Kolege narodni poslanici, nemam ambiciju da sada utvrdim koliki je minimum vremena neophodnog za obrazloženje jednog amandmana, ali moja namera jeste da pokažem da to za dva minuta nije moguće, sve u okviru vremena koje mi je na raspolaganju.  
Plašim se da smo došli u situaciju da po amandmanima radimo kao po ''akortu''. Neki verovatno znaju šta to znači, to znači uraditi nešto na brzinu, odraditi, a šta je s kvalitetom, to će se pitati i građani Srbije koji su vam ukazali poverenje, a pristali ste da glasate za jedan poslovnik koji je doveo do ovakve situacije.
Poštovane kolege, ne zaboravite da ima građana u Srbiji koji razumeju i znaju o čemu pričamo ovde. To, sigurno, nije moguće za dva minuta obrazložiti.
Podneo sam amandman na član 22. Predloga zakona o međunarodnoj pomoći u krivičnim stvarima. To je procesni zakon. U ovom članu su predviđene dve okolnosti u kojima sudija može da produži pritvor – ukoliko lice nije dostupno, ili se osnovano sumnja da neće biti dostupno, i u slučaju da lice može uticati na svedoke ukoliko bude na slobodi. To su dva uslova koja su predviđena ovim zakonom, a to je, takođe, veoma detaljno regulisano u Zakoniku o krivičnom postupku, te sam stoga i predložio da se ovaj član briše, jer je ta materija regulisana u nekom drugom zakonu, konkretno, u Zakoniku o krivičnom postupku, te ovde nije postojao nijedan razlog, niti potreba da se ovakav član unosi u zakon o međunarodnoj pomoći u krivičnim stvarima. Zahvaljujem.

Narodni poslanik Sreto Perić nije iskoristio vreme za Poslaničku grupu, govorio je u okviru dva minuta kao podnosilac amandmana.
Da li neko drugi želi reč? (Ne)
Na član 22, amandman, s ispravkom, podneo je narodni poslanik Miroslav Petković.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima podnosilac amandmana, poslanik Miroslav Petković.

Hvala najlepše.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uprkos najgrubljem kršenju člana 142. Poslovnika, kada je u načelnoj raspravi objedinjeno ono što ne može da se objedini, danas smo doživeli i prekršaj člana 143. našeg poslovnika, gde u pojedinostima raspravljamo o tri zakona potpuno nespojiva. Nikome u sali nije jasno šta se dešava, ali to je, verovatno, efikasnost koju treba da pokaže naš parlament.
Za 25 minuta treba da govorimo o 168 amandmana koji su podneti na ovaj zakon. Moram da izrazim zadovoljstvo, DSS je podneo tri amandmana, od kojih je jedan prihvaćen. Ministarka, nažalost, nije tu, imaćemo prilike da joj na tome zahvalimo, ali smo očekivali da će i preostala dva amandmana, koja su potpuno smislena i poboljšavaju tekst zakona, biti prihvaćena, pre svega, onaj koji je vezan za uzajamnost u postupku, koja se, kako je to predviđeno ovim predlogom zakona, pretpostavlja, što nijedan pravnik ne može da prihvati i odobri, ali videćemo kako će to proći u danu za glasanje. To ide na dušu tim kolegama koji će na taj način glasati,.
Ono što smo predložili ovim amandmanom, jeste da se pritvor skrati, s predviđenih godinu dana, na šest meseci. Apsolutno smo sigurni da je to u skladu s našim pravnim sistemom, iako je ova odredba preuzeta iz ZKP, ali smatramo da, ukoliko želimo efikasno pravosuđe, taj posao može da se uradi za šest meseci, ne zadirući u to da se za dva meseca proverava opravdanost trajanja pritvora.
S obzirom na to da je ambicija da naše pravosuđe bude efikasno, ukoliko se to prekopira iz našeg parlamenta, siguran sam da od efikasnog pravosuđa neće biti ništa; jedini komentar na sve ovo što se danas dešava i što će se dešavati u narednom periodu, s obzirom na to da ne odustajete od ovoga, idemo dalje.
Molim vas da mi odobrite još 32 sekunde i osam stotinki da završim misao.
Činjenica je da nećemo popraviti ništa na ovaj način. Niste prihvatili amandmane koji je trebalo da budu prihvaćeni. Od efikasnog pravosuđa nema ništa, od efikasnog Parlamenta nema ništa, jednostavno, komentar je – tužno i ružno. Hvala vam najlepše.

Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić, ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe DSS-a, koristi vreme Poslaničke grupe DSS-a. Vreme koje je na raspolaganju je 12 minuta.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, smatram da je amandman koji je podneo kolega iz Poslaničke grupe, Miroslav Petković, izuzetno važan, jer ukazuje na to koliko se norme koje su u našem pravnom sistemu neusklađeno posmatraju.
Naime, važno je podsetiti na odredbe Ustava Republike Srbije koje zadiru u slobodu pojedinca.
Pritvor je jedna od mera kojom se zadire u slobodu pojedinaca, pogotovo kada se pojavi osnovana sumnja u postojanje vršenja krivičnih dela. Naravno, i Zakonik o krivičnom postupku definiše koji su uslovi za pritvaranje, ali sama ta mera je izuzetna.
Ustav Republike Srbije vrlo precizno propisuje koji su to vremenski rokovi u kojima lice može biti pritvoreno, odnosno lišeno slobode. Ovde ću iskoristiti priliku da citiram te odredbe Ustava. Mislim da je vrlo važno, jer ovo što je predviđeno u članu 22. stav 2. predloženog zakona potpuno je u suprotnosti s našim pravnim sistemom, konkretno, s Ustavom Republike Srbije. Amandman koji je podneo kolega Miroslav Petković upravo je upodobljen s rešenjima iz Ustava, s obzirom na to da istražni sudija donosi ovo rešenje.
Kaže se u članu 31: ''Trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora''.
Da li se može smatrati da je najkraće neophodno vreme godinu dana, kako predviđa ovaj član zakona o kom sada raspravljamo? Sasvim sigurno, nije. Naš ustav definiše da u istrazi pritvor može trajati najduže šest meseci. Smatramo da je, ako se uzme suština, smisao i racio zakona, i to mnogo vremena, ali smo, želeći da upodobimo rešenja koja postoje u Ustavu Republike Srbije s ovim predlogom zakona, u amandmanu predvideli da pritvor, kada su pitanju ove odredbe zakona i materija koju oni regulišu, može da traje najduže šest meseci, jer sam istražni sudija donosi odluku o tome.
Apelujem ovde na Ministarstvo pravde da uvaži ovaj amandman, jer nismo dobili nijedan racionalan argument zašto treba pritovor da traje godinu dana, pritvor koji određuje istražni sudija, po ovom predlogu zakona.
Zašto je potrebno toliko vremena, koje to činjenice treba da se utvrde? Ako je sam postupak koji se predviđa ovim zakonom, po svojoj prirodi, hitan, a godinu dana treba da traje pritvor, to je stvarno neprihvatljivo. Treba se pozvati na Ustav, na članove 30. i 31, i upodobiti rešenja ovog zakona s Ustavom i ovu izuzetnu meru lišavanja slobode svesti na najmanju moguću meru.
Apelujem da se svi naši amandmani koje smo podneli, na čl. 8. i 22, a zadovoljstvo nam je da je prihvaćen amandman na član 91. koleginice Milice Gavrilović, koji je regulisao pitanje da strane države mogu, preko svojih organa, da postupaju u postupcima u državi Srbiji, prihvate, ova dva amandmana – postojanje uzajamnosti i ograničavanje trajanja pritvora na šest meseci, iako ministarka nije tu trenutno. Izneli smo dovoljno argumenata, pozivajući se na najviši pravni akt, na Ustav Republike Srbije, da se ovi amandmani prihvate. Hvala.

Vreme na raspolaganju Poslaničkoj grupi je 22 minuta.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč po osnovu člana 100.

Dame i gospodo narodni poslanici, ukazujem na povredu člana 87. Poslovnika Narodne skupštine – na sednicama Narodne skupštine, pored narodnih poslanika, učestvuju članovi Vlade, ovlašćeni predstavnici drugih predlagača zakona i direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, kao i druga lica koja predsednik Narodne skupštine pozove.
Mi smo sada u situaciji kada su maksimalno redukovana prava opozicije da govori. Trudimo se da u kratkom vremenskom periodu ispričamo sve ono što imamo da kažemo.
Koliko vidim, ministar pravde nije u sali, a u sali nije ni Slobodan Homen, a ni Jovan Ćosić. Sada se pitam, kome narodni poslanici govore? Da li pričamo u vetar, da li pričamo samo zbog ovih stenografskih beležaka?
Koja je svrha naše rasprave ako predstavnik Vlade nije ovde? Em ste maksimalno redukovali vreme za raspravu, em kontradiktorno tumačite odredbe člana 143. Poslovnika, em sada ministar prave ne nađe za shodno da makar sluša ono što narodni poslanici za dva minuta treba da kažu. Treba da usvajamo Zakon o međunarodnoj krivičnoj pomoći. Zbog ovog zakona neko će da završi u zatvoru, ko zna gde, da mu se desi nešto strašno u životu. Sada narodni poslanici pričaju u vetar.
Gospođo Čomić, obezbedite da u sali, dok se raspravlja o amandmanima, prisustvuje ministar pravde i drugi ovlašćeni predstavnici Vlade, inače, ova rasprava i, uopšte, ovaj rad u Skupštini Srbije postaje potpuno besmislen. Kome mi govorimo? Kome pokušavamo da iznesemo argumente? Da je gospođa ministar ovde, možda bi prihvatila neki amandman, kada čuje našu argumentaciju. Kako da prihvati, kada žena nije ovde?
Molim vas, obezbedite da ministar pravde bude prisutan i da nam kaže zašto naši amandmani ne valjaju, ili makar neka sluša ono što imamo da kažemo.

Dva minuta. Zahvaljujem.
Predsednica Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, obavestila je da je na ovu sednicu pozvala gospodina Zlatka Petrovića i on je prisutan u sali u ime Ministarstva, a ministarka pravde na kratkoj je pauzi i pridružiće nam se u toku popodnevnog rada sednice.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 23, amandman je podneo narodni poslanik Milan Veselinović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima podnosilac amandmana, poslanik Milan Veselinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto nema ovlašćenog predstavnika ovde, trebalo bi da se napravi pauza da dođe ministar pravde. Što reče moj kolega Martinović, da ne bismo svi pričali u vetar, pridružujem se toj konstataciji.
Želim da kažem da ''u vetar'' pričamo o ovom zakonskom projektu i da je izlišno pričati, zato što, pre svega, ovaj zakonski projekat nije u saglasnosti s Ustavom. Mi smo naveli u obrazloženju da odredbe ovog zakona o međunarodnoj pomoći u krivičnim stvarima sadrže glave 23 i 22 ZKP. Ako mi ceo dan govorimo ovde da ovo nije u saglasnosti s Ustavom, da je protivustavno, pa, zar to nisu dovoljni argumenti da se ovaj zakonski projekat povuče, da se doradi i da se o njemu ne raspravlja.
Gledajući na ovu represiju koju sprovodi ovde ova vlast novim poslovnikom, želim gospođu Čomić da podsetim, a i mnoge poslanike koji ovde sede i koji su se 90-ih godina borili za demokratske procese, da su se borili da ovde poslanik može javno da iznese svoje mišljenje a da za to ne bude kažnjen i ne odgovara. Borili su se da građani slobodno izražavaju svoje mišljenje.
Nažalost, građani Srbije dobro pamte koliko je bilo mitinga, koliko je bilo revolta građana, a ima i mnogo žrtava. Poslednja žrtva je bila na našem mitingu, koji je bio organizovan u vezi s hapšenjem Radovana Karadžića. Zbog tih mrtvih duša, oni koji se zovu demokratama, ne bi smeli da gaze demokratiju i da ugrožavaju prava poslanika, a i prava građana. Vidite i sami, neka hapšenja koja se sprovode ...

Zahvaljujem. Da li još neko želi reč? Molim vas da se vratite na mesto. Želite da govorite i u okviru vremena Poslaničke grupe? Naravno. Izvolite.