Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podneo poslanik Dragan Živkov.
Reč ima ministarka Diana Dragutinović, predstavnica Vlade.

Prihvatam amandman na član 18. koji je podneo Dragan Živkov.

Na osnovu člana 27. molim predsednika Odbora za finansije da zakaže sednicu na kojoj bi se razmotrilo prihvatanje amandmana, radi celishodnosti. Inače će se u danu za glasanje Skupština izjasniti.
Na član 19. amandman je podnela poslanica Marina Toman.
Reč ima ministarka finansija Diana Dragutinović, u ime predlagača.

Takođe prihvatam amandman na član 19. koji je podnela Marina Toman.

Zahvaljujem.
Ministarka finansija je prihvatila amandman. Na osnovu člana 27. još jednom molim predsednika Odbora za finansije da na sednici Odbora za finansije takođe razmotri odluku o prihvatanju amandmana.
Da li neko želi reč o amandmanu koji je predstavnica predlagača prihvatila? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
Amandman ostaje predmet pretresa zbog toga što Odbor za finansije nije prihvatio amandman, te će se Skupština u danu za glasanje izjasniti, ako Odbor za finansije ne bude zakazao sednicu i svojim odlukama učinio da postane sastavni deo Predloga zakona. Da je to učinjeno, onda bi ovo već bio sastavni deo Predloga zakona.
Izvolite, i izvinite za čekanje.

Gospođo Čomić, sad vas obaveštavam, s obzirom na ovo vreme kao u onoj seriji "Alo, alo", to ću jednom da kažem, jer imam malo vremena. Odbor za finansije je razmatrao i amandmane na ovaj predlog zakona i prilikom razmatranja bili su prisutni predstavnici predlagača. Prvo su od strane svih članova Odbora zamoljeni predstavnici predlagača da kažu koje amandmane prihvataju i tada im je skrenuta pažnja da to urade pri čistoj svesti i zdravom razumu, kako se ne bi naknadno zakazivala neka nova sednica Odbora za finansije.
Takođe je i predstavnik parlamentarne većine u Odboru za finansije najljubaznije zamoljen da se izjasni šta će parlamentarna većina da prihvati od predloženih amandmana. Na pretprošloj sednici Odbora za finansije, kada smo na vaš zahtev bili u sličnoj situaciji, naknadno smo sazvali sednicu i tada je i Odbor za finansije većinom glasova prihvatio amandmane poslanika koje je Vlada u međuvremenu prihvatila i tada smo doneli zaključak da to više nećemo da radimo, već tražimo od Vlade punu odgovornost da pri zdravom razumu daje svoju definitivnu ocenu o svakom amandmanu.
Te to što nas molite da ponovo sednemo da bismo raspravljali, mi to nismo u mogućnosti da uradimo, jer nas obavezuje zaključak Odbora. Ne ljutim se na vas, nego koristim priliku da vas obavestim o tome šta se desilo, kako se desilo i kako ćemo ubuduće da radimo. Ozbiljno.
Sada bih nešto malo o ovim amandmanima, naravno u okviru onog vremena koje ima poslanička grupa SRS. Nadam se da nećete da mi zamerite što sam se javio. Povodom ova dva člana 18. i 19, u razlozima zbog kojih se odbijaju ti amandmani Vlada je navela da se amandmanima predlaže povećanje roka sa 20, kako je u osnovnom tekstu zakona, odnosno 30 kako je Vlada predložila, na 40 kako se sa ova dva amandmana predlaže, rok da u ponovnom postupku prvostepeni poreski organ postupi po primedbama drugostepenog poreskog organa.
Kada je Vlada odbila ta dva amandmana rekla je - mi vršimo promene u članovima 147. i 152. Zakona, da bismo usaglasili Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji sa odredbama Zakona o opštem upravnom postupku.
Što se tiče člana 18, tu su promenjena dva stava. U prvom od tih stavova rok je skraćen, u drugom je rok povećan sa 20 na 30 dana. Međutim, gospođo Dragutinović, nije ovo vaša greška, da se razumemo, ovde postoji mentalna greška iz 2002. godine, kada je donet prvi put proevropski, najbolji na kugli zemaljskoj, Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Promoter tog zakona je bio onaj "Hajdi", "hajmo, hajte", onaj što je došao i nije imala kuca za šta da ga ujede, sada ima 11,5 miliona osnivačkog kapitala u Meridijan banci.
Kod njega je sve euforično, da je tu gospođa Đukić-Dejanović mislim da bi ona morala malo nešto da pogleda, jer s vremena na vreme tu se javljaju neke manično-depresivne psihoze, sa kojima ne bismo morali da ratujemo na ovaj način politički.
Šta želim da vam kažem? Gospođo Dragutinović, kada se vratite u Ministarstvo nađite nekog od onih starijih ljudi koji rade u Ministarstvu, ako to nije sve oterano, i zamolite ih da ovo što je u članu 147, gde se povećava rok sa 20 na 30 dana, da se taj stav izbaci, jer član 147. u jednom stavu i član 152. u nekom drugom stavu regulišu istu materiju, roku u kome treba da se donese u ponovnom postupku pred prvostepenim organom novo rešenje o porezu, postupajući po primedbama drugostepenog poreskog organa, koje je svojim rešenjem poništilo prvostepeno rešenje, vratilo na ponovni postupak prvostepenom organu i dalo primedbe, odnosno ukazalo šta sve treba da se otkloni u ponovnom postupku.
Taj rok može da bude samo u jednom članu, ne može da bude u dva člana. Zašto se ovde javlja u dva člana? Javlja se zbog toga što se zakoni sada pišu kao literarni sastav. Bukvalno rečeno kao literarni sastav.
Sreća naša dok je bio Balinovac, on je koristio još arhaičnu terminologiju između 1929-1939. godine, stoga, osim itd.
Zakoni moraju da budu vrlo precizni, jer i u Pržogrncima neko treba da protumači šta je autor hteo da napiše i zbog teksta kako to piše autor ispada da je cela Skupština arhaična. Nije ona arhaična, ona je vrlo moderna, što bi rekao onaj Pravdić iz DSS - proaktivna. Stremimo ka tim integracijama.
Što se tiče roka, gospodin Stevanović, koji je radio amandmane na ovaj predlog zakona, predložio je da taj rok u kome će prvostepeni organ ponovo da odlučuje po primedbama drugostepenog, da se sa 20 dana poveća na 40 dana. Zašto?
Zato što je moguće, pre svega, zagušenje velikim brojem predmeta i zbog činjenice da je moguće da se po primedbama drugostepenog organa mora sprovesti svojevrsna istraga i utvrđivanje nekih novih činjenica koje u prvom postupku nisu bile prisutne, pa da li je tu u pitanju onaj papirološki deo ili ponovni pregled poslovnih knjiga poreskog obveznika, u krajnjem slučaju nije bitno, ali je bitno da postoji opravdan razloga da se taj rok poveća.
Da li je moguće da se u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji povećavaju, produžavaju, skraćuju i na drugi način drugačije definišu rokovi za pojedine procesne radnje u odnosu na Zakon o opštem upravnom postupku? Moguće je. Zašto? Zato što je to specijalan zakon, poseban zakon i u njemu postoji neka specifičnost koja odudara i koja je opravdani razlog da se drugačije odrede rokovi. Znači, po principu nužda menja zakon, nužda menja pravila.
Gospodin Buha je pokušao da vam napravi jednu paralelu, da kaže koliko ima privrednih subjekata. Međutim, gospođo Dragutinović, danas imamo po nekim podacima, uputili smo vam pismo da nas obavestite o tome, Odbor za finansije vam je uputio pismo na inicijativu poslaničke grupe DSS, o tome pričam, tvrdi se da je 60.000 privrednih subjekata blokirano.
Zamolili smo vas da nam dostavite podatke i evo, ako vas nisu obavestili ovi vaši, računamo da do kraja sledeće nedelje dobijemo te podatke, da vidimo šta je uzrok te blokade, da li je ta blokada 50.000, 100.000, dva miliona, dvesta miliona, zbog čega su računi preduzeća blokirani? U kome delu se to odnosi na neizmirene poreze, u kome delu se to odnosi na neke druge stvari?
Naravno, ovo nam je potrebno da bi mogli normalno da funkcionišemo i da sagledavamo kakvo je stanje, pre svega, u javnim finansijama. Naravno, iskoristiću vreme, pošto novi proevropski poslovnik nam omogućava da u okviru amandmana vodimo načelnu raspravu o svim amandmanima.

Ne omogućava, narodni poslaniče. Morate se držati člana 103. i govoriti o dnevnom redu. Vaše je pravo da koristite vreme, ali u skladu sa odredbama Poslovnika. Izvolite, nastavite.

Vidite kako sam znao šta treba da kažem, samo tri sekunde sam potrošio.
Skrenu bih vam pažnju na jednu vrlo važnu stvar na koju vam nisu do sada neki ukazivali, čudi me da neke poslaničke grupe nisu podnosile amandmane, a mi ne smatramo da imamo obavezu da samo mi podnosimo amandmane, gde postoji neki poseban interes, da se skrene pažnja ukazujemo, ali to ne znači da na svaki član treba da damo neki amandman.
U jednom od ovih članova je Vlada kao predlagač rok zastarelosti kod poreskog potraživanja svela, apsolutni rok, na, dobro je da ste to uradili u zakonu, da nije ni postojao taj rok, dobro je što ste ubacili bilo koji rok. Međutim, on ne može biti deset godina kao opšti rok zastarelosti na osnovu Zakona o obligacionim odnosima.
U poreskom postupku, upravo zbog te specifičnosti i upravo zbog činjenice da se radi o, ako mogu da kažem tako, "dugovanju prema državi, dugovanju prema javnim službama, dugovanju prema državnim organima i svemu onome što se finansira po osnovu javnih prihoda, sve ono što predstavlja javne rashode", tu bi morao da bude kraći rok, verovatno šest godina, kao što je u nekim zemljama.
Taj rok ne treba tumačiti samo kao rok u smislu potraživanja, nego ga treba tumačiti i kao rok koji nalaže efikasnost poreskih organa, jer kod poreske stvari, poreske politike, radi se o jednom javno-pravnom odnosu, nije obligacioni odnos, nije neki drugi, nego javno-pravni odnos. Onaj ko nastupa, istupa u ime države, u vidu poreske policije, poreske administracije, radi javni posao za državu. Odnosi između države i pojedinca gde se konstituiše porez, poreska obaveza je javno-pravni odnos i zato je dobro i poželjno da ti rokovi budu kraći od onih rokova koji su propisani Zakonom o obligacionim odnosima.

Molim službu Narodne skupštine zaduženu za rad odbora Narodne skupštine da naloži da mi sekretar Odbora za finansije dostavi izvod iz zapisnika, sa odlukom ili zaključkom Odbora za finansije da ne želi da se sazivaju sednice u slučaju da predlagač, odnosno predstavnik predlagača Vlade promeni mišljenje o amandmanima koji su prihvaćeni, dakle, da ne želi da u tom slučaju raspravlja o amandmanu koji je prihvatio i predlagač na osnovu člana 27.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 24. amandman je podnela Vlada.
Odbor za finansije je prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman posao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima podnosilac amandmana, narodni poslanik Tomislav Ljubenović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, podneo sam amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, podneo sam amandman  na član 24.
Članom 24. predviđeno je da posle člana 169. dodaju naslov iznad članova od 169a do 169c. Amandman se odnosi na član 24, novi član 169b. Stav 3. ovog člana glasi: "Javne konkurse sprovodi konkursna komisija koju imenuje direktor poreske uprave. Konkursna komisija ima predsednika i dva člana, koji po potrebi mogu imati zamenike." Amandmanom se predlaže da se 24. novim članom 169b, u stavu 3, posle reči "direktor" dodaju reči "organizacione jedinice".
Vlada je odlučila da ne prihvati ovaj amandman uz sledeće obrazloženje - amandman se ne prihvata iz razloga što je predložena odredba u saglasnosti sa članom 30. stav 2. Zakona o državnoj upravi, po kome direktor rešava u upravnim stvarima i odlučuje o pravima i dužnostima zaposlenih u organu. Ovim amandmanom iskazana je namera da se obezbedi decentralizacija u administrativnom smislu. Na rukovodioce organizacionih jedinica treba preneti kako ovlašćenje, tako i odgovornosti.
Kada govorimo o popunjavanju radnih mesta u poreskoj upravi, u suštini je isto. Iz koje stranke je direktor uprave, iz te su stranke i rukovodioci organizacionih jedinica. Ko god donosi odluku o tome ko će biti zaposlen, doneće da bude zaposlen neko od njegovih stranačkih kadrova. Kada govorimo o profesionalizaciji na poslu, ipak je decentralizovanje i pružanje mogućnosti da se odluke donose ...
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
... na lokalnom nivou, nešto što će doprineti kvalitetnijem radu organa.