S druge strane, iznela bih samo par zamerki kada su u pitanju pojedini članovi ovog zakona. Vreme mi ne dozvoljava da preterano duboko ulazim u ovakvu analizu, jer kao što sam rekla, spojili ste nespojivo i poslanici DSS na taj način nisu u mogućnosti da na jedan ozbiljniji način pristupe analizi ovih zakonskih predloga.
Prvenstveno kada je u pitanju član 3, on se bavi određivanjem pojmova koji se primenjuju u ovom zakonu. Mišljenja sam da bi svoje mesto u definisanju pojmova trebalo da ima Uprava za sprečavanje pranja novca. Ovaj pojam je neophodno bilo dodati i jasno definisati njegovu ulogu.
Smatram da pojam imovine nije na sveobuhvatan način regulisan. Stoga bi bilo dobro da je on proširen pojmom kao što su: plemeniti metali, umetnička dela i dragocenosti, jer bi na taj način njegovo tumačenje bilo sveobuhvatnije.
Takođe, smatram da izraz "kvazibanka" ili "pro forma banka" nije adekvatan. Naime, radi se o bankama koje se osnivaju u jednoj državi, ali u njoj fizički ne postoje niti obavljaju svoju delatnost. U bankarskom jeziku one se zovu "šel banke". Smatram da bi trebalo konsultovati nekog ko je stručan i da li bi Sekretarijat za zakonodavstvo ili neki drugi nadležni državni organ možda mogao da svoj doprinos da u pronalaženju adekvatnog termina za naziv ovakvih banaka.
Kada je u pitanju član 13. on može da nas dovede u zabunu zbog toga što on definiše način utvrđivanja identiteta lica, uz obavezno prisustvo lica čija se identifikacija vrši. Smatram da je ovaj član u koliziji sa članom 31, gde se govori da identitet može da se utvrdi i bez fizičkog prisustva stranke. Ukoliko bi pošli od tumačenja člana 13, to bi nas dovelo do toga da bi, faktički, bilo onemogućeno postojanje bilo kakve poslovne saradnje, ukoliko stranka nije fizički prisutna. Mislim da bi to dovelo do velikih konfuzija i uopšte do nemogućnosti obavljanja valjanog posla i zbog toga smatram da bi taj član, takođe, trebalo definisati.
Na kraju, u članu 77, smatram da rokovi nisu adekvatno određeni. Radi se o predugim rokovima za čuvanje dokumentacije. Oni su ovde određeni na rok od 10 godina. Mislim da ovaj rok treba upodobiti sa evropskom direktivom koja govori o roku "ne kraćem od pet godina". Ne vidim razlog za ovako duge rokove za čuvanje dokumentacije i smatram da ovo treba da se izmeni.
S druge strane, već sam ranije rekla da su poslanici DSS onemogućeni da na jedan možda još ozbiljniji način pristupe analizi ovih zakonskih predloga. S toga ću svoje učešće uzeti u raspravi o pojedinostima, a gospođi ministar i gospodinu ministru se zahvaljujem na pažnji. (Aplauz.)

Reč ima narodni poslanik Mirko Munjić, a posle njega narodni poslanik Srđan Spasojević.