Ne omogućava, narodni poslaniče. Morate se držati člana 103. i govoriti o dnevnom redu. Vaše je pravo da koristite vreme, ali u skladu sa odredbama Poslovnika. Izvolite, nastavite.

Vidite kako sam znao šta treba da kažem, samo tri sekunde sam potrošio.
Skrenu bih vam pažnju na jednu vrlo važnu stvar na koju vam nisu do sada neki ukazivali, čudi me da neke poslaničke grupe nisu podnosile amandmane, a mi ne smatramo da imamo obavezu da samo mi podnosimo amandmane, gde postoji neki poseban interes, da se skrene pažnja ukazujemo, ali to ne znači da na svaki član treba da damo neki amandman.
U jednom od ovih članova je Vlada kao predlagač rok zastarelosti kod poreskog potraživanja svela, apsolutni rok, na, dobro je da ste to uradili u zakonu, da nije ni postojao taj rok, dobro je što ste ubacili bilo koji rok. Međutim, on ne može biti deset godina kao opšti rok zastarelosti na osnovu Zakona o obligacionim odnosima.
U poreskom postupku, upravo zbog te specifičnosti i upravo zbog činjenice da se radi o, ako mogu da kažem tako, "dugovanju prema državi, dugovanju prema javnim službama, dugovanju prema državnim organima i svemu onome što se finansira po osnovu javnih prihoda, sve ono što predstavlja javne rashode", tu bi morao da bude kraći rok, verovatno šest godina, kao što je u nekim zemljama.
Taj rok ne treba tumačiti samo kao rok u smislu potraživanja, nego ga treba tumačiti i kao rok koji nalaže efikasnost poreskih organa, jer kod poreske stvari, poreske politike, radi se o jednom javno-pravnom odnosu, nije obligacioni odnos, nije neki drugi, nego javno-pravni odnos. Onaj ko nastupa, istupa u ime države, u vidu poreske policije, poreske administracije, radi javni posao za državu. Odnosi između države i pojedinca gde se konstituiše porez, poreska obaveza je javno-pravni odnos i zato je dobro i poželjno da ti rokovi budu kraći od onih rokova koji su propisani Zakonom o obligacionim odnosima.

Molim službu Narodne skupštine zaduženu za rad odbora Narodne skupštine da naloži da mi sekretar Odbora za finansije dostavi izvod iz zapisnika, sa odlukom ili zaključkom Odbora za finansije da ne želi da se sazivaju sednice u slučaju da predlagač, odnosno predstavnik predlagača Vlade promeni mišljenje o amandmanima koji su prihvaćeni, dakle, da ne želi da u tom slučaju raspravlja o amandmanu koji je prihvatio i predlagač na osnovu člana 27.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 24. amandman je podnela Vlada.
Odbor za finansije je prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman posao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima podnosilac amandmana, narodni poslanik Tomislav Ljubenović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, podneo sam amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, podneo sam amandman  na član 24.
Članom 24. predviđeno je da posle člana 169. dodaju naslov iznad članova od 169a do 169c. Amandman se odnosi na član 24, novi član 169b. Stav 3. ovog člana glasi: "Javne konkurse sprovodi konkursna komisija koju imenuje direktor poreske uprave. Konkursna komisija ima predsednika i dva člana, koji po potrebi mogu imati zamenike." Amandmanom se predlaže da se 24. novim članom 169b, u stavu 3, posle reči "direktor" dodaju reči "organizacione jedinice".
Vlada je odlučila da ne prihvati ovaj amandman uz sledeće obrazloženje - amandman se ne prihvata iz razloga što je predložena odredba u saglasnosti sa članom 30. stav 2. Zakona o državnoj upravi, po kome direktor rešava u upravnim stvarima i odlučuje o pravima i dužnostima zaposlenih u organu. Ovim amandmanom iskazana je namera da se obezbedi decentralizacija u administrativnom smislu. Na rukovodioce organizacionih jedinica treba preneti kako ovlašćenje, tako i odgovornosti.
Kada govorimo o popunjavanju radnih mesta u poreskoj upravi, u suštini je isto. Iz koje stranke je direktor uprave, iz te su stranke i rukovodioci organizacionih jedinica. Ko god donosi odluku o tome ko će biti zaposlen, doneće da bude zaposlen neko od njegovih stranačkih kadrova. Kada govorimo o profesionalizaciji na poslu, ipak je decentralizovanje i pružanje mogućnosti da se odluke donose ...
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
... na lokalnom nivou, nešto što će doprineti kvalitetnijem radu organa.

Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS. Imate na raspolaganju vreme i kao predstavnik i kao poslanička grupa. Kao predstavnik poslaničke grupe, izvolite.

Gospođo ministre, kao što je rekao moj kolega Tomislav Ljubenović, naša namera kroz ovaj amandman jeste bila ta administrativna decentralizacija.
Kada smo u SRS analizirali ovo što ste predložili, doneli pred Skupštinu, razgovarao sam sa ljudima iz poreske uprave i, koliko sam upoznat, na nivou Republike Srbije postoje četiri organizacione jedinice. Te organizacione jedinice poreske uprave imaju svoje direktore, tako su bar oni rekli, verujem im.
Naša namera kroz ovaj amandman jeste suštinski bila ta administrativna decentralizacija. U zakonu je prilično uopšteno rečeno da će konkursnu komisiju birati direktor poreske uprave, a onda će, u principu, samo kao jedno administrativno telo ta komisija da sakupi konkursnu dokumentaciju i opet diskreciono pravo direktoru da on o tome odluči.
Ne znam kakve su i kolike su potrebe tačno poreske uprave za tim dekapacitiranjem, koliko će radnika biti potrebno, ali mislim da je nezahvalno da o tome odlučuje samo jedan čovek, u ovom slučaju direktor poreske uprave.
Smatrao sam da je shodno, u ime SRS, da recimo o radnicima u poreskoj upravi, odeljenjima ili u filijalama u Leskovcu, Sjenici, u Odžacima ne odlučuje samo direktor u Beogradu, nego da odlučuju i direktori organizacionih jedinica kojima te filijale i odeljenja poreskih uprava pripadaju.
SRS smatra da država nikada u finansijskom smislu nije bila centralizovanija i onda suprotno tome smatram da ovaj postupak predstavlja jedan vid ili način decentralizacije. Iskoristiću, takođe u prilog ove konstatacije, da je država finansijski centralizovana.
Jednom sam postavio to pitanje vašem ministarstvu. Voleo bih, ako možete i sada, ili da nađete za shodno da mi kažete - kada će država van snage staviti Uredbu o uzurpaciji sredstava koja se ostvaruju na lokalnim nivoima na ime korišćenja prirodnih resursa na jedinicama lokalne samouprave, što je predviđeno Zakonom o finansiranju lokalne samouprave. Vlada je uredbom ta sredstva preusmerila i apsolutno raspolaže njima, odnosno budžet Republike Srbije.
Smatramo u SRS da će to biti jedan potez, znači, stavljanje van snage takve uredbe, potez kojim će se obezbediti takođe fiskalna, odnosno finansijska decentralizacija, odnosno to će biti apsolutno u funkciji ravnomernog regionalnog razvoja. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Vreme na raspolaganju poslaničke grupe SRS je 46 minuta.

Ovo je najbolji Poslovnik koji postoji na kugli zemaljskoj. Formalno-pravno za jedan amandman možete 46 minuta, a to je jedan čas u školi.
Moram da skrenem pažnju da je ovom izmenom i dopunom zakona ubačen i priličan broj članova, svi se vode pod članom 24, ali tu ima skoro 20 članova i svi oni se tiču nečega što je radno-pravni status zaposlenih u poreskoj upravi.
Onda se postavlja pitanje - zašto bi moralo ovim propisom da se uredi nešto što je radno-pravni odnos kada postoji Zakon o državnoj upravi i Zakon o državnim službenicima, nameštenicima itd. Onda se postavlja pitanje o kakvoj se to specifičnosti radi, da je potrebno ovim zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji urediti i jedan deo koji se tiče radnog odnosa i statusa tih poreskih inspektora, inspektora utvrđivanja poreza i inspektora poreske policije.
Odgovor je vrlo jednostavan. Evo, skraćeno ću da vam kažem o čemu se radi.
Nekada je dominaciju u tom Ministarstvu finansija imala DS. Menjali su se poreski propisi oko tih poreskih službenika i oni su navatali nešto svoje, zaposlili, zaposlili.
Onda je došao Mlađan Dinkić u dva mandata, kao ministar finansija, odnosno u jednom je bio ministar finansija, a u drugom je bio, čini mi se, potpredsednik Vlade. Godine 2004. je izabran, jednom je bio ministar, a posle je bio potpredsednik.
Onda je krenula navala ovih eksperata. Evo, da vam dam jedan primer. Glavni vam je bio, recimo u Nišu, neki Radan Ilić, čuveni SPO-vac, monarhista do daske – više voli kralja nego Mlađana Dinkića; više voli da ode na Ravnu Goru nego u filharmoniju.
Kada je on došao za tog direktora, posmenjivao je sve, izbacio je vas iz SPS, sve napolje i počeo da prima. Primio je svoje partijske drugove, morao, kume, rođake, a samo da vam kažem da je njegov otac svojevremeno bio predsednik Okružnog suda, zadužen za onaj predmet Čaruga, i da vam ne ređam dalje. Dok je bila Koalicija Zajedno, on i onaj Banana opet bili tamo sa Živkovićem. Znači, tu postoji kontinuitet uništavanja Niša – uništavanja Niša, zapamtite.
Niš je nagrđeno mesto od 27. januara 1997. godine, kada je Koalicija Zajedno napravila lokalnu vlast. Ako meni ne verujete, pitajte Mileta Ilića, on će to mnogo bolje da vam objasni. Možete da pitate i Živkovića, i on će sve lepo da vam objasni, pošto mu je sada došlo u glavu.
Sada treba da se napravi neko pokriće. Ne sme više onako ogoljeno da se kaže – on ima člansku kartu, on je prvoborac od 5. oktobra, on je išao na Narodnu skupštinu da se pali. Vi se sećate koliko je ministara do sada bilo u Vladi koji su u biografiji imali to „5. oktobra se zatekao na Trgu Nikole Pašića“.
Sećate se, 2000. godine u novembru Labus je upadao, krizni štabovi su upadali u preduzeća. Posle su molili da se prekine to – da ipak portiri ne mogu da budu direktori. Mora na neki način da se stavi okvir.
Onda se postavlja pitanje, kako taj radno-pravni status nije regulisan 2002. godine, kada je donet ovaj zakon – bio je proevropski, najbolji, pošto pre tog zakona ništa nije valjalo, ni Zakon o javnim prihodima, ni o javnim rashodima, koji je i dalje na snazi, samo da znate, i da ne pričam koji još drugi propis.
Prosto se čudim da se Dejan Popović nije pobunio. On i onaj Raičević su bili tvorci prvih naših poreskih propisa 1991. godine. Ruku na srce moram da kažem – ti propisi su bili dobri. Praksa je bila loša, a propisi nisu bili loši, ali vi kada ste krenuli od pepela i iz pepela, morali ste i to da obrišete.
Prosto se čudim da ta dva autora, takođe petooktobarci, odnosno ovaj jedan je bio rektor, a sada negde ambasador, čini mi se, dok ovaj drugi Raičević, on je profesor na Ekonomskom fakultetu. On se već hvata za glavu, kada čuje „Demokratska stranka“, da znate. On je čak i bio prvi direktor, čini mi se, u to vreme Republičke uprave javnih prihoda, ili ovaj Novaković – nije bitno, ali je krenulo. Uredio se taj poreski sistem, u skladu sa novim Ustavom, i to mora da se kaže. Rečeno je – prihodi su javni, mora služba da bude centralizovana.
Vi ste pre dve godine krenuli sa decentralizacijom po sistemu – vraćam poslove lokalnoj samoupravi u onom delu gde se radi o prihodima lokalne samouprave, da me ne bi neko prozivao, vrištao itd, pa ste naknadno uveli trezor, pa ste uveli još neku kontrolu, pa ste uveli kvote, a da vam ne pričam o budžetskoj inspekciji koja takođe postoji na lokalnom nivou, ta vaša odeljenja budžetske inspekcije.
Oni su morali da budu probrani, pa kada su oni utvrđivali šta se dešava u javnim nabavkama itd. kod javnih preduzeća od lokalnog značaja, onda ste brže-bolje pojurili kod javnih tužilaca – da se zaustave postupci i krenuo je progon i tih ljudi, to moram da vam kažem. Pre jedno godinu i po dana ste sveli – da skupština jedinice lokalne samouprave odlučuje o tome ko će biti načelnik te njihove sada lokalne poreske neke službe. Znači, idete na razgradnju, atomiziranje po sistemu – što gore, to bolje. Za koga? Za onog čije će lutke da budu u prvom redu.
Imamo još jedan fenomen. Vi tačno kada uđete u poresku upravu možete da odredite ko je predstavnik X – firme, Y – firme, Z – firme, Jota – firme. Oni su tu, ali imaju apanažu na drugom mestu. Ja se slažem sa vašom pričom da je taj materijalni deo vrlo značajan za poresku inspekciju, za većinu ljudi koji tamo rade, ali ima odabranih, kod kojih materijalni aspekt rada u poreskoj upravi je beznačajan – glavna apanaža se dobija na drugom mestu.
Možemo da pričamo i o tome – šta znači kada poreska inspekcija, poreska policija prođe kroz neko pravno lice, proveri knjige, blombira, a kolega koji dođe sledeći – ne mora da gleda ono što je bilo prethodno, a to je sve oprano, to je sve čisto. Šta mislite, zašto se napravila ova posebna jedinica za velike poreske obveznike? Ne da bi se naplaćivalo ili poštovao zakon, nego da bi međedi bili zaštićeni, pošto su oni motori razvoja Srbije – gde oni ubodu svoje dugme, tu nikne kaput odmah.
Naravno, vi ste morali na neki način da stanete iza ovoga. Vama su predstavili da tu postoje objektivni problemi. Međutim, nisu u pitanju samo objektivni problemi – u pitanju je nešto drugo. Nađite nekog poreskog inspektora, odvedite ga u kafanu neka popije dve dunjevače i neka otvori dušu – čućete o kriminalu, šta se dešava. Više se ne kriju, jednostavno – oni rade pod stresom.
Gospođo Dragutinović, malopre smo imali drugi zakon. Je li vi znate da ste promenama u onom zakonu uveli da tržišnu vrednost nepokretnosti koja je predmet eksproprijacije utvrđuje poreski organ. Da li poreska uprava ima veštake?
Sada ću da vas podsetim na još nešto što se desilo krajem prošle godine. Krajem prošle godine ste doneli Zakon o javnim nabavkama. Znate li da nepokretnosti više nisu predmet javne nabavke, nisu dobro – pa, nije, izbacili ste? Znači, svi oni koji su dužni da poštuju Zakon o javnim nabavkama, kada obezbeđuju nepokretnost to mogu da rade neposrednom pogodbom i onda vam je jasno ko je uzeo po pet-šest hiljada kvadrata, dva dograđena sprata, kao vid kompenzacije. Oni koji su bacili šapu na neko zemljište, obezbedili da u budućnosti može biti neka gradnja.
Kod nas su interesantne nekretnine. Možda su u Americi veliki problem. Možda su veliki problem i u Nemačkoj, gde ne postoji ni jedan santimetar zemljišta koji nije opterećen hipotekom, ali kod nas još uvek ima. Kada su u pitanju urbana mesta, kada su u pitanju gradovi poput Beograda, znate i sami kakva je cena nekretnina, kako se to menja. Bukvalno rečeno, na dva kilometra 50% se menja cena, tržišna vrednost neke nepokretnosti, i ko stavi šapu na to, završio je posao. Ko napravi veliki tržni centar, završio je veliki posao.
To mora da prati poreska administracija i zato se ubacuju odredbe 20 i nešto članova, koje regulišu status zaposlenih u poreskoj upravi, znači – inspektori utvrđivanja prihoda, inspektori poreske policije, navodno, njima se poboljšava neki položaj u odnosu na ono što je propisano Zakonom o državnim službenicima.
Imaće pravo na malo veću platu, uvažavaće se još neke stvari, a da li oni treba da završe posao – da se povećaju javni prihodi, da se zakonito naplate javni prihodi, to pre svega mislim i da onaj ko je poreski obveznik bude identifikovan kao poreski obveznik?
Vi ste čak u jednoj odredbi ovde, oko utvrđivanja poreske osnovice, prevazišli, odnosno niste dali samo metodologiju utvrđivanja poreske osnovice, nego ste se upustili u vrednost, što je materija Zakona o porezu na imovinu, Zakona o porezu na dohodak građana i drugih propisa. To je to.
Znači, ako nešto nisam na dobar način sagledao u Zakonu o porezu na imovinu, ubaciću te odredbe u Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Ako nešto nisam materijalno-pravno sredio, a tiče se poreza na dohodak građana, ubacujem u Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, iako to što ubacujem u ovaj procesni zakon je materijalna odredba koja mora da bude tamo. Naravno, da bi to neko primenio na normalan način, mora da ima poseban status.
Da to bude jednostavno svim poslanicima, mi u poslaničkoj grupi SRS nikada još nismo dobili listing ko je bio na utvrđivanju kvoruma, a poslanička grupa ZES svakog dana dobija listing ko je bio. Neko može da kaže - što niste tražili? I to može da bude razlog, i odgovor i sve. Onda se dešava kad sledeći put tražite, onda se kaže - ne, to se daje na kraju sednice, ne na početku. Znači, uvek postoji neki izgovor. U zavisnosti od toga ko gde sedi, kako se predstavlja, to može da bude krupan razlog, a može da bude i kijavica.
Protiv sam toga da se u odredbe Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ubacuje ovoliki broj odredbi koje regulišu radno-pravni status zaposlenih u toj poreskoj upravi, bez obzira da li je u pitanju organizaciona jedinica, centrala itd, jer onda ne vidim zašto ste hvalili Zakon o državnim službenicima, jer i u tom zakonu postoje odredbe o nekim specifičnostima.
Taj zakon je predvideo mogućnost da postoji nešto specifično. Sad vi ovde nešto regulišete zakonom, ovim izmenama i dopunama mnogo stvari prepuštate podzakonskim aktima nekog rukovodioca.
Drugo, verovatno nećete da primetite ili ne želite o tome da pričate, ali nisam siguran da dobro znate šta je proces decentralizacije. Ako ste nešto definisali kao javni prihod od republičkog nivoa, republički javni prihod, ne znam šta vam znači ova vrsta decentralizacije.
Mogu da shvatim da postoje isturena odeljenja, odeljenja na terenu koja su u sklopu poreske uprave, ali da to što tamo treba da se reši radno-pravni status tretirate kao decentralizaciju, ježim se pri toj pomisli.
Neki blistavi um mogao bi da kaže - i nezavisno Kosovo je oblik decentralizacije Republike Srbije u režiji Republike Srbije. Sa gledišta Ustava, mi možemo danima da vas prozivamo što niste obezbedili naplatu prihoda, javnih prihoda u Peći za sve poreske obveznike.
Što nemate u evidenciji poreske obveznike sa Kosova i Metohije? Vi ćete da kažete - imamo neke. Nemate, nemate one glavne.
Uvažavamo neku, da kažem, nametnutu, prisilnu realnost, ali vodite računa kada pričate o decentralizaciji. Jesam protivnik decentralizacije kod onih poslova koji su od državnog značaja i koje je Ustav Republike Srbije stavio kao republičku nadležnost, jer proces decentralizacije kod nas može da znači - svaka vaška obaška.
Videli ste i sami, da bi prošao statut Autonomne Pokrajine Vojvodine, organizovan je sastanak u Jagodini, pa je organizovan sastanak u Nišu.
Poenta tog sastanka je da prođe statut, da damo ovu saglasnost, a na bazi nekih rešenja i opredeljenja i Niš može da ima stolicu pored Novog Sada u Briselu.
Ne dozvoljavam da bude nijedna stolica u Briselu, zato što Brisel je toliko daleko, a to što se vi nadate, pričate, pa vi se osam godina nadate, pričate, pričate, pričate, ode "zastava", ode ovo, ode ono, sve ode, a vaša trgovina maglom je najskuplja trgovina.
Zato, molim vas, budite oprezni. Mi nismo podneli veliki broj amandmana na ove odredbe o radno-pravnom statusu ljudi koji rade u poreskoj upravi da jednostavno ne biste prigovarali, te opet neka opstrukcija i za dva minuta itd, ali ovo ne rešava problem.
Problem je u feudima. Trenutno ovaj feud drži formalno-pravno Demokratska stranka, zapamtite, ali nema nekog većeg uticaja. Tamo su ovi "mlađkovi" koji sede već odavno i tamo su ovi tajkunski koji upadaju, koji treba da obezbede.
Nemojte da se čudite, slična je situacija i sa Narodnom bankom i sa drugim institucijama, gotovo identična. Naravno, vi ćete sada da kažete - nije, tu su eksperti, stručnjaci. Znam. Odite do Prćilovice pa objasnite onom seljaku to što imate da kažete.

Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković, zamenica predsednika poslaničke grupe Napred Srbijo. Vreme na raspolaganju za ovlašćenog predstavnika je 15 minuta i vreme poslaničke grupe 25 minuta.

Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.
Poslanički klub Napred Srbijo nije bio u prilici da njegovi amandmani uđu u proceduru, jer je ovaj zakon dat Skupštini na razmatranje po hitnom postupku, ali u toku utvrđivanja dnevnog reda hitan postupak je ukinut, tako da smo mi napisane amandmane izgubili pravo da predamo, jer smo to morali da učinimo do početka prve načelne rasprave, odnosno početka sednice.
Koristim poslaničko pravo da u okviru vremena raspoloživog za predstavnika poslaničke grupe kažem nekoliko reči za koje smatram da imaju izuzetnu težinu, a u vezi sa načinom raspoređivanja, odnosno popunjavanja radnih mesta u poreskoj upravi.
U načelnom pretresu sam podsetila na situaciju iz 2005. godine, da je u junu 2005. godine 231 zaposleni radnik poreske uprave u Srbiji bez ikakvog obrazloženja dobio rešenje da su tehnološki višak i otkaz ugovora o radu.
Mnogi od njih su bili nepoželjni, izgleda bez obzira na stručnost i na zvanje, pod plaštom Uredbe o racionalizaciji i smanjenju broja zaposlenih u državnim organima, koja je stupila na snagu od 2004. godine, decembra, ostali su van poreske uprave.
Istovremeno, sa otpuštanjem ljudi koji su imali zvanje i znanje, ali očigledno bili nepodobni, zaposleni su partijski podobni radnici bez odgovarajućih zvanja, radnog iskustva, stručnih sposobnosti i mnogi od njih su danas šefovi i rukovodioci.
Tadašnji ministar finansija, gospodin Dinkić, iznosio je u javnost i u medije podatke da se radi o radnicima koji su loše ocenjeni od strane njihovih pretpostavljenih, da su korumpirani, da su loše uradili testove inteligencije koji su po izjavama mnogih ljudi bili, mnoga od pitanja na tim testovima, gotovo uvredljivi i svi od njih su imali sumnju da je u stvari reč o tome da su poslužili kao ogledni kunići za nečije, ne znam kakve, ciljeve i za testove nekih nama nepoznatih organizacija.
Ono što sve nas i vas treba da zabrine ovde je što je više od polovine tih i tako otpuštenih radnika dobilo radne sporove, da je odšteta za nematerijalne i materijalne posledice u vrednosti od 10 do 15 hiljada evra i da šteta za naknadu tih i takvih radnih sporova pada na teret budžeta Republike Srbije. Za ostale su sporove u toku i molim da jednostavnom računicom shvatite težinu ovakvog postupanja, 231 zaposleni, pa po najmanjoj ceni odštetnog zahteva od 10.000 evra, to je dva miliona i 310 hiljada evra, to je preko dve milijarde 150 hiljada dinara na budžet, i to pitanje je da li u ovom trenutku budžet može da izdrži teret nečijeg hira i promene partijske podobnosti ljudi zaposlenih u jednom ovako važnom organu koji treba da sprovodi zakone.
Sam inspekcijski način kontrole i sprovođenja nekog zakona je u osnovi po definiciji skup, ali ako ste napravili štetu da otpustite 231 čoveka i da vam je već više od polovine dobilo radne sporove, sa vrlo velikom izvesnošću da će ih dobiti i druga polovina, a tražite pravo od Skupštine da zapošljavate nove i da za njih kažete platu odnosno troškove sprovođenja ovoga zakona neće snositi budžet nego samo poreska uprava, a to je opet jedna te ista privreda.
Građani ove Republike Srbije, pitam se da li je ovakvim postupanjem doveden ugled poreske uprave u pitanje, koliko je budžet oštećen i da li vam sa institutom trajnog premeštanja, na koji niste dali odgovor šta znači, zaista nešto radite u interesu građana Srbije i budžeta ili na njihovu štetu. Hvala.
(Tokom ovog govora narodni poslanici SRS lupali o klupe.)