Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je vrlo značajan deo zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, o čemu smo mnogo više govorili u načelnoj raspravi. Želim da iskoristim ovu priliku da ukažem na vrlo loše posledice koje primena ovakvih rešenja u ovom zakonu može izazvati, ne samo kada je u pitanju ugled i dostojanstvo advokatske profesije, nego, uopšte, pravosudni sistem u Srbiji.
Kada se pogledaju efekti primene zakona koji se odnose na radnje i postupke koje treba da čine advokati, u vezi s čitavim sistemom promena u pravosuđu, koje su definisane na osnovu zakona koje smo usvajali tokom jeseni, onda je vrlo jasno da ulazimo u ozbiljnu i problematičnu situaciju, koja se odnosi na stabilnost pravosudnog sistema.
S jedne strane ćete imati situaciju da se ukidaju sudovi u preko 100 opština, a primena ovog zakona izazvaće u velikom broju malih opština zatvaranje advokatskih kancelarija, čime će i dostupnost pravde velikom broju građana biti otežana i, sasvim sigurno, s obzirom na to da je advokatska profesija samostalna delatnost, ugrožavanje egzistencije velikog broja građana.
S druge strane, kao što smo rekli i u načelnoj raspravi, odredbe ovog zakona, pogotovo odredbe koje se odnose na evidencije definisane u članu 81, faktički, od advokata prave sistemske doušnike, ljude koji treba da svoje klijente proveravaju, da utvrđuju poreklo imovine, da to prijavljuju Upravi za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma, da ti podaci budu tajni, da sve ono što treba da predstavlja poverenje između advokata i klijenta koji dođe da zaključi npr. jedan kupoprodajni ugovor, bude ovde narušeno.
Postavlja se suprotno pitanje, a šta radi poreska uprava, koja bi trebalo da bude nadležna da se ovim poslom bavi?
Svako ko je advokat, a ovde ima advokata i iz vladajuće koalicije, i iz opozicionih stranaka, znaju da se, nakon zaključenja kupoprodajnih ugovora u sudu i overe tih ugovora, iz suda ide u poresku upravu i poreska uprava nema nikakvu obavezu u smislu provere porekla imovine koja je definisana ovim zakonom; taj posao se stavlja na teret advokata.
Postavlja se pitanje, zašto je advokat taj koji to treba da radi i kojim metodama da utvrđuje? Da li će ikada moći da utvrdi podatke o tome odakle određena količina novca stranci koja želi da kupi stan ili stranci koja ga prodaje, dakle, na koji način je došao u posed tog stana?
Bojim se da će se sve te stranke, kada saznaju da to advokati rade, razbežati od svih advokatskih kancelarija, pa ćemo podsticati nešto protiv čega smo se deklarativno ovde borili, jednu vrstu promocije nadripisarstva onih ljudi koji po kućama, po stanovima, negde po pisarnicama sudova, prave kupoprodajne ugovore, uzimaju novac. Time se još više podstiče mito i jedan ozbiljan i odgovoran posao kao što je zaključenje kupoprodajnog ugovora izmešta iz advokatskih kancelarija.
Znači, primena ovih odredaba može da ima ozbiljne posledice na ugled advokatske profesije, pogotovo kada se zna da su zaprećene prekršajne kazne do 500 hiljada dinara za nedostavljanje tih podataka ako postoji osnovna sumnja. Advokati će, u strahu, da dostavljaju sve podatke Upravi za sprečavanje pranja novca, jer će se bojati da, eventualno, Uprava ne nađe mogućnost ili osnovnu sumnju da je stranka koja je zaključila ugovor, možda, prala novac preko njegove kancelarije. Onda ćete imati jednu opštu histeriju prijavljivanja svih klijenata koji uđu u advokatsku kancelariju.
Ne želim da govorim o tome da nijedna stranka neće da kaže advokatu podatke koji su definisani članom 81. Dodatno opterećenje za male advokatske kancelarije, u malim mestima, jeste član 77, kojim se advokatu nameće obaveza da ima ovlašćeno lice, da ga zaposli, da mu plaća edukaciju, da mu obezbedi sve tehničke uslove. Pitanje je, koja advokatska kancelarija u ovom trenutku, a govorimo o manjim mestima, to može da izdrži?
S jedne strane, imate ukidanje sudova, a, s druge strane, imaćete zatvaranje advokatskih kancelarija u velikom broju mesta i promociju nadripisarstva, jer će stranke zaključivati ugovore na drugim mestima, a ne u advokatskim kancelarijama i s advokatskim pečatom.
Znači, molim vas da tražite mišljenje o ovome, jer je vrlo relevantno da čujete mišljenje advokata, advokatskih komora, da li advokatske kancelarije ovaj posao mogu da sprovedu i da li je to u interesu jedne ozbiljne i ugledne profesije u Srbiji.
U tom smislu, pozivam sve advokate iz vladajuće koalicije, naravno, i iz opozicionih stranaka, da podrže ovaj amandman i da se ova obaveza ne stavlja na teret advokatima. Ima poreska uprava dosta mogućnosti da, preko svojih kapaciteta, utvrdi poreklo imovine, utvrdi podatke i takvim merama spreči pranje novca i finansiranje terorizma i da otkrije one koji to žele da čine. Ne mislimo da oni koji treba da budu ljudi od najvećeg poverenja za građane, kada stupe u poseban odnos s njima, advokati to treba da rade. Hvala.
