Dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani Srbije, ovaj zakon je antisrpski, jer ne poštuje tradicionalne moralne vrednosti i shvatanja građana Srbije i kanone SPC, kao i svih drugih verskih zajednica u Srbiji.
Ovaj zakon skreće pažnju sa gorućeg problema države Srbije, skreće pažnju sa bele kuge ili pada nataliteta, i na taj način država Srbija polako ali sigurno izumire. Ovaj zakon je skandalozan, jer davanjem prava jednima, krše se prava drugih. Ovaj zakon podstiče diskriminaciju, netoleranciju i plašim se, nažalost, da ne izaziva veću mržnju, zlo i nasilje.
Kao što smo već čuli, ovaj zakon je zasnovan na Ustavu. Član 1. Ustava Republike Srbije reguliše ravnopravnost svih građana Srbije i time zabranjuje diskriminaciju. Mislim da je najvažniji član 21. Ustava Republike Srbije, gde se zabranjuje diskriminacija i utvrđuju se da su prava pred Ustavom svih građana jednaka. Član 76. Ustava Republike Srbije se odnosi na zabranu diskriminacija nacionalnih manjina.
Pitala bih ministra, zbog čega je onda neophodno bilo donositi krovni zakon, kako ga vladajuća koalicija i vi nazivate, po hitnom postupku, kad u Republici Srbiji, pored Ustava i članova koje sam već nabrojala koji zabranjuju diskriminaciju, postoji i nacionalno zakonodavstvo, uglavnom sa međunarodnim standardima čiji su osnov potvrđene međunarodne konvencije?
Zbog čega je ovaj zakon toliko važan, kada mislim da u Srbiji u današnjoj situaciji postoje mnogo veći i važniji zakoni? Želela bih da navedete neke kriterijume zbog čega je ovaj zakon važan, a ne samo ono što smo pročitali u obrazloženju koje stoji u Predlogu zakona.
Veoma su opasne tendencije koje su u ovom zakonu očigledne, a usmerene su na razbijanje porodice. Opstanak našeg društva i države je moguć samo ako opstane zdrava porodica, koju nije najela ili zahvatila erozija morala. Iz ljudskog telesnog sklopa očigledno je da je osnovna funkcija polnosti produženje vrste. Svi zakoni moraju biti u skladu sa moralom, etikom, pa i ovaj zakon. Neprihvatljivo je transeksualizam stavljati u isti rang sa nacionalnim, polnim, verskim diskriminacijama, kao ozbiljnim društvenim problemima.
Predloženi zakon predstavlja diskriminaciju i unošenja kriterijuma individualnosti nad opštim dobrima. Srpska radikalna stranka je saglasna sa zahtevima verskih zajednica. Biblija osuđuje homoseksualnost kao greh.
Kao lekar i kao neuropsihijatar ne slažem se sa koleginicom koja je govorila o homoseksualnosti onako pomalo, rekla bih, euforično, ali ne bih htela da diskutujem o tom problemu sa njom. Rekla je mnoge neistine, ali ima pravo da ima svoje mišljenje o tom problemu. Odbojnost je prirodna ljudska reakcija na ideju da se homoseksualnost proglasi normalnom pojavom. Ljudi imaju odbojnost prema agresivnom propagandnom stavu, čak i oni koji nemaju ništa protiv gej populacije.
Ljude ne treba prisiljavati i ubeđivati da to nije problem i devijacija, nego da je to normalno stanje stvari. Homoseksualnost nikada ne ide sama sa sobom. Homoseksualnost prate i druge polne devijacije, kao što je pedofilija, sadomazohizam, tako da ova pojava na neki način ugrožava stanovništvo Srbije.
Srpska radikalna stranka nije homofobična, ali ne prihvatamo da nas neko ubeđuje da je to normalno, kao što ne voli ni većina građana.
Takođe, smatramo da je javno pokazivanje homoseksualnosti nemoralno i vređa moral građana Srbije.
Ono što bih na kraju želela da kažem, a to je da pozovem vladajuću koaliciju da borba protiv diskriminacije počne iz ovog parlamenta, naročito borba protiv diskriminacije političkih partija koje su u opoziciji.

Reč ima narodna poslanica Marina Raguš, posle nje narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.

Gospođo Čomić, samo bih vas zamolila da mi kažete koliko vremena na raspolaganju još ima poslanička grupa.
(Predsedavajuća: Zaustavila sam vam vreme. Vreme na raspolaganju poslaničke grupe SRS je devet minuta i 10 sekundi. Izvolite iz početka.)
Onda ću se zaista potruditi, s obzirom da i gospođa Pop-Lazić jeste na spisku, da vrlo brzo i kratko, u nekom vremenu koje je podnošljivo za kolege iz vladajuće većine, eventualno dva minuta, zaista eventualno dodam poneku boju ovoj temi koja se tiče zabrane diskriminacije.
Stav SRS naravno jeste sloboda, jesu prava, jeste pravna država i jeste odgovornost. Ukoliko odgovornosti nema, onda se slobode najčešće zloupotrebljavaju.
Međutim, ono što nama jeste izvesna nedoumica, drago mi je, gospodine ministre, da ste prisutni, pretpostavljam da ćete odgovoriti zapravo na ovu moju nedoumicu, zašto je konkretno DS čekala devet godina da stavi na agendu zakon o borbi protiv diskriminacije, s obzirom da ste vrlo važan partner u vršenju vlasti od 5. oktobra 2000. godine.
Mi smo ovde, gospođa Čomić to može da potvrdi, više puta kao poslanička grupa tražili i inicirali, posle početne zbunjenosti, da se između svih ostalih odbora, mislimo da je to vrlo važan, ako ne jedan od najznačajnijih odbora, formira odbor za zaštitu ljudskih i manjinskih prava. Ukoliko ne grešim, gospođa Čomić će da me ispravi, mislim da taj odbor nikada nije bio formiran od petooktobarskih promena naovamo, što je zaprepašćujuće.
Zaista, moram da nagovestim zbog srpske javnosti da će SRS, zbog stanja ljudskih prava u Srbiji 2008/2009, pretpostavljam i svih narednih godina, da inicira formiranje pododbora ili eventualno grupe u okviru određenog odbora, recimo Odbora za rodnu ravnopravnost, koji bi se bavio baš zaštitom ljudskih i manjinskih prava.
Zašto mi o ovome pričamo? Najčešće kada govorimo o svojoj ideološkoj osnovi, a tiče se velike Srbije koja obuhvata one prostore sa kojih su Srbi prognani, samo da vas podsetim, Srbi su etnički očišćeni sa teritorije Republike Srpske Krajine. Tokom dve akcije, "Bljesak" i "Oluja", negde oko 400.000 Srba je proterano. Nevino postradalih Srba u periodu ratova 1992-1995. na teritoriji Srebrenice - 6.387.
Dakle, Srbi jesu diskriminisan narod na nekadašnjim jugoslovenskim prostorima. Nama, kao državi sukcesoru, ostalo je da se bavimo zaštitom tog prava većinskog naroda ovde, a poseban odnos prema Srbima na teritoriji Kosova i Metohije.
S druge strane, ono što je takođe vrlo važan i značajan problem koji ćemo mi, nadam se, otvoriti ovde kao temu jeste diskriminacija u ekonomskoj sferi, odnosno trgovinskim sporazumima i trgovinskim odnosima u okviru Cefte. Mi imamo frapantne podatke u odnosima bilateralnim između Srbije i Hrvatske i tu očekujemo da će nadležna ministarstva da, u skladu ovog trenda borbe protiv diskriminacije, zaista zaštite srpske nacionalne interese.
Ono što je takođe važno jeste diskriminacija koja se oseća u srpskom društvu posle tzv. demokratskih promena, a jeste u onom delu kada je reč o ostvarivanju radnopravnih odnosa, srpsko društvo je u većini politizovano. Ono što je ispred svakog prava koje garantuje Zakon o radu jeste pripadnost političkoj stranci. To su, dakle, samo nekakve teme u ovom kratkom vremenskom intervalu o kojima valja razmišljati. Odgovore na pitanje i dileme nadam se da ću čuti vrlo brzo.
To što mi sada, 2009. godine, dakle devet godina posle 5. oktobra 2000. godine, govorimo o zabrani diskriminacije je odnos vladajuće većine prema diskriminaciji. To što narod u Srbiji, koji redovno ostaje bez posla i ne može nigde da ostvari prava jer institucije suštinski ne funkcionišu, i prema izveštaju Saveta Evrope, ljudska prava u Srbiji su na vrlo niskom nivou, zakoni postoje, ali se ne sprovode.
Svedoči takođe odnos vladajuće većine, na prvom mestu DS, što Skupština Srbije, kao najviše zakonodavno telo, nema od 2000. godine odbor za zaštitu ljudskih i manjinskih prava. Hvala vam na strpljenju. Nadam se da ćete mi odgovoriti na ove dileme i eventualna pitanja.

Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić. Vreme na raspolaganju poslaničke grupe SRS je četiri minuta i 20 sekundi.

Dame i gospodo narodni poslanici, nakon ove rasprave koja se bliži kraju, a poslanici SRS dali su sve od sebe da javnosti i vama prenesu stav naše stranke po pitanju ovog zakona koji, moramo da priznamo, tretira samo određene vidove diskriminacije, a neke koji su možda čak i važnije gura u zapećak ili ih čak i ne spominje.
Pošto nemam mnogo vremena, samo ću navesti neke vidove diskriminacija čiji smo svedoci, a možda i učesnici, da bismo skoncentrisali naše snage da to nekako prevaziđemo, jer stav naše stranke je borba protiv bilo kakve diskriminacije.
Govoriću o političkoj diskriminaciji. Ovaj zakon se u jednom svom članu, u članu 25, na neki način osvrće na zabranu diskriminacije zbog političkog ubeđenja, sem kada je to neophodno da se reaguje, ukoliko to političko ubeđenje u svom programu ima fašističke, nacističke i rasističke poglede ili neke aktivnosti, što nije svojstveno našim političkim strankama, barem ne ovim bitnim koje utiču u političkom životu, a ni uopšte istorijski svojstveno našoj političkoj sceni.
Pozabavila bih se pre svega diskriminacijom narodnih poslanika, a dokaza za to imate koliko god hoćete. O diskriminaciji žena ovde takođe, evo u našoj kući ovde, u parlamentu, odredio se Odbor za ravnopravnost polova, i bez ovog zakona zadovoljna sam ovom odlukom koju je Odbor doneo i pročitaću kako glasi.
Dakle, ta odluka kaže - osuđuje se neprimerno postupanje i istupanje narodnog poslanika Tomislava Nikolića na sednici Narodne skupštine Republike Srbije, dana 13. februara 2009. godine, u obraćanju narodnoj poslanici Gordani Pop-Lazić, koje predstavlja kršenje ljudskih prava u oblasti ravnopravnosti polova.
Odbor za ravnopravnost polova upućuje apel svim narodnim poslanicima da se u svojim istupanjima jedni drugima obraćaju dostojanstveno i sa uvažavanjem. Dakle, postigli smo efekat i bez ovog zakona, parlament je pokazao, ili članovi odbora, da je dorastao situaciji.
Govorila bih o diskriminaciji građana u odnosu na to na kom delu teritorije žive. Spomenula bih građane na KiM koji su diskriminisani, nemaju osnovne, elementarne uslove za život, struju, vodu, danima. Niko ne preduzima ništa po tom pitanju. Dakle, da li i kako ćemo mi njih ovim zakonom zaštiti? Ovim zakonom, naravno, nećemo moći.
Diskriminacija po osnovu prava na rad. Koliki je broj nezaposlenih? Kažu 750.000, s tim što po 10.000, prema zvaničnim podacima, svakodnevno ostaje bez posla. Firme koje već imaju sklopljene ugovore da mogu izvezu svoju robu u ovim teškim uslovima i mogu da nam donesu 50 miliona evra, kao recimo "Sloboda" Čačak ili "Oružari" u Kragujevcu, ne mogu da izvezu svoju robu zato što ne mogu da dobiju izvozne dozvole.
Neću da govorim o aparthejdu, genocidu, etničkom čišćenju, to je katastrofa da se našlo uopšte u ovom zakonu, jer to nije primereno uopšte našoj državi.
Politička diskriminacija od strane medija. Da li je neko izvršio analizu, da li će neko izvršiti analizu koliko, recimo, prostora imaju neke novostvorene političke partije ili nevladin sektor u odnosu na zvanične državne organe, da ne govorimo o političkim partijama koje su osvojile ovoliki broj glasova i koje imaju toliko građana iza sebe? Niko o tome ne vodi računa. Možemo da održimo skup sa 5.000 ljudi, recimo, u zatvorenom prostoru (Predsedavajuća: Narodna poslanice, vreme na raspolaganju poslaničke grupe SRS je iskorišćeno.) završavam, zahvaljujem, i to neće zabeležiti ni jedan medij, ali skup od 40 ljudi neke novostvorene partije biće zabeležen u svim elektronskim medijima. To je diskriminacija.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih narodnih poslanika za reč, a pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam        da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika Narodne skupštine? Ne.
Ako ne, zaključujem načelni pretres.
Prelazimo na 2. i 3. tačku dnevnog reda: – PREDLOZI ODLUKE O IZBORU PREDSEDNIKA NACIONALNOG PROSVETNOG SAVETA I PREDSEDNIKA SAVETA NARODNE BANKE SRBIJE (zajednički jedinstveni pretres)
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima odluka iz dnevnog reda po tačkama 2. i 3, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da prema članu 169. stav 3, shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Poslanička grupa Za evropsku Srbiju - jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS - jedan sat, osam minuta i 24 sekundi; Poslanička grupa G17 Plus - 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica - 25 minuta 12 sekundi; Poslanička grupa "Napred Srbijo" - 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SPS - JS - 18 minuta; Poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekundi; Poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa Manjina - osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanik Vladan Batić, koji nije član nijedne poslaničke grupe, ima pravo da govori jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe da podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika, ako to već nisu učinile, kako bismo mogli da obavimo raspravu po prijavama narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih predstavljaju: poslaničku grupu SRS narodni poslanik Paja Momčilov i poslaničku grupu DSS narodni poslanik Zoran Šami.
Saglasno članu 163. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu odluke o izboru predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta, koji je podnela narodni poslanik Nada Kolundžija, i Predlogu odluke o izboru predsednika Saveta Narodne banke Srbije, koji je podneo Odbor za finansije.
Da li predlagač, narodni poslanik Nada Kolundžija želi reč? Ne.
Da li predstavnica predlagača, narodni poslanik Branka Ljiljak, zamenik predsednika Odbora za finansije, želi reč? Ne.
Da li predsednici ili predstavnici poslaničkih grupa žele reč? Da.
Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS, a posle njega narodni poslanik Zoran Šami.