Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Milorad Buha.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milorad Buha.

Dame i gospodo narodni poslanici, podnio sam amandman na član 1. stav 1. Predloga zakona o zabrani diskriminacije. Amandman je odbijen od strane Vlade, ali ću ovde govoriti o jednom vidu diskriminacije koja ima i međunarodno-pravni karakter, ali prevashodno je bitno sa domaćeg aspekta da se o ovom obliku diskriminacije ovde razgovara.
Radi se o diskriminacije izbegličke populacije. Kada sam rekao da diskriminacija ima i međunarodno-pravni karakter, moramo reći da su genocid i etničko čišćenje, koji su predviđeni kao teži oblici diskriminacije, bili prisutni kod ove populacije, jer je populacija koja je proterana iz RSK i Republike Hrvatske proterana na temelju genocidne politike, etničkog čišćenja hrvatske države i na prostore Republike Srbije je došlo preko 400.000 Krajišnika.
Ukupna srpska populacija u Hrvatskoj je udaljena sa ognjišta na kojima su od pamtiveka živeli, u broju između 500.000 i 800.000.
U čemu se sastoji diskriminacija?
Diskriminacija se sastoji u tome da se hrvatski državni organi zalažu da se nijedno od oduzetih prava, i kolektivna i individualna prava, ne vraćaju srpskoj populaciji.
S druge strane, srpski državni organi imaju obaveze da pomognu ovoj populaciji u smislu ublažavanja diskriminatorskih aktivnosti hrvatske države.
(Predsedavajuća: Dva minuta. Zahvaljujem.)
Nastaviću u skladu sa vremenom poslaničke grupe.
Na temelju kojih propisa proizilazi obaveza ove države? Naime, članom 13. Ustava Republike Srbije predviđeno je da Republika Srbija štiti prava i interese svojih državljana u inostranstvu.
Pored toga, moramo ukazati na odredbe člana 4. Zakona o izbeglicama Republike Srbije, koji kaže: ''Republika Srbija obezbeđuje kolektivnu zaštitu ličnih, imovinskih i drugih prava i sloboda izbeglica i obezbeđuje im međunarodno-pravnu zaštitu''. Da li to državni organi Republike Srbije čine? Ne čine.
Sada ću vam pročitati odgovor na jedno moje pitanje koje sam uputio Ministarstvu spoljnih poslova, Ministarstvu rada i socijalne politike i Komesarijatu za izbeglice.
Odgovoreno mi je 14. novembra prošle godine, sa potpisom prvog potpredsednika Vlade – zamenika predsednika Vlade, gospodina Ivice Dačića, koji u odgovoru kaže sledeće: ''I pored potpisanih dokumenata između Republike Srbije i Republike Hrvatske, kojima su se potpisnice obavezale da preduzmu mere radi ostvarivanja imovinskih i socijalnih prava povratnika (misli se na Sporazum o normalizaciji odnosa između Srbije i Hrvatske, Sporazum o socijalnom osiguranju, Sporazum o sukcesiji itd), povratnici srpske nacionalnosti u Republiku Hrvatsku se i danas sreću sa nemogućnošću pristupa pripadajućim ljudskim pravima vezanim za povratak oduzetih stanarskih prava, obnovu imovine, povratak uzurpiranog poljoprivrednog zemljišta, rešavanje statusnih pitanja vezanih za sticanje državljanstva Republike Hrvatske, poteškoćama u vezi sa priznavanjem prava iz radnog odnosa i penzijskog osiguranja, optužnicama za ratne zločine i hapšenje povratnika, etnički motivisanim zločinima i ekonomskim zlostavljanjem u područjima u kojima se vraćaju Srbi, privatizacijom bez učešća Srba itd.'' To su sve oblici diskriminacije koje imaju Srbi u postupku povratka svojih kolektivnih i individualnih prava.
Koja su to kolektivna prava koja se Srbima ne vraćaju po ustavno-pravnom sistemu Republike Hrvatske?
Ministar za ljudska i manjinska prava mora posebno obratiti pažnju zato što nijednog trenutka od ovog ministarstva nisam dobio informaciju, ni na sajtu, to intenzivno pratim, nijedno slovo o diskriminaciji nad Srbima i u Hrvatskoj, kao nacionalne manjine, a i Srbima koji su dobili državljanstvo, oni su državljani Srbije, po ustavnoj odredbi je obaveza svih državnih organa da ta prava vrate.
O kojim pravima se radi? Kolektivnim pravima, pravo na ravnopravnost i konstitutivnost. To pravo nam je pripadalo po Ustavu iz 74. godine, kao i Srbima u BiH. Danas Srbi u BiH predstavljaju ravnopravan konstitutivan narod. Srbi iz Hrvatske to pravo nemaju. Po sistemu ravnopravnosti, ista prava za istu državu. Ako je to od strane međunarodne zajednice dato Srbima u BiH, po istom tom principu je trebalo to pravo da dobiju Srbi u Hrvatskoj, nisu dobili.
Nadalje, pravo na ravnopravnost jezika i pisma. To pravo nemamo. Pravo na slobodno ispovedanje vere. Nemamo. U periodu od 1995. godine do danas u Hrvatskoj je prisilnim putem promenilo veru preko 40.000 Srba. To je podatak SPC, na temelju potvrda koje oni daju svakom pravoslavcu koji menja veru i odlazi u rimokatoličku veru.
Da govorimo o setu imovinskih i socijalnih prava, povratak imovine i imovinskih prava, zatim obnova zapaljenih i pokradenih kuća, stanova, poslovnih i industrijskih objekata, povratak stanarskih prava. Preko 50.000 stanova u društvenom vlasništvu su Srbi imali u Hrvatskoj. Danas nijedan stan u društvenom vlasništvu, po ranijem i sadašnjem zakonodavstvu Hrvatske, nije vraćen. Svi stanovi Srbima u BiH su vraćeni.
To je diskriminacija o kojoj moramo razgovarati ovde. Po nekoj prosečnoj tržišnoj vrednosti, 50.000 stanova, to je dve i po milijarde. To su ogromna sredstva. Ta sredstva će se preliti u budžetski sistem, finansijski sistem Republike Srbije, ojačati finansijski sistem.
O ovom pitanju se mora razgovarati, Hrvatska se mora prisiliti. Postoji određeni interes međunarodne zajednice, koja je u dosadašnjem periodu tražila od Hrvatske, međutim, srpski organi ništa nisu učinili.
Dalje, besplatne akcije, isplata penzija. U periodu od 1991. do 1999. godine Srbi nisu dobijali penzije. Radi se o preko 50.000 penzionera koji nisu u tom periodu dobijali penzije.
Međunarodna zajednica je striktno naložila Hrvatskoj da te penzije hrvatski penzioni fond isplati penzionerima koji su to pravo stekli. Međutim, do dana današnjeg nijedna penzija po tom osnovu nije isplaćena.
Zbog vremena prekidam, ali ću nastaviti kasnije. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Radiša Ilić.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. stav 1, gde se reči ''od diskriminacije'' brišu. Suština podnetog amandmana je u stvari suština svega onog negativnog što su radikali rekli o ovom zakonu, svega ono što je rekla i SPC i ostale tradicionalne verske zajednice, ali i medicina.
Reči ''od diskriminacije'', za koje sam predložio amandmanom da se brišu, apsolutno su nepotrebne u predloženom tekstu člana 1, s obzirom da je sasvim jasno da se ovaj član odnosi na diskriminaciju, a ovde je reč o postupcima zaštite.
Pitanje je sada kako će se sprovesti zaštita u kontrasmeru, od recimo nekoga ko sebi zacrta u glavu da je diskriminisan, jer ima bolesnu želju da kaže svakome da je pomalo ili mnogo seksualno nastran ili njegovo udruženje, pa ko ga sa gnušanjem otera od sebe ili mu uskrati neki termin na televiziji, verovatno će biti podložan kaznenim odredbama ovog zakona.
Takvi bolesnici će hteti medije, televizije, specijalne emisije, kačiće postere svojih udruženja na bandere, zakupljivaće skupe bilborde, pred kojima ćemo deci morati da pokrivamo oči kada ih vodimo niz ulicu.
Ko će građane Srbije da štiti od takvih koji i te kako priželjkuju ovaj zakon, da bi svoju bolesnu viziju slobode ljudskih prava sprovodili mentalno terorišući građane, koji osnovne moralne i porodične vrednosti smatraju za jedino ispravne.
Ovde nikako ne ubrajam socijalne grupe, poput invalida, prognanih lica itd, o kojima je bilo govora, ali upravo se i sada, i bez ovog zakona, vrši diskriminacija građana... (Predsedavajuća: Dva minuta.) završavam. ... koji poštuju zakone, koji poštuju neka pravila.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Jadranko Vuković.
Vlada nije prihvatila amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milorad Buha. Vreme na raspolaganju poslaničke grupe SRS je 20 minuta.

Kolega Jadranko Vuković je podneo amandman na član 1. stav 1, ali ja ću nastaviti tamo gde sam malopre stao. Radi se o individualnim imovinskim i socijalnim pravima koja su Srbi stekli prema ustavnim i pravosudnim zakonodavnim propisima Republike Hrvatske, a Hrvatska država to onemogućava.
Jedno od bitnih, vitalnih prava je pravo na besplatnu podelu akcija, odnosno učešća u društvenoj i državnoj imovini, koji su bili predviđeni još saveznim propisima iz 1990. i 1991. godine, a to pravo su ostvarili hrvatski državljani, dok Srbi genocidnom politikom i etničkim čišćenjem to pravo nisu mogli ostvariti.
O čemu se radi? Radi se o tome da su hrvatski državni organi smisleno onemogućili ostvarivanje ovog prava Srbima koji nisu fizički mogli biti prisutni u Republici Hrvatskoj i podneti zahtev za ostvarivanje ovog prava. Međutim, odredbe saveznih propisa su postale i ostale obaveza prava republičkim organima Republike Hrvatske i oni to pravo moraju ostvariti.
Republika Srbija tu mora pomoći srpskoj populaciji iz Republike Srpske Krajine i Republike Hrvatske da ostvarimo to pravo. Radi se o ogromnim sredstvima. Prema podacima Vlade Republike Srpke Krajine u progonstvu, radi se o ukupnoj svoti od 15,5 milijardi evra, koja bi trebalo da u kontu procentualnog učešća srpske populacije pripadne Srbima.
Ogromna su sredstva po ovom pitanju i o ovom problemu se mora razgovarati, što predstavlja set diskriminacionih postupaka hrvatskih organa i zalažem se i tražim od Skupštine, od Vlade i od državnih organa da se ovo prava Srbima vrati. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Jovan Damjanović.
Vlada nije prihvatila amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Jovan Damjanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. stav 1. Reč ''opšta'', reč ''oblici'' i reč ''kao'' brišu se.
Obrazloženje: amandmanom se predlaže izmena navedenog člana Predloga zakona, kako bi se osnažila ustavna odredba iz člana 21. Ustava Republike Srbije i zabrani diskriminacije, koja glasi: Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki. Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije. Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupa koje su u suštinskom nejednakom položaju sa ostalim građanima Srbije''. Ako mi dozvolite, nastavio bih da trošim vreme poslaničke grupe.
Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče ovog zakona o diskriminaciji sigurno mogu da kažem da ako oće Srbija i srpski narod, pa i sve njene nacionalne manjine, da sačuvamo duhovnost i da sačuvamo nešto što je od značaja, ne može se i ja, kao Rom i romske nacionalnosti, ne mogu da shvatim ovakav da se ovakav zakon o orijentaciji seksa i homoseksualizma upravo glasa u ovoj državi.
Hoću da vam kažem kao čovek koji sam prošao više od pola planete ovog sveta i naišao sam u Nemačkoj gde su Cigani, Sinti, Romi, i onda su imali jednog homoseksualca, čim sam došao oni su mi rekli da je on obeležen, zove se Mahardo, s njim niko ne razgovara, niko ne kontaktira, on je izolovan od nacije u kojoj živi, a znaju i mnogo šire.
Ako mi želimo da sačuvamo biološku budućnost Srbije, kada kažemo da nam preti bela kuga, da li ćemo sa istopolnim partnerima sačuvati biološku budućnost naše države. Hoću samo da kažem da je Svetska organizacija Roma proglasila homoseksualizam kao bolest. Zar mi treba, Republika Srbija... oprostite, dođite, pa šta hoćete da kažete, dođite pa kažite, nemojte me prekidati.
U ovoj Srbiji je dosta naneto zla, dosta je naneto ono što je najgore u svetu. Da li treba sada da uvozimo evropsku epidemiju i bolest? Mi Romi, a i SRS nije takvog stava. Potpredsednik sam Svetskog parlamenta Roma i član SRS i ovo se brani u celom svetu. Prema tome, u romskoj zajednici, a i u čistoj pravoslavnoj srpskoj državi i slovenskim narodima, to vam izričito kažem, jer sam bio u kontaktu, homoseksualizam je bolest i oni je tako tretiraju. Nije na odmet demokratija, nije na odmet da se razgovara. Ali, faktičko stanje je takvo kakvo jeste, ako je to potvrdila i svetska organizacija i rekla.
Mi treba da zaštitimo društvene kategorije. Mi treba da zaštitimo narod i građane koji žive na ivici bede, i života i smrti. Zahvaljujem se kolegama koji su ovde govorili o romskoj populaciji i zajednici, kako je ona na ivici egzistencije, siromaštva, to je sve u redu. To je samo, što kažu, de fakto, ali de jure nema niko da sprovede, pa se pita, ako ste vi na vlasti, gospodo, zašto to niste sproveli.
Mi ne možemo u ovoj državi stalno da pričamo i da govorimo o faktičkom stanju. Moramo iz faktičkog stanja da uđemo u realizaciju. Molim vas, deset godina Romi žive ispod mostova, deset godina žive sa pacovima, zmijama, deset godina jedu hranu iz kontejnera. Da li je to demokratija?
Znam da je naša država u vrlo teškom političkom, ekonomskom, socijalnom problemu, ali molim vas deset godina je prošlo, mi smo građani ove Srbije. Tražimo integraciju u ovoj državi. Tražimo da budemo građani kao i svi drugi građani. Imamo veliku istoriju sa srpskim narodom.
Braćo Srbi, vodite računa o romskoj zajednici, o manjinskom narodu, kao i o svim manjinskim narodima i građanima. Nemojte dopustiti ovu muku. Ovo je stihijsko ubijanje romskog naroda, stihijsko nestajanje romskog naroda. Nemamo vek kao ostali građani.
Prema tome, dajte da vidimo da rešimo goruća pitanja koja su u državi, a ne da unesemo nešto što nije potrebno. SRS će dati sve potrebne i adekvatne saglasnosti i doprinose kad se tiče vizne liberalizacije, kad se tiče boljeg života itd. Međutim, ovo sada je nešto što svet ne poznaje, pa mi dozvolite.
U 417 romskih porodica, gde ima 2.128 članova, skoro svi su nepismeni, nezaposleni, žive u nehigijenskim uslovima, uglavnom su to nužni smeštaji, imaju puno dece, problemi su im osnovna dokumentacija, pa sva deca rođena posle 1999. godine nisu upisana u matične knjige rođenih.
Takva situacija je širom Srbije, širom Beograda. Mogu da vam kažem da u Beogradu ima 157 naselja – Jabučki rit, Mali Leskovac, Deponija Rospi Ćuprija, Jojkićev Dunavac itd, sve je to slična, pa i teža situacija nego što imamo Gazelu. Gazela je još dobra. Vi niste obišli, ja sam obišao i prenosim vam faktički stanje sa terena.
Molim državu, molim ministarstva da učine ono što treba, jer i ovo je jedan vid teške diskriminacije. Razgovarao sam skoro sa gospodinom ministrom Čiplićem, ministrom za ljudska i manjinska prava, razgovarao sam s njim u jednom kratkom periodu, ali sam zaključio da stvarno želi da integriše romski narod i da pomogne u svim oblastima gde njegovo ministarstvo može. Zato apelujem i na druga ministarstva da čine šta čini ministar Čiplić. Hvala lepo. Javiću se kasnije.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Momčilo Duvnjak.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Slobodan Vuković.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Vuković.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, na osnovu člana 147. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podnosim amandman na Predlog zakona o zabrani diskriminacije. Amandman glasi: ''U članu 1. stav 1. reč – opšta, reč – slučajevi i reč – kao brišu se.''
Pošto smo svi ovde, dosadašnji govornici, skretali pažnju na razloge zašto ovoliko amandmana podnosimo, samo ću reći da je ovaj zakon izuzetno loš, da broj amandmana pokazuje broj primedbi koje imamo.
Odmah na početku bih rekao ministru Čipliću da je u svom malopređašnjem izlaganju upotrebio jednu rečenicu koja odmah dovodi u pitanje ovaj zakon. Skrenuli ste nam pažnju da se mi plašimo nečega što nema.
U članu 6, koji sada nije predmet mog izlaganja, upravo tražimo da se briše nešto što je hipotetički, a vi pogledajte pa se izjasnite na tu okolnost.
Hteo bih da kažem da se u ovom momentu u Beogradu vrši jedna teška diskriminacija. Romska deca žive po kartonskim naseljima, kao što je moj prethodnik govorio, a ovakvim zakonima na brzinu otvara se prostor da se zloupotrebljavaju neki zakoni koji bi trebalo da se sprovode i da budu dobri.
Ovaj zakon krije onaj član 21, koji mu je krajnji cilj, da se nešto što je devijantno, što je loše za Srbiju, za ovaj narod, sprovede u delo i to tako što će profesori imati pravo da na našu decu vrše pritisak, ako su homoseksualci ili nekih drugih devijantnih sklonosti.
Skrenuću pažnju na jednu drugu vrstu diskriminacije pod vidom sličnih zakona...
(Predsedavajuća: Dva minuta, zahvaljujem.)
Iskoristiću samo 30 sekundi od vremena koje pripada stranci.
Želim da istaknem ovde da se čuje da su Radetu Đuranu, stanovniku Beograda, oteta deca pod vidom Zakona o zaštiti prava deteta, od strane Centra za socijalni rad grada Beograda, uz asistenciju Centra za socijalni rad opštine Palilula, o čemu je obavešten i ministar Rasim Ljajić. I od 15. januara, kada je čovek slomio nogu, do danas deca ne idu u školu, iako su pre toga bili redovni učenici, redovno išli u obdanište i imali svu brigu.
Čovek ima kuću od 200 kvadrata, radni odnos, radno sposoban, i od Centra za socijalni rad označen pre nekoliko godina za lice koje je dobilo isključivo pravo o brizi o toj deci. Deca su mu oteta onog momenta kada je polomio nogu i od Centra za socijalni rad zatražio štake. Sve ostalo je laž.
Tražim da se ministar o ovome izjasni hitno. Hvala.