Obaveštavam vas da je, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnela poslanička grupa SRS.
Reč ima narodni poslanik dr Paja Momčilov. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, pošto nisam mogao da završim svoje izlaganje, a vrlo malo mi je ostalo od stvari na koje sam želeo da vam ukažem i da vam skrenem pažnju, vidite, još bi govorio o principima pravog evropejstva, o inkluziji i dostupnosti, gde treba govoriti sigurno o Romima i školovanju dece i u seoskim područjima, i naravno hendikepiranim.
Imate danas tu situaciju, tačno je sa 56 je na 75% obuhvat romske dece za zadnjih pet godina postignut. I druga je tužna istina da 66% te dece napušta tu osnovnu školu i da je nikada ne završava. Šta ste tu uradili u skladu sa evropskim intencijama? Šta ste uradili da omogućite invalidima da mogu od kuće da prate nastavu zahvaljujući kompjuterima? Šta ste uradili da slabovidećim i nagluvim omogućite da širi dijapazon stručnih obrazovanja steknu upravo zahvaljujući savremenom razvoju informatike?
Daću samo zaključak koji nedostaje. Mnogo bismo ovde mogli još da pričamo, ali vas to ne interesuje. Vi nemate čime da bilansirate vašu osmogodišnju vlast i nemate čime da se ponosite i zbog toga se prema nama ponašate restriktivno. SRS i poslanici naše stranke žele da istaknu da autoritarni režim Borisa Tadića i marionetska Vlada Mirka Cvetkovića, potpomognuta neprincipijelnom skupštinskom većinom, vode Srbiju u sve težu i društvenu i ekonomsku krizu. Skupštinska većina, koja se odlučila na gušenje slobode govora u parlamentu donošenjem restriktivnog poslovnika o radu, koji evropske države ne poznaju, i njegovom zloupotrebom, grubo krše elemente i principe istinske demokratije.
Nađite mi jedan evropski parlament sa ovakvim poslovnikom. Gde se ograničava govorenje u Americi, Engleskoj, Nemačkoj, da vidimo? To je Evropa, a ne ovo što vi ovde demonstrirate. Predlozi zakona i drugih akata su u funkciji glumljenja prihvatanja evropskih vrednosti i nisu u interesu građana Srbije. Poslanici SRS zbog toga ne mogu da glasaju za te vaše zakone, koje, kada ih i donesete, ne sprovodite. Na kraju, i ovi predlozi će doživeti istu sudbinu. Poslanici SRS neće glasati za ove vaše falš predloge. Hvala vam.

Hvala vama. Dajem reč narodnom poslaniku gospodinu Miloradu Buhi. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, govoriću o trećoj tački dnevnog reda, izboru predsednika Saveta Narodne banke Srbije, i osvrnuti se na aktuelnu monetarno-kreditnu politiku Narodne banke, ciljeve Narodne banke, u smislu zadržavanja cenovne stabilnosti, stabilnosti dinara i ukupnosti stabilnosti monetarnog sistema, finansijskog sistema Republike Srbije.
U uslovima velike ekonomske krize, pre svega svetske krize koja se pretočila u Republiku Srbiju, izazvala određenu buru pre svega u krugovima koji brinu o ekonomskoj i monetarnoj, pa i finansijskoj stabilnosti, imenovanje predsednika Saveta Narodne banke stvoriće preduslove za konsolidaciju ovog najvišeg organa Narodne banke, ali će s druge stane zadržati određene odnose koji su bili do sada, koji su imputirani i koji su imanentno određeni od strane guvernera Narodne banke Srbije.
Naime, Savet Narodne banke povlači najvažnije poteze u monetarno-kreditnoj politici. Mi u monetarno-kreditnoj politici imamo ogromne probleme, jer je zadatak Narodne banke da, vodeći monetarnu politiku, brine o cenovnoj stabilnosti, brine o kursu dinara, brine u ukupnosti o stabilnosti finansijskog sistema.
Ako konstatujemo da smo prošle godine da bi sačuvali cenovnu stabilnost išli sa određenim intervencijama na finansijskom tržištu kroz politiku kamatnih stopa u repo operacijama, kroz ulaganja deviznih rezervi u stabilnost domaće valute i da smo skresali devizne rezerve i doveli ih negde na 8,2 milijarde evra koncem godine, i da smo samo u poslednjem kvartalu 2008. godine potrošili milijardu i 450 miliona evra, i da smo dva meseca ove godine potrošili 550 miliona evra, govori o ozbiljnosti situacije u kojoj se našla naša moneta i celokupan finansijski i monetarni sistem.
Kako suzbiti, kako sprečiti negativne efekte svetske krize u uslovima domaće krize, problema u funkcionisanju domaćeg finansijskog sistema? Kako sprečiti strane banke, uslovno rečeno strane banke, one jesu registrovane ovde, ali sa kapitalom stranih akcionara i moramo ih tretirati stranim bankama, zato što su kroz svoju kamatnu politiku, kroz svoju kreditnu politiku izazvale određene poremećaje na domaćem tržištu.
Vlast posle 5. oktobra je zbrisala iz bankarskog sistema 70-ak banaka. Koncem 2000. godine imali smo 105 banaka, danas ih imamo 35, i u postupcima likvidacije i stečaja nestalo je 70 banaka.
Problem se javlja sada u Narodnoj banci i u Agenciji za osiguranje depozita, kako rešiti pitanje Beogradske banke, koja je izašla iz stečaja kao pozitivna banka, sa pozitivnim finansijskim stanjem, i kako opravdati poteze gašenja banaka 2002. godine kada su ugašene četiri banke.
U finansijskom smislu, u monetarnom smislu to je najveća greška monetarnih vlasti u ovih osam godina vlasti, da kažem uslovno, DOS-a. Time pokazujemo da nismo osmislili politiku, odnosno aktuelna vlast 2002. godine, kada je donosila takvu odluku, da nije uvažavala finansijsko stanje tih banaka, da ih je ugasila samo zbog jednog razloga.
Koji je to razlog? To je nalog Zapada da se zbriše domaći bankarski sistem, da se ubace strane banke, da se ubaci sveži kapital i da se izvlači kapital onako kako to odgovara stranim akcionarima. Samo je u 12. mesecu, to su podaci koje možete naći na sajtovima pojedinih finansijskih institucija, povučeno je sa računa banaka, čiji su akcionari u inostranstvu, i prebačeno preko 600 miliona evra.
Ovi pokazatelji koji dobijamo od NBS, da je bankarski sistem u 2006. godini ostvario dobit od 16 miliona odnosno 200 miliona evra, da je u 2007. godini ostvaren finansijski rezultat, odnosno da je ostvarena dobit od 21 milijarde evra, što predstavlja 250 miliona evra, oni su samo fiktivni, oni su frizirani.
Dobit ovih banaka je daleko veća. Ona se određenim kanalima prebacuje i u finansijskom rezultatu se ne pokazuju stvarna stanja, tako da je dobit daleko manja, a prihodi države su umanjeni, što je u svakom slučaju šteta za ovu državu.
Moramo reći da je katastrofalnom politikom, pre svega kamatnom politikom Narodne banke, koja je sredinom 2007. godine počela drastično da povećava referentnu kamatnu stopu kao relevantnu, kao osnovnu stopu NB, i time je celokupni bankarski sistem otišao do određenog nivoa, koji se jednostavno ne može meriti normalnim ekonomskim, zdravorazumskim potezima, koji ugrožava normalno funkcionisanje i normalno izmirenje kamatnih stopa od strane svih banaka, ne samo stranih banaka, nego i banaka gde je država vlasnik.
Mi smo u toku ove godine ušli sa referentnom kamatnom stopom u nivou od 16,50%, što je najveća referentna kamatna stopa ovde u regionu, a verovatno i u svetu. Sa kamatama, naknadama i maržama, ukupna kamatna stopa nam se penje između 25 i 30, dok su stope u našem regionu između osam do 12, to su kamatne stope u Hrvatskoj, pa negde u BiH do 18%.
Ovo su kamatne stope za koje moramo reći da su lihvarske, one su štetočinske i one su vrlo štetne po naše građane, po našu privredu i one dovode do blokade celokupnog sistema i funkcionisanja zdravog i normalnog bankarskog sistema u našoj državi.
Upravo kroz takvu monetarnu politiku, kroz takvu kreditnu politiku guverner i NBS štetno utiče na državne interese i u svakom slučaju, sa ovakvom kamatnom politikom i sa ovakvim postavljenim bankarskim i finansijskim sistemom, imaćemo štetne posledice u nastupajućem periodu.
Moramo uzeti u obzir da je kriza u Srbiji prisutna ne samo zbog svetske ekonomske krize. Ona je dugoročna, ona je sistemska, ona je funkcionalna, ona je u dubokim porama i u temeljima našeg sistema i ona se ne može izlečiti određenim potezima NB, bez dugoročne osmišljene nacionalne strategije u oblasti finansija.
Nažalost, Vlada o tome ne razmišlja. Ona dozvoljava guverneru da radi ono što hoće. Ne očekujem ništa sa ovom kadrovskom promenom, i gospodin Šoškić koji će biti izabran za guvernera, utopiće se u blato u kome se nalazi NB, u kome se nalazi narod Srbije i država Srbija. Hvala.

Reč ima gospodin Dragan Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo predlagač ili predstavnik predlagača nije tu. Pokušao sam da nađem - šta je to što je zajedničko za ove dve tačke, odnosno za ove dve odluke i zbog čega se neko pozvao na Poslovnik kada je predložio da se ove dve tačke objedine u raspravi.
Da ironija bude veća, pozvali su se na član 142. stav 2. Poslovnika, u kome se kaže - da je istina da se mogu tačke objediniti u raspravi, ali se kaže da moraju da budu međusobno uslovljene ili su rešenja u njima međusobno povezana.
Kakve veze ima Nacionalni prosvetni savet sa NB, odnosno sa Savetom NBS, nisam uspeo da nađem, ali očigledno onima koji su to predložili, to nije ni važno.
Danas se sa ove govornice, u prepodnevnoj raspravi, čulo mnogo toga, čulo se dosta toga što daje odgovore na sva pitanja koja su do sada u ovom i u nekim drugim sazivima ovog parlamenta bila pokretana i koja će svakako biti pokretana u vremenu koje je pred nama. Nameće se zaključak i postavlja se pitanje - da li je smisleno i opravdano raspravljati o bilo čemu što treba da bude izraz državne politike koju vodi aktuelna vlast?
Mi danas govorimo o Nacionalnom prosvetnom savetu ili o kadrovskim rešenjima u okviru Nacionalnog prosvetnog saveta, danas kada se kao model ili etalon za sistem vrednosti u ovoj državi pozivaju benigne sekte, poput kvekera.
Mi danas govorimo o izboru predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta, a predstavnicima izvršne vlasti u Srbiji ne pada na pamet da se pozovu na Svetoga Savu, na Justina Popovića, na vladiku Nikolaja Velimirovića, sve ono najviše i najsvetije što je Srbija mogla da da i da iznedri.
Ponavljam, besmisleno je govoriti o kadrovskim rešenjima. To sam rekao kada su birani članovi. Svoj lični i ljudski kredibilitet su oni sami doveli u pitanje činjenicom da su spremni da budu u funkciji politike koja je danas na snazi u Srbiji.
S druge strane, šta reći o onome koji se bira za predsednika Saveta NBS? Kakvu to politiku monetarnu imamo u ovoj državi? Šta je to što čime se monetarna politika ili NB mogu pohvaliti. Stabilnost dinara?
Stabilnost dinara koja se obezbeđuje intervencionizmom i što se kao mere mogu prihvatiti kratkoročno kao rešenje - za srednjoročna i dugoročna rešenja to svakako predstavlja propast i grešku, to svakako predstavlja problem koji će se na leđa ove države, u ekonomskom smislu, tek obrušiti i tek opteretiti je.
Šta reći o državi koja danas, u vremenu ekonomske krize, sve manje govori o javnoj potrošnji, a sve više govori o nekim merama štednje koje su možda i presedan, i nisu baš tako česta pojava, kao mere ekonomskog intervencionizma.
Mi danas govorimo o nekim novim vrstama i modelima poreza, o tzv. solidarnim porezima, kojima ćemo opteretiti bogate, poštedeti siromašne - niko ne govori o proizvodnji, niko ne govori o suštinskim promenama u fiskalnoj, monetarnoj, odnosno ekonomskoj politici ove države.
Vi ćete ove ljude svakako danas-sutra, u danu za glasanje kada bude dan za glasanje, izabrati. Ta cifra ili brojka od 126 jeste neumoljiva, i znate - možda ima smisla u ovom trenutku pozivati se na nju.
SRS smatra da će jedan takav politički stav i odnos prema svemu onome što danas Srbiju tišti i opterećuje pogrešan, da će ostaviti dugoročne posledice, ali smo isto tako ubeđeni da će ova dobra većina naroda u Srbiji umeti to da ceni i da ćete na prvom ispitu, kada dođe, biti ocenjeni upravo ovakvi kakvi danas jeste, a to je jako loši i destruktivni za Srbiju.

Reč ima gospodin Dejan Mirović:

Dame i gospodo, u načelnoj raspravi o stanju u Nacionalnom prosvetnom savetu izneli smo koliki značaj ima ova institucija.
Po rešenjima iz zakona donetih 2003. i 2004. godine, u suštini Nacionalni prosvetni savet daje osnovne smernice u oblasti obrazovanja.
Međutim, u načelnoj raspravi smo konstatovali i da Savet ne funkcioniše u praksi. Zato su razrešeni predsednik i član Saveta.
U tom kontekstu, SRS ponovo naglašava da je ugledni akademik Mihajlo Đurić, najveći živi srpski filozof, profesor Pravnog fakulteta i jedini pravi disident iz vremena titoističkog režima, čovek koji je prvo javno kritikovao Ustav iz 1974. godine i koji je osuđen na dve godine zatvora zbog svog govora, upravo podneo ostavku na članstvo u Nacionalnom prosvetnom savetu, što takođe govori o radu ovog saveta.
Međutim, za današnju raspravu su važne i sledeće činjenice. Ma ko da bude izabran za predsednika Saveta suočiće se sa ograničenjima koja proizilaze iz katastrofalne i besmislene ekonomske politike koja se vodi u našoj zemlji i koju sprovodi i NBJ.
Na primer, u budžetu za 2009. godinu je predviđeno oko 330 miliona evra za srednje obrazovanje, a sa druge strane, ako bi se kojim slučajem ukinula štetna odluka o jednostranoj primeni Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU zbog kojeg gubimo, po priznanju same vlasti, oko 260 miliona evra, sredstva predviđena za srednje obrazovanje bi se mogla povećati za čak 80%.
Ako bi se ta sredstva preusmerila ka osnovnom obrazovanju, povećanje bi iznosilo oko 37%. Ove cifre su izračunate inače prema zvaničnom kursu Narodne banke iz vremena kada je usvojen budžet, u decembru 2008. godine.
Takođe, ako bi se ukinula besmislena odluka o jednostranoj primeni Prelaznog sporazuma sa EU, država bi mogla da finansira sledeća ministarstva i institucije zajedno: Ministarstvo kulture, Ministarstvo za nauku, Ministarstvo omladine i sporta, kao i Srpsku akademiju nauka i Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Takođe, ako bi neoliberali i probriselski dogmatici iz Narodne banke Srbije i Vlade Srbije ukinuli besmislenu odluku o jednostranoj primeni Prelaznog sporazuma, država bi mogla da izgradi i obezbedi oko 60 obdaništa ili 50 dnevnih boravaka za decu sa obezbeđenim prevozom, nov nameštaj za 150 škola, izgradnju 50 fiskulturnih sala, dogradnju 22 škole ili sanaciju 90 škola, izgradnju 15 novih škola i tri mosta u Beogradu.
Dakle, bilo kakav novi predsednik Nacionalnog saveta neće, čak iako bude imao najbolju volju, moći da uradi mnogo, jer sredstva koja su potrebna za naše školstvo se poklanjaju Briselu i domaćim tajkunima. Ipak, novi predsednik Nacionalnog saveta može makar delimično da olakša ovako sumornu situaciju.
On može da doprinese neutralnom i objektivnom pristupu pri izradi smernica za obrazovanje, što je njegov zadatak, jer kao što znate kada se ideologija umeša u obrazovanje, onda dolazi do pojava koje opisuje vodeći ruski istoričar, gospođa Natalija Narušnickaja. Na primer, ona u svojoj knjizi navodi kako su Trocki i Lenjin proglasili Aleksandra Nevskog za klasnog neprijatelja, iako je on živeo u 13. veku. Ta definicija se koristila u udžbenicima za vreme Trockog.
Danas, 80 godina kasnije, u sveruskom istraživanju Nevski je proglašen upravo za najvećeg Rusa svih vremena. Ovo je primer kako ideologija ne treba da se meša sa obrazovanjem. Trockistička ideologija ili briselska svejedno. Uostalom, ima mnogo sličnosti između ove dve ideologije.

Pre nego što dam reč gospođici Marini Raguš, samo da vas podsetim da ste pre podne dobili obaveštenje da u 17.55 Televizija Srbije prekida prenos i u odloženom emitovanju biće nastavljeno praćenje današnjeg našeg rada.
Reč ima gospođica Marina Raguš. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, takođe ću pokušati da budem vrlo kratka u vremenu predviđenom za poslaničku grupu SRS zbog kolega koje su na spisku. Da je ova tema i te kako vrlo važna, a tiče se Nacionalnog prosvetnog saveta, svedoči naravno i broj od milion i 100 hiljada dece u predškolskom, osnovnom i srednje školskom obrazovanju koja su, priznaćete, resurs sa kojim se nije igrati.
Međutim, ono što SRS mora da vam predstavi sada jeste ekskluzivan izveštaj koji mi nismo imali prilike da čujemo, a zaista je pozitivan primer ograđivanja od vrlo neodgovornog ponašanja. Stoga trudiću se da izveštaj gospodina Miodraga Stokića, inače člana Nacionalnog prosvetnog saveta, podnet 9. februara 2009. godine, u što kraćem vremenu i pročitam svima vama da se upoznate zapravo sa tim kakav je odnos prema najosetljivijem delu onoga što se zove moderno demokratsko srpsko društvo.
Dakle, gospodin Stokić je napisao sledeće: "U periodu od maja 2008. godine do danas održano je šest sednica Nacionalnog prosvetnog saveta i na njima je pretežno bilo reči o tome da li je Nacionalni prosvetni savet u blokadi ili nije. S obzirom da je za 21 člana prestao mandat, a nije prestao dok nas ne razreši Skupština (piše gospodin Stokić). Pored ovoga doneto je nekoliko marginalnih odluka koje se tiču nekoliko udžbenika programa za 7. i 8. razred osnovne škole i programa za nacionalne manjine.
Ja sam u ovom periodu ćutao jer sam ranije sve rekao. Smatrao sam da je nepristojno uzimati reč i vreme uvaženim kolegama u Nacionalnom prosvetnom savetu, da bih objasnio ono što sam svima njima već ranije objasnio. To su stavovi koji se pre svega odnose na stanje obrazovanja i na strategiju obrazovanja.
Ne mogu biti nezadovoljan podrškom članova Saveta koju sam dobio uvek kada sam insistirao da se Savet posveti najvažnijim pitanjima. Ipak, Savet nije mesto na kome imaš prilike i možeš trošiti iste reči više puta, ukoliko uvažavaš i druge i sebe.
Mislim da je važno da sada pojasnim ova poslednja događanja u Savetu, a koja će imati značajne posledice na srpsko obrazovanje i milion i 100 hiljada dece.
Prvo, ministar Obradović je pokazao određeno interesovanje za Savet, davao je određene izjave u javnosti, obavio nekoliko razgovora sa predsednikom Saveta, prisustvovao jednoj sednici Saveta. Indikativno, raniji ministri nisu pokazivali interesovanje.
Drugo, na novembarskoj sednici Saveta predsednik Saveta Jovanović je po prvi put i neočekivano najavio, što sam ja tražio dve godine, da je potrebno da Savet podnese Skupštini izveštaj o svom radu, plan za iduću godinu i mišljenje o stanju i obrazovanju.
Odredio je radnu grupu za sve to, iako Savet ima komisiju za strategiju obrazovanja, koja se sastala jedan jedini put na moj zahtev. Sada se pravi radna grupa. To znači da je Jovanović dobio određenu direktivu, pa pokušava na brzinu da ispuni zadatak.
Treće, na decembarskoj sednici Saveta usvajamo izveštaj o radu Saveta i plan za 2009. godinu, dajemo mandat komisiji da završi mišljenje o stanju u obrazovanju i da ga preda Skupštini."
Tako se desilo, dame i gospodo, da je izveštaj, bez usvajanja u Nacionalnom prosvetnom savetu, otišao u Skupštinu.
Ovo je skandal par ekselans.
"Četvrto, na februarskoj sednici od 3. februara 2009. godine upoznati smo sa odlukom skupštinskog Odbora za prosvetu o odbijanju našeg izveštaja, kreću reakcije članova Saveta, uzeo sam reč, podsetio sam Savet da sam pre godinu i po dana u Kosovskoj Mitrovici opomenuo Savet da se jednoga dana realno može dogoditi da bude prozvan kao krivac za stanje u obrazovanju, jer nije doneo strategiju. Dodao sam da će uskoro biti mnogo većih optužbi. Upravo je u toku prepiska unutar samoga Saveta o tome da li treba reagovati, objaviti komentar u javnosti, braniti se, napadati, održati vanrednu sednicu, konferenciju za medije itd.
Jednostavno, članovi Saveta bi da odbrane sebe i predsednika jer se lično ne osećaju krivim. Toj prepisci sam doprineo svojim konačnim stavom."
Dame i gospodo, konačni stav člana Nacionalnog prosvetnog saveta je sledeće: "Poštovane kolege, slobodan sam da vam se još jednom obratim, valjda poslednji put u svojstvu člana Saveta, i da uz izvinjenje što sam u protekloj godini i suviše oduzimao dragoceno vreme, iznesem svoje mišljenje o mišljenju u najkraćem mogućem obliku.
Prvo, mišljenje je potpisano od strane predsednika Saveta, a da Savet nije odlučivao o mišljenju, niti je tekst mišljenja ranije bio poznat Savetu. Takva manipulacija je nedopustiva i na mnogo beznačajnijim nivoima nego što je nivo Nacionalnog prosvetnog saveta.
Drugo, tekst mišljenja bio bi primeren da je ono upućeno Skupštini krajem 2006. godine, a ne krajem 2008. godine. Ovako je Savet predstavljen kao neki brižni kritičar stanja koji je iznenada primetio šta sve u srpskom obrazovanju ne valja.
Treće, mora da je neka velika muka naterala predsednika da podnese mišljenje Skupštini baš decembra 2008. godine, kad mu vreme nije. Ne razumem se u politiku, pa ne znam o čemu se ovde radi, stoga se ograđujem."
Posle ovakvog izveštaja, koji smo prvi put ispred SRS obznanili srpskoj javnosti, kada je reč o milion i sto hiljada dece u modernom postoktobarskom demokratskom srpskom društvu, ne treba više ništa da se kaže.
Dame i gospodo iz vladajuće većine, to je vaš odnos prema nečemu sa čim se nije igrati.