Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković, ovlašćena predstavnica Poslaničke grupe Napred, Srbijo.

Poštovane kolege, poštovani predsedavajući, evo jedne teme kojom nam država vrlo jasno pokazuje šta su njeni prioriteti. Samim stavljanjem u fokus ovog zakona i rešavanja statusnih pitanja ljudi u poreskoj upravi nama država jasno daje do znanja da je najvažnije da prikupi sebi sredstva za svoje funkcionisanje.
Jasno je da nema države bez poreza i jasno je da država ne zarađuje nego troši, i tu nema nikakvog spora, ali ima spora u tome što država ne stvara prvo uslove da se proizvodi i namerno kažem – da se proizvodi, a ne samo stvaraju usluge, jer su to mimo metodologija i mimo priča, i mimo virtuelnog novca prave osnove iz kojih može da se zahvati porez, pa da onda živi država i svi oni koje država finansira.
Zašto nam ovde država nije dala, odnosno Ministarstvo finansija za prioritet plate, način zasnivanja radnog odnosa, raspoređivanje unutar organa, na primer za Državnu revizorsku instituciju? Ne, državi nije najvažnija kontrola trošenja novca. Njoj je najvažnije da napuni svoju kasu. Ako vremenski prethodi punjenje kase kontroli trošenja, ono što je vremenski prvo i što prethodi svemu jeste upravo proizvodnja. O tome se, tvrdim pouzdano, ne vodi dovoljno računa, ni rešenjima redovnim, a ni merama.
Šta država od nas traži? Da joj priznamo da je ona sama sebi najvažnija, da ima cilj da napuni kasu u kojoj nisu u jednakoj ravni odgovornosti njenih poreskih organa sa pravima koja im dajemo. Dobijaju mnogo veća prava, dobijaju i žele da im se ostvare veća primanja, ali nemaju jednaku odgovornost.
Da li nam je kroz ovaj zakon, koji su nam predstavili kao rešavanje statusnih pitanja zaposlenih u poreskoj upravi, uglavnom, država obezbedila informacije o tome kakvi su rezultati poreske uprave i učinci rada, da bismo mi mogli da damo svoj pozitivan sud o ovim zakonskim rešenjima?
Ako je država negde u decembru priznala da ima 13,2 milijarde dinara utaje poreza, čelni ljudi poreske uprave su priznali 13,2 milijarde, u februaru mesecu se objavljuju podaci po kojima poreska utaja iznosi 70 milijardi dinara! O kakvim učincima i zaslugama poreske uprave govorimo ovde, da bi stali pred ovaj dom i tražili veće plate, brže napredovanje i bolje uslove rada?!
Ako je zakon loš, pa je omogućio utaju poreza, ko je odgovoran za takva zakonska rešenja? Jedna te ista vlada DOS-a u različitim varijantama organizovanja, ali saglasna na takvim rešenjima.
Ako poreska uprava ima problem funkcionisanja u smislu zloupotrebe ovlašćenja, loših kadrova, dekapacitiranosti kao što kažu itd, a na čijem je to opet teretu, nego na teretu vlasti koja se ne seti koliko para ne uđe u državnu kasu dok ne vidi da je kasa prišla dnu.
Vrlo se ozbiljno hvalila u medijima i u javnosti država, odnosno njeni predstavnici, da je broj zaposlenih u 2005. godini u poreskoj upravi smanjen sa 8 hiljada na 6 i osam stotina zaposlenih. Godine 2009, februara, nama se država žali da nema dovoljan broj poreskih službenika da prikupe porez. A zašto je onda bio uspeh otpustiti ljude, a danas se žalimo da ih nemamo?
I svako ko radi u javnom preduzeću ili nekom državnom organu priznaće da imamo jedno potpuno nerealno i nelogično promovisanje dobrovoljnog odlaska ljudi i napuštanja, širenja obaveza koje dobijaju organi uprave, javna preduzeća i lokalna samouprava, takođe, baš u ovom delu nadležnosti, a da onda nema ko da obavi taj posao.
Te 2005. godine, što su meni poslednji dostupni podaci, poreska upraska uprava je prikupljala 80% svih prihoda u budžetu, to je bila njena uspešnost. Trošila je za taj posao, 0,88% od tog kolača koji se zove budžet.
Koliko danas naplaćuje poreska uprava? Koliko poreska uprava troši, mogu samo da pretpostavim.
Kakva može da bude moja pretpostavka i svih kolega ovde ako je 18. novembra stigao Predlog zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji sa jednim rešenjima, a onda 20. februara ove godine amandmani Vlade koji onako kako izgledaju vizuelno, tako i suštinski menjaju ovaj zakon. Za nepuna tri meseca Vlada je potpuno promenila pristup onom delu koji se zove napredovanje i materijalni položaj zaposlenih.
U ovom osnovnom Predlogu zakona bilo je predviđeno da se popunjavanje radnih mesta na neodređeno vreme u ovom organu može vršiti po pravilu javnim konkursom i izuzetno preuzimanjem iz drugog državnog organa, da bi u ovim amandmanima od februara meseca pod broj jedan došao način – trajno premeštanje. Trudila sam se da kroz materijale koje imam razumem šta znači institut trajnog premeštanja i nisam uspela da utvrdim.
Postoji sistem privremenog premeštaja gde neko može da napreduje u službi mimo redovnih i uobičajenih procedura i da na takvo više mesto bude raspoređen na rok od 12 meseci. Postoji novi rok od 12 meseci umesto šest meseci i za rad na određeno vreme i postoji privremeni premeštaj kada neko može da bude premešten u drugo mesto rada do 50 kilometara od onog gde živi, a u istoj spremi i istom platom. Postoji i privremeni premeštaj gde neko može da bude kažnjen za loše rezultate rada i zbog disciplinskog postupka do dve godine premeštaja takvog privremenog, ali nisam uspela da utvrdim šta je trajni premeštaj u smislu ovog zakona. Prosečni građanin teško može da razume ova zakonska rešenja.
Mnogi organi na koje se ovi zakoni odnose, advokati koji profesionalno treba da tumače ove stvari, takođe, nisu u stanju da protumače odredbe ovog zakona, a ono čime se hvalite da se poboljšava materijalni položaj zaposlenih u poreskoj upravi, tumačim zbog iskustva, ne vama verujući na reč i na zakon, nego po onom kada lisicu pozivaju u pećinu, a ona kaže "plaše me tragovi jer vode samo do pećine, a iz pećine nijedan".
Moram da iznesem svoju sumnju da vam sistem privremenih premeštaja i mimo uobičajenih pravila i procedura napredovanja, odnosno kažnjavanja služi da po diskrecionom pravu ili moralno političkoj podobnosti pravite kadrove kakvi vama odgovaraju.
Da to jeste moguće govori i primer, ne verujem da je usamljeni, jedan od otkrivenih, da je jedan od načelnika poreske uprave u Vojvodini došao bez potrebnog radnog iskustva na mesto direktora, a onda, dragi građani, onaj koji je zadužen da sprovodi, kontroliše, utvrđuje i naplaćuje porez, kupi kuću, ima priznanicu, izbegne prijavu poreskom organu da ne bi platio porez i tek kada proda, sazna se da je transakcija imala to posredno koleno u kojem je onaj koji je zadužen da naplaćuje i kontroliše oštetio državu za porez.
Svi oni koji su danas u situaciji da imaju neke povlašćene informacije, povlašćene u smislu da znaju kako se mogu poreske rupe, poreske površnosti zloupotrebljavati, koriste to za reket države ili reket onih koji mogu da zarade na tome. I što je najgore, u tome prednjače oni koji predstavljaju državu.
Neću da koristim analogiju juče uhapšenih, od 35 je 18 policajaca, neću, tek su u istražnom postupku. Ali, mnogo je 18 policajaca od 35 uhapšenih. Tvrdim da, sedam ili osam, a tada je prvo lice poreske uprave reklo – u 2005. godini je otpušteno iz poreskih organa zbog zloupotrebe.
Koliko je onih koji nikada nisu otkriveni? Koliko je onih na koje se žalilo nebrojeno ljudi – u svakoj političkoj stranci, uverena sam, postoji arhiva onih koji se žale na zloupotrebe od strane državnih službenika koji treba da sprovode ove zakone, a kojima nisu mogli da dođu zakona, a ne glave? Ne u ime onih koji pošteno rade svoj posao i uvek to moramo da odvojimo, nego zbog onih koji štete državu, štete i građane istovremeno, jer smo svi korisnici države na neki način i svi moramo da vodimo računa o prihodima koji u državu treba da se sliju. Vi morate ovim zakonom da obezbedite ne samo pravo da vam se u drugostepenom postupku ne pita Vrhovni sud, nego da to radi poreski organ unutar, nego da izgradite mehanizme odgovornosti za one koji štete i brukaju državu.
Gospođo ministre, pođite od vas, zašto vam u ovom zakonu od osnovnog rešenja, a do amandmana, vaše ovlašćenje da propisujete šta je to nespojivo sa ovom delatnošću poreskog činovnika predlaže direktor poreske uprave? U prvom rešenju to je bilo vaše pravo.
Šta vi možete da uradite kada vam partijski postavljen direktor poreske uprave podnese zahtev? Nećete vi dovoditi u nepriliku koalicioni sporazum, vi ćete jednostavno za ljubav mira, od kojeg ćemo trpeti svi, dozvoliti da poreska uprava bude jedan od onih feudalnih poseda u kojem se zapošljavaju podobni, u kojima je dok je bilo poreskih izjava bilo dvostrukih knjiga poreskih izjava zavedenih i nezavedenih, tako da i danas imamo slučaj da fiskalna kasa nije opšte pravilo i vređa mene kao poslanika ako mi kažete ovde da je ovo rešenje doneto na zakonu pred kojim treba da budemo svi jednaki.
Da, teoretski to lepo zvuči – praksa pokazuje nešto drugo. Da to nije moguće ne bi vi priznavali 13,2 milijarde utajenog poreza, a drugi su istragom dolazili do toga da je to mnogo veća cifra. Ono što vi kao država morate da uradite jeste – da u promovisanju jednošalterskog sistema rada, gde se PIB dobija na jednom šalteru, morate da priznate da prvo morate da ukinete sto internih pravilnika, odnosno instrukcija koje poseduje poreska uprava. Ono što se naziva internom instrukcijom, 50 dokumenata, od tih 100, tiče se otvaranja poreskog identifikacionog broja, znači trećeg lica, a do njih se nigde ne može doći niti se mogu pročitati.
I ovo što govorim je objavljeno na sajtu tela koje se bavi regulatornom reformom i koje traži da se među prvima ukinu takva interna akta, pravilnici i instrukcije, a o ovom organu, o kojem danas govorimo, od 150 ih je tajnih, a tiče se nas.
Da bih ja o ovome mogla da govorim na ovakav način, tvrdim da sam poreski obveznik koji nijedan dan nije zakasnio u svojim poreskim obavezama. Radim u preduzeću koje, takođe, svoje poreske obaveze izmiruje u danu i u paru, ne zakidajući na tome. Radim u ovom domu koji se izdržava od države.
U ime svih nas koji plaćamo porez ne možete ovde da tražite sredstva, a da kažete – neće se iz budžeta tražiti sredstva za sprovođenje ovog zakona, već će biti obezbeđena iz same poreske uprave, iz njenog poslovanja. To je opet od istih poreskih obveznika, iz onoga što je suva drenovina, a zove se proizvodnja u ovoj državi, jer nemate odakle da uzmete, nego od tih istih poreskih obveznika koji pune budžet.
Ne možete reći da su vam potrebni novi ljudi i nove pare, jer osam godina broj zaposlenih stoji na cifri od dva miliona. Broj zaposlenih se ne povećava i kako smo mi to biznis servis za privlačenje stranih investicija, kada smo toliko reformi uradili – uništili i bankarski sistem, možemo ga mi zvati domaćim koliko hoćemo, a znate li šta je domaće, domaće su samo kamate koje plaćamo, zarađujući ih ovde u ovoj zemlji. Sve ostalo, a to nije samo naše iskustvo, već svih zemalja iz okruženja koje su te savete slušale – tako su prošle.
Vi morate da vodite računa o poreskoj izdržljivosti i morate da shvatite da danas napunjena kasa novim propisom, novim ljudima, novom strogošću, znate li šta će značiti – trku u krug onih koji treba da utaje porez i da prežive i države koja će ih juriti da taj porez prikupi? Ovaj zakon nije dobar način i Srpska napredna stranka, Poslanički klub Napred, Srbijo za njega neće glasati. (Aplauz.)
(Za vreme govora narodne poslanice Jorgovanke Tabaković, poslanici lupaju o klupe.)

Reč ima narodni poslanik Radojko Obradović, ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe DSS.

Hvala, gospođo potpredsednice, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu je zakon o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Pažljivo smo pročitali Predlog i u detaljnom obrazloženju za donošenje ovog zakona vrlo jasno piše koji su to razlozi.
Jedan od ključnih razloga jeste to što zakon treba da zaustavi proces daljeg smanjenja kapaciteta poreske uprave, da izvrši njenu kadrovsku konsolidaciju do nivoa koji obezbeđuje stabilnost javnih finansija u narednom periodu i u samom tekstu zakona to je detaljno razrađeno. U članu 23. se kaže da će zaposleni u poreskoj upravi ubuduće biti poreski službenici. Članom 24, odnosno članom 169. se definiše način na koji će se popunjavati radna mesta. Članom 169đ se kaže kako se definiše rad na određeno vreme. Član 169z definiše radno vreme, pa kaže kako je moguće da se definiše rad u smenama, rad subotom i nedeljom i do detalja obrazlaže sve te elemente koji su važni za funkcionisanje jednog tako važnog državnog organa.
U državnoj upravi Srbije, a to čujemo sada svakoga dana, radi 28 hiljada službenika. Na koji način i kojim zakonom definisati status ostalih službenika koji ne rade u poreskoj upravi? Da li su ti zaposleni manje važni i da li ti organi ne rade tako važne stvari ili će možda u sledećim nedeljama i mesecima pred nama biti gomila nekih drugih zakona – gde će svaki od ministara i starešina državnih organa predlagati zakone i isticati specifičnosti? Koliko smo upoznati, manje-više, svi državni organi imaju sličan problem, a to je, da školovani kadrovi napuštaju, odlaze u privatan sektor i jako je teško obavljati važne i odgovorne stvari.
S druge strane, u ovoj sali smo više puta govorili o potrebi da se utvrdi koliki je optimalan broj zaposlenih, jer kako god se koji zakon pojavi ispostavi se, kao što se i u ovom zakonu kaže – da u poreskoj upravi ima manje zaposlenih nego što je potrebno, odnosno većina zakona koji se pojave tvrde da u tim organima radi manje zaposlenih nego što je potrebno.
Takođe, s druge strane, ovde smo isticali više puta da Državna revizorska institucija ne može da dobije prostor, zato što su sve državne prostorije zauzete zaposlenima i govori se kako treba da se zidaju nove zgrade, da bi ti zaposleni dobili više prostora.
Drugu važnu stvar koju smo primetili u obrazloženju, to je da su razmatrane mogućnosti kako da se ovaj problem reši. Vrlo je jasno istaknuto da ovaj problem može da se reši isključivo zakonom. Pošto je ovo materija zakona, onda mora da se promeni zakon.
Ja moram da pohvalim ministarku finansija koja ovako naglašava, u obrazloženju zakona, potrebu da se bezuslovno poštuju zakoni.
Ono što mene brine jeste – zašto drugi ministri ne poštuju zakone? Ja osećam potrebu da ministarku finansija zaštitimo od drugih ministara, na primer od potpredsednika Vlade Božidara Đelića. Božidar Đelić je nagovestio da će u petak biti održan koordinacioni sastanak na kome će se utvrđivati platforma za pregovore sa MMF.
Ne znam da li gospodin Đelić zna, ali Vlada je usvojila Memorandum o ekonomskoj fiskalnoj politici, a sa druge strane Skupština Srbije je usvojila Budžet za 2009. godinu. Svi elementi ekonomske politike se nalaze u ta dva akta. Prema tome, ne može da se pregovara o tome – da li će zakon da se poštuje. Ako se kaže da će bruto društveni proizvod biti 3,5%, da će deficit biti 1,5%, da će pad izvoza biti oko 5%, da će pad uvoza biti oko 5%, onda je to zvaničan državni akt. Rečeno nam je da je to ekonomska politika koja je utvrđena, da nema potrebe da se u Skupštini otvara nova rasprava o ekonomskoj politici, da je dovoljno da kroz poslanička pitanja, sa predstavnicima Vlade razgovaramo o tome.
Prema tome ne vidim razloga da se prave koordinacioni sastanci, ako nema revizije te politike, a ako ima, onda se to radi na drugi način, upravo ovako kao što ministarka predlaže u ovom zakonu –Vlada koriguje Memorandum, budžet dolazi u Skupštinu, odnosno rebalans, sa nekim novim projekcijama i to onda ima snagu zakona. Sve drugo je direktno kršenje zakona.
(Član 16, tako je, da, u sali kažu da je tako – apsolutno u Narodnoj skupštini ne može da bude neke druge priče.)
Član 16. Zakona o budžetskom sistemu tačno definiše šta stoji u Memorandumu o budžetu – srednjoročne makroekonomske i fiskalne projekcije, pregled ekonomske i fiskalne politike, preporuke u pogledu budžetske strategije, vrlo jasno definisano i ne ostavlja se prostor za bilo kakva proizvoljna tumačenja.
Ono što mi ovde imamo problem kada se donese Poslovnik, pa ne možemo da ga protumačimo, jer postoji milion tumačenja, Zakon o budžetskom sistemu je definisan na vrlo jasan način. Prema tome, ako ima problema, onda se to definiše ili tako što Vlada koriguje Memorandum ili tako što Skupština usvaja nove projekcije kroz rebalans budžeta.
Prema tome, Narodna skupština mora jednoglasno da stane u odbranu ministarke finansija i da je zaštiti od proizvoljnih izjava i proizvoljnog delovanja njenih kolega iz Vlade.
Umesto rasprave u Skupštini, mi smo pre nekoliko dana imali raspravu na Kopaoniku. Umesto da čujemo koje su to projekcije i koje su vizije, pošto nismo mogli da ih čujemo ovde, čuli smo nekoliko novih ideja. Ima ih svega tri ili četiri, koliko sam uspeo iz sredstava informisanja da se informišem:
Jedna ideja su kompenzacije. Ako me sećanje dobro služi, to je već u Srbiji viđeno.
Druga ideja je pretvaranje duga u vlasništvo države. Opet, ako me sećanje dobro služi, i to smo već videli.
Treća i najvažnija ideja je zaduživanje. To smo već i te kako dobro videli u ovoj zemlji, pa nas je bolela glava posle toga 20 godina i boli nas još uvek.
Problem duga, ako pogledate strukturu i razloge za neke od naših problema u 2009. godini, jeste to što su se privatna preduzeća zaduživala u inostranstvu. Državni dug nije veliki, ali je dug privrede veliki. Ta privreda to ne može da servisira. Kada to privreda više ne može da radi, onda svi zajedno imamo problem. Da li će to biti rešenje ako smo sve ove recepte već videli, to je potpuno jasno.
U Skupštini se otvara mogućnost da se raspravlja o efektima krize i o merama, ali će pre ili kasnije o tome morati ovde da se raspravlja. Ako ništa drugo, moraće kroz rebalans budžeta. Sve zajedno će nas mnogo manje boleti glava ako to bude pre. Očigledno da će to biti kasnije, a onda ćemo, u godinama pred nama, svi zajedno kukati. Hvala.

Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja načelnog pretresa, prijave za reč, u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe: SPS – JS, Napred, Srbijo i SRS.
Prelazimo na deo rasprave, a po redosledu narodnih poslanika, prema prijavama za reč u načelnom pretresu.
Prvi prijavljeni govornik je narodni poslanik Đorđe Milićević, a posle njega narodni poslanik Veroljub Arsić.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovana ministarko gospođo Dragutinović, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Poslanička grupa SPS – JS smatra izuzetno važnim, jer se ovim zakonskim predlogom, zapravo, želi postići jedna transparentnost organizacije, odnosno potpuna kadrovska konsolidacija, radi efikasnog izvršenja poreskih prikupljanja i obezbeđenja stabilnosti javnih finansija.
Dakle, najvažnije izmene koje su predložene ovim zakonom jesu: pojašnjenje nadležnosti jedinica lokalne samouprave; zatim, kao pravo poreskog obveznika propisuje se i pravo na preknjižavanje, kao što je, između ostalog, ovde rečeno; zatim, predlog je da poreski obveznik izmenjenu poresku prijavu ne može podneti nakon pokretanja postupka poreske kontrole za kontrolisani period; na usmenom javnom nadmetanju, na kome se prodaju pokretne stvari čija je pojedinačna vrednost preko 200 hiljada dinara, učestvovati mogu samo lica koja polože depozit u visini od 10% procenjene vrednosti pokretne stvari.
U poreski postupak uvodi se, između ostalog i apsolutni rok zastarelosti od 10 godina, propisivanje obrasca potvrde o rezidentnosti iz ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Zatim, predložene su izmene kojima se uređuje radno-pravni odnos zaposlenih i precizirane su prekršajne sankcije.
Čini nam se da je opšta procena da sadašnji kadrovski potencijal, najpre po broju, neće moći kvalitetno i adekvatno da izvrši osnovni zadatak, a to je utvrđivanje, kontrola i naplata javnih prihoda. Poreski obveznici su najveći broj građana Srbije i podrazumeva se, prema svakom poreskom obvezniku, postupak mora biti vođen uz poštovanje načela zakonitosti i jednakosti, a za to su potrebni visokoprofesionalni poreski operativci, potpuno posvećeni poslu koji rade, uz adekvatnu motivaciju.
Zbog toga je, između ostalog, u ovom zakonskom predlogu najveći prostor i posvećen kadrovima, odnosno načinu popunjavanja izvršilačkih radnih mesta u poreskoj upravi, zvanju tih kadrova, uslova koje treba da ispunjavaju, uslova koje moraju da ispune u bavljenju tim poslom, nagradama, kao i dodacima na osnovnu platu i naknadama plate.
Za ispunjenje osnovnih funkcija države, kao i za jedno stabilno vođenje makroekonomske politike jedne države, neophodno je da se kroz poresku administraciju obezbedi efikasna naplata poreskih prihoda i naplata, rekao bih u kontinuitetu, kroz jasnu i pojednostavljenu proceduru, čemu ovaj predlog zakona i teži.
Ovim se, zapravo, postiže i svojevrsna pravda da svi redovno izmiruju svoje poreske obaveze.
Predlog dopune zakona reguliše i način otpusta obaveza po osnovu poreza u privatizaciji privatnih subjekata, ako je iznos obaveze privatnog subjekta iznad postignute kupoprodajne cene.
Takođe, neophodno je ojačati poresku administraciju, zbog obima posla koji će se pojaviti u realizaciji postupka restitucije i vraćanja imovine ranijim vlasnicima.
Kao što je na samom početku rečeno, ovim predlogom prodaja pokretnih stvari regulisana je tako da na usmenim javnim nadmetanjima, na kojima se prodaju pokretne stvari čija je pojedinačna vrednost preko 200 hiljada dinara, mogu učestvovati samo lica koja polože depozit od 10% procenjene vrednosti.
U slučaju da kupac u roku od osam dana, od dana kada mu je dostavljen zapisnik o prodaji, ne uplati iznos za koji mu je prodata pokretnost, prodaja se oglašava nevažećom, kupac gubi pravo na povraćaj depozita i ne može biti ponuđač u daljem postupku prodaje. Ova izmena i ova novina svakako ima za cilj da postupak prinudne naplate bude daleko efikasniji.
Kao što je već rečeno, izmenama ovog zakona u poreski postupak se uvodi apsolutni rok zastarelosti od 10 godina, a precizirane su i prekršajne sankcije kojima će se poreski obveznik, pravno lice ili preduzetnik koji ne podnese poresku prijavu propisanu poreskim zakonom, kazniti za prekršaj novčanom kaznom u visini od 15 – 20% iznosa poreza utvrđenog rešenjem poreske uprave.
Takođe, između ostalog, u obrazloženju ovog predloga navedeno je da se njime predviđa da pravo na preknjižavanje i pravo na povraćaj poreza imaju isti rok zastarelosti, da poreski obveznici ne bi zloupotrebljavali različite rokove zastarelosti, ukoliko istekne rok zastarelosti za povraćaj, poreski obveznik podnese zahtev za preknjižavanje.
Na kraju, želim još jednom da kažem da će Poslanička grupa SPS – JS u danu za glasanje podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, a posle njega narodni poslanik Dejan Radenković.

Dame i gospodo narodni poslanici, imamo priliku da raspravljamo o Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, ali pre nego što pređem na same komentare zakona, skrenuo bih pažnju gospođi ministar da se ne ponaša onako kako se ponašala prema narodnim poslanicima kada smo postavljali i imali neko tzv. pravo da postavljamo pitanja.

Izvinite narodni poslaniče, molim narodne poslanike koji ometaju govornika udaranjem predmeta ili delovima tela o inventar Narodne skupštine, da prestanu sa nedoličnim i nedostojnim ponašanjem u sali Narodne skupštine. Izričem upozorenje svim narodnim poslanicima koji čine taj prekršaj i kršenje čl. 103. i 104.
Upozoravam vas da ću po članu 106. biti primorana da vam izreknem mere opomene.
Izvolite, narodni poslaniče, i izvinite na prekidu.
(Narodni poslanici SRS lupaju o klupe.)
Ne znam da li je upozorenje bilo dovoljno jasno i da li su narodni poslanici koji se nedolično i nedostojno ponašaju kršeći čl. 103. i 104. čuli upozorenje koje sam izrekla? Nije dozvoljeno lupati o inventar i nije dozvoljeno ometati govornika dok izlaže za vreme sednice Narodne skupštine, osim što je nepoštovanje svih drugih narodnih poslanika, a to je osnov za izricanje opomene. Molim vas da to ne činite.

Pogotovo ne na onaj način kada je postavljeno pitanje zašto su domaće banke zatvorene...
(Narodni poslanici SRS lupaju o klupe.)