Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS podnela sam amandman na Predlog zakona o zabrani diskriminacije. Amandmanom sam predložila da se u članu 2. stav 1. tačka 1) posle reči ''sindikalnim'' reči ''i drugim'' brišu.
U obrazloženju amandmana se predlaže izmena navedenog člana Predloga zakona kako bi se osnažila ustavna odredba iz člana 21. Ustava Republike Srbije o zabrani diskriminacije, koji glasi: Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki. Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu bez diskriminacije.
Ovom prilikom bih se, pošto smo više puta u toku dana iznosili razne primere raznih vrsta diskriminacija, založila, pošto je prošli put bilo kratko vreme, za profesiju kojoj inače pripadam dok nisam postala narodni poslanik, to je časna profesorska profesija.
Kada smo više puta ovde isticali da deca, tj. učenici moraju biti zaštićeni vezano za svaku njihovu osobinu koju poseduju, da se ni na koji način ne diskriminišu, da se bude maksimalno tolerantan, da im se omogući da u školi imaju sva svoja prava, da se to isto učini i ovim i drugim zakonima vezano i za nastavnike i profesore.
Jer, ako se ovako bude nastavilo, sva prava ne sporim da imaju i roditelji i učenici, ali takođe u procesu sticanja znanja kada mi od male dece pravimo odrasle ljude, nastavnici moraju da budu takođe zaštićeni.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Popović.

Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Izvolite, gospodine Popoviću.

Ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona o zabrani diskriminacije, tako što sam predložio da se u članu 2. stav 1. tačka 1) reč ''precima'' briše.
Zakonodavac u Predlogu ovog zakona u članu 2. stav 1. tačka 1) definiše pojmove diskriminacije i diskriminatorsko postupanje, pa se pod ovim pojmom i ovim postupanjem označava: svako neopravdano pravljenje razlika ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje u odnosu na lica ili grupe, kao i na članove njihovih porodica ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.
Mi u SRS smatramo da ni sam ovlašćeni predlagač ovog zakona ne razume šta su autori zakona hteli da kažu kada su pretke spominjali u odredbi ovog člana i kako će se takav vid diskriminacije, ukoliko postoji, zaista i dokazivati u postupcima koji se pokrenu radi utvrđivanja povrede ovog zakona.
Međutim, sve je jasno ako se samo pogleda obrazloženje ovog predloga zakona, u kome stoji da je ovakav pojam diskriminacije upodobljen definiciji diskriminacije u dokumentima Saveta Evrope i u direktivama EU.
To znači, gospodo iz vladajuće većine, da je ponovo radila resavsko-prepisivačka škola i da ste vi ovaj zakon, kao i većinu drugih zakona, samo prepisivali od neke članice EU i predložili na usvajanje, iako ne znate kako ćete primeniti njegove odredbe u praksi.
Zbog toga, ostavite naše pretke da počivaju u miru, prihvatite ovaj amandman i prestanite da se svojim postupcima brukate pred vašim potomcima.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić.

Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Izvolite, gospodine Iliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podneo na član 2, a kojim se u stavu 1. predlaže brisanje reči ''svako neopravdano'', upravo pokazuje koliko je vladajuća koalicija neiskrena u srceparajućoj odbrani ovog, slobodno mogu da kažem, štetnog i opasnog po društvo zakona.
Zašto kažem da je neiskrena vladajuća koalicija kada je u pitanju podrška ovom zakonu? Odbijen je amandman kojim se iz teksta u članu 2. stav 1. brišu reči ''svako neopravdano''. To onda znači da po vama iz vladajuće koalicije postoji opravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje.
Molio bih gospodina ministra da nam objasni zašto nije prihvaćen amandman SRS koji eliminiše svaku podelu na neopravdano ili opravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje. Neka ministar kaže kako on i oni koji su smislili ovakav zakon zamišljaju da postoji neka opravdana diskriminacija.
Možda zamišljaju da je opravdana diskriminacija prema građanima Srbije na osnovu članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama, pa im treba zatvarati usta diskriminacionim poslovničkim merama, a to se, tobože, prikazuje u medijima kao uspeh demokratije.
Da podsetim, za uspeh demokratije su smatrali i izum giljotine u francuskoj buržoaskoj revoluciji, pa biste vi, takođe, ovde mogli da instalirate jednu za govornicom i čim bi vam nešto loše zvučalo ili vam se ne bi dopalo ono što kaže narodni poslanik, pritiskom na taster vi ćete to lako rešiti, jer kad ljudima sečete misli i reči lako je da im ... (isključen mikrofon.)

Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.

Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč ima gospođa Gordana Pop-Lazić.

Dame i gospodo, podnela sam amandman na član 2. stav 1. tačka 1), gde tražim da se reči ''na otvoren ili prikriven način'', pa se sad tu nabrajaju svi oblici diskriminacije, brišu, iz razloga što Ustav te termine ne poznaje, nego govori o neposrednoj ili posrednoj diskriminaciji. Trebalo je onda i u ovaj zakon tako nešto da se uvrsti.
Ako je najveća vrednost našeg društva i svakog civilizovanog društva čovek, a zna se kako se do čoveka dolazi, dakle, heteroseksualnim odnosom, ako je afirmacija neprirodnog, po meni, diskriminacija prirodnog, i ako postavimo pitanje šta je uzrok i svrha, šta je posledica seksualnosti, i damo jedan jedini mogući odgovor, da je to humana biološka reprodukcija, da je seksualnost prirodni nagon, a ne voljni izbor, onda zaista stavljate u neravnopravan položaj one koji su, da tako kažem, heteroseksualni i to u odnosu na one koje pokušavate da ovde izdvojite kao ugroženu grupu, kako biste vi to vašim rečnikom rekli, el džebiti osobe, baš tim naglaskom i tom skraćenicom.
Mnogo je onih diskriminacija koje ovaj zakon ne spominje i sve vreme kako izlazim za ovu govornicu upravo o tome govorim, ali evo dva minuta je isteklo, možda prilikom sledećeg amandmana, sada ne mogu taj primer da navedem.

Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Dušanka Plećević.

Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč ima gospođa Plećević.

Dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman da se u članu 2. stav 1. tačka 1) reči ''i porodičnom'' brišu.
U ovom stavu se govori o zabrani diskriminacije u odnosu na lica i grupe po raznim osnovama, između ostalog bračnom i porodičnom statusu.
Smatram nepotrebnim izraz ''i porodičnom'', jer je to stanje definisano bračnim statusom, a pojam ''porodični status'' je nedefinisan, pa samim tim i suvišan.
Osvrnula bih se na deo člana koji se odnosi na zabranu diskriminacije u odnosu na nacionalnu pripadnost i etničko poreklo.
Dolazim iz Bora, višenacionalne sredine, gde pored većinskog srpskog stanovništva živi oko 25 pripadnika raznih nacija. Posle srpske, na drugom mestu po brojnosti je vlaška nacionalna manjina.
Prema poslednjem popisu u borskoj opštini ih ima 10.064. Veći deo ove autohtone etničke zajednice želi da sačuva svoju nacionalnu, kulturnu i jezičku osobenost. Zato se krajem prošle godine inicijalni odbor od pet članova, od kojih su tri člana Vlaškog nacionalnog saveta, uz 500 potpisa, pismeno obratio i vašem ministarstvu, Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, zatim Ministarstvu kulture, Ministarstvu prosvete, Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Srpskoj akademiji nauka, Balkanološkom institutu i, na kraju, Vladi Srbije za pomoć u vezi standardizacije svog jezika i usvajanja pisma.
Nijedna od institucija nije reagovala niti im pružila pomoć u ovom poslu, umesto toga građanima vlaške nacionalnosti neki njihovi lobirani, prorumunski orijentisani sunarodnici, zajedno sa DS sa kojom su u koaliciji, nameću rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture za učenike vlaške nacionalne manjine kao izborni nastavni predmet odobren od Ministarstva prosvete od pre mesec dana. Pripadnici vlaške manjine nikad neće prihvatiti da preko noći postanu Rumuni, već žele da budu ono što su.

Gospođo Plećević, isteklo je vreme.

Na član 2. amandman je podneo poslanik Nikola Savić.

Vlada nije prihvatila amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč ima Nikola Savić.