Narodni poslaniče, dobili ste reč da govorite u raspravi u pojedinostima o amandmanu na član 1, kojem ste podnosilac.
Molim vas da, poštujući član 103, govorite o tom amandmanu. Uvidom u stenogram i uvidom u tok sednice možete videti da sam postupila potpuno ispravno, a vas upozoravam da će se za kršenje člana 103. izricati mere, jer je to predsedavajući dužan na osnovu člana 100. Izvolite.

Dobro je da to vide građani Srbije.
Dakle, podneo sam amandman na član 1. stav 1. u kome se kaže da su ovim zakonom predviđeni svi oblici diskriminacije i njihovo sankcionisanja. Pošto to nije tačno, u ovom zakonu nisu predviđeni svi oblici diskriminacije, tačnije antidiskriminacije i za njihovo sankcionisanje ne postoji neka odgovornost, tražio sam da se u članu 1. stav 1. briše.
Iz kojih razloga sam to tražio? Ako uzmemo u obzir da se izmenom predloženog člana Predloga ovog zakona faktički ne osnažuje odredba člana 21. Ustava, o zabrani diskriminacije, koja kaže da su pred Ustavom svi jednaki, onda možemo doći do zaključka opšte prirode i prakse, koja se kosi sa ovim vašim predlogom, a to je: šta je sa diskriminaciju Srba u Haškom tribunalu; šta je sa diskriminacijom Srba na Kosovu i Metohiji; šta je sa presudom Euleksa šiptarskom teroristi koji je oslobođen za dizanje u vazduh «Niš ekspresa»; šta je sa diskriminacijom Srba u celini; šta je sa diskriminaciju koju sprovodite vi od 2000. godine naovamo, kroz institucije, kroz zdravstvo, kroz korupciju, kroz lokalne samouprave; šta je sa voljom birača, koji su glasali, preko milion i nešto glasova su dali SRS, a danas se to u ovoj sali ne vidi; šta je sa voljom glasova na lokalnom nivou, ljudi su glasali za SRS, a kroz mandate se to ne vidi; šta je sa lažnim sudskim procesima, sa presudama?
Gde su tu oblici diskriminacije, gde je zaštita od toga? Gde je zaštita na radu, ovoga što navodite ovde vezano za sindikate, za zaposlene, za manje i niže oblike diskriminacije. To u praksi ovde ne postoji...

Dva minuta. Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da ovaj amandman na najočigledniji način govori zapravo o nameri da se ovakav zakon ne donese i o otporu prema tome da se na zakonom uređen način spreči svaki oblik diskriminacije.
Dakle, amandmanom se predlaže da se briše član koji glasi: ''Ovim zakonom uređuje se opšta zabrana diskriminacije, oblici i slučajevi diskriminacije, kao i postupci zaštite od diskriminacije''. Amandmanom se traži da se ovaj član briše. To jasno pokazuje da se zapravo radi o otporu prema zakonu koji bi uredio pitanje zabrane diskriminacije.

Da li još neko želi reč?
Možete kao ovlašćeni predstavnik, a koristite vreme koje je na raspolaganju poslaničke grupe SRS.
Narodni poslaniče Milane Avramoviću, nemate pravo na repliku. Svaki narodni poslanik ima pravo na svoju argumentaciju. Kada narodni poslanik argumentuje svoj stav, jedan broj narodnih poslanika se duboko ne slaže i smatra netačnim. Kada drugi narodni poslanik argumentuje svoj stav, drugi broj narodnih poslanika to smatra netačnim. Dokle god narodni poslanici poštuju članove Poslovnika, dotle imaju pravo na ono što smatraju stilom argumentacije dobrim za njihov stav.
Narodni poslaniče, izvinite što ste sačekali, samo da objasnimo zašto nema pravo na repliku. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da je SRS protiv ovakvog zakona o zabrani diskriminacije. Mi smo apsolutno protiv bilo kog oblika diskriminacije, ali vi iz DS uporno obmanjujete javnost.
Vi nećete da kažete, uostalom to je ministar rekao u obrazlaganju Predloga zakona, ali vi sada prećutkujete kad je došlo vreme rasprave u pojedinostima, da u Srbiji postoji preko 15 zakona kojima se štite određene društvene kategorije. Imate Zakon o zdravstvenoj zaštiti, imate Porodični zakon, imate Krivični zakonik, imate Zakon o radio-difuziji, imate Zakon o sprečavanju izgreda na sportskim priredbama, imate Zakon o radu.
Dakle, postoji čitav niz zakona koji su već predvideli odgovarajuće oblike zaštite određenih kategorija građana Srbije: invalida, dece, omladine, starih ljudi itd.
Dakle, postoji zakonska regulativa, ali vi sada hoćete da napravite neku vrstu Potemkinovog sela. Vas ne zanima kod ovog zakona da zaštitite invalide, jer vi njih iskreno da hoćete da zaštitite, onda biste omogućili, ako ste gledali pre nekoliko dana RTS, onom nesrećnom čoveku, Živoradu Vasiljkoviću iz Mladenovca, da čovek na odgovarajući način vrši svoja prava.
Ne, takvi ljudi će i dalje da žive teškim životom. Vi ćete kao da donesete neki zakon kojim ćete navodno da ubrzate put Srbije u EU, ali ne da biste popravili suštinski položaj tih ugroženih društvenih kategorija. Ne. Vama je cilj samo jedan, vi hoćete da legalizujete određene patološke vidove seksualne orijentacije i to je pravi cilj ovog zakona. Sve ostalo je kozmetika.
Molim vas, gospođo Kolundžija, kakvu zaštitu može da očekuje invalid po ovom zakonu? Može da se obrati pismeno povereniku za zaštitu od diskriminacije i taj poverenik kada ispita sve činjenice, može da uputi opomenu onome ko je vršio diskriminaciju, pa ako taj neće da postupi po opomeni, onda će opomena da bude javno objavljena. Kakvu korist ima invalid od toga? Kakvu korist ima dete od toga? Kakvu korist ima bilo ko od toga?
Pravna zaštita koju ste vi predvideli ovim predlogom zakona je besmislena. To nije nikakva zaštita. To je da se kaže, eto, postoji neki poverenik. Prvo, taj poverenik nije Ustavom predviđen i uopšte ne znam kako mislite da obrazujete državne organe koji nisu Ustavom predviđeni. I da je predviđen Ustavom, instrumenti koji mu stoje na raspolaganju su apsolutno nedovoljni da bilo kome i u bilo kojoj sferi društvenog života ozbiljno pomogne.
Naravno da smo protiv diskriminacije, pa ako neko trpi diskriminaciju onda su to valjda poslanici SRS. Uzmite zapisnike sa sednica Administrativnog odbora. Ispada da samo radikali ovde upućuju neke teške reči, samo radikali su nedisciplinovani, ostali su apostoli, ostali su sveci. Nemoguće da je to tako.
Nemoguće da nijedan poslanik DS nije novčano kažnjen otkako je uvedena represija u Narodnu skupštinu. Nemoguće. Svedok sam, kao i moje kolege iz SRS, kada čovek izađe ovde za govornicu, prava salva uvreda krene sa ove strane. Da li je neko kažnjen? Nije. Kažnjeni su isključivo poslanici SRS.
Ako neko zna šta je diskriminacija, znamo mi srpski radikali, zna naš predsednik Vojislav Šešelj. Sve moguće međunarodne konvencije, svaki elementarni pravni akt je pogažen kada je u pitanju dr Vojislav Šešelj. Tu više ništa ne važi, ni Povelja UN, ni Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, ni Ustav Srbije, apsolutno ne važi ništa. Treba uništiti čoveka koji neće da se pokloni novom svetskom poretku.
Ovim zakonom treba uništiti srpski narod koji se ne uklapa u novi svetski poredak. Treba uništiti biološku supstancu srpskog naroda. Vi to ovim zakonom činite. Žalosno je što među vama ima ljudi koji su duboko svesni svih opasnosti koje ovaj zakon u sebi nosi. Oni to komentarišu po kuloarima, na ulicama, u razgovorima preko telefona.
Ovde će sagnute glave morati da glasaju za ovaj zakonski projekat, zato što su vaši politički mentori naredili da se ovaj zakon usvoji. A da u vladajućoj koaliciji ne cvetaju ruže povodom ovog zakona, najbolji vam je dokaz gospodin Dragan Marković Palma, koji je rekao da njegovi poslanici neće glasati za ovaj zakon. Vi mi sada objasnite, ako čovek neće glasati za ovaj zakon, da li je on preko noći postao antievropejac, protiv EU i protiv bele šengenske vize. I kakva je ta vaša koalicija. Neki malo hoće u Evropu, a neki malo neće. Vi ste rekli, ova vlada ima jasan kurs, što brži ulazak Srbije u EU.
Povodom tih famoznih šengen viza, gospođo Kolundžija, hajde da ne budemo mala deca. Vama je pre neki dan Angela Merkel, kancelarka Savezne Republike Nemačke, rekla, zaboravite ulazak u EU, eventualno će ući Hrvatska, Srbija, BiH, Crna Gora i Albanija čekaće ko zna koliko godina da uđu u EU.
Što se tiče belih šengenskih viza, češki ministar spoljnih poslova je rekao da će Srbija možda do polovine 2010. godine da dođe na dnevni red da se razmatra njen zahtev da bude stavljena na belu šengen listu. Dakle, nema ništa od toga.
Ne zato što je SRS protiv toga, ne možemo mi to da sprečimo. EU iz svojih razloga ne želi Srbiju kao svog člana. Da li vam je to jasno? Jednostavno, ne žele.
Da li vam je jasno kada vam se kaže da nema prijema novih članica EU dok svaka postojeća država članica ne ratifikuje Lisabonski ugovor. Tu ima da prođu decenije dok se taj proces ne okonča.
Vi sada svaku nepodopštinu koja nekom padne na pamet stavljate u proceduru u Skupštinu i kažete, e, to je sad uslov za ulazak u EU. Nije. To je nečija paklena namera da se uništi srpski narod, ali se nama sve ono što je upereno protiv Srba uporno godinama promoviše kao da je to naš uslov za ulazak u EU. Ako Srbija u EU treba da uđe bez Srba, onda nam EU ne treba.

Reč ima narodni poslanik Milan Avramović.
Želite da govorite o povredi Poslovnika? Možete da koristite i vreme koje vam je na raspolaganju kao članu poslaničke grupe SRS. Da li govorite o povredi Poslovnika ili koristite vreme? Povreda Poslovnika. Izvolite.

Koristim pravo iz člana 101, u kome jedan stav kaže...

Narodni poslaniče, pravo da se dobije reč na osnovu člana 101. je po trećem stavu, kao što ste videli, pravo koje ima predsedavajući, diskreciono pravo, i ne predstavlja temu za povredu Poslovnika. Zahvaljujem. Zahvaljujem narodni poslaniče.
Za član 101. ne možete da tvrdite da je Poslovnik povređen, pošto je pravo na repliku diskreciono pravo predsedavajućeg. Hvala.
Ministar, gospodin Svetozar Čiplić. Izvolite.

Poštovane poslanice, poštovani poslanici, ne treba da se plašimo ili plašite onog čega nema. U ovom zakonu, ponovo ponavljam, ne ustanovljava se nikakvo novo pravo koje već ne postoji, koje već Ustavom nije dato.
Šta u ovom zakonu nema? U ovom zakonu svakako ne može biti u tom članu 21. ništa što bi bila pravna pretpostavka za, kako je ovde za ovom govornicom izneto od kritičara ovog zakona, istopolne brakove.
Član 62. Ustava RS kaže – brak se zaključuje na osnovu slobodno datog pristanka muškarca i žene pred državnim organom. Mislim da to od ovog trenutka ne bi trebalo da bude dilema da toga u ovom članu više nema.
Tačno je da postoji veliki broj zakona u pravnom poretku RS koji govore o zabrani diskriminacije pojedinih ugroženih kategorija. To sam naveo kao argumentaciju da ovaj okvirni zakon i bude donet, jer to što stoji u tim zakonima je izolovano. Ono nije povezano u sistem. To je jedno od osnovnih mana takvih zakonskih rešenja u resornim zakonima.
Praktično, jedan jedini zakon za koji možemo da kažemo da sistemski štiti od diskriminacije, to je onaj koji se tiče osoba sa invaliditetom.
Prednost ovog zakona je, ponavljam, Republika Srbija, bez obzira na nacionalnost, a nacionalnost ne određuje da li je neko invalid, da li je neko dete, da li je neko žena, da li je neko nezaposlen, ovaj zakon duguje građanima Srbije upravo zbog međunarodnih konvencija koje je potpisala i kojima se obavezala da će doneti ovaj zakon. Igrom slučaja, sada se desilo da još uvek, zbog bele šengen liste, ovo dobijemo i kao uslov.
Zaštita protiv diskriminacije koja je ovde propisana poverenikom nije jedina, nije osnovna, ona je dodatna, pored krivično-pravne zaštite koja postoji.
Zapravo, kada, kako pravni poredak i nalaže, ukrstite pravne norme, kada ukrstite i krivično zakonodavstvo, onda vidite kakva je pravna zaštita za pojedine kategorije, odnosno ko ne uživa krivično-pravnu zaštitu, odnosno šta je krivično-pravno diskriminisano, i tu nema nikakve dileme.
Ono što je bitno, mislim da je to stav svih onih koji stoje iza ovog zakona, kada Srbija bude donela ovaj zakon, Srbija će biti čista lica i pred bogom i pred ljudima. To je ono što je bitno. Hvala.