Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, sama činjenica da se vodi objedinjena rasprava o tri zakonska predloga izaziva jednu nedoumicu kod većine poslanika opozicije.
Dakle, prva dva predloga zakona, Predlog zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima i Predlog zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, sa Predlogom zakona o matičnim knjigama nemaju nikakve veze. Ovi zakoni jesu važni, ali svakako je u ovoj državi bilo i važnijih tema i važnijih stvari da se raspravlja u Skupštini Republike Srbije.
No, kako je teško voditi tu vrstu objedinjene rasprave, povodom zakona koji nemaju međusobno nikakvih dodirnih tačaka, osvrnuću se na Predlog zakona o matičnim knjigama.
Ovaj zakon je, pre svega, tehnički zakon i ima svoje uporište u Ustavu, to su čl. 42. i 97. Ustava i taj zakon ima i svojih dobrih i loših strana. Dobro je u tom zakonu što građani više neće morati da idu ponovo da vade izvod iz matične knjige rođenih, venčanih, kojima je istekao rok važnosti od šest meseci ili godinu dana, dobro je što će se voditi centralni registar i dobro je što će ovaj zakon biti usaglašen sa nekim osnovnim zakonima, a činjenica je da Zakon o matičnim knjigama nije godinama usaglašavan i u razlozima za donošenje zakona to je objašnjeno, da nas od tih zakona koji regulišu ovu oblast deli više od 25, čak i 30 godina, a u nekim stvarima deset-petnaest godina.
DSS je uložila tri amandmana kod ovog zakona i ja ću nešto reći o tim amandmanima, na šta se oni odnose. Svakako je cilj podnošenja amandmana da ovaj zakon popravimo, ne da mu promenimo smisao, ne da ga izmenimo, da on nema svoj smisao, nego da ga popravimo.
Radi se o čl. 15. i 72, pogotovo član 72. gde se govori o vođenju matičnih knjiga u diplomatsko-konzularnim predstavništvima. Predviđeno je da tu postoje dva primerka tih knjiga. Jedan primerak se čuva u diplomatsko-konzularnim predstavništvima, a drugi u Ministarstvu spoljnih poslova.
Predlažemo da postoji i treći primerak tih matičnih knjiga koji će se čuvati u organu državne uprave, u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Zbog čega je to važno? Zbog toga što ćemo na taj način, pre svega, srediti birački spisak. Zbog toga što ćemo građanima koji žive van granica ove države omogućiti da, na jedan daleko lakši način, u onom pravom organu koji se bavi tom vrstom problematike, dobiju traženi dokument, a ne da se obraćaju za izvod iz matične knjige Ministarstvu spoljnih poslova. Mislim da je to prirodnije i mislim da je svakako važnije da postoji jedan centralni registar što se tiče matičnih knjiga. To je razlog zbog čega smo mi tražili uvođenje i trećeg primerka matičnih knjiga.
Treća stvar o kojoj bih želeo da govorim, nalazi se na poslednjoj strani ovog predloga zakona, to su finansijska sredstva koja su predviđena za sprovođenje ovog zakona. Suma sumarum, predviđeno je u finansijskim sredstvima u 2010. u 2011. i narednim godinama i u početnom delu sprovođenja tog zakona 430 miliona dinara. Dakle, gledajući, stičem utisak i ubeđen sam da su to nedovoljna sredstva za sprovođenje jednog ovako ozbiljnog zakona, pogotovo ako se vidi na koji način će se ta sredstva obezbeđivati.
Predviđeno je da se jedan deo sredstava obezbedi iz budžeta, drugi iz NIP-a, a treći iz lokalne samouprave i mislim da je tu najveći problem. Ali da ne vraćam priču, a nije loše ni to pomenuti, vratiti priču oko budžeta i videti na koji način i koliko sredstava je opredeljeno raznoraznim korisnicima budžeta, a za jedan ovako važan zakon i za opremanje jedne ovako ozbiljne službe, kakva je matična služba, bojim se da sredstva neće biti obezbeđena.
Dolazimo do problema, problema je taj što zakon ne može da se sprovodi. Ovaj zakon treba da predstavlja jednu ozbiljnu stvar i treba na neki način da podstakne i da ojača državu, da država bude odgovorna prema svojim građanima, ali bojim se da u sredstvima i u budžetu kakav je projektovan i kakav je donet tih sredstava neće biti.
Sve u svemu, nadam se da će u danu za odlučivanje predstavnik predlagača prihvatiti razloge, ali trenutno ga ne vidim ovde, verovatno nije čuo ove moje zamerke koje se odnose na ova dva člana, ali nadam se da će razmisliti o uvođenju trećeg primerka matičnih knjiga u diplomatsko-konzularnim predstavništvima, odnosno da se taj treći primerak čuva u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Gospodin Boris Aleksić ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije hteo bih najpre da kažem par reči vezanih za Predlog zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima.
Mislim da je ovde veoma problematičan član 62, tj. prihvatanje delova presuda stranih država i njihovo uključivanje u presude domaćih sudova.
O čemu se ovde radi? Navešću vam konkretan primer, do čega sve to može da dovede. U pitanju je jedna presuda koja je doneta u ime Republike Hrvatske, doneo je Županijski sud u Gospiću, broj je K-4/03-185, presuda je Srbinu povratniku, Svetozaru Karanu, matični broj 110595335 itd. sin Branka Karana i Ranke, rođene Karan sa prebivalištem Devete gardijske brigade bb, Korenica, rođen 11. svibnja 1950. godine u Kestenovcu, opština Vojnić, Srbin po nacionalnosti. Kriv je i osuđen na 13 godina zatvora zbog nekog učestvovanja u tuči, a presuda Županijskog suda, to je Okružni sud, sadrži i sledeće delove: "...jer Hrvatska se sigurno prema ocjeni onih izvana nalazi pred rasulom, a to je momenat kada se memorandumom može ispuniti u cjelosti, kojeg smo, malo je nedostajalo da ga ispune".
Ovo sve citiram: "Zauzeta je Vojvodina, Srijem i pola Bosne, a drugu polovinu će lako riješiti, samo je ostala crta Virovitica, Karlovac, Karlobag, pa iz tog razloga svi oni zločinci koji su činili zločine u Hrvatskoj vraćaju se, a u stvari činili su genocid nad Hrvatima, i to ne samo u ovom ratu, već skupa sa ostalima, činili su to preko 500 godina, od dolaska Turaka, kada su skupa sa Turcima dolazili i uništavali Hrvate, a otkad su prisajedinili ove krajeve Jugoslaviji i praktično ih uništili na određenim područjima, i sada žele da zauzmu ono doklen je Osmanlija došao, a skupa sa Osmanlijama doklen su došli optuženik i njegovi preci, a Hrvatska bi ostala samo ono što se zvalo ostaci ostataka Hrvatske.
No, pored toga i pored zločina koji je počinio optuženi, isti je praktično nagrađen. On je sve što je imao odnio u Srbiju, sa ostalima je razrušio polovinu Hrvatske, a vratio se da ga država Hrvatska nagradi. Te, ukoliko mu je što oštećeno država Hrvatska treba da mu obnovi, dok Hrvatska istovremeno zanemaruje svoje dobrovoljce koji su izborili slobodu i one izbeglice koje su pobjegle pred zna se čijom kamom, a neretko treba i zapovjedati narodu koji se vraća, a to je pored ostalih i optuženik", da ne čitam više ove morbidnosti.
U pitanju je, još jednom, presuda Okružnog, Županijskog, suda u Gospiću protiv Srbina povratnika, Svetozara Karana. Presuda je doneta 2003. godine. Da li možete da verujete da ovako nešto može da se nađe u presudama srpskih sudova, da se prepiše. To ne mogu da zamislim, ali možemo da dođemo i u takvu situaciju. Takvi su njihovi sudovi, na primer.
Ranije sam govorio, takođe, o Predlogu zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Nisam stigao na sve detalje da vam ukažem.
Još jednom bih želeo da podsetim da mislim da je veliki propust ovog zakona taj što se u njemu ne navodi konkretno, budući da smo mi država koja ima iskustva sa borbom protiv terorizma više od 18 godina, terorističke organizacije sa kojima smo imali problema, konkretno teroristi sa kojima smo imali problema, a to je pre svega šiptarski terorizam.
Ali, ne zaboravite da prema Izveštaju Komisije 9-11, koja je formirana nakon terorističkih napada na SAD 11. septembra, da se u tom izveštaju nalaze, takođe, podaci da su dvojica glavnih organizatora tih terorističkih napada Muhamed Ata i Halid Šeik Muhamed boravili, učestvovali u terorističkim aktivnostima protiv srpskog naroda na KiM i u BiH. To je jedan veoma interesantan podatak i mislim da nije trebalo da na jedan ovakav način prepisujemo neke norme koje postoje u EU, jer konkretno, još jednom napominjem, da imamo veliko iskustvo sa borbom protiv terorizma.
Još želim da podsetim, vezano za obrazloženje donošenja ovog zakona, gospođa Malović je navela da je EU predvodnik u borbi protiv terorizma, da su njene norme, takođe, vrlo značajne u tom pogledu, podsetio bih vas da je EU imala velikih problema, između ostalog i sa tajnim zatvorima CIA, da je pokrenuta istraga u Evropskom parlamentu, da je ta istraga prekinuta, nije dovela ni do čega, da su to veoma ozbiljne optužbe, jer ljudi koji su kidnapovali određene građane država koje su članice EU, bavili su se između ostalog i terorističkom aktivnošću.
Još jednom podsećam da je italijanski profesor Danijel Genzer, profesor savremene istorije objavio knjigu pod naslovom "Tajne NATO armije". On je objasnio da su te tajne NATO armije po prirodi terorističke grupacije postojale i postoje u Francuskoj, Belgiji, Holandiji, Norveškoj, Danskoj, Švedskoj, Finskoj, Španiji, Portugaliji, Austriji, Švajcarskoj, Nemačkoj, Luksemburgu, kao i u Turskoj. Prema njegovim tvrdnjama one su obučavane i opremane od strane CIA, "Mi 6" i NATO. Njihova osnovna strategija je bila strategija zategnutosti i lažnih zastava tzv. "false flags".
O čemu se radi u toj strategiji? Izvrše se određeni teroristički napadi, terorističke akcije i za te terorističke akcije se optužuju druge države i drugi narodi. Genzer je u svojoj knjizi otkrio da je NATO bio jezgro te terorističke mreže, a podatke između ostalog, vezane za "Tajne NATO armije" objavio je i list "Geopolitika". Genzer je naveo da su tajni komitet za planiranje Severnoatlantske alijanse CPC i saveznički tajni komitet ACC bili temelji tajnih armija širom zapadne Evrope.
Podsećamo na izveštaj Đulija Andreotija, predsednika Saveta ministara iz 1990. godine koji je priznao postojanje tzv. "Gladija", kao i njegove očigledne veze sa CIA "Mi 6" i NATO-om.
To je izveštaj o operaciji "Gladio", Andreoti, 26. februara 1991, zvanični dokument italijanske vlade.
Isto tako, sudija Feliče Kason je uspešno dokazao da su izvršioci atentata u Italiji 1972. godine bili pripadnici terorističke organizacije "Ordinere Nuovo", među njima Vincigera. Vincigera je priznao da je ubistvo izvršio uz pomoć italijanske tajne policije. Govoreći o ''Gladiju'', ovaj mafijaš je potvrdio da je ta paravojska kontrolisana od strane NATO pakta i da su njene akcije za vreme hladnog rata imale za posledicu ubistva civila, žene i dece. To se desilo 1985. godine u Bolonji, kada je stradalo 85. ljudi.
Najveći problem svega ovoga jeste što profesor Genzer smatra da su te tajne grupacije još uvek aktivne. Dakle, on je naučnik, profesor savremene istorije. Tokom 90-tih godina, 1990. godine, u Evropskom parlamentu pokrenuta je inicijativa za raskrinkavanje uloge NATO-a, CIA i "MI 6" u stvaranju tajnih terorističkih grupacija na tlu Evrope, gle čuda, ona, naravno, nije sprovedena do kraja. Upućeno je pismo Džordžu Bušu, međutim, istraga je delimično sprovedena samo u Italiji, Švajcarskoj i Belgiji.
Profesor Genzer, pominje da postoje podaci o postojanju tajne armije "P 26" u Švajcarskoj i to iz 1990. godine. On ističe da je o svemu tome bio upozoren i Fransoa Miteran i da je postojala čuvena polemika između Miterana i Andreotija po tom pitanju. Na kraju je i admiral Pjer Lakost, bivši šef francuske tajne službe, obelodanio podatke o postojanju tajnih armija u Francuskoj i njihovoj umešanosti u atentate. Danijel Genzer ne isključuje, dakle, mogućnost da su pomenute NATO paravojne formacije još uvek aktivne i pojašnjava da NATO i dan danas odbija da govori o strategiji zategnutosti, kao i da objavi podatke na primer o ''Gladiju''.
Vidite sledeću situaciju. Prema ovom zakonu o sprečavanju pranje novca i finansiranju terorizma, predviđa se određeno delovanje Uprave za sprečavanje pranje novca koja je definisana kao finansijsko– obaveštajna služba. Svi znaju da se borbom protiv terorizma, pa i finansiranjem terorizma, pre svega bavi MUP i bezbednosne službe. Ovde bismo mogli da postavimo jedno vrlo važno pitanje. Dragan Filipović je u svojoj knjizi, on je inače bio treći čovek BIA, resora državne bezbednosti, objavio podatke da obaveštajna uprava BIA faktički ne postoji od 2003. godine, tj. da se obaveštajna uprava ne bavi obaveštajnim radom. Postavljam pitanje – da li je to tačno?
Takođe, postavljam pitanje – da li je tačno da lica zaposlena u obaveštajnoj upravi nemaju zvanje ovlašćenog službenog lica? To znači da oni ne mogu nikoga ni da legitimišu. Sa druge strane, tajne policije država u našem regionu se bave obaveštajnim radom tzv. zagraničnim delovanjem i na teritoriji Republike Srbije.
Vi vrlo dobro znate da su ovde aktivne i hrvatska obaveštajna služba, slovenačka obaveštajna služba i druge službe. Dakle, naša bezbednosna služba ima jednu ozbiljnu falinku koju ne može da nadoknadi ni finansijska obaveštajna – služba, kako ste je vi nazvali. Dakle, takva situacija bi morala da se ispravi. Takođe molim da mi se odgovori na ova pitanja. Hvala. (Aplauz.)

Zahvaljujem. Narodni poslanik gospodin Miroslav Petković ima reč. Vaša poslanička grupa ima još devet minuta.

Poštovano predsedništvo, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, poslanici DSS tokom današnje rasprave ukazuju da ste uspeli da spojite ono što je nespojivo i da je ovo izigravanje parlamentarne rasprave. Ono što radite svakoga dana je izigravanje života u Srbiji, ali imaćete priliku da to objasnite građanima Srbije u nekom narednom periodu.
Jedino što sam uspeo da pronađem što može da poveže ova dva zakona, pre svega vezano za međunarodnu pravnu pomoć i za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma, jeste obrazloženje, doduše, za ovaj prvi zakon, ono je spakovano na četiri strane, onako, sve je sabijeno na jednu gomilu, a vaši saradnici, gospođo Malović, su se potrudili za ovaj drugi zakon da nam dostave taksativno i to mnogo bolje zaista izgleda.
U tom zadnjem pasusu u obrazloženju pominje se da su ovi zakoni neophodni za pristupanje EU, da su neophodni da bi se ostvarilo sve ono što je gospodin Božidar Đelić najavio u tzv. mapi puta prema EU i viznim olakšicama za građane Srbije. Činjenica je da je to, ukoliko Srbija dobije te vizne olakšice, jedino predizborno obećanje koje će biti ispunjeno u ovoj godini, mada, lično, uopšte u to ne verujem. Možemo predati kandidaturu za EU, Oli Ren će tu kandidaturu sigurno spakovati u neku fioku i završiće u nekom podrumu, u nekom podrumu u nekom utvarku, i od toga nema ništa u narednom periodu, ali ako smatrate da je to dobro, onda neka to službi na čast Vladi gospodina Cvetkovića.
Ministarka je rekla da je ova materija koja reguliše međunarodnu pravnu pomoć regulisana, jednim delom, zakonikom o krivičnom postupku i naravno da treba ovu materiju mnogo bolje definisati.
Ono što je novina u ovom zakonu jeste da se ovo područje primene zakona proširuje i na određene postupke pred organima uprave koji imaju za posledicu pokretanje krivičnog postupka i to je ono što vidim kao određenu novinu u ovom zakonu. Ono što je zamerka poslanika DSS, o kojoj je naš ovlašćeni predstavnik u svojoj diskusiji danas govorio, jeste da se komunikacija domaćih pravosudnih organa sa zamagljenom državom odvija preko Ministarstva za pravosuđe, ali se uvodi i tzv. neposredna komunikacija, pod uslovom uzajamnosti.
U članu 8. predloženog zakona predviđeno je nešto vrlo, vrlo neobično, naime, da ukoliko ne postoji ta uzajamnost mi smatramo kao da je ona prisutna i mi smo svojim amandmanom tražili da se to promeni, znači, da to ne bude tako. Takođe, ono što je vrlo čudno jeste vezano i za trajanje pritvora koji je predviđen najduže u trajanju godinu dana. Hoćemo efikasno pravosuđe i sigurni smo da, ukoliko ga već tako predstavljate, pravosuđe taj posao može da uradi i za šest meseci, tako da smo podneli amandman kojim tražimo da se taj rok skrati na šest meseci.
Takođe, u članu 91. mislimo da je nedopustivo da ni na koji način ne može doprineti boljem razrešenju stvari, da se predstavnici inostranog pravosudnog organa uključe i prisustvuju preduzimanju određenih procesnih radnji u Republici Srbiji. Mislim da zakon predviđa dovoljno ovlašćenja za predstavnike inostranih pravosudnih organa da učestvuju u određenim postupcima, ali nikako kako ste to predvideli u članu 91.
Vrlo je kratko vreme, pokušaću da se osvrnem i na ovaj drugi zakon i na najveću zamerku, povodom koje smo dobili niz mejlova i poruka, od poslaničke grupe DSS koja se odnosi pre svega na Glavu III Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma, a to jesu odredbe, znači, članovi od 46. do 49. i još niz članova kojima se dalje razrađuje i položaj advokatske profesije u Srbiji, kako je vi vidite u budućem periodu.
Nažalost, u ovom parlamentu advokati se nisu pobunili protiv toga, a znam da među vama ima mnogo ljudi koji se bave tom časnom profesijom i mislimo da je to potpuno nenormalno, da kako me je jedan kolega jutros pozvao i rekao – odsad će na mojoj firmi stajati advokat Petrović, a ispod će pisati špijun i uhoda. To je potpuno nedopustivo. Hoću da verujem, gospođo Malović, da vi niste pisali ovaj zakon, da ga je pisala gospođa Diana Dragutinović. Očigledno, ona se nije snašla ni kod budžeta, ni kod rebalansa budžeta, ali imaćemo priliku da je pitamo oko toga kada bude došla u martu ili aprilu mesecu i pokušala da nam obrazloži rebalans budžeta.
Činjenica je da vi, bar hoću da verujem, ne biste dozvolili da ovako nešto stoji u Predlogu ovoga zakona. Zbog toga, Poslanička grupa DSS predlaže da se čitava Glava III iz ovog zakona briše. Ono što je takođe skandalozno jeste predviđeno u članu 50. ovog zakona, da listu indikatora za prepoznavanja lica i transakcija za koje postoje osnovane sumnje da se radi o pranju novca, sastavljaju advokati.
Molim vas, kolega Marković takođe je pravnik, možda i budući advokat, neće biti ministar celog života, sugeriše vama da ovo promenite, da prihvatite amandman DSS i da na taj način pokušamo da izbegnemo ovo jer u čitavom zakonu poreska uprava nije dobila nijednom ovo ovlašćenje.
Uprava za sprečavanje pranja novca nema nijedno novo ovlašćenje. Mi smo predložili čak da to na neki način izbegnemo da se ta nadležnost prebaci upravo na njih i da se Uprava za sprečavanje pranje novca bavi ovim poslom.
Bojim se da ste današnju sednicu iskoristili da prođu neki zakoni koji u ovom obliku ne bi smeli da postoje. Mogu da čestitam vladajućoj koaliciji na izuzetnoj hrabrosti. Pokazali ste prethodna tri dana na Kopaoniku da imate veliko srce. Ekonomija, privreda i bankarski sistem ove zemlje se raspadaju. Pojedini ministri, koji se muvaju oko Vlade Republike Srbije, sede na Kopaoniku. Vi se slikate, skijate, grudvate se. Potpredsednik Vlade Mlađan Dinkić je sinoć imao skijaški derbi sa predstavnikom jedne strane države pod reflektorima, pa se zbog toga pomera završna sesija na ovom skupu.
Ono što mogu da vam prenesem jeste da građani Srbije sve češće pominju neke letve. Pri tom, mislim da ne podrazumevaju pod tim skijaške daske. Pominju motke, a to nisu skijaški štapovi, a sve češće se pominju i neke vile. Razmislite dobro u narednom periodu kako se ponašate i šta radite.
Vi možete da spavate, možete da žmurite, možete leti da pecate, zimi da skijate, ali građani Srbije od toga neće imati apsolutno nikakve koristi. Mapu puta i čitav proces koji treba da prođe kroz tu mapu puta vodi vođa koji očigledno nije sposoban da vidi ni 100 metara ispred sebe, a kamoli par godina unapred. Mislim da nas premijer Cvetković i ovako nesposobna i neodgovorna Vlada vode u dubok ponor iz koga će biti potrebno dugo vremena da bi se ova zemlja izvukla.

Reč ima narodni poslanik gospodin Slađan Mijaljević. Vaša poslanička grupa ima još 44 minuta.

Poštovano predsedništvo, kolege, danas po drugi put govorim o ovom zakonu o pranju novca i sprečavanju terorizma. Zaista je zakon više nego čudan, konfuzan, apsurdan i ambijent koji pravite i koji stvarate sa nekoliko setova zakona koje ste doneli u proteklih nekoliko meseci, jeste više nego apsurdan. Neki od tih zakona neće biti primenjivi, neki će biti samo u delovima primenjivi, ali vi to radite samo zbog toga da biste se dodvorili EU, da biste što više njihovih zakona prepisali, da biste što više njihovih zakona doneli ovde, da biste ispunili neke njihove uslove za ispunjenje raznih političkih želja koje nam dolaze iz zapadne Evrope.
Ovaj zakon o finansiranju terorizma kroz pranje novca, a to je jedno krivično delo koje proističe iz mnogih drugih krivičnih dela, kao što su trgovina narkoticima, ljudima, organima, sve smo to, na našu nesreću, imali ovde da doživljavamo, ima još nekoliko vrlo ozbiljnih zamerki, gde vi bukvalno ovo naše društvo pretvarate u balkanskog špijuna.
Ovo što su kolege advokati govorili kroz ove radnje i mere koje treba da preduzimaju advokatske kancelarije ili advokati, da bi ispratili šta to rade pojedini njihovi klijenti i da li će ti ljudi uopšte biti njihovi klijenti ako ovaj zakon bude stupio na snagu, postavlja jedno veliko pitanje.
Samo ću citirati nekoliko probranih radnji i mera koje ste vi ovim zakonom predložili. Kaže – "poznavanje stranke i praćenje njenog poslovanja (u daljem tekstu: poznavanje i praćenje stranke), redovno stručno obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje zaposlenih u praćenju stranaka.'' Da li advokatske kancelarije da postaju obaveštajni ili kontraobaveštajni centri, da advokati vode na nekakve seminare iz bezbednosti svoje pripravnike, svoje kafe kuvarice, svoje čistačice, da bi mogli na svim nivoima da skeniraju onog njihovog poslovnog partnera ili klijenta koji se pojavi na vrata njihove advokatske kancelarije? To su zaista neverovatni nonsensi.
"Obezbeđivanje redovne unutrašnje kontrole i izvršavanje obaveze iz ovog zakona". Znači, taj advokat je dužan da proverava svoje pripravnike, saradnike, pomoćnike, kafe kuvarice i čistačice, da li oni redovno svakog njihovog klijenta skeniraju kada se pojavi na vratima njihove kancelarije?
"Vođenje evidencije, zaštita i čuvanje podataka iz tih evidencija, provera identiteta stranke na osnovu dokumenata, podataka ili informacija pribavljenih iz pouzdanih i verodostojnih izvora". Šta ovo znači – kad god neki klijent dođe kod nekog advokata, u njegovu kancelariju, advokat mu uzme ličnu kartu i pozove nekoga u stanicu policije da proveri njegov dosije? To je zaista neverovatno.
Kaže – "redovno prati poslovanje i proverava usklađenost aktivnosti stranke sa prirodom poslovnog odnosa i uobičajenim obimom i vrstom poslovanja stranke". Kao što sam rekao u mom prvom izlaganju danas, ovo je jedan zakon iz nekoliko setova zakona koje ste vi doneli u proteklih šest meseci, gde želite sve i svakoga da stavite pod određenu kontrolu. Ovim zakonom želite da stavite sva pravna i fizička lica pod kontrolu. Ovo je izgovor da možete kontrolisati i poslednju žutu banku koja teče između nekih ljudi u nekom poslu.
Drugo, još jedan apsurd. Kako mislite da sprovodite ovaj zakon na celokupnoj teritoriji države Srbije? Kako mislite da ga sprovodite uz pomoć ili saradnju sa stranim ili svetskim organizacijama? Upravo jedan deo teritorije Srbije se nalazi pod kontrolom svetskih organizacija: UN, Euleks, ne znam čega sve nema, i upravo za tih 10 godina, kao i za prethodnih 20 godina, tamo cveta trgovina narkoticima, tamo se nalaze na desetine laboratorija, tamo se nalazi glavni distributivni centar prema Evropi.
Europolovi podaci od nekoliko godina unazad kažu sledeće: Kosovo, Albanija, zapadna Makedonija, svakog momenta se u magacinima nalazi do sedam milijardi evra narkotika spremnih da idu na evropsko tržište. U Albaniji je 2002. godine zasađeno 80% obradivog poljoprivrednog zemljišta marihuanom. Šta mislite – ko to koristi? Da li mislite da to nije prodato negde? Gde je završio taj novac? Kako su se finansiranje ANA, OVK, UČK i današnje bezbedonosne snage Kosova? Upravo su te međunarodne snage danas ili ovih nekoliko godina unazad vodeće narko-dilere dovele u situaciju da postanu vrlo ozbiljni politički faktori na KiM.
Kako vi mislite da sa takvim međunarodnim svetskim organizacijama ovaj zakon sprovedete u delo? Imate neke teritorije, neka mesta, neke gradove i u samoj Srbiji gde vi nemate šanse da sprovedete ovaj zakon. Idite u Veliki Trnovac, podatak iz 2004. godine jeste da se u Velikom Trnovcu svakog trenutka nalazi do milijardu evra narkotika spremnih za evropsko tržište.
Jednostavno, te međunarodne organizacije štite tu kriminalnu narko-mafijašku državu na svaki mogući način. Oni jadnici koji nisu u kontrolisanim tokovima novca i narkotika, bivaju hapšeni. Trenutno u evropskim zatvorima ili zatvorima evropskih zemalja boravi 23 hiljade Albanaca sa Kosova. Pomnožite to sa minimum četiri, pet ljudi, koliko čini jedna kriminalna grupa u proseku, dobićete vrlo ozbiljnu cifru. Neki su bili neposlušni, pa su završili tamo, ali ona većina koja je poslušna i koja radi vrlo ozbiljno, ona se nalazi na Kosovu, nalazi se po EU i finansiraju narko-državu.
Jedan vrlo ozbiljan pokazatelj poslovanja tih međunarodnih organizacija je i taj da upravo tamo gde se nalazi NATO, gde se nalazi vojska SAD, tamo je ili proizvodnja narkotika ili prerada i distributivni centar za dalje. U Avganistanu se nalaze već nekoliko godina, smanjili su poljoprivrednu površinu na kojoj se sadi mak od koga se proizvodi opijum, za jednu četvrtinu, ali se proizvodnja maka povećala za 40 puta. Šta mislite – kuda prolazi većina tih proizvoda iz Avganistana do EU.
Vi mislite da će te organizacije zajedno sa vama da sprovode ovaj zakon? Ovo je više nego smešno. Apsurd za apsurdom, donose se zakoni i zakoni ostaju mrtvo slovo na papiru. Imali smo danas jedan apsurd na Administrativnom odboru gde vladajuća većina nije htela da uvaži ostavke koje smo podneli, tražeći neke specijalne predstavnike. Radi se o tome da morate da štitite neke svoje operacije, pa taman kada bi neko od njih došao i rekao, podnosim ostavku, vi biste mu rekli, e, mi ne prihvatamo, moraš da sediš tu.
Izađite malo iz ovog mraka iz ovog lavirinta i krenite nekim ozbiljnim putem, jer ovo u kom pravcu nas vi vodite zaista ne vodi ničemu.
Ovo je nešto neverovatno. Ova zemlja se ubuduće neće zvati Srbija, zvaće se ''apsurdistan''. Hvala. (Aplauz.)

Reč ima narodni poslanik Vladan Jeremić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, Predlog zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranje terorizma koji je danas predmet skupštinske diskusije, moram još jedanput da ponovim, u prilično nelogično sačinjenom dnevnom redu, koliko god bio manje ili više loš, najveće iskušenje imaće poput svih prethodnih zakonskih predloga, u praktičnoj primeni, ako za to, nadam se da nije već i kasno. Naime, fenomen pranja novca je prisutan u celom svetu, naravno, tu ni Srbija nije izuzetak. Neke relevantne procene govore da se danas opere od 2% do 5% ukupnog svetskog društvenog proizvoda, odnosno prevedeno u ciframa, od 590 milijardi do čak 1,5 bilion dolara godišnje.
U Srbiji je situacija slična. Taj procenat je oko 5%. Ono što se svakako nameće je logično razmišljanje da je pre svega mafijaška privatizacija preduzeća u najvećem obimu uticala na ovakav parametar, ali pranje novca je i te kako omogućeno preko već nadaleko čuvenih fantomskih firmi, odnosno korišćenjem fiktivnih pravnih lica.
U Srbiji je jedan od modaliteta i promet nepokretnosti koja je nesporna delatnost i pogodna da se novac stečen na nezakonit način plasira u legalne finansijske tokove. Treba ovom prilikom pomenuti tzv. simulovane poslove kada se, primera radi, ugovori proizvodnja tekstila za izvoz, a umesto repromaterijala koji je trebalo nabaviti u inostranstvu, u stvari se uvozi originalna roba koja je finalni proizvod i onda se prodaje ovde. Ili se simulira proizvodnja u najprimitivnijim uslovima, prave se nekakve manufakture i naizgled proizvodi roba, a zapravo se preko takvih poslova gura veliki keš. Takođe, evidentno je legalizovanje sumnjivog kapitala putem izgradnje raznih objekata, s obzirom na to da se i tu u priličnoj količini pojavljuje gotovina.
Suština pranja novca je, dame i gospodo narodni poslanici, da se ilegalno stečeni novac prevede u legalnu svojinu ili legalni posao. Koriste se drugi načini preko čuvenih of-šor kompanija, pravog poreskog raja, čime se zamagljuje poreklo novca i izbegava plaćanje poreza. Takve transakcije, naravno, ne ulaze u platni promet zemlje i vrlo je teško sagledati njihov tok. Primera iz bliske prošlosti je sijaset i samo ću podsetiti na onaj čuveni dvojac Janjušević – Kolesar. Ovom prilikom bih želeo posebno da istaknem da je ovim predlogom zakona predviđeno da banke imaju aktivnu ulogu u ovoj priči.
Žao mi je što danas ovoj sednici ne prisustvuje gospođa Dijana Dragutinović, ministar finansija Vlade Republike Srbije, čini mi se da je ovo tema u kojoj bi svakako ona bila i najkompetentnija.
Nažalost, zahvaljujući ekonomskoj politici i samom činjenju aktuelnog režima, ovaj bankarski sistem u Srbiji, ako uopšte još uvek postoji, suočava se sa rizicima, kao što su kreditni rizik, rizik od prevare, rizik od ugrožavanja reputacije, koji prouzrokuje te ozbiljne pravne i finansijske poteškoće.
Potreba za pranjem novca, odnosno prihoda ostvarenim kriminalnim aktivnostima kroz finansijski sistem je od vitalnog značaja za uspeh i kriminalne aktivnosti. Povećana integracija svetskih finansijskih sistema i uklanjanje barijera za slobodno kretanje kapitala, na kraju krajeva, omogućili su da se novac ostvaren kriminalnim putem lakše opere i otežali proces praćenja takvih aktivnosti. Jednostavno, ne postoji nekakav jedinstveni način pranja novca. Od čega se ti prihodi obično nalaze u formi keša koji bi trebalo da uđe u finansijski sistem na neki način. Uprkos raznovrsnosti metoda koje se koriste, proces pranja novca se obavlja u tri faze, smeštanja, raslojavanje, integrisanje, a najčešći oblik je preklapanje ovih koraka.
Ono što bi ovakvim predlogom zakona da se spreči, a nisam uveren da će se u tome uspeti, jeste zapravo identifikacija onih tačaka gde se aktivnosti u vezi pranja novca možda i izloženije uočavaju. Tu se, pre svega, misli na ulaz keša, odnosno gotovine u finansijski sistem, međunarodni tok novca, transferi u finansijski sistem, kao i transferi finansijskog sistema. U okviru ove borbe u suprotstavljanju pranja novca na osnovu novog zakonodavnog okvira, potrebno bi bilo uspostaviti međuinstitucionalni sistem za prevenciju i kontrolu pranja novca.
Formiranjem institucije za prikupljanje relevantnih informacija koje bi prikupljale i razmenjivale finansijske informacije na domaćem i međunarodnom nivou, u svrhu kontrolisanja i prevencije pranja novca, verovatno bi se postigli značajniji rezultati. Možda bi bilo dobro osnovati nekakvu međuresornu radnu grupu koja bi okupljala sve agencije i institucije uključene u suzbijanju pranja novca, kako bi se redovno testirao i ocenjivao njihov rad i razgovaralo o adaptaciji ka novim izazovima.
Sigurno, kada smo već pomenuli banke kao jedan od ključnih parametara ovog zakonskog okvira, da se nameće neophodnost nekakve programske harmonizacije rada banaka i drugih finansijskih ustanova i institucija koja se mora poštovati kako bi standardi za identifikaciju finansijskih transakcija delovali i omogućavali praćenje stvarnih korisnika računa. Mere koje bi trebalo preduzeti u borbi protiv finansiranja terorizma su slične onima koje se preduzimaju protiv pranja novca. Međutim, za ovu pošast je potrebno imati konkretnu strategiju, a ne nekakvu, tako da kažem, ad hok varijantu koja se realizuje od onog 11. septembra 2001. godine, kada su SAD, svetski policajac broj jedan, proglasile rat protiv terorizma.
U suprotstavljanju pranja novca i finansiranja terorizma, zalog efikasne borbe su snažan nacionalni, finansijski i bankarski i regulatorni sistem i državne institucije. Hteli vi to da priznate ili ne, država Srbija to danas ne poseduje. Primera radi, tokom prošle godine, Uprava za sprečavanje pranja novca otvorila je 76 predmeta. Dobro je što je gospođa Malović tu. Suština je da na kraju sve to treba procesuirati. Sudovi donose presude da li je krivično delo učinjeno ili nije. Nažalost, podaci pokazuju da ne postoji dovoljan broj pravosnažnih presuda u krivičnim postupcima pranja novca.
Na kraju krajeva, za sprovođenje zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma jasno je da je neophodno obezbediti određena sredstva u budžetu Republike Srbije. Nas svakako očekuje i rebalans. Utvrdićemo tokom godine hoće li Srbiju zaobići recesija. Verovano će ovakav zakon biti usvojen. Postavlja se ono pitanje sa početka – nije li već za sve to kasno?
Jer, kao što nam je očigledno potrebna i međunarodno pravna pomoć u određenim krivičnim stvarima, osnovni problem i dalje ležu u činjenici da se na jedan beskrupulozan način još uvek ne poštuju ni zakonske odredbe, ni Ustav Srbije. Najbolji primer je možda za to današnja sednica Administrativnog odbora na kojoj je vladavina prava zamenjena pravom vladavine, u ovom slučaju, DS. Dakle, sve dok se dešavaju ovakve anomalije, Srbija neće, bez bazira na usvajanje tzv. proevropskih zakona biti ni za pedalj bliža toj vašoj toliko voljenoj EU. Zahvaljujem na pažnji. (Aplauz.)

Reč ima narodni poslanik Milorad Buha. Ostalo je još 26 minuta.