Da li još neko želi reč? (Da.)
Gospođica Marina Raguš. Vreme poslaničke grupe SRS je osam minuta i 40 sekundi. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo, gospodine ministre, drago mi je da vas vidim ovde u sali. Moram da vas podsetim da ste mi ostali dužni par odgovora na nekoliko pitanja od prošli put. Nadam se da ćemo tokom rasprave u pojedinostima i čuti vaš odgovor.
Da ne trošim vreme predviđeno za poslaničku grupu, dakle, ono što bi trebalo zaista da bude, uslovno rečeno, još jedna slika srpskog društva koje bi trebalo da bude utemeljeno na Ustavom garantovanim pravima, pogotovo kada je reč o članu 21. stav 3, u kojem se kaže da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja. SRS naravno da misli da je srpskom društvu i te kako potreban zakon za borbu protiv diskriminacije zato što srpsko društvo odslikava diskriminaciju u svim oblastima društvenog ispoljavanja.
S obzirom da govorim uglavnom o konkretnim primerima, jedan od najflagrantnijih primera političkog diskriminisanja je naravno slučaj Vojislava Šešelja, ne samo zato što to tvrdi SRS, već i zato što eventualno sada možemo da navedemo druge izvore.
Imali ste bivšeg tužioca, glavnog tužioca Haškog tribunala, gospođu Del Ponte, koja je posvedočila o tome da je, nažalost, ubijeni premijer i nekadašnji predsednik DS gospodin Đinđić preporučio Karli del Ponte da vodi dr Šešelja u Hag i da ga ne vraća. Drugi izvor koji takođe govori u prilog najužasnijeg primera političke diskriminacije, dakle, potpune diskriminacije jednog političkog protivnika većine koja je došla na vlast posle 5. oktobra, jeste izvor o kojem se govori u sada već čuvenoj knjizi ''Sačekuša za Srbiju''. Ovo je, pretpostavljam da znate, bivši šef beogradske Udbe, gospodin Zoran Mijatović, koji sasvim sigurno nije bio naklonjen SRS nikada.
On u jednom delu ''Fenomen Šešelj'' govori upravo o toj vrsti političke diskriminacije, smišljenoj od strane DOS. Šešelj je nesumnjivo bio, kaže on, fenomen ne samo za Klintonov štab, Šešeljem će se intenzivno baviti i čelnici DOS u vreme kampanje za republičke parlamentarne izbore.
Bilo je i onih, kako navodi bivši šef beogradske Udbe, gospodin Zoran Mijatović, koji su nakon dolaska na vlast smatrali ne samo da Šešelja treba izručiti Hagu, nego i zabraniti delatnost SRS. Te činjenice se nisu mnogo ni tajile u javnosti, ali je sve teško išlo jer su protiv sebe imali dobro organizovanu stranku i njegovog lidera. Naše duboko političko ubeđenje je da od toga stranke koje su gravitirale oko nekadašnjeg DOS-a, koji i dalje čine vlast u Srbiji, nisu odustale. Skorašnji primer je dokaz toga.
Kaže – posebnu upornost u dokazivanju zločinačke aktivnosti Radikalne stranke ispoljavao je ministar Dušan Mihajlović, stalnim insistiranjem, a to je direktno mešanje u rad tajne službe, da oba resora pokušaju da iščeprkaju nešto o učešću Šešeljevih radikala u ratnim zločinima. Između ostalog, gospodin Mijatović kaže: ''Kako to da vi, profesore, nemate baš nikakve podatke o zločinima Šešeljevih dobrovoljaca? Cela Srbija o tome nešto zna.''
Naravno, gospodin Mihajlović je bio vrlo uporan u tome, pronašao je konačno dva svedoka. Gospodin Mijatović se odupro takvom ponašanju i pokušaju korišćenja tajne službe u političke svrhe. Pošto je gospodin Mijatović očekivao kapitalne svedoke zločina, on to nije dobio, to su samo bili iskazi ljudi koji su bili ucenjeni da tako govore zarad lične koristi, on se zapravo tada i vrlo značajno zamerio tadašnjem ministru policije.
Ali, bez obzira na sve to, ono što je suštinski važno jeste sledeće – da je dr Vojislav Šešelj ne samo po tvrđenju gospodina Mijatovića u knjizi ''Sačekuša za Srbiju'', ne samo po pisanju Karle del Ponte, bivšeg glavnog tužioca Haškog tribunala, politički diskriminisan. Optužnica je pisana u Srbiji i poslat je u Haški tribunal da bi se sklonio sa političke scene Srbije. Po čijem nalogu? Direktno po nalogu Vašingtona.
Dakle, s obzirom da sam vam navela jedan primer koji se odnosi na predsednika SRS, trenutno najjače opozicione stranke u Srbiji, SRS izražava sumnju, a pri tom i zabrinutost, s obzirom da se Skupština polako ali sigurno pretvara u disciplinsku komisiju Borisa Tadića, a Srbija zbog ugrožavanja i diskriminacije ekonomskih i socijalnih prava državljana Srbije u gulag gospodina Borisa Tadića, da će ovaj zakon o borbi protiv diskriminacije nažalost biti tek samo mrtvo slovo na papiru za većinu građana Srbije, a za političke neistomišljenike batina.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Dejan Mirović.
Vlada nije prihvatila amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Reč ima gospodin Dejan Mirović.

Dame i gospodo, amandman je podnet na član 1. stav 2. Predloga zakona. Svrha amandmana je da ukaže na neadekvatnost Predloga zakona u trenutku kada čak i probriselska vlast priznaje u Srbiji da je nastupila ekonomska kriza i da će ona potrajati nekoliko godine. Na primer, gospodin Ljajić, ministar nadležan za socijalnu politiku, u jednim dnevnim novinama juče izjavio je da će kriza trajati duže nego što se to mislilo.
S druge strane, u suštini Predlog zakona se bavi jednom marginalnom grupom u trenutku kada je ekonomska kriza zahvatila celu našu zemlju, a ne fokusira se na političku diskriminaciju koja je najveći problem ove zemlje kada se radi o ljudskim pravima. Naravno, tu pre svega mislim na ograničavanje slobode izražavanja, koju garantuje Evropska konvencija o ljudskim pravima iz 1950. godine.
Opozicione partije pre svega, ali i intelektualci koji se ne slažu sa vladajućom probriselskom dogmom su na udaru ove prakse. Nažalost, videli smo da je upravo ministar koji je nadležna za ljudska prava i koji treba najviše da ih štiti predlagao 8. oktobra 2008. godine u izjavi za ''Novosti'' da se poslanicima oduzimaju mandati na osnovu političkog, a ne pravnog tumačenja slobode izražavanja, jer bi to tumačenje, po njegovoj verziji, vršila vladajuća većina u Skupštini, a ne pravosudni organi.
Dakle, bez pozivanja na međunarodno-pravne principe, praksu Evropskog suda za ljudska prava, praksu Vrhovnog suda SAD i član 19. Univerzalne deklaracije o pravima čoveka, ministar u suštini predlaže da se svako ko se ne slaže sa vladajućom dogmom i kritikuje probriselsku ideologiju, politiku ove vlasti, može biti optužen za politički nekorektan govor koji remeti... (Predsedavajući: Vreme.)... probriselsku idilu u Srbiji i širi neprijateljstvo prema Briselu.
To je zapravo, dame i gospodo, upravo ugrožavanje slobode izražavanja i gušenje demokratije i to od strane ministra koji je nažalost nadležan upravo za ljudska prava.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela poslanik Vesna Marić.
Vlada nije prihvatila amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Reč ima gospođa Vesna Marić.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 47. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podnela sam amandman na Predlog zakona o zabrani diskriminacije. U članu 1, u stavu 2. reč ''ravnopravnosti'' zamenjuje se rečima ''od diskriminacije'', a reč ''državni'' briše se.
Amandmanom se predlaže izmena navedenog člana Predloga zakona kako bi se osnažila ustavna odredba iz člana 21. Ustava Republike Srbije o zabrani diskriminacije. SRS sve promene zakona želi da zasnuje na činjenici – da je Ustav Republike Srbije, kao izraz političkog dogovora svih relevantnih političkih snaga u Srbiji, potpuno jasno definisao pojavne oblike diskriminacije, da je to veoma široko obuhvaćeno i da zakonom, koji je izraz političke volje pojedinih lobija i centara moći u Srbiji, to ne treba preispitivati ili degradirati.
Zakon je apsolutno u funkciji promocije sloboda, koje se Ustavom ne mogu definisati i tretirati i koje su u apsolutnoj suprotnosti sa našim duhovnim, tradicionalnim i moralnim vrednostima, u čijem duhu je proistekao i sam Ustav. Hvala.

Hvala i vama.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Dušan Marić.
Vlada nije prihvatila amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Dame i gospodo, podnio sam amandman na stav 2. člana 1. ovog predloga zakona koji glasi: ''Ovim zakonom ustanovljava se Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, kao samostalni državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih ovim zakonom.''
Po meni, ovde postoji jedna nelogičnost. Smatram, ako je u pitanju državni organ, da je onda teško poverovati da može biti u pitanju i samostalni i nezavisni organ u obavljanju svojih poslova. Iz tih razloga predlažem da se ovaj termin ''državni organ'' jednostavno, jer smatram da je suvišan, briše. Neka ostane ''samostalni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih ovim zakonom''.
Koristim priliku da ministru Čipliću skrenem pažnju na jedan, po mom mišljenju, drastičan slučaj diskriminacije radnika u radnom odnosu. Ovde imam potvrdu koju je dobio radnik Stojan Stojković iz Fabrike za proizvodnju alata i mašina ''Goša'' iz Smederevske Palanke. Kaže: ''Potvrda, kojom se potvrđuje da Stojković Stojan, radnik 313 ''Goša'', Fabrika za proizvodnju alata i mašina, ima za period 11-ti, 12-ti mesec u 2008. godini i prvi mesec u 2009. godini neto lični dohodak od 8.500 dinara, prosek 2.833,33 dinara. Potvrda se izdaje radi ostvarivanja prava na lečenje i u druge svrhe se ne može koristiti''. U potpisu je referent, neki Cvetković ili neka Cvetković.
Molim gospodina ministra da iskoristi svoje pravo i ispita ovaj slučaj i zaštiti prava gospodina Stojkovića i svih ostalih radnika ''Goše''.
Inače, očekivao sam da se po ovom pitanju javi gospodin Dragan Šormaz, pošto je on poslanik iz Podunavskog okruga. Hvala.

Hvala. Da li još neko želi reč?
Za repliku se javio narodni poslanik gospodin Dragan Šormaz. Izvolite.

Kolega Novakoviću, mora replika, direktno sam pomenut. Mislim, ispada da se mi iz DSS... (Zoran Krasić, sa mesta: Da li to vi mene pominjete?) da, gospodine Krasiću, vas spominjem... jer ispada da mi iz DSS se ne bavimo problemima zaposlenih i radnika.
Naravno, mi sve to skupljamo, gospodine Mariću, i naravno da tražimo način, ali kako? Kako da pomognemo, kada je nesposobna izvršna vlast u zemlji? Kada oni nemaju, odnosno evo oni samo povećavaju javnu potrošnju. Mi podržavamo vaš amandman, jer šta će uvođenje novih organa, novih službi. Onda, kada se uvede taj poverenik, on mora da pravi svoja odeljenja, pa su onda diskriminisani po ovom pitanju, pa su diskriminisani po onom, mora iz budžeta da se finansira – znači, da se povećava javna potrošnja.
Malopre, takođe, pitate se šta će da radi Nataša Kandić, neki od vas. Ima šta da radi – davaće naloge Ivici Dačiću i dalje da hapsi po Srbiji one koji su branili zemlju od bombardovanja, bespravnog, NATO pakta, a među njima sam bio i ja. Možda će Dačić i mene da hapsi? Ko zna, u takvoj zemlji?
Zato što da postavljam sa govornice pitanja njima iz izvršne vlasti, kada oni nisu sposobni bilo šta da reše, a ništa se i ne pitaju. Sve im odlučuje neko drugi, onaj ko ih je formirao i Nataša Kandić i takvi.
(Zoran Krasić, sa mesta: Ja sam ovde diskriminisan, ne daju mi reč. Prozvao me je, gospodine Novakoviću.)